Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Контроверзна писма митрополиту Амфилохију

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 3 минута, Рисбо рече

Brate Leone, rekoste dobrih stvari. Moja briga se odnosi na to da svi Srbima ucitavaju nacionalizam, a pri tome svi gaje dobro svoj. Ako bi bio dogovor da se Crkva pravoslavna organizuje kako ti rece u principu ok, ali da ne bude umesto SPC CPC. Svo iskustvo govori da se ide u tom pravcu. Jednostavno nemamo prava vise na naivnost. Nacija je za mene drugorazredna u ovom slucaju, ali princip pravde je ono sto cini Crkvu (naravno ne samo to). Zarad jednog nacionalizma odricat se dela svoj baroda je kukavicki I nepravedno. U svako slucaju ovo pitanje treba postaviti na novo nase pomesne crkve ali i sire. Iskreno svako dobro.

У Цркви нема Јудеја ни Грка па тако ни Срба ни Црногораца већ су сви једно. Зато и јесте проблем држати у Српској Цркви некога ко није Србин или се не осећа тако. А и шта ће нам неко коме то смета. Ако ће народу у ЦГ бити боље, ако ће Црква да се боље организује, зашто им не бисмо дали све мирно и лепо? Ако иде ка томе онда треба лепо да се договара. Да се виде и границе и права али и обавезе.

Како ствари стоје, реално је да за десетак година већина у ЦГ почне да се декларише као Црногорци. Онда ће они који се називају Србима бити у мањини. Они би у случају добијања аутокефалије цркве у ЦГ у том случају потпали под њену јурисдикцију што је и нормално. И остали бисмо иста Црква јер смо у јединству, као нпр. и са Русима. То не значи да бисмо се одрекли народа у ЦГ.

Не може Грк у Србији да тражи да му атински Архиепископ доведе попа да служи на грчком. Решава се тако што се служи на језику већине и мирна Бачка. Или се тражи други начин. 

Бесмислено је да у једној држави има 5 јурисдикција а још бемсисленије да неки град има 5 епископа различите јурисдикције. Ради се о глобалном проблему. То мора да се решава. А како да се реши кад Руси вуку за Русе, Срби за Србе и тако редом? Сад и Црногорци за Црногорце. 

А наравно да нико неће да се одрекне свог народа. 

Тако, мислим да, ако ћемо како треба, и у Аустрији и Немачкој треба да постоји помесна црква. Друге су ствари што је у Јерусалиму Грк Патријарх или у Александрији... 

Share this post


Link to post
Share on other sites



Brate Leone, rekoste dobrih stvari. Moja briga se odnosi na to da svi Srbima ucitavaju nacionalizam, a pri tome svi gaje dobro svoj. Ako bi bio dogovor da se Crkva pravoslavna organizuje kako ti rece u principu ok, ali da ne bude umesto SPC CPC. Svo iskustvo govori da se ide u tom pravcu. Jednostavno nemamo prava vise na naivnost. Nacija je za mene drugorazredna u ovom slucaju, ali princip pravde je ono sto cini Crkvu (naravno ne samo to). Zarad jednog nacionalizma odricati se dela svoj naroda je kukavicki i nepravedno. U svako slucaju pitanja koja si ti naveo treba postaviti na nivu nase pomesne crkve ali i sire. Iskreno svako dobro.



Послато са SM-A530W користећи Pouke.org мобилну апликацију





Послато са SM-A530W користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
У Цркви нема Јудеја ни Грка па тако ни Срба ни Црногораца већ су сви једно. Зато и јесте проблем држати у Српској Цркви некога ко није Србин или се не осећа тако. А и шта ће нам неко коме то смета. Ако ће народу у ЦГ бити боље, ако ће Црква да се боље организује, зашто им не бисмо дали све мирно и лепо? Ако иде ка томе онда треба лепо да се договара. Да се виде и границе и права али и обавезе.
Како ствари стоје, реално је да за десетак година већина у ЦГ почне да се декларише као Црногорци. Онда ће они који се називају Србима бити у мањини. Они би у случају добијања аутокефалије цркве у ЦГ у том случају потпали под њену јурисдикцију што је и нормално. И остали бисмо иста Црква јер смо у јединству, као нпр. и са Русима. То не значи да бисмо се одрекли народа у ЦГ.
Не може Грк у Србији да тражи да му атински Архиепископ доведе попа да служи на грчком. Решава се тако што се служи на језику већине и мирна Бачка. Или се тражи други начин. 
Бесмислено је да у једној држави има 5 јурисдикција а још бемсисленије да неки град има 5 епископа различите јурисдикције. Ради се о глобалном проблему. То мора да се решава. А како да се реши кад Руси вуку за Русе, Срби за Србе и тако редом? Сад и Црногорци за Црногорце. 
А наравно да нико неће да се одрекне свог народа. 
Тако, мислим да, ако ћемо како треба, и у Аустрији и Немачкој треба да постоји помесна црква. Друге су ствари што је у Јерусалиму Грк Патријарх или у Александрији... 
To je ok, ali u uslovima kad je jedan narod totalno diskriminisan Crkva treba ustati protiv te diskriminacije. Sta ako vecina u Crkvi u Crnoj Gori nece autonomiju. Sta mi onda tj. sada treba da radimo. Cini mi se da kazemo Srbima u Crnoj Gori postanite Crnogorci i bice svima lakse. Ljude ne postaju druge nacije prirodno nego pod pritiskom i nedostatkom nase solidarnosti.

