Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Милан Ракић

Спутник: Полиција Улциња забранила служење Свете Литургије у храму, свештеници богослужили испред храма

Оцени ову тему

Recommended Posts

Свештенство Митрополије црногорско-приморске одржало је данас Свету литургију код дрвеног средњовјековног града Свача, али на улазу на локалитет гдје се налази храм. Црногорска полиција није дозволила служење литургије код храма. Читав скуп су обезбјеђивале јаке полицијске снаге, а нарочито сам улаз на археолошки локалитет древног епископског града Свача, којем, по решењу Управе полиције, свештенству Митрополије — није дозвољен прступ.

 

Намјесник барски Слободан Зековић поручио је током литургије да — „ми нијесмо овдје странци“. „Деценијама излазимо, долазимо овдје, на темеље наше државности и духовности, не да барјачимо. Са једним циљем — да не заборавимо наше свете претке и освештане гробове који се овде налазе. Преносим благослов митрополита Амфилохија, који је требало да донесе руку Светог Јована Крститеља. Али, због тензија, то ће урадити наредне године. Предсједник Општине је рекао да је до децембра забрањен приступ локалитету, зато што раде археолошка истраживања“, казао је Зековић. Он је додао и да ће се, већ наредне године, вјерници окупити код храма, и упутио је поруку мира — „браћи Албанцима“: „Били смо добри пријатељи и то ћемо и остати“, закључио је Зековић.

 

Извор: Спутник


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион началствовао је евхаристијским сабрањем 12. јула 2019. године, поводом храмовне славе у храму светих апостола Петра и Павла у Мајданпеку. Саслуживали су свештенослужитељи Епархије тимочке уз молитвено учешће председника општине Мајданпек г. Драгана Поповића са сарадницима и верног народа Мајданпека.
       
      На почетку свете Литургије, владика је обавио чин малог  освећења храма након недавног реновирања.Владика је у беседи честитао славу и празник житељима града, чији су заштитници свети апостоли, благодарећи Господу на милости својој, да је овај по много чему јединствен храм напокон обновљен. Владика је подсетио на живот светих апостола Петра и Павла, њихову веру и љубав коју су имали, да су на крају и живот свој дали за Христа. Свети Петар га исповеда као Христа, Сина Божијег и тако одговара на Господње питање – Ко сам ја? Отац небески му открива ту највећу истину и Господ му каже да је он Петар (стена) на којој ће сазидати Цркву своју.
      На том истом чврстом крајеугаоном камену надограђујемо се сви ми, и никакава искушења нас неће надвладати када је Господ са нама. Зато што Црква има истину и силу у вечности. Сви смо обједињени у тој вечности, и живи овде на земљи ходајући по замаљском шаренилу и они упокојени, сви смо војска Христова, угледајући се на свете апостоле и све свете.
      Зато је потребно бити у Цркви, јер то је наше животно усмерење, ако иштемо најпре Царство Божије, све остало ће нам се додати. Неће нас по доброти и милости својој дати Господ у руке непријатељима нашим, иако смо са свих страна нападани. – Нека би нас Господ молитвама светих апостола утврдио у вери, нади и љубави, да истрајемо у својим подвизима, следујући светима и тако уђемо у Царство Небеско – рекао је владика.
      Владика је доделио Архипастирске захвалнице донаторима за реновирање храма и онима који се увек одазивају када треба помоћи. Захвалнице су добили; председник општине Мајданпек г. Драган Поповић, секретар Владе Републике Србије г. Новак Недић и директорка мајданпечког хотела „Голден-Ин“ г-ђа Зорица Марковић.
      Овогодишњи домаћин славе био је г. Јовица Радовановић а за следећу годину јавила се г-ђа Ангелина Пантић из Мајданпека. Свечана прослава храмовне славе започела је вечерњом службом и литијом улицама Мајданпека уз учешће председника општине, представника општинских институција, полиције, делатника у културном животу града и верног народа.
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Логос,
      Данас, на празник Светих бесребреника Козме и Дамјана, Преосвећени Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије служио је Божанску Литургију у Манастиру Врачеву, недалеко од Лепосавића. Овај Манастир посвећен је Светим бесребреницима Козми и Дамјану, подигнут је у првој половини 15. века и представља непокретно културно добро као споменик културе.
       
