Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

 

 

"У Крипти Храма Светог Саве у Београду, 24. јуна, одржано је представљање дела руског свештеника, оца Андреја Ткачова. Његова дела која би се можда најваљаније могла сврстати у област пастирског богословља издала је у десет томова издавачка кућа Бернар.

Крипта је врвела од људи. Тешко је призвати у сећање неки догађај ове врсте који је окупио толико света. Промоцији су присуствовали и епископ далматински Никодим, епископ ремезијански Стефан, игуман Иларион из манастира Драганац, ректор Богословије у Сремским Карловцима протојереј Јован Милановић и многобројни свештеници и монаси Српске православне цркве."

На једну страну о. Андреј и његове књиге. Све је то лепо и похвално. Али оно што боде очи, то је да се храм у крипти (посвећен св. цару Лазару) константно користи и као ДОМ КУЛТУРЕ: ту се одржавају промоције књига, изложбе фотографија и уметничких дела, пројекције филмова, разноразни културно-уметнички садржаји. На пример:

https://hramsvetogsave.rs/Aktuelno/Otvorena-izlozhba-slika-inspirisana-Kosovom-OD-OGNJISHTA-DO-NOVOG-SVITANJA

https://hramsvetogsave.rs/Aktuelno/Promocija-knjige-Kad-govori-mrtav-kralj

https://hramsvetogsave.rs/Aktuelno/VASKRSHNJI-KONCERT-nesvakidashnja-proslava-najradosnijeg-hrishcanskog-praznika

Ово је само примера ради. А тога има колико год хоћете. И не само у крипти храма Светог Саве, неги и у неким другим храмовима СПЦ.

У Русији се дешавају исте ове, па и горе ствари. У многим храмовима тамо се приређују и концерти озбиљне музике, дечје приредбе, разни скечеви, чак и акробатске тачке! Усред храма! А за Ускрс су у неком храму посадили столове и столице и направили закуску! Људи седе у цркви и ручају!
Шта је поента у томе да се у храму све ово ради? Да ли се то икада раније дешавало – да храмови буду домови културе и ресторани!? Зашто? Не може то да се ради у сали парохијског дома или у другом небогослужбеном простору?

Можете ли, с друге стране, да замислите нпр. у сали где заседа скупштина (не у скупштинском холу) да се одржи нешто од овога горе - изложба или концерт или промоција књиге?

Или у згради Врховног суда?

А у храму, који је Небо на земљи - то може?


 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Родољуб Лазић рече

 

 

"У Крипти Храма Светог Саве у Београду, 24. јуна, одржано је представљање дела руског свештеника, оца Андреја Ткачова. Његова дела која би се можда најваљаније могла сврстати у област пастирског богословља издала је у десет томова издавачка кућа Бернар.

 

Крипта је врвела од људи. Тешко је призвати у сећање неки догађај ове врсте који је окупио толико света. Промоцији су присуствовали и епископ далматински Никодим, епископ ремезијански Стефан, игуман Иларион из манастира Драганац, ректор Богословије у Сремским Карловцима протојереј Јован Милановић и многобројни свештеници и монаси Српске православне цркве."

На једну страну о. Андреј и његове књиге. Све је то лепо и похвално. Али оно што боде очи, то је да се храм у крипти (посвећен св. цару Лазару) константно користи и као ДОМ КУЛТУРЕ: ту се одржавају промоције књига, изложбе фотографија и уметничких дела, пројекције филмова, разноразни културно-уметнички садржаји. На пример:

https://hramsvetogsave.rs/Aktuelno/Otvorena-izlozhba-slika-inspirisana-Kosovom-OD-OGNJISHTA-DO-NOVOG-SVITANJA

https://hramsvetogsave.rs/Aktuelno/Promocija-knjige-Kad-govori-mrtav-kralj

https://hramsvetogsave.rs/Aktuelno/VASKRSHNJI-KONCERT-nesvakidashnja-proslava-najradosnijeg-hrishcanskog-praznika

Ово је само примера ради. А тога има колико год хоћете. И не само у крипти храма Светог Саве, неги и у неким другим храмовима СПЦ.

У Русији се дешавају исте ове, па и горе ствари. У многим храмовима тамо се приређују и концерти озбиљне музике, дечје приредбе, разни скечеви, чак и акробатске тачке! Усред храма! А за Ускрс су у неком храму посадили столове и столице и направили закуску! Људи седе у цркви и ручају!
Шта је поента у томе да се у храму све ово ради? Да ли се то икада раније дешавало – да храмови буду домови културе и ресторани!? Зашто? Не може то да се ради у сали парохијског дома или у другом небогослужбеном простору?


 

 

Pa šta?

Zašto si tako ograničen kada u srazu sa obrazovanjem nisi?

