Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Контроверзна писма митрополиту Амфилохију

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 3 минута, Рисбо рече

Brate Leone, rekoste dobrih stvari. Moja briga se odnosi na to da svi Srbima ucitavaju nacionalizam, a pri tome svi gaje dobro svoj. Ako bi bio dogovor da se Crkva pravoslavna organizuje kako ti rece u principu ok, ali da ne bude umesto SPC CPC. Svo iskustvo govori da se ide u tom pravcu. Jednostavno nemamo prava vise na naivnost. Nacija je za mene drugorazredna u ovom slucaju, ali princip pravde je ono sto cini Crkvu (naravno ne samo to). Zarad jednog nacionalizma odricat se dela svoj baroda je kukavicki I nepravedno. U svako slucaju ovo pitanje treba postaviti na novo nase pomesne crkve ali i sire. Iskreno svako dobro.

У Цркви нема Јудеја ни Грка па тако ни Срба ни Црногораца већ су сви једно. Зато и јесте проблем држати у Српској Цркви некога ко није Србин или се не осећа тако. А и шта ће нам неко коме то смета. Ако ће народу у ЦГ бити боље, ако ће Црква да се боље организује, зашто им не бисмо дали све мирно и лепо? Ако иде ка томе онда треба лепо да се договара. Да се виде и границе и права али и обавезе.

Како ствари стоје, реално је да за десетак година већина у ЦГ почне да се декларише као Црногорци. Онда ће они који се називају Србима бити у мањини. Они би у случају добијања аутокефалије цркве у ЦГ у том случају потпали под њену јурисдикцију што је и нормално. И остали бисмо иста Црква јер смо у јединству, као нпр. и са Русима. То не значи да бисмо се одрекли народа у ЦГ.

Не може Грк у Србији да тражи да му атински Архиепископ доведе попа да служи на грчком. Решава се тако што се служи на језику већине и мирна Бачка. Или се тражи други начин. 

Бесмислено је да у једној држави има 5 јурисдикција а још бемсисленије да неки град има 5 епископа различите јурисдикције. Ради се о глобалном проблему. То мора да се решава. А како да се реши кад Руси вуку за Русе, Срби за Србе и тако редом? Сад и Црногорци за Црногорце. 

А наравно да нико неће да се одрекне свог народа. 

Тако, мислим да, ако ћемо како треба, и у Аустрији и Немачкој треба да постоји помесна црква. Друге су ствари што је у Јерусалиму Грк Патријарх или у Александрији... 

Share this post


Link to post
Share on other sites



Brate Leone, rekoste dobrih stvari. Moja briga se odnosi na to da svi Srbima ucitavaju nacionalizam, a pri tome svi gaje dobro svoj. Ako bi bio dogovor da se Crkva pravoslavna organizuje kako ti rece u principu ok, ali da ne bude umesto SPC CPC. Svo iskustvo govori da se ide u tom pravcu. Jednostavno nemamo prava vise na naivnost. Nacija je za mene drugorazredna u ovom slucaju, ali princip pravde je ono sto cini Crkvu (naravno ne samo to). Zarad jednog nacionalizma odricati se dela svoj naroda je kukavicki i nepravedno. U svako slucaju pitanja koja si ti naveo treba postaviti na nivu nase pomesne crkve ali i sire. Iskreno svako dobro.



Послато са SM-A530W користећи Pouke.org мобилну апликацију





Послато са SM-A530W користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
У Цркви нема Јудеја ни Грка па тако ни Срба ни Црногораца већ су сви једно. Зато и јесте проблем држати у Српској Цркви некога ко није Србин или се не осећа тако. А и шта ће нам неко коме то смета. Ако ће народу у ЦГ бити боље, ако ће Црква да се боље организује, зашто им не бисмо дали све мирно и лепо? Ако иде ка томе онда треба лепо да се договара. Да се виде и границе и права али и обавезе.
Како ствари стоје, реално је да за десетак година већина у ЦГ почне да се декларише као Црногорци. Онда ће они који се називају Србима бити у мањини. Они би у случају добијања аутокефалије цркве у ЦГ у том случају потпали под њену јурисдикцију што је и нормално. И остали бисмо иста Црква јер смо у јединству, као нпр. и са Русима. То не значи да бисмо се одрекли народа у ЦГ.
Не може Грк у Србији да тражи да му атински Архиепископ доведе попа да служи на грчком. Решава се тако што се служи на језику већине и мирна Бачка. Или се тражи други начин. 
Бесмислено је да у једној држави има 5 јурисдикција а још бемсисленије да неки град има 5 епископа различите јурисдикције. Ради се о глобалном проблему. То мора да се решава. А како да се реши кад Руси вуку за Русе, Срби за Србе и тако редом? Сад и Црногорци за Црногорце. 
А наравно да нико неће да се одрекне свог народа. 
Тако, мислим да, ако ћемо како треба, и у Аустрији и Немачкој треба да постоји помесна црква. Друге су ствари што је у Јерусалиму Грк Патријарх или у Александрији... 
To je ok, ali u uslovima kad je jedan narod totalno diskriminisan Crkva treba ustati protiv te diskriminacije. Sta ako vecina u Crkvi u Crnoj Gori nece autonomiju. Sta mi onda tj. sada treba da radimo. Cini mi se da kazemo Srbima u Crnoj Gori postanite Crnogorci i bice svima lakse. Ljude ne postaju druge nacije prirodno nego pod pritiskom i nedostatkom nase solidarnosti.