      На данашњи празник и у овој древној светињи Епископ рашко-призренски Теодосије је у чин ђакона рукоположио вероучитеља Милутина Попадића.  Ђакон Милутин ће, по благослову Епископа, свој свештенички позив, за који се спремао као богослов а касније и као свршени теолог, отпочети служењем у Храму Светог Николаја у Новом Пазару.  Владика Теодосије је током данашње Свете Литургије верни народ подсетио на дела Светих Апостола који су од Господа послати широм васељене да проповедају реч Божију и да крштавају све оне који поверују у реч Господа нашега Исуса Христа.
      „Много је оних који су Христа ради осиромашили, који су се повукли у пештаре, у пећине, у пустиње и који су жртвовали ово привремено земаљско ради вечнога и небеснога. Међу њима су пустињаци, преподобни, исповедници за веру Христову, који су страдали зато што  су заступали истину и правду Божију. А као највећи украс, цвет у Цркви Христовој, јесу свети мученици, они који су презрели овоземаљски живот и који су више желели да страдају и умру за Христа него да служе овом привременом, земаљском и владарима овога света који нису познавали Свевишњега, који нису познавали правога Бога“ – поучио је верни народ Владика Теодосије.

      „Данас у Цркви Христовој прослављамо свете бесребренике. Прослављамо светога Козму и Дамјана. Браћу која су васпитана у хришћанској вери. Они су од Бога примили власт и силу Божију да могу да иду у народ и да исцељују болесне. Знали су они и лекарску вештину, али се нису толико уздали у њу ни у лекове овога света, колико у силу Божију која је дата Светим Апостолима и ученицима а и њима да могу да лече, исцељују и да ослобађају људе од недуга и болести“ – подсетио је Владика Теодосије на житије Светих Козме у Дамјана.
      „У њиховом житију каже се да су лечили бесплатно, без новца. Данашњи лекари би требали да прочитају житије Светих Козме и Дамјана. Они којима није довољно што приме плату за оно што чине већ и изнуђују новац од људи да би помогли, не знајући да је и њима Бог дао тај дар да могу да лече и да помажу другима. Свети бесребреници нису хтели да узму ништа као награду за све оно што су чинили. Не само да су лечили људе, већ су лечили и животиње. Изгонили су демоне, зле духове. Они су попут Апостола на тај начин ширили веру у Господа нашега. И не само речима него и делима“ – истакао је Владика Теодосије.

      Владика је нагласио да људи у овом свету болују и пате највише због греха, јер нас грех удаљује од Бога и јер је грах противан Богу:
      „Грех није нама својствен и природан. Он се увукао у наш живот, у нашу  природу, као некакав уљез и квари све оно што је добро и здраво у нама. И одступивши од Бога, немајући благодат Божију која нас штити и лечи, многи данас страдају од болести. И многи траже земаљске лекаре не тражећи правога лекара, не обраћајући се Господу. Јер земаљски лекари лече тело, привремено нам дају здравље, а небески Лекар, лечећи тело, лечи и душу нашу. Да се обратимо Њему, да поверујемо у њега и да нам то буде на спасење и живот вечни. Грех је тај који нас највише удаљује од Бога и болести су у највећој мери последице греха“ – рекао је Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски.
      Владика је сликовито објаснио шта је  врлина а шта је грех и у чему је  разлика када се ми трудимо у Господу и када се препустимо овоземаљском уживању:
      „Грех је као када ми узмемо нешто попут бомбоне,  нешто што је слатко. И желећи то да пробамо, ми ту бомбону ставимо у уста и тренутно, нама је лепо и слатко у устима и привремено уживамо у томе. А онда када прогутамо ту бомбону онда почињу мучнине, болови и патња. И што је најгоре то не пролази. Дакле оно због чега смо у само једном тренутку осетили сласт и сладост, због тога патимо, имамо мучнину. И не само тела већ и савести. И отуђеност од Бога. То је грех, браћо и сестре. Нешто попут оног мамца за рибу који она загризе мислећи да ће нешто да добије а у ствари изгуби и живот свој“ – сликовито је објаснио Владика а потом сликовито објаснио и шта је то врлина:
      „Врлина је пост, уздржање, бденије, сваки труд у Господу. То је као кад знамо да нам је потребан лек који је горак. И тешко нам је да га ставимо у уста од његове горчине. И онда ми приморамо себе на тако нешто, јер док нам је лек у устима, нама је тешко и напорно и горко, али када прогутамо тај лек онда осетимо сву лакоћу и здравље свога тела и своје душе.  Тако кад треба да постимо свима нам је тешко. Нека сила нас просто тера да радимо супротно. Или када желимо да учинимо неко добро дело, да учинимо милосрђе, да будемо на молитви, да будемо на бденију. Свака врлина јесте подвиг. Треба нам додатна снага и решеност и вера да би то учинили. Али када то учинимо: и пост и молитву и учинимо добро дело, онда осетимо сву сладост онога што смо учинили“ – поучио је верни народ Владика Теодосије нагласивши да зато сви треба да се определимо за врлину, за оно што је Господ дао у заповестима својим, да тако живимо да би онда вечно били блажени и били са светима који су знали да је ово земаљско привремено а оно небеско увек и довека.