Послато са SM-A530W користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, ana čarnojević рече

a to slaganje Fanara i Rusa oko Crne Gore tako jednostavno i lepo...

Нема никаквог слагања, ти не умеш да читаш текстове.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, feeble рече

Gledao sam na preskoke ovu emisiju sa Milom, tesko gledati jer voditelj je 5x iritantniji od Mila. Elem, likuju sto se SPC ne oglasava oko pisma Barta Amfilohiju, kao nije bas uobicajeno da pismo stize u mitropoliju umesto u patrijarsiju i to zaobilazenje Beograda isticu sa zadovoljstvom

Линкуј ми је. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Sloboda7 рече

@Арман свака част!

На пр...Сабор у Пг, ко год је био могао је да се увери да су све Владике само за јединство са СПЦ, никаква "шуровања" са Милом, бродови, авиони, камиони...

Да, халуцинирамо...

пре 7 часа, ana čarnojević рече

psihula?

dobro, ne provalim iz prve ali me ne vozaš dugo. drago mi je da si svratio/la

Психуља је:))) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Goran Likić рече

 

A ovi patetični hrišćani sa foruma, koji to sve danas pravdaju, nosiće teret krivice koji ne mogu podneti ali će kao i svi licemeri krivicu svaljivati na nekog drugog, na Đurovića na primer. 

OMG

neki hriscani su pateticni a nije pateticno reci da ce biti nekakve krivice koju neko nece podneti (u jbt od ovoga moze da se rikne) i u to nepodnosenje krivice svaliti je na O Zorana. Pa velicanstveno!

ti si the Godfather, takvi dva mozgovi ne postoje puta dva.. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Леон Професионалац рече

 

Но, оно што ми смета је константно замајавање, лов у мутном, лаж и уопште лицемерство најгоре врсте. Игра престола, борба за престо... 

 

Leone slazem se sa svim stvarima koje ste pisali. samo mi jedno recite...kao svestenik..

da li Vi mislite da Mitropolit Amfilohije Radovic u ovim svojim godinama i posle zivota koji je bio kakav je bio i koji je na zalasku misli o tome da Gospodu kad dodje prinese nekakav presto?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Леон Професионалац рече

Стамбол се шири преко наших леђа. 

E da je samo Stambol u pitanju, kamo lepe srece! Ovde se namece kontrola preko Stambola iz nekih drugih centara moci, nastavlja se razbijanje, shvatili su sta je jezgro ( stavili i kontextualizovali bolesne ambicije jedne grupe ljudi ) i krenuli preko Ukrajine ( iskoristili pogodan momenat ), sada je pogodan momenat na nekim drugim prostorima ( konkretno nasim )...pa ce se u dogledno vreme ici dalje...u pitanju su geo - politicke igre moci, nama se potura prica, ljudi se po obicaju lako primaju, jer ne mogu ( odnosno nece ) da poveruju da je istina, radi se o jednoj perfidnoj kolektivnoj manipulaciji...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Леон Професионалац рече

У Цркви нема Јудеја ни Грка па тако ни Срба ни Црногораца већ су сви једно. Зато и јесте проблем држати у Српској Цркви некога ко није Србин или се не осећа тако. А и шта ће нам неко коме то смета.

Onda je on mozda zarazen etnofiletizmom ako nece da ide u Srpsku Crkvu. Ja da zivim u Rumuniji ne bi mi palo na pamet da ne idem u RPC. Kod nas ima pokoji prekrsteni Madjar i dolaze kod nas u crkvu i nemaju nikakvih problema.