Послато са SM-A530W користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, ana čarnojević рече

a to slaganje Fanara i Rusa oko Crne Gore tako jednostavno i lepo...

Нема никаквог слагања, ти не умеш да читаш текстове.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, feeble рече

Gledao sam na preskoke ovu emisiju sa Milom, tesko gledati jer voditelj je 5x iritantniji od Mila. Elem, likuju sto se SPC ne oglasava oko pisma Barta Amfilohiju, kao nije bas uobicajeno da pismo stize u mitropoliju umesto u patrijarsiju i to zaobilazenje Beograda isticu sa zadovoljstvom

Линкуј ми је. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Sloboda7 рече

@Арман свака част!

На пр...Сабор у Пг, ко год је био могао је да се увери да су све Владике само за јединство са СПЦ, никаква "шуровања" са Милом, бродови, авиони, камиони...

Да, халуцинирамо...

пре 7 часа, ana čarnojević рече

psihula?

dobro, ne provalim iz prve ali me ne vozaš dugo. drago mi je da si svratio/la

Психуља је:))) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Goran Likić рече

 

A ovi patetični hrišćani sa foruma, koji to sve danas pravdaju, nosiće teret krivice koji ne mogu podneti ali će kao i svi licemeri krivicu svaljivati na nekog drugog, na Đurovića na primer. 

OMG

neki hriscani su pateticni a nije pateticno reci da ce biti nekakve krivice koju neko nece podneti (u jbt od ovoga moze da se rikne) i u to nepodnosenje krivice svaliti je na O Zorana. Pa velicanstveno!

ti si the Godfather, takvi dva mozgovi ne postoje puta dva.. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Леон Професионалац рече

 

Но, оно што ми смета је константно замајавање, лов у мутном, лаж и уопште лицемерство најгоре врсте. Игра престола, борба за престо... 

 

Leone slazem se sa svim stvarima koje ste pisali. samo mi jedno recite...kao svestenik..

da li Vi mislite da Mitropolit Amfilohije Radovic u ovim svojim godinama i posle zivota koji je bio kakav je bio i koji je na zalasku misli o tome da Gospodu kad dodje prinese nekakav presto?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Леон Професионалац рече

Стамбол се шири преко наших леђа. 

E da je samo Stambol u pitanju, kamo lepe srece! Ovde se namece kontrola preko Stambola iz nekih drugih centara moci, nastavlja se razbijanje, shvatili su sta je jezgro ( stavili i kontextualizovali bolesne ambicije jedne grupe ljudi ) i krenuli preko Ukrajine ( iskoristili pogodan momenat ), sada je pogodan momenat na nekim drugim prostorima ( konkretno nasim )...pa ce se u dogledno vreme ici dalje...u pitanju su geo - politicke igre moci, nama se potura prica, ljudi se po obicaju lako primaju, jer ne mogu ( odnosno nece ) da poveruju da je istina, radi se o jednoj perfidnoj kolektivnoj manipulaciji...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Леон Професионалац рече

У Цркви нема Јудеја ни Грка па тако ни Срба ни Црногораца већ су сви једно. Зато и јесте проблем држати у Српској Цркви некога ко није Србин или се не осећа тако. А и шта ће нам неко коме то смета.

Onda je on mozda zarazen etnofiletizmom ako nece da ide u Srpsku Crkvu. Ja da zivim u Rumuniji ne bi mi palo na pamet da ne idem u RPC. Kod nas ima pokoji prekrsteni Madjar i dolaze kod nas u crkvu i nemaju nikakvih problema.

 

пре 5 часа, Леон Професионалац рече

Ако ће народу у ЦГ бити боље, ако ће Црква да се боље организује, зашто им не бисмо дали све мирно и лепо? Ако иде ка томе онда треба лепо да се договара. Да се виде и границе и права али и обавезе.

Како ствари стоје, реално је да за десетак година већина у ЦГ почне да се декларише као Црногорци. Онда ће они који се називају Србима бити у мањини. Они би у случају добијања аутокефалије цркве у ЦГ у том случају потпали под њену јурисдикцију што је и нормално. И остали бисмо иста Црква јер смо у јединству, као нпр. и са Русима. То не значи да бисмо се одрекли народа у ЦГ.