      „Нека би нас Господ све научио правој вери, да имамо наду у њега, у његову помоћ и Васкрсење, како би и ми били санаследници светих, оних који су познали Бога, они који су живели за Бога и који су поштовали и живели по заповестима Божијим, а сада су блажени и сада се наслађују небеским добрима које су за векове векова. Нек Господ укрепи ову свету обитељ, оца игумана, братију, и све вас који долазите овде. Ваш принос Богу јесте молитва, жртва, оно што дајемо од себе, а Господ ће нама подарити исцељење душе и тела и живот вечни, да би сви заједно славили Оца и Сина и Светога Духа кроз сва времена и сву вечност“ – рекао је на крају своје Архипастирске беседе Преосвећени Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      "Светиње Светима"! Са овим речима и такође са одговором верника - "Један је Свет, један Господ Исус Христос..." - сва људска резоновања се завршавају. Светиња Тела и Крви Христове само су за оне који су свети. А нико није свет осим једнога Господа Исуса Христа. И тако, на нивоу бедне људске "достојности" врата су затворена. Нема ништа што можемо да понудимо и што би нас учинило "достојним" овог Светог Дара. Ништа, заиста, осим светости Сâмога Христа, коју је у својој бескрајној љубави и милости дао и нама, чинећи нас "изабраним родом, царским свештенством, светим народом" (1Петр.2,9). Његова Светост, а не наша, чини нас светим, па тако и "достојним" да се приближимо и примимо Свете Дарове. Свети Никола Кавасила сликовито приближава ову велику тајну и каже: "То је као када многа огледала поставиш на сунце, те свако од њих блиста и баца зраке, па ти се чини као да многа сунца видиш; а у ствари, једно је Сунце које у свима њима блиста. Тако се и Он, Који је једини свети и Који се кроз Причешће излива у вернике, види у многим душама и многе чини анђелима, а ипак је један, и једини Свети". Управо о овом важном возгласу и свештеном тренутку, говорили смо у оквиру шездесет треће емисије "Светотајинско богословље". 
      Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
       
       
       

       
      СВЕ ЕМИСИЈЕ "СВЕТОТАЈИНСКО БОГОСЛОВЉЕ" МОЖЕТЕ ДА ПОСЛУШАТЕ ОВДЕ
    • Од Логос,
      Јутрос на празник Сабора светих дванаест апостола служена као и сваке године света Литургија у цркви Преображења Господњег на Ивановим Коритима под Ловћеном. У Његушима је обичај да се сваке године на овај празник служи света Литургија у овом његушком храму. Светом службом Божијом началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор цетињске богословије, a саслуживао је ђакон Благоје Рајковић, коме је ово била прва Литургија коју је служио као ђакон.
      За пјевницом су појали Александар Вујовић , професор цетињске богословије и Бранимир Ђукић, свршени ђак богословије и дипломирани теолог. Вјерном народу обратио се отац Гојко након свете Литургије, честитајући празник , посебно је истакао да вјерни народ овог краја треба чува овај лијепи обичај, саборовања на овај дан , и служења свете Литургије. Након службе припремљено је и пригодно послужење.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У храму Светог Јована Владимира, који је данас на Петровдан био препун вјерника, Светом Литургијом началствовао је старјешина храма протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Саслуживали су протојереј Љубомир Јовановић, јереј Младен Томовић, као и гости: отац  Агатангел који долази из Бјелорусије гдје је тренутно на послушању и на служби и ђакон Михаило који долази из страдалне Украјинске православне цркве московскога патријархата из Тернопољске Митрополије. Након прочитаног Јеванђеља бесједио је отац Агатангел.
       