 

пре 5 часа, Леон Професионалац рече

Ако ће народу у ЦГ бити боље, ако ће Црква да се боље организује, зашто им не бисмо дали све мирно и лепо? Ако иде ка томе онда треба лепо да се договара. Да се виде и границе и права али и обавезе.

Како ствари стоје, реално је да за десетак година већина у ЦГ почне да се декларише као Црногорци. Онда ће они који се називају Србима бити у мањини. Они би у случају добијања аутокефалије цркве у ЦГ у том случају потпали под њену јурисдикцију што је и нормално. И остали бисмо иста Црква јер смо у јединству, као нпр. и са Русима. То не значи да бисмо се одрекли народа у ЦГ.

Ovo je pitanje sta ce biti bolje. Crnogorci su nastali kao nacija dekretom i pod pritiskom komunista i sad Mila. Kad Milo nestane, mozda ponovo budu Srbi pa im ne smeta SPC. A na kraju krajeva, verujem da ima i sada onih koji se izjasnjavaju kao Crnogorci a dolaze u nase crkve u CG. Problem je nacin kako je nastala nacija odvajanjem od Srba, ubacivanjem neke mrznje koja ne bi smela da postoji i na toj osnovi crkva nece biti zdrava. Nece Srbi koji su tamo to, a ni svi Crnogorci mozda to ne traze.

Elem, u vezi ovoga

пре 6 часа, Леон Професионалац рече

Вама очито није добро! Ја не живим у ЦГ. Мало сте се пре грејали. Или сте ме помешали или ме убеђујете да сам неко како Ви желите. 

postoji misljenje da si ti Velibor Dzomic posto je to neko jednom rekao, pa sad neki i dalje mislimo tako.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Леон Професионалац рече

Како ствари стоје, реално је да за десетак година већина у ЦГ почне да се декларише као Црногорци. Онда ће они који се називају Србима бити у мањини. Они би у случају добијања аутокефалије цркве у ЦГ у том случају потпали под њену јурисдикцију што је и нормално. И остали бисмо иста Црква јер смо у јединству, као нпр. и са Русима. То не значи да бисмо се одрекли народа у ЦГ.

Иако се слажем да у Цркви не би требало да све буде структурисано у националним оквирима, не слажем се да је питање националног опредељивања без икакве везе са духовним животом. Црногорски идентитет је и у оквиру Српства увек био јак и постоји читав дијапазон идентитета православаца у Црној Гори на том прелазу од крајњег Црногорства према потпуном Српству. Међутим, црногорски национални идентитет који се не разуме као еволуција једног дела српства већ је по својој природи антисрпски (а није могућа неутрална позиција) несумњиво има грешну основу и не може егзистирати у Христовој цркви. Тако да црква у Црној Гори на овај или онај начин мора остати интегрални део Пећке патријаршије. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Проблем је што инжењеринг идентитета бивших Срба јесте антиидентитет, заснован против српског идентитета. Када такви траже аутокефалију, потребно је поступити одговорно и препустити суд саборном православљу. Да ли ће Дух Свети урадити овако или онако, треба омогућити да се то види.

Због људских безакоња биће сукоба и страдања. Нико није безгрешан, свако треба да се промени. Ја као Србин желео бих да СПЦ почне да се моли за непријатеље и оне који нас гоне и убијају, да то буде служба свакодневна, да се залажемо за спасење оних који нас мрзе и уништавају. Али са друге стране да се наоружамо као Јевреји и да штитимо народ.

Share this post


Link to post
Share on other sites

М. Амфилохију је већ понуђено, план сигурно постоји. Изгледа да Ђукановић предлогом закона пушта пробне балоне да би испитао јавност (вероватно по нечијим упутствима). Притисак на наше епископе у ЦГ ће бити све јачи да се укључе у стварање ЦПЦ.

https://rs.sputniknews.com/amp/vesti/201907121120350155-djukanovic-mitropolija-crnogorsko-primorska-da-bude-deo-autokeflane-crnogorske-crkve/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Пад маски са пучиста на ПБФ
       