Zar se u prvim hramovima, na početku kršćanstva nije jelo i pilo u hramovima? Tj. privatnim kućama gde se nakon molitve u agapi lomio lebac?

Čemu taj rigorizam? Pametan si čovek. 

Ima mesta kritici postavke bezmalo svega u aktualnom trenutku SPC.

I pravoslavlja uopće...

Od dole, pa na gore. I obrnuto!

Ali, "baba Makrine" teologija (ultimavno-"valja se") i sablažnjavanje... Msm., boli me dupe, ali kapiraš i sam da je kontraproduktivno! 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da je sreće, u srazu sa na prvi pogled degeneričnim naslovom teme; no, kada se razmisli, degeneričan i nije.

Dakle! Da su nam hramovi, sa merom - ponavljma, sa merom, bili i "restorani" i dušebrižništva i magacini za potrebite, ne bismo danas, mnim imali ovo što imamo i generalni gard dobrog dela, da ne kažem većine javnosti koja sebe u 90% zove pravoslavnom.

Od toga dobar deo u smislu "ima nečega".

Ovo je što bi rekao Đorđe Čvarkov u jednoj od poslednjih epizoda "Državnog posla" isnpirisanom planetarnoj popularnosti igrane serije "Černobilj" REFLUKS SIFONA!

Opet ponavljam (pleonazam); pametan si čovek! Upotrebi kefalo za pametniju kritiku. 

"O RUK" diferencijacije smo imali svi iskustvo dupoznamo u prethodnih nekoliko desetljeća. I "O-RUK" nam je malo dobra donelo!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Претпостављам да ти је познато да се у неком тренутку забрањено да се у храмовима врше агапе? Постоји међу свештеним канонима и тај.

пре 17 минута, Милан Ракић рече

Da je sreće, u srazu sa na prvi pogled degeneričnim naslovom teme; no, kada se razmisli, degeneričan i nije.

Dakle! Da su nam hramovi, sa merom - ponavljma, sa merom, bili i "restorani" i dušebrižništva i magacini za potrebite, ne bismo danas, mnim imali ovo što imamo i generalni gard dobrog dela, da ne kažem većine javnosti koja sebe u 90% zove pravoslavnom.

Od toga dobar deo u smislu "ima nečega".

Ovo je što bi rekao Đorđe Čvarkov u jednoj od poslednjih epizoda "Državnog posla" isnpirisanom planetarnoj popularnosti igrane serije "Černobilj" REFLUKS SIFONA!

Opet ponavljam (pleonazam); pametan si čovek! Upotrebi kefalo za pametniju kritiku. 

"O RUK" diferencijacije smo imali svi iskustvo dupoznamo u prethodnih nekoliko desetljeća. I "O-RUK" nam je malo dobra donelo!

Што си се толико узбудио? У чему је проблем?

За тебе не треба да постоји разлика између дома Божјег, дома молитве, и дома културе? Да ли се зато црква освећује, и представља Небо на земљи, да би се заједно са богослужењем  у њој обављала и друге овоземаљске културне и уметничке делатности? Или би се све то могло радити у броду цркве, али не у олтару? Зашто не и у олтару? 

Шта је проблем да се то врши у сали или у неком од постојећих домова културе, као што се то радили стотинама година уназад, све до пре десетак година, када је почела ова пракса?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, Родољуб Лазић рече

Што си се толико узбудио? У чему је проблем?

Istom merom

Share this post


Link to post
Share on other sites

А сваки богослов илити свештеник морао је прочитати и Литургику проф. Лазара Мирковића.

У Општем делу, на страни 77. пише: "Од првих времена хришћанства постојала су известа света места, намењена искључиво и непосредно хришћанском богослужењу, а то су цркве и капеле. У света места рачунамо и звонике и гробља, који су према својој намени посредно служили за богослужбене сврхе. Према томе, када говоримо о светим местима, говорићемо о храму, капелама, звоницима и гробљима".

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 58 минута, Родољуб Лазић рече

У Русији се дешавају исте ове, па и горе ствари.

O ne...kako to

Pa RUsi su sto puta bolji od nas

SLazem se sa Milanom da sve treba da bude podlozno kritici, ponekad su nam hramovi kao strašionice, ne smeš pisnuti, smeš biti voštana figura pobožnog izgleda...ako pokažeš neku živost, kreću pogledi

Dozvolio bih ljudima da se ponašaju u hramu kao kod kuće, prvo to moram sebi da dozvolim jer sam još uvek ukočen kad udjem u hram

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Родољуб Лазић рече

А сваки богослов илити свештеник морао је прочитати и Литургику проф. Лазара Мирковића.