      Говорећи о  данашњем празнику он  је рекао да ми данас поред Апостола Петра и Павла које славимо, спомињемо и све апостоле, дванаесторицу и седамдесетосторицу, као и жене мироносице и све оне који су просвијетили васељену јеванђељем Христовим. И ми знамо да су апостоли били људи као и ми и да су апостоли повјеровавши ријечи Божијој, чувши глас Божији кренули за Њим и предали себе не само тијелом него и срцем ријечи Божијој. Иако су видјели Христа, иако су чули живу ријеч Христову, чули јеванђеље Његово и гледали Господа у лице и они су као и ми пројављивали немоћи своје. И они су понекад сумњали у Господа, сумњали у ријечи Његове, у Његове поступке, да су падали и да су гријешили. Апостол Петар одрекао се Христа, али га је Христос позвао и он га је одмах прихватио. Апостол Петар сумњао је некад у своје ријечи у своје поступке и чак знамо да се претваро некад пред Јеврејима да је Јеврејин, а пред безбожницима да је безбожник, зашто га је и Апостол Павле обличио у његовим дјелима. И ми знамо, иако су они имали немоћи своје и падове, да су они непрестано устајали и ишли даље и да су њих дванаесторица у почетку просвијетлили сву васељену. Дванаест људи који су умножили ученике Христове, који су умножили Цркву Христову, Цркву која стоји до дана данашњега и стојаће до краја вијека. Јер глава Цркве је Христос, а Христос је вјечан. И ми са вама знамо да је Црква утврђена како на Христу, тако и на апостолима.
      И нису само апостоли који су били са Христом, апостоли. Него је сваки светитељ и сваки вјерни човјек и чадо Цркве Божије апостол у животу своме. И како су почели Андреј и Петар, Јован и Јаков и остали апостоли са Христом да проповиједају Царство Божије које је живо у њиховом животу, тако и ми до дана данашњега проповиједамо јеванђеље у своме животу. Проповиједамо га не само ријечју, него и дјелима својим. Јер као што су апостоли показивали дјела своја; љубав Божију показивали кроз дјела своја, кроз љубав ка ближњима својима, ка сваком човјеку кога су сретали у своме животу, тако и ми показијемо наше јеванђеље, нашу љубав, љубав Божију која је унутра нас. Показујемо је сваком човјеку. Не само ријечима, не само дјелима, него чак и мислима својим. Јер ми видимо сваког човјека и видимо Христа у њему. И ако видимо Христа у њему, ми видимо и цијелу Цркву у њему. Ако смо ми дио Цркве, онда је и сваки човјек кога видимо дио Цркве, дио нас. И зато наша љубав, љубав Божија, не може да престане да дејствује у сваком човјеку кога срећемо. И зато ми, као преподобни Серафим Саровски, можемо да кажемо свакоме: „Радости моја!“. Јер видећи сваког човјека ми се радујемо не само њему, него се радујемо присуству Божијем у њему. И зато смо ми апостоли нашега времена, апостоли који проповиједају јеванђеље Христово, проповиједају ријеч Божију, провиједају тај камен, тај темељ на којем стоји Црква. Проповиједају је не само ријечима, него и дјелима својим. И сваки човјек који види нас, он хоће да дође да види гдје је тај темељ, гдје је та ријеч Божија која нас утврђује тако да се ми неспрестано налазимо у радости. Радости овога живота. Јер иако бивају тешка дешавања, тешка искушења, бивају падови у нашем животу, ми се увијек сјећамо да су апостоли иако су падали увијек устајали и ишли напријед. Како се они нису налазили у мјесту и нису сједјели у хладу своме, тако и ми увијек устајемо и идемо напријед. Идемо проповиједајући љубав Божију.
      На крају је отац Агатангел позвао Господа да нам да силе да видјећи живот апостола, видјећи љубав њихову, видјећи снагу њихову, видјећи радост њихову и ми увијек пребивамо у истинитој љубави Божијој. Пребивамо у љубави, не само за нас, него и за ближње наше, сроднике наше и за сваког човјека кога ми сријећемо. Да бисмо ми наслиједили Царство Божије и сви они који су са нама.
      Велики број вјерника који су постили Петровски пост, како мјештана, тако и туриста приступило је Чаши Господњој и причестило се Тијелом и Крвљу Господњом.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Create New...