      Пучисти на ПБФ су се начисто изгубили у својим лагаријама. Оно што сам писао у више наврата за Перишића и Кубата овде се види очигледно. Када сам пре неколико година причао са неким владикама са каквим преварантима имају посла, нису ми веровали. Сада верују.
      Поред пуштања снимака – ту се види колико су притворни и подмукли, јер су тајно снимали и пуштали оно што мисле да им одговара – док су Митрополита Порфирија тајно снимали на предавањима и онда то прекрајали да би направили петпарачке вести на које се наивни могу пецати. Сво ово време су овејавали по БУ, кукајући на «зле и мрачњачке» синодалце, а сада су узели и да туже ПБФ статутарној комисији. Ускоро ћемо имати то мишљење. Игњатија су психички урнисали, па је тачно што наведе Максим да је овај изгубио сан. Овде вам пак доносим Перишић-Кубат писмо професорима на ПБФ и одговор Митрополита Порфирија:
      1)      Уважене колеге,
      непријатно нам је што вам се обраћамо овим поводом, али мислимо да сви треба да будете обавештени о појединим збивањима на нашем Факултету. Наиме, данас смо од нашег курира господина Љубомира Грчића сазнали о дешавањима која су се збила непосредно пре седнице Наставно-научног већа заказане за 5. 12. 2019. године. Господин Грчић је тога јутра из Ректората донео на Факултет допис Ректорке проф. др Иванке Поповић у којем нас (по четврти пут!) Ректорка упозорава на чињеницу да Савет нашег Факултета није легално изабран, те да сходно томе све одлуке које донесе, будући нелегалне не могу производити правно важеће последице. Речима саме Ректорке: „Савет не може да остварује надлежности прописане Законом и актима Универзитета и Факултета [дакле, да усвоји оставку декана, постави вд декана, закаже седницу, итд, итд] док његов састав не буде конституисан у складу са прописима“. Овај допис је курир Љубомир Грчић донео са Универзитета у оквиру својих радних обавеза. Међутим, приликом предаје дописа, на Факултету је доживео озбиљне непријатности, само због тога што је вршећи своју дужност донео Ректоркин допис. Убрзо пошто је допис предао у деканат, са телефона доцента Драгана Карана позвао га је митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије, који га је приликом разговора оптужио за то што је уопште донео допис, између сталог, речима: „Ти лажеш“ [да су ти са Универзитета рекли да донесеш допис], „Признај за кога радиш, ко те је послао“ (sic!), „Одуваћу те“ и сл. Подсећамо вас на то да се ове претње односе на човека који је давно остао без оба родитеља, и тренутно од свог посла храни четворочлану породицу. Међутим, није се све завршило на претњама митрополита Порфирија. Сутрадан, доцент Драган Каран је одвео господина Грчића у свој семинар и вербално малтретирао. Уместо да се опомена Ректората прими са захвалношћу и уради све да се отклоне поменути недостаци, прети се куриру који је опомену донео а документ се скрива од очију професора и сарадника Факултета (а изгледа и од самог секретара).
       
      Но, ни то није цела прича. Да ствари буду још горе, уочи седнице ННВ 12. 11. 2019. године, која је сазвана јер је СА Синод тражио од ННВ да разреши дужности декана Његово преосвештенство владику Игнатија, у вечерњим часовима митрополит Порфирије је позвао колегу проф. др Драга Санду, и том приликом му рекао: „Патријарх ти је поручио да, уколико сутра не гласаш за смену декана, глава ти је на пању.“ Колега Сандо је исте вечери о том разговору обавестио декана владику Игнатија. Ни овим се, међутим, претње не исцрпљују. Сетимо се да је исти митрополит пре нешто више од годину дана са једним младим доцентом водио врло непријатан разговор, у којем је, поред осталог, припретио да ће, уколико се Факулет не буде понашао према упутствима Синода „владика Иринеј и он отићи код Вучића и скинути Факултет са Универзитета“.
      Колегијална дужност и елементарна људскост нас је нагнала да вам се на овај начин обратимо и са овим чињеницама упознамо. Више је него жалосно и апсолутно недопустиво да се овако нешто континуирано дешава на нашем Факултету. Овим путем смо вас хтели само обавестити о нашој (а уверени смо и вашој) људској нелагоди коју свако мора осетити у додиру са оваквим појавама. Зато апелујемо на све вас (укључујући и митрополита Порфирија) да се као чланови академске заједнице озбиљно тргнемо и да почнемо да се са много више уважавања односимо једни према другима (било да смо наставно или ненаставно особље) да бисмо заједничким напором превазишли ове врло мучне ситуације у које смо чини се почели да све више западамо.
      С изразима колегијалног уважавања,
      Проф. др Владан Перишић
      Проф. др Родољуб Кубат
       

      2) Поштоване колегинице и колеге,
      Мејл који су на електронске адресе наставника и ненаставног особља ПБФ упутили професори Родољуб Кубат и Владан Перишић подсетио ме је на разговоре које сам годинама водио са покојним академиком и професором нашег Факултета Владетом Јеротићем. У њима се, академик Јеротић, често освртао на један од најпримитивнијих облика психолошких механизама одбране којим се его особе брани од властитих непожељних нагонских тежњи и осећања несвесно их приписујући другим лицима - пројекцију. У њој се намере, ставови и жење других људи тумаче у складу са сопственим потиснутим склоностима.
      Пошто знам, као што већина од вас такође зна, да су методи које критикују Кубат и Перишић управо њима својствени, и да су их они годинама примењивали на ПБФ-у, па и током ових претходних бурних дана, помислио сам да је овде реч о поменутом механизму одбране. Међутим, пошто знам да су догађаји које у писму описују нетачно представљени - што је добро познато личностима које се поименице наводе у њему - односно да Перишић и Кубат обмањују и кривотворе истину, закључио сам да, самим тим овде није реч о несвесном процесу него о свесној и злонамерној манипулацији и клевети.  
      Митрополит Порфирије
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Пад маски са пучиста на ПБФ
       
      Пучисти на ПБФ су се начисто изгубили у својим лагаријама. Оно што сам писао у више наврата за Перишића и Кубата овде се види очигледно. Када сам пре неколико година причао са неким владикама са каквим преварантима имају посла, нису ми веровали. Сада верују.
      Поред пуштања снимака – ту се види колико су притворни и подмукли, јер су тајно снимали и пуштали оно што мисле да им одговара – док су Митрополита Порфирија тајно снимали на предавањима и онда то прекрајали да би направили петпарачке вести на које се наивни могу пецати. Сво ово време су овејавали по БУ, кукајући на «зле и мрачњачке» синодалце, а сада су узели и да туже ПБФ статутарној комисији. Ускоро ћемо имати то мишљење. Игњатија су психички урнисали, па је тачно што наведе Максим да је овај изгубио сан. Овде вам пак доносим Перишић-Кубат писмо професорима на ПБФ и одговор Митрополита Порфирија:
      1)      Уважене колеге,
      непријатно нам је што вам се обраћамо овим поводом, али мислимо да сви треба да будете обавештени о појединим збивањима на нашем Факултету. Наиме, данас смо од нашег курира господина Љубомира Грчића сазнали о дешавањима која су се збила непосредно пре седнице Наставно-научног већа заказане за 5. 12. 2019. године. Господин Грчић је тога јутра из Ректората донео на Факултет допис Ректорке проф. др Иванке Поповић у којем нас (по четврти пут!) Ректорка упозорава на чињеницу да Савет нашег Факултета није легално изабран, те да сходно томе све одлуке које донесе, будући нелегалне не могу производити правно важеће последице. Речима саме Ректорке: „Савет не може да остварује надлежности прописане Законом и актима Универзитета и Факултета [дакле, да усвоји оставку декана, постави вд декана, закаже седницу, итд, итд] док његов састав не буде конституисан у складу са прописима“. Овај допис је курир Љубомир Грчић донео са Универзитета у оквиру својих радних обавеза. Међутим, приликом предаје дописа, на Факултету је доживео озбиљне непријатности, само због тога што је вршећи своју дужност донео Ректоркин допис. Убрзо пошто је допис предао у деканат, са телефона доцента Драгана Карана позвао га је митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије, који га је приликом разговора оптужио за то што је уопште донео допис, између сталог, речима: „Ти лажеш“ [да су ти са Универзитета рекли да донесеш допис], „Признај за кога радиш, ко те је послао“ (sic!), „Одуваћу те“ и сл. Подсећамо вас на то да се ове претње односе на човека који је давно остао без оба родитеља, и тренутно од свог посла храни четворочлану породицу. Међутим, није се све завршило на претњама митрополита Порфирија. Сутрадан, доцент Драган Каран је одвео господина Грчића у свој семинар и вербално малтретирао. Уместо да се опомена Ректората прими са захвалношћу и уради све да се отклоне поменути недостаци, прети се куриру који је опомену донео а документ се скрива од очију професора и сарадника Факултета (а изгледа и од самог секретара).
       
      Но, ни то није цела прича. Да ствари буду још горе, уочи седнице ННВ 12. 11. 2019. године, која је сазвана јер је СА Синод тражио од ННВ да разреши дужности декана Његово преосвештенство владику Игнатија, у вечерњим часовима митрополит Порфирије је позвао колегу проф. др Драга Санду, и том приликом му рекао: „Патријарх ти је поручио да, уколико сутра не гласаш за смену декана, глава ти је на пању.“ Колега Сандо је исте вечери о том разговору обавестио декана владику Игнатија. Ни овим се, међутим, претње не исцрпљују. Сетимо се да је исти митрополит пре нешто више од годину дана са једним младим доцентом водио врло непријатан разговор, у којем је, поред осталог, припретио да ће, уколико се Факулет не буде понашао према упутствима Синода „владика Иринеј и он отићи код Вучића и скинути Факултет са Универзитета“.
      Колегијална дужност и елементарна људскост нас је нагнала да вам се на овај начин обратимо и са овим чињеницама упознамо. Више је него жалосно и апсолутно недопустиво да се овако нешто континуирано дешава на нашем Факултету. Овим путем смо вас хтели само обавестити о нашој (а уверени смо и вашој) људској нелагоди коју свако мора осетити у додиру са оваквим појавама. Зато апелујемо на све вас (укључујући и митрополита Порфирија) да се као чланови академске заједнице озбиљно тргнемо и да почнемо да се са много више уважавања односимо једни према другима (било да смо наставно или ненаставно особље) да бисмо заједничким напором превазишли ове врло мучне ситуације у које смо чини се почели да све више западамо.
      С изразима колегијалног уважавања,
      Проф. др Владан Перишић
      Проф. др Родољуб Кубат
       

      2) Поштоване колегинице и колеге,
      Мејл који су на електронске адресе наставника и ненаставног особља ПБФ упутили професори Родољуб Кубат и Владан Перишић подсетио ме је на разговоре које сам годинама водио са покојним академиком и професором нашег Факултета Владетом Јеротићем. У њима се, академик Јеротић, често освртао на један од најпримитивнијих облика психолошких механизама одбране којим се его особе брани од властитих непожељних нагонских тежњи и осећања несвесно их приписујући другим лицима - пројекцију. У њој се намере, ставови и жење других људи тумаче у складу са сопственим потиснутим склоностима.
      Пошто знам, као што већина од вас такође зна, да су методи које критикују Кубат и Перишић управо њима својствени, и да су их они годинама примењивали на ПБФ-у, па и током ових претходних бурних дана, помислио сам да је овде реч о поменутом механизму одбране. Међутим, пошто знам да су догађаји које у писму описују нетачно представљени - што је добро познато личностима које се поименице наводе у њему - односно да Перишић и Кубат обмањују и кривотворе истину, закључио сам да, самим тим овде није реч о несвесном процесу него о свесној и злонамерној манипулацији и клевети.  
      Митрополит Порфирије

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Куросава међ' српским владикама
       
      Акира Куросава је пре дуплих изештаја са саборâ наше помесне Цркве направио ремек-дело Рашомон,  где сваки од протагониста прича своју причу и свака од њих се разликује. Свако прича причу онако како је сам доживео тај исти догађај, желећи тиме да оног другог увери у истину коју говори. На званични извештај са мајског Сабора СПЦ текуће године, појави се и друго приопћење, које је први потписао митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Сада смо добили и два извештаја са седнице Епископског Савета СПЦ у Северној, Средњој и Јужној Америци, одржане у Чикагу, 7. децембра 2019. Привешћу оба извештаја. Први је мој превод текста који су писали епископи Лонгин и Максим (за њих је званични језик енглески, па се не труде да нам дају текст на српском; оригинал овде), а други је епископа Митрофана (овде).
       
      1) САОПШТЕЊЕ ЦЕНТРАЛНОГ ЦРКВЕНОГ САВЕТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЕВЕРНОЈ, СРЕДЊОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ
       
      Централни Савет Српске Православне Цркве у Северној, Централној и Јужној Америци, који представља свих пет српских православних епархија на овим територијама, састао се у катедрали Светог Васкрсења у Чикагу 6-7, децембра 2019. Наш састанак је почео Светом Литургијом коју је предводио Његово Преосвештенство Епископ Кирило Буенос Аирески и Јужне и Централне Америке. Тиме смо поново потврдили наше јединство у Христу и са пуноћом Српске Православне Цркве.
      Савет је размотрио и одлучио о многим питањима важним за живот и функционисање наше Свете Цркве.
      Савет је био извештен од наших епископа да је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одредио да се укину одређене одлуке Црквеног Сабора одржаног у јулу, а које се тичу територијалног ограничења садашњег устројства, и да се Црквени Сабор који би укључивао свих пет епархија сазове почетком следеће године. Наши епископи су известили Савет да ће Епископски Савет извршити све директиве Синода. Централни Савет је примио ове информације и чека сазивање Сабора од стране Епископског Савета за 29. фебруар.
      Одлучујући о буџету Централне Цркве за наредну годину, Савет је поновио своју финансијску и моралну подршку раду Теолошке школе Свети Сава, смештене у манастиру Нова Грачаница. Од наших епископа се тражило да именују Веће Поверења које ће сарађивати са нашим епископима, дајући препоруке за побољшање и развој школе.
      Црквени спољни правни савет САД-а одржао је презентацију у вези савета који су дали 2017., који се тиче корпоративне структуре за епархију и преименовања и понудио је низ опција и препорука за осигурање поштовања свих законских захтева. Оне су узете у брижљиво разматрање.
      Централни Савет је са великом забринутошћу констатовао постојање концентрисаних напада на наше епископе, и преко њих на нашу Свету Цркву, који су вођени на интернету и путем друштвених медија. Знамо да су напади, који приписују нечасне мотиве и проблематичне правне методе нашим епископима, у ствари лажни и сасвим неутемељени. Савет даје наново пуну подршку и поверење нашим епископима и целокупном Епископском Савету, и тражи од наших верника да те нападе одбаце као лажи, као што то они и јесу.
      Чикаго, 7. децембра 2019
       