У Општем делу, на страни 77. пише: "Од првих времена хришћанства постојала су известа света места, намењена искључиво и непосредно хришћанском богослужењу, а то су цркве и капеле. У света места рачунамо и звонике и гробља, који су према својој намени посредно служили за богослужбене сврхе. Према томе, када говоримо о светим местима, говорићемо о храму, капелама, звоницима и гробљима".

A osim ove, jos citav niz knjiga iz Liturgike, i jos veci niz drugih bogoslovsko-asketsko-pastirskih dela, e da bi mogao da popuje o tome bilo sta.

Share this post


Link to post
Share on other sites

I inace, to siledzijsko cepanje i podvajanje "strogo" liturgijskog i "ne"liturgijskog prostora je prosto jedan simptom ukvarene (ili nepostojece, avaj) crkvenosti kod danasnjih Hriscana. Preovladalo je subotarsko ludilo u raznim oblicima, koje obozava formu, i ima zelju da samelje ma i najmanji trag zivota da bi sacuvalu to obozavanje.

Zamisli molim te, promovisu knjige u hramu... c, c, c... pa jos odsviraju neku kvalitetnu klasicnu muziku... neverovatno...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, obi-wan рече

cepanje i podvajanje "strogo" liturgijskog i "ne"liturgijskog prostora

I da budemo i malo strucni - ovo je, u stvari, jedna savremena metastaza manihejstva, nista drugo.

Manihejstvo je jeres osudjena od strane Crkve.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Благословом Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа Цетињског, Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија, и ове године одржавају се суботом духовне вечери у Горњем Манастиру Острогу. У суботу 14 јула у 19:00 часова предавање је одржао протојереј Драган Пешикан на тему ”Спасење као светотајински живот у Цркви”

       
      Извор: Манастир Острог
    • Од Логос,
      У Недјељу четврту по Педесетници, на празник Светих бесребреника Козме и Дамјана, 14. јула 2019. године са почетком у 8 часова одслужена је Света Архијерејска Литургија коју је служио Његово Преосвештенство Епископ буеносаирески и јужно-централно амерички г. Кирило, уз саслужење свештенства Саборног храма: протојереја-ставрофора: Драгана Митровића и Далибора Милаковића, као и протојереја: Миладина Кнежевића, Мирчете Шљиванчанина, Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      У славу и у част Божију, током Свете Литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења коју води Ратка Вујачић, као и храмовни хор Свети Апостол и Јеванђелиста Лука који је под дирингетском палицом мр Људмиле Радовић. Сабраном вјерном народу обратио се протојереј Бранко Вујачић.
      Он се у првом дијелу свог пастирског слова осврнуо на дубљи смисао онога што је садржано у прочитаној јеванђелској причи, будући да ова јеванђелска прича свједочи о великој вјери, смирењу и скрушености. Отац Бранко је на самом почетку свог пастирског обраћања подсјетио да се требамо запитати и увијек преиспитивати, каква је на првом мјести наша вјера коју у срцу и души, у бићу нашем носимо:
      ,,А ова данашња јеванђелске прича се и пред нас поставља. Какву то вјеру ми имамо? И ако знамо за Бога и ако знамо за пост, знамо за молитву, знамо и за причешће, којим се сједињујемо са Господом, Његовим Тијелом и Крвљу. Свакако ми требамо тако да живимо, ово што смо навели треба да буде присутно у нашим животима, али, увијек треба да преиспитујемо нашу вјеру." ,,Треба да преиспитујемо нашу вјеру, а каква је наша вјера то се најбоље види када дође неко искушење , нека болест, нека мука, Е тада је наша вјера на испиту. А вјера се утврђује и уграђује се не само одласком у цркву и молитвом. Него заиста чувањем од свакога гријеха. Чува се и милосрђем, љубећи и служећи и жртвујући се за ближње своје. Тако и у томе наша вјера истински узраста." - нагласио је он.
      ,,Као што Господ каже у Јеванђељу: ,,По вјери твојој нека ти буде!" Тако и по мјери наше вјере нама бива у животу." - појаснио је отац Бранко. Он је на самом крају свог пастирског обраћања вјерном народу поручио да оно што треба свакако да нас одликује као православне хришћане јесте скрушеност срца и смјерност духа, те да се угледамо на чврсту, постојану, тврду вјеру, која једина исцјељује од свакога гријеха и пада духовног и слабости: 
      ,,Скрушени срцем и смјерни духом, такви ми треба да будемо. Да каже наша душа, Господе нисам достојан да уђеш под кров душе моје. Али кажи само ријеч и исцјелиће се душа моја од свакога гријеха, пада, слабости. То је поука данашњег Јеванђеља. Да се угледамо на чврсту, постојану, тврду вјеру." - закључио је отац Бранко.