Ovo je pitanje sta ce biti bolje. Crnogorci su nastali kao nacija dekretom i pod pritiskom komunista i sad Mila. Kad Milo nestane, mozda ponovo budu Srbi pa im ne smeta SPC. A na kraju krajeva, verujem da ima i sada onih koji se izjasnjavaju kao Crnogorci a dolaze u nase crkve u CG. Problem je nacin kako je nastala nacija odvajanjem od Srba, ubacivanjem neke mrznje koja ne bi smela da postoji i na toj osnovi crkva nece biti zdrava. Nece Srbi koji su tamo to, a ni svi Crnogorci mozda to ne traze.

Elem, u vezi ovoga

пре 6 часа, Леон Професионалац рече

Вама очито није добро! Ја не живим у ЦГ. Мало сте се пре грејали. Или сте ме помешали или ме убеђујете да сам неко како Ви желите. 

postoji misljenje da si ti Velibor Dzomic posto je to neko jednom rekao, pa sad neki i dalje mislimo tako.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Леон Професионалац рече

Како ствари стоје, реално је да за десетак година већина у ЦГ почне да се декларише као Црногорци. Онда ће они који се називају Србима бити у мањини. Они би у случају добијања аутокефалије цркве у ЦГ у том случају потпали под њену јурисдикцију што је и нормално. И остали бисмо иста Црква јер смо у јединству, као нпр. и са Русима. То не значи да бисмо се одрекли народа у ЦГ.

Иако се слажем да у Цркви не би требало да све буде структурисано у националним оквирима, не слажем се да је питање националног опредељивања без икакве везе са духовним животом. Црногорски идентитет је и у оквиру Српства увек био јак и постоји читав дијапазон идентитета православаца у Црној Гори на том прелазу од крајњег Црногорства према потпуном Српству. Међутим, црногорски национални идентитет који се не разуме као еволуција једног дела српства већ је по својој природи антисрпски (а није могућа неутрална позиција) несумњиво има грешну основу и не може егзистирати у Христовој цркви. Тако да црква у Црној Гори на овај или онај начин мора остати интегрални део Пећке патријаршије. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Проблем је што инжењеринг идентитета бивших Срба јесте антиидентитет, заснован против српског идентитета. Када такви траже аутокефалију, потребно је поступити одговорно и препустити суд саборном православљу. Да ли ће Дух Свети урадити овако или онако, треба омогућити да се то види.

Због људских безакоња биће сукоба и страдања. Нико није безгрешан, свако треба да се промени. Ја као Србин желео бих да СПЦ почне да се моли за непријатеље и оне који нас гоне и убијају, да то буде служба свакодневна, да се залажемо за спасење оних који нас мрзе и уништавају. Али са друге стране да се наоружамо као Јевреји и да штитимо народ.

Share this post


Link to post
Share on other sites

М. Амфилохију је већ понуђено, план сигурно постоји. Изгледа да Ђукановић предлогом закона пушта пробне балоне да би испитао јавност (вероватно по нечијим упутствима). Притисак на наше епископе у ЦГ ће бити све јачи да се укључе у стварање ЦПЦ.

https://rs.sputniknews.com/amp/vesti/201907121120350155-djukanovic-mitropolija-crnogorsko-primorska-da-bude-deo-autokeflane-crnogorske-crkve/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Ромејац,
      У част његовог 75. рођендана, украјинска телевизија Интер снимила је дугометражни документарни филм о Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију под насловом „Наше Блаженство“.
      Филм говори и његовом детињству, одласку у богословију, у манастир, о рукоположењу, хиротонији и ступању на првојераршки престо Украјинске Цркве. Филм обухвата неке интервјуе са Његовим Блаженством и разговоре са онима који га добро познају као човека чврсте вере и молитве.
      Филм је снимљен на руском језику, а прате га изванредни призори лепих цркава и манастира и саме украјинске природе, пропраћено божанским службама митрополита Онуфрија када гледалац може осећати мир и спокој који зрачи из човека који говори.
      Филм „Наше Блаженство“ о митрополиту Онуфрију поводом 75. рођендана | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]
      WWW.SPC.RS  
    • Од Логос,
      У част његовог 75. рођендана, украјинска телевизија Интер снимила је дугометражни документарни филм о Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију под насловом „Наше Блаженство“.     Филм говори и његовом детињству, одласку у богословију, у манастир, о рукоположењу, хиротонији и ступању на првојераршки престо Украјинске Цркве. Филм обухвата неке интервјуе са Његовим Блаженством и разговоре са онима који га добро познају као човека чврсте вере и молитве.   Филм је снимљен на руском језику, а прате га изванредни призори лепих цркава и манастира и саме украјинске природе, пропраћено божанским службама митрополита Онуфрија када гледалац може осећати мир и спокој који зрачи из човека који говори.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...