      За време овог светог Божићног Поста молимо се за Његову Светост, нашег Патријарха Иринеја, за јерархију, свештенство, монаштво и све вернике Српске Православне Цркве, као и за снагу и благодат од Новорођеног Спаситеља да наставе светим путем Св. Саве.

       
      2) ЕПИСКОПСКИ САВЕТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЕВЕРНОЈ, СРЕДЊОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ
       
      6. децембра/23. новембра 2019. године
      У Чикагу
       
      Свој богоданој Црквеној пуноћи Српског православног Народа у Северној, Средњој и Јужној Америци
      По благодати и дару Светога и Животворнога Духа, чувајући благообразност и свештени поредак (1Кор 14,40) Цркве Христове, а на основу одлуке Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве (Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године), и у духу налога Епископског савета (Еп.сав. Бр. 11 од 5. децембра 2019. године), Епископи чланови Епископског савета за Северну, Средњу и Јужну Америку имају част да саопште да усвајају одлуку Светог Архијерејског Синода која гласи: „Ставити ван снаге све одлуке Црквеног сабора Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци…. које се тичу устројства српских православних епархија на том подручју“ (Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године).
      Сложивши се са овом одлуком Светог Архијерејског Синода, Епископски савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци, саопштава да је нашој Светосавској Цркви јединство важније од свега другог те сазива ванредни Црквени сабор за 29. фебруар 2020. године у Клирвотеру, Флорида, који ће извршити одлуку Светог Архијерејског Синода.
      Тако је оно што је зависило од богољубивих епископа учињено, а преостало се односи на вас да пројавите сложну и сагласну љубав према Господу, чиме ће се пројавити и ваша искрена љубав према нашој Светосавској Цркви.
      Епископски Савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци
       
      ОСВРТ НА РАЗЛИЧИТЕ ИЗВЕШТАЈЕ
       
      Ваља најпре приметити да је Митрофанов извештај ранији (6. дец.), док је Лонгин-Максим каснији (7. дец.). Испада да Л-М коригују Митрофанов извештај, односно да је Митр. независан. Митр. је лојалан Синоду, док у Л-М имамо муљање. Л-М вели: „Савет је био извештен од наших епископа да је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одредио да се укину одређене одлуке (certain decisions) Црквеног Сабора одржаног у јулу“. У Митр. се јасно понавља синодска одлука: „Ставити ван снаге све одлуке“.   
      Сасвим је јасно да је Л-М за америчку публику и да покушава да релативизује речено од Синода. Синод је тражио још 25. септ. да се сазове ванредни Сабор, док је Лонгин то одбио 19 нов. сазивајући само састанак Епископског Савета за Северну, Средњу и Јужну Америку, а за 6. и 7. децембар састанак Централног Црквеног Савета. Синод на то пролонгирање (није игра речи) понавља захтев за Сабором 25. нов. не пристајући на Лонгинове игре без граница.
      Иначе, Лонгин и Максим су сво време дезинформисали црквену јавност да није било никаквих промена, да за све имају покриће и сагласност Сабора и Синода СПЦ, а сада су спиновали преко несвесних борбаша за неверу да су имали ту сагласност, и објављено је несрећно срочено (да се благо изразим, јер смо имали и случај позивног писма Јустина Жичког које је Патријарх – верујући у здраву памет српског епископа – потписао, за позив на прославу рукоположења Светог Саве) писмо еп. Јована шумадијског (овде). Но ни из тог несрећног писма не произилази оно што се десило на терену, а то је да су променили име још пре две године. Зашто? С чијим допуштењем? Из ког разлога? Питао се неко: „Ко је крив што је Устав 'усвојен' без дозволе Сабора и Синода у Бг? Ко је крив што се у Уству не помиње Спц и Патријарх у Београду? Шта тачно значи Максимово саопштење да ће он да саслужује са свима са којима је до сада саслуживао, без обзира на став Сабора у Београду? Да ли то значи ако Спц прекине општење са турским патријархом Вартоломејем да се то не односи на Максима?“.
      Из Л-М не знамо ни да ли је Сабор на крају сазван! „Централни Савет је примио ове информације и чека сазивање Сабора од стране Епископског Савета за 29. фебруар (The Central Council received this information and awaits the calling of the Sabor by the Episcopal Council for February 29)“. Ово је врхунац апсурда, јер исти Савет од себе очекује да се посаветује сам са собом, а онда да донесе одлуку о седници о саветовању и тако у круг. Савет се већ био састао и могли су да донесу одлуку, а не да пишу ове бесмислице. Код Митр. је све јасно: „Епископски савет... саопштава да је нашој Светосавској Цркви јединство важније од свега другог те сазива ванредни Црквени сабор за 29. фебруар 2020. године у Клирвотеру, Флорида, који ће извршити одлуку Светог Архијерејског Синода“. Питање је да ли је то Митрофанова „истина“? Знамо да је било свађе између њега и Лонгина. Подсећам на дуплу игру Лонгина и Иринеја, јер Лонгин у свом акту вели: „На тим састанцима [о којима сада пишем] ће се приступити извршењу одлука Светог Архијерејског Синода“. Иринеј: „Седнице поменутих тела су сазване ради имплеметација одлукâ Светог Архијерејског Синода“.
      Зашто одлуке већ нису донешене, јер ни претходне нису донешене на Сабору? Неко вели, да би се Сабор поставио као ауторитет и да би се обнародовало шта су пучисти урадили. Наиме, и сами пучисти су своје потезе правдали потврдом сабора који су летос држали, али тада није било никаквог гласања о овим одлукама.
      Пучисти су гледали да на сваки начин не дође до Сабора, правдајући то великим трошковима, а у бази прилепљујући те трошкове Синоду и окрећући тако делегате против истог. Сабор су сазвали (ако јесу) за 29. феб., што је последњи дан пред истек рока који им је Синод дао, а то је 1. март. Не постоји никакав позитиван рационалан разлог за тај датум, него показује само како се спрдају са Синодом. Очекују да ће до тада врбовати још неке истомишљенике, а у ствари се надају пропасти Сабора, јер ће људи одбити да дођу. Наиме, тада је Long Weekend и људи ће ићи другде или бити у кругу породице, а почиње и пост. Даље, Сабор је сазван у Клирвотеру, Флорида, што је далеко од Чикага где је концентрација Срба и трошкови које чланови морају да сносе су огромни. Такође се састанак планира у цркви где је била промоција књиге Гејл Волшек, заступнице дарвинизма и геј права, а Максим је био организатор тога. Он јој је и публиковао књигу, а надам се да је Атанасије Јевтић добио потписан примерак.
      Никакву одговорност за датум и место немају Митрофан и Кирило. Они су мањина. Јако ружна епизода је била ругање Максимово на рачун Кирила коме су (његовој епархији) САД епархије дужне да дотирају одређену суму, што је још у Амфилохијево време било установљено. То је мисионарска епархија, али се зна да сит гладноме не верује, мада може да му се и не руга барем. Максиму је пак битно да иде наоколо и да се хвали како је још увек професор на ПБФ...
      Сасвим су гратис жалопојке Л-М, али и Добријевића (овде), како их неки злонамерници гоне по медијима и друштвеним мрежама, јер су они дужни да објасне и зашто их „гони зли“ Синод и зашто им је поништио све одлуке. Г. Давид је рекао владикама да „хоћете да нас завадите са Синодом и са СПЦ“. И то је тачно. Американци су мајстори у замени теза. Већ годинамо бивамо бомбардовани спиновима и лажима који су финансирани из ових кругова, а бачка епархија доби и спор против Блица (овде), мада то може да изгледа као Пирова победа, али је битна као зарез на стаблу дрвета.
      Највећи проблем овде је прегистрација коју је тројац извршио, тако да су власништва црквеношколских парохија и других тела постала епархијска, и регистрована су као The one person corporation, што значи да могу да пређу код кога им драго. Добар текст о томе написа Каргановић (овде).
      Патријарх Вартоломеј у мају долази у САД. Да ли ће српске владике из САД доћи на мајски Сабор у Београд?
       
      Зоран Ђуровић
      Рим, 10.12.2019

      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...