      Извор: Храм Васкрсења Христова у Подгорици
    • Од Логос,
      На дан када молитвено славимо Сабор Светих дванаест апостола - Павловдан, у суботу, 13. јула 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у селу Турековац надомак Лесковца, у храму посвећеном овом великом празнику.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      Преосвећеном Владики саслуживали су игуман Серафим (Мишић), протојереј-ставрофор Живојин Ивановић, протосинђел Мардарије Kовачевић, протојереј Дејан Станковић, протојереј Часлав Станковић, протонамесник Звонимир Живковић, протонамесник Срђан Вукић, јереј Иван Јанковић, јереј Саша Станимировић, јереј Милан Додеровић, јереј Ђорђе Љубинковић и протођакон Стеван Kричка.  Овогодишњи колачар био је г. Александар Kоцић из Свирца са породицом. 
      После заамвоне молитве уследио је обход око храма и освећење славских дарова, након чега је Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније надахнуто беседио о празнику који данас прослављамо - Павловдану. Након Свете Евхаристије Владика нишки Г. Г. Арсеније доделио је архијерејске грамате господи Славиши Цветковићу и Дејану Цекићу из Турековца, као и г. Нинославу Цветановићу из Горње Стопање. 

      Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенсво Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у Храму Светих апостола Петра и Павла у Вртишту, на дан када молитвено славимо ове Светитеље - у петак, 12. јула 2019. године. Његовом Преосвештенству су саслуживали протојереји-ставрофори Јован Илић, Мирољуб Стојановић, јеромонах Атанасије (Марковић), протојереји Ненад Томић, Саво Крчо, Владица Савић, протонамесник Хранислав Јовановић, старешина храма у Вртишту и ђакон Ђорђе Филиповић.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      Са певнице су одговарали нишки студенти и свештеници, а храм је био испуњен верним народом. Након заамвоне молитве уследио је троструки литијски опход око цркве, освећење славских дарова и резање колача. Преосвећени Владика присутном народу се обратио пригодном беседом, а започео је своје архипастирско слово речима Светог Јустина Ћелијског, који је говорио о Светим апостолима Петру и Павлу који су били: "...најбогатији сиромаси, који нису имали ни торбе ни штапа, али који су имали оно благо вечно и непролазно. Уместо пролазног и смртног живота понудили су вечни и бесмртни живот".

      Извор: Епархија нишка
    • Од Логос,
      Од многих цркава брвнара, подигнутих у Србији пре и после Првог српског устанка, сачувано је и заштићено око четрдесет. Највише их је изграђено у време владавине кнеза Милоша Обреновића. Биле су уточиште и место доношења важних одлука у време устанка. Данас представљају споменике културе.
       
      У околини Опленца и Букуље, у срцу предивне Шумадије, окружена природом, изворском водом и зеленилом, налази се црква брвнара стара 188. година. У Даросави се налази и црква брвнара, светих апостола Петра и Павла која је подигнута 1831. године. Обнављана је и рестаурирана неколико пута, почетком 20. века, 1972. године и последњи пут пре неколико година.  Спада у ред цркава брвнара средње величине и површине је од 73 метра квадратна. Веома је значајна за све Даросавце који се поносе својом црквом брвнаром. „Даросава егзистира неких 300 и више година и међу првим досељеницима дошли су и моји Перишићи и наравно, мени је јако битна, ја сам крштен овде, ја сам се венчао у овој цркви. Мени је битна а и свим Даросавцима је битна“, рекао је Драгослав Куле Перишић из Даросавца. А црква је још препознатљивија према томе што је Јеврем Грујић сахранио оца овде. Црква брвнара је, на иницијативу Даросаваца, недавно потпуно обновљена.
      „Овом приликом морам да се захвалим и да нагласим да је носио цео пројекат...поп Радивоје, свештеник, који је дошао из Босне и он је заволео ово село, заволео и ову цркву и он стално са својом децом долази овде“, додао је Драгослав. „Ви знате да је Аранђеловац град који традиционално прима туристе,  људи се радо враћају“,истакао је др Зоран Зечевић из Туристичке организације Аранђеловца. Даросавци то доказују најновијим примером породице из Русије, која је након само једне посете овом крају, одлучила да управо у цркви брвнари светих апостола Петра и Павла, крсти дете. Црквама брвнарама карактеристичан изглед дају правоугаона врата и мали број прозора. Подсећају на обичну кућу из 18. и почетка 19. века. Иконостасом је преграђена у два одељења - први служи за окупљање верника а мањи, олтарски, део је за свештеника. Иконостас не допире до саме таванице која је заједничка за цео простор. Звоник стоји на северозападној страни цркве. Редовна служба овде је обављана до 2002. године. Врата цркве свакодневно су отворена за све посетиоце.
       
      Извор: Телевизија Храм
×
×
  • Create New...