Jump to content

[POSLEDNJA VEST] Stravična vazduhoplovna nesreća na Megatrend Fakultetu za civilno vazduhoplovstvo, strahuje se da ima žrtava!

Оцени ову тему


Препоручена порука

Fakultet za civilno vazduhoplovstvo Megatrend univerziteta trenutno je u kampanji promocije upisa budućih studenata. Kreativa koju su odabrali za ovu kampanju, odnosno jedan od vizuala te kampanje (foto-grafika za potrebe društvenih mreža) uznemirio je domaću vazduhoplovnu javnost i na sebi nosi poruku koja nije tačna.

65382893_1565907900210854_21545572873378

Baš kao i naslov teksta na Tango Six portalu koji upravo čitate, Megatrend je uspeo da uznemiri, prenese netačnu informaciju, dobije lake klikove i neadekvatnu pažnju.

Dozvolite mi da analiziram verovatno najgluplju promociju u modernoj istoriji srpskog vazduhoplovnog obrazovanja, stavim u fokus marketing i digital tim Megatrend univerziteta i ostavim im (besplatno) zauvek visokorangiran (naizgled) negativan tekst na Googlu.

Šta se dogodilo?

Megatrend univerzitet je u sklopu promocije upisa na prvu godinu njihovog Fakulteta za civilno vazduhoplovstvo objavio naizgled neprimeren i na prvu loptu duboko imbecilan vizual sa jednom suštinski netačnom tvrdnjom:

Vizual komunicira dve poruke:
– da bi mogao da budeš pilot od 2020. godine treba ti diploma (više obrazovanje).
– ako ne preduzmeš akciju koji sugerišemo (sebi obezbediš diplomu) „pao si na ispitu“ i „rizikovao“ si = doživeo si vazduhoplovnu nesreću.

Marketing koji privlači pažnju

Poznati princip iz marketing prakse da šokiranje vodi do bržeg ili verovatnijeg klika i ispunjava željeni „call to action“ poznati privatni univerzitet primenjuje već godinama. Kao eksperti u prodaji proizvoda koji je u njihovom slučaju obrazovanje, imali su problem sa reputacijom osnivača, zbog toga se rebrendirali, zatim re-rembrendirali i osvojili srca svih marketingaša koji vole da se zgražavaju po društvenim mrežama sa jednom od verovatno najuspešnijih kampanja na samoj ivici etičko-moralnog žileta.

Dakle nije se dogodilo ništa novo i toliko različito od kampanje „Završi Megatrend i pali!“. Marketing i digital tim samo su primenili već poznatu matricu izazivanja jake reakcije. Nekoliko dana će (ukoliko budu imali sreće) vizual postati viralan koliko je glup (kao nebrojano puta do sada), moralne gromade opšte prakse zgražavaće se po društvenim mrežama i nesvesno brojem interakcija hraniće algoritam vidljivosti u moru drugog smeća.

Levak konverzije solidno je postavljen i vodi na optimizovani sajt koji vas odmah peca na „plati dve godine, dobiješ druge dve džabe“ princip. Rezultat će, ubeđen sam, biti visok broj konverzija odnosno upisanih brucoša.

Znači odličan potez?

Nikako.

Nepreciznosti i jeftini digital

„Svaki loš marketing je dobar marketing“ ne funkcioniše suštinski kada su ozbiljne stvari (obrazovanje to svakako jeste) i reputacija u pitanju. Posebno kada kao Megatrend imate konkurenciju i još bitnije, kada vam proizvod nije ništa kvalitetniji od te konkurencije. Takođe, u PR-u ali i marketingu donekle važi pravilo da je maksimalno preterivanje i prenaglašavanje dozvoljeno dokle god se istina pumpa do ivice pucanja. Jedino što nije dozvoljeno (u teoriji) je da balon pukne odnosno da se laže.

Kada smo kod laži, u slučaju Megatrenda ubeđen sam, nenamerne nepreciznosti, sporan je „call-to-action“ copy koji kaže:

„Dragi piloti i svi oni koji to želite da budete bez naše diplome nema letenja od 2020. godine!“ – ova tvrdnja je u poptpunosti netačna.

Tehnički, izvedba vizuala još jedna je lopata cementa bačena u zacementiranu tvrdnju da deci ne treba davati da vam „vode digital“ za 200 evra.

Napravite kratku pauzu u čitanju, otvorite novi browser, obrišite cache memoriju browsera, ukucajte termin „aircraft crash“, kliknite na „images“ i prva fotografija koja će vam izaći je fotografija iskorišćena za Megatrend vizual. Dokaz predanosti i kvaliteta.

maxresdefault.jpg

Kad smo kod dubokog sarkazma, interesantna je još jedna činjenica. „Pao si na ispitu“ momenat (što ne kapiraš da ako si pilot moraš kod nas da se upišeš) ilustrovan je udesom aviona. Megatrendov fakultet za civilno vazduhoplovstvo u okviru svog nastavnog programa ima i modul „Master menadžmenta bezbednosti u vazduhoplovstvu“. Zamislite nekog budućeg stručnjaka za bezbednost letenja koji je to postao zbog prikrivenog fetiša za avione koji padaju i eksplodiraju. Zamislite da se on nije zgranuo kada je video vizual, da ga je kliknuo i zbog njega se upisao?

Treba li pilotima diploma višeg obrazovanja?

Ne.

Tvrdnja iz copyja Megatrendovog vizuala je u potpunosti netačna: „Dragi piloti i svi oni koji to želite da budete bez naše diplome nema letenja od 2020. godine!“. Ne postoji regulativa na nivou nacionalnih i internacionalnih vazduhoplovno regulatornih tela koja eksplicitno zahteva da pilot mora imati diplomu više škole ili fakulteta.

Problem sa ovom nepreciznošću Megatrendove tvrdnje je da ona implicira da je u pitanju regulatorna i konačna stvar i da morate imati baš njihovu diplomu. Istina je sasvim drugačija.

Prvo, da biste postali „običan“ pilot, ne treba vam nikakvo više pa čak ni srednje obrazovanje. Da biste postali profesionalni pilot, da biste dobili dozvolu koja vas regulatorno osposobljava za upravljanje, na primer, putničkog aviona, takođe ne morate imati više obrazovanje.

Međutim, u procesu obuke za najkompleksniju pilotsku dozvolu koja je na tržištu obuke pilota i najmasovnija, vi učite više od godinu dana 14 predmeta koji po svojoj težini i ozbiljnosti mogu biti ekvivalent višem obrazovanju. Ali praktično to i dalje nisu.

Za efektivno savlađivanje ovih predmeta potrebno vam je prethodno minimum srednje obrazovanje jer učite matematiku, fiziku, engleski jezik i dosta objektivno teških predmeta. Ipak, na žalost civilnih pilota, u pitanju je kurs (jako težak kurs) koji nije ekvivalentan višem obrazovanju.

Jednom kada savladate ovaj kurs (praktični i teorijski deo) dobili ste sertifikat i pred regulatornim vlastima vaše zemlje dozvolu da možete upravljati visokoperformansnim avionima sa putnicima u komplikovanom saobraćaju, u složenim meteo uslovima, za pare. To zadovoljstvo vas je koštalo više od 30.000 evra i tek kada sve to završite tražite avio-kompaniju koja će vas zaposliti.

Ukoliko je tržište preplavljeno pilotima bez posla (obično u svakom datom trenutku jeste, bez obzira na konstantnu perspektivu) avio-kompanije će kao jedan od obaveznih uslova staviti da kandidat pored najkompleksnije dozvole mora imati i više obrazovanje. Ukoliko avio-kompaniji trebaju piloti hitno primiće ih i bez diplome višeg obrazovanja, srediće im radnu dozvolu i sve što je potrebno. Faktori koji su bitni u ovoj dinamici su razni i promenljivi su. Tačno je da većina pilota koja sada leti putnike ima neko više obrazovanje ali je netačno da postoji regulatorni uslov nacionalnih regulatornih vazduhoplovnih tela za tako nešto i da je Megatrend na neki način za taj uslov i sertifikovan.

Nestrpljiva deca, roditelji koji daju pare i odlična biznis prilika

Megatrend univerzitet verovatno je jedan od poslovno najpreduzimljivijih biznisa u oblasti obrazovanja. Saznali su za jedinstvenu priliku koja postoji kada su piloti u pitanju i za razliku od drugih višedecenijskih vazduhoplovnih institucija u Srbiji – iskoristili su je.

Prilika leži u činjenici da velika većina mladih koji žele da postanu civilni piloti to želi odmah. Znaju da im posle srednje škole zapravo ne treba viša ili fakultet i ubeđuju roditelje da im daju nekoliko desetina hiljada evra da svoj san ostvare. Roditelji sa tim nemaju problem ali su očajni činjenicom da će im dete ostati primitivac sa srednjom školom. Mladi ljudi delom ipak završavaju više ili fakultete zbog činjenice da većina avio-kompanija traži diplomu (tržišni razlozi ne regulatorna obaveza) a delom se odlučuju za fakultete koji imaju bilo šta opšte kao na primer „menadžment“ a da ima veze sa avionima. Dok gube vreme učeći (želja za letenjem je prejaka, ne razumete) barem da uče nešto što ima veze sa vazduhoplovstvom. Mašinski fakultet smer vazduhoplovstvo je preozbiljan, Saobraćajni fakultet smer „vazdušni“ je takođe preozbiljan. Oba fakulteta ozbiljne su obrazovne institucije čiji avio sektori nemaju nikakve veze sa pilotima – oni proizvode inženjere.

Megatrend je na vreme shvatio tržišnu nišu i napravio programe studija koji savršeno monetizuju platežno sposobne roditelje pilota. Trebalo je samo da rafiniraju poruku nekom varijacijom na temu: „Ne rizikujte da vas avio-kompanija ne zaposli, uzmite diplomu, zanimljivo je, samo avioni, nema smor nauke i sličnih gluposti.“

Rešenje?

Pogled na spisak profesora Megatrend Fakulteta za civilno vadzuhoplovstvo ilustruje stručnost. Kvalitetan kadar, više nego interesantni moduli obrazovanja. Ja bih lično (da imam vremena) odslušao sva tri.

Tango Six je uspešno sarađivao sa Megatrendom više puta i uvek smo njihovim studentima (i studentima drugih fakulteta) besplatno obezbeđivali kotizacije za sve naše događaje.

Otpustite idiote koji vam vode marketing i digital i nastavite da vodite i unapređujete odličnu priču koju imate. Privlačite pažnju, pravite virale ali ne urušavajte svoju reputaciju. Ili kako bi piloti rekli: Evo vam memory itema – „Nema slika aviona koji se ruše kada promovišemo bezbednost letenja.“

Ako vam treba kvalitetna i efektna reklama, javite se – [email protected]

Ova je bila besplatno (i biće viralnija unutar ciljne publike).

Petar VOJINOVIĆ

tango-six.png

Link to comment
Подели на овим сајтовима

nemam snage da čitam ovo, u svakom slučaju prepoznatljiva matrica koju ja jedinstveno nazivam Šund.

jednostavno šund u srbiji prolazi i to je najveći problem, od kada se pojavio u "kulturi" pa se preselio na sport, pa na medije, pa došao čak do politike. da li mislite da je slučajno kada ministar peva u kafani? naravno da nije, stručnjaci za mnjenje su shvatili da to prolazi i zalegli na posao. pa čak i "alternativna" srbija je u šundu, šta su reklame za egzit nego šund?

šund je davnih dana postao mejnstrim, u dnevnim novinama je započeo sa do tada nikada viđenom praksom po jedne fotke potpuno gole žene uz obično vulgarno dvosmislen naslov. daanas je to već metastaza gde je najnormalnija upotreba bukvalno uličnog rečnika naslov tipa hrvatska dobila šamarčinu ... je svima već normalan

šund je naša svakodnevica...zašto bi elitna ustanova poput megafrenda kaskala?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      “Може изгледати да је разонода боља од живота јер нам она може пружити привид среће, макар за који трен. Покушај да се досада избегне уз помоћ разоноде исто је што и бекство од стварности, бекство од оног ништа што појединац јесте. Досада нема код Паскала никакву суштинску друштвену димензију, али треба је разумети као основну црту човека као човека. Без Бога човек је ништа, и досада је свест о томе ничему. Људи који се суоче са сопственом досадом имају зато далеко већи самоувид него они који једноставно побегну у забаву. У досади је човек потпуно препуштен самом себи, али то значи бити препуштен ништавилу јер не постоји однос према било чему другоме. Због тога је у извесном смислу можда од досаде боља патња, јер патња је барем нешто. Али с обзиром на то да смо толико привилеговани да не морамо да се предамо патњи, можемо се радије предати забави. Али онде нас опет чека досада, као незаобилазна чињеница. За Паскала је једини трајан лек против досаде, наиме, однос према Богу“.
       
        Лаш Свенсен
    • Од JESSY,
      NAGRADA za životno delo "Dobričin prsten" otišla je ove godine na pravu "ruku" iako se na njoj, bez ikakve dileme, mogla naći i ranije.
      Petar Božović kalibar je dramskog umetnika za koga se, već na početku karijere, govorilo - glumčina.
      Igrao je na mnogim pozorišnim scenama. U Ateljeu 212, Beogradskom dramskom i Narodnom pozorištu, bio je član ansambla, ali je uvