Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Контроверзна писма митрополиту Амфилохију

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 1 минут, Milan Nikolic рече

Све би било безопасно да Зокијеви противници не узимају у уста Бачког, а ту и тамо попљују и Русију. То упозорава.

Мићо, све ти је јасно. Ја јесам одвратан, што и сам знаш из полемика које смо имали, али нисам нечастан. И никада не бих рекао оно што је Милојко излануо, јер код мене је приватност светиња. Могу и да лупам, али злонамерности немам. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Леон Професионалац рече

Нема сукоба без две стране. А мало ми је чудно да у подгоричком храму на зиду насликаше Мила ка' ктитора а на ратној су нози.

Шта велите о томе? ?

То је и проблем националних цркава не може да се добије аутокефална национанална црква већ може по територији. Нема Ромске државе - нема ни цркве! 

Па нису сви Власи Срби. Оквирно, 1/3 су Румуни, 1/3 Срби а 1/3 заиста номадски народ. Погледајте шта наука каже о Власина. Нису проблем Власи, проблем су Румуни. Не може национална црква Влаха а не може ни постојање румунске јурисдикције на нашој територији.

Da li se autokefalije dobijaju po drzavama ili regijama-regionima? Ima nekih autokefalnih crkvi koje se ne podudaraju sa drzavama antiohijska i jerusalimska itd. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Milan Nikolic рече

Да је све у истини и Духу вере, наравно да би додељивање аутокефалија било исправно. Међутим, када је све у служби против Русије и азијских политичких сила, тј. у служби НАТО пакта и њихових себичних интереса, онда хајде макар да преиспитамо како стоје до истине вере. Пре ће бити да немају православне вере, него протестантизма. А проблем са новонасталом јереси папоонтологизма, тек је посебна прича.

Да смо заиста одвојени од државе то нас се не би тицало. Овако: ко с ђаволом тикве сади - о главу му се лупају!

Себе да гледамо а не Русију, Кину, Турску... Тада ће нам бити боље. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Kajzer Soze рече

Оче Зоране,

Не приличи да тебе Митрополит зове телефоном. Он је старији и може отац да ти буде. Уз то и владика и Господар како га од милошти зовемо ми у СПЦ.

Па мене је Лохи први звао. И није му пала круна са главе. Шта лупаш? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Рисбо рече

Da li se autokefalije dobijaju po drzavama ili regijama-regionima? Ima nekih autokefalnih crkvi koje se ne podudaraju sa drzavama antiohijska i jerusalimska itd.

Свакако по територијама. И једно и друго су територије. Дати аутокефалију где има смисла није проблем.

Многе се не подударају, а многе се и подударају, зато кажем што да не ако је на корист Цркви. Највећи је проблем тако где постоје две, три и пет јурисдикција, као што је у Њујорку или у Бечу. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Данас имамо независне државе БиХ као и Словенију и Хрватску, а у њима делује канонски СПЦ-а. Да ли би за СПЦ можда био бољи назив Београдска Патријаршија Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније и Словеније итд. Питање није само локално, али по овоме што читам овде на форуму сваку причу о аутокефалијама и стопира Фанар.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Kajzer Soze рече

Оче Зоране,

Не приличи да тебе Митрополит зове телефоном. Он је старији и може отац да ти буде. Уз то и владика и Господар како га од милошти зовемо ми у СПЦ. Не очекујеш ваљда да он тебе позове, ти имаш питања за њега а не он за тебе. Зови ти њега. Решите то ко људи. Мани се ти тамбураша и оца Џомића алијаса Леона.

Stvarno nema smisla vise ovo govoriti, toliko je naivno da ni dete od 10 godina ne bi pomislilo da ima vajde od toga.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Леон Професионалац рече

Нема сукоба без две стране. А мало ми је чудно да у подгоричком храму на зиду насликаше Мила ка' ктитора а нама представљају да су као на ратној нози.

Ja sve nesto mislim da je Amfilohije "pao" kad je dobio pare od vlade CG za izgradnju hrama u Podgorici.

 

пре 13 минута, Леон Професионалац рече

Не може национална црква Влаха а не може ни постојање румунске јурисдикције на нашој територији.

Pa zar nema hramova Rumunske Pravoslavne Crkve po Srbiji (Vojvodini)?

https://vojvodina.travel/hram-svetog-georgija-rumunska-pravoslavna-crkva-uzdin/

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Kajzer Soze рече

Твој владика Буловић се ових дана тајно састаје и преговара са Македонцима како ће им дати Томос о аутокефилији. Сам и без ичијег знања и благослова. Патријарха не шљиви 5%. И ко сад жели белу пану, он или Митрополит?

Дај нам доказе за тајна састајања Буловића или ћеш бити банован. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, feeble рече

Ja sve nesto mislim da je Amfilohije "pao" kad je dobio pare od vlade CG za izgradnju hrama u Podgorici.

Добили су паре и за цркву Св. Јована Владимира у Бару. У каквим су односима не бих знао али јесте Мило дао паре.

пре 2 минута, feeble рече

Pa zar nema crkava Rumunske Pravoslavne Crkve po Srbiji (Vojvodini)?

Има. То је раније договорено. Има и наших у Темишвару као што нас има и у Сентандреји. Само, ми смо њима дозволили јурисдикцију тако где их има колико оћеш а они нама тамо где нас једва има. Јер ми не размишљамо дугорочно. Темишвар је био наш а Вршац није био румунски. Ту су нас превели жедне преко воде. Сад покушавају да то раде по браничевској и тимочкој иако ту нема договора. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Леон Професионалац рече

Свакако по територијама. И једно и друго су територије. Дати аутокефалију где има смисла није проблем.

Многе се не подударају, а многе се и подударају, зато кажем што да не ако је на корист Цркви. Највећи је проблем тако где постоје две, три и пет јурисдикција, као што је у Њујорку или у Бечу. 

Мислим да ти ово не разумеш. Будуће решење је да се прихвати канонски ситуација на терену. И тако ће бити. Стари канони су из старог света. Ако подржаваш 1 владика у 1 граду, ти браниш фанарску идеју да је цео свет њихов. Освести се. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Kajzer Soze рече

Милане Николићу,

Твој владика Буловић се ових дана тајно састаје и преговара са Македонцима како ће им дати Томос о аутокефилији. Сам и без ичијег знања и благослова. Патријарха не шљиви 5%. И ко сад жели белу пану, он или Митрополит?

Патријарх ће да свисне кад за ово сазна  а за Амфилохија се ти не брини.Све је јавно и транспарентно код њега.:pop:

Ако је тачно то што кажете онда је то страшно. Црква и црквени људи треба да све раде на светлости дана, а не тајно. Зато и ове реакције. Да митрополит Амфилохије отворено ради све што ради било би здравије мислим да каже хоћемо аутономију, залужујемо је, народ и свештенстово су већински за то итд итд. Исто мислим и за било ког у црквеној хијерархији, али за Иринеја нема оволико доказа као за Амфилохија и као што рече један брат има званична одлука да се ступи у неки дијалог са Македонцима.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Рисбо рече

Данас имамо независне државе БиХ као и Словенију и Хрватску, а у њима делује канонски СПЦ-а. Да ли би за СПЦ можда био бољи назив Београдска Патријаршија Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније и Словеније итд. Питање није само локално, али по овоме што читам овде на форуму сваку причу о аутокефалијама и стопира Фанар.

Најбоље је да титула гласи Патријарх београдски и свих српских земаља или Патријарх београдски и свесрпски, мада ово друго опет није у духу Цркве јер не може бити патријарх Срба у Грчкој. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Рисбо рече

Да митрополит Амфилохије отворено ради све што ради било би здравије мислим да каже хоћемо аутономију, залужујемо је, народ и свештенстово су већински за то итд итд.

Zato sto Srbi to nece i ne traze. Isto kao sto su usli u NATO bez referenduma. A ovako ce se dovesti pred svrsen cin i gotovo. Sta ce onda biti, ko zna kako ce reagovati Srbi u CG.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Kajzer Soze рече

Оче Зоране,

Пусти ти Вибер и писање порука о.Обрену. Узми пријатељу и окрени Митрополита на његов број и попричајте као људи.

о.Обрену је вероватно било непријатно да све преноси Ђеду.

Потпуно сте у праву. Само нема храбрости вероватно или га савест помало опомиње...Јер овде пише свакојаке полуистине и опет понављам ПОЛУИСТИНЕ јер се тиме најбоље манипулише. Због чега, то дотична особа само зна. И онда смо ми неки "пуштени са ланца" од стране Митрополије итд...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Ромејац,
      У част његовог 75. рођендана, украјинска телевизија Интер снимила је дугометражни документарни филм о Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију под насловом „Наше Блаженство“.
      Филм говори и његовом детињству, одласку у богословију, у манастир, о рукоположењу, хиротонији и ступању на првојераршки престо Украјинске Цркве. Филм обухвата неке интервјуе са Његовим Блаженством и разговоре са онима који га добро познају као човека чврсте вере и молитве.
      Филм је снимљен на руском језику, а прате га изванредни призори лепих цркава и манастира и саме украјинске природе, пропраћено божанским службама митрополита Онуфрија када гледалац може осећати мир и спокој који зрачи из човека који говори.
      Филм „Наше Блаженство“ о митрополиту Онуфрију поводом 75. рођендана | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]
      WWW.SPC.RS  
    • Од Логос,
      У част његовог 75. рођендана, украјинска телевизија Интер снимила је дугометражни документарни филм о Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију под насловом „Наше Блаженство“.     Филм говори и његовом детињству, одласку у богословију, у манастир, о рукоположењу, хиротонији и ступању на првојераршки престо Украјинске Цркве. Филм обухвата неке интервјуе са Његовим Блаженством и разговоре са онима који га добро познају као човека чврсте вере и молитве.   Филм је снимљен на руском језику, а прате га изванредни призори лепих цркава и манастира и саме украјинске природе, пропраћено божанским службама митрополита Онуфрија када гледалац може осећати мир и спокој који зрачи из човека који говори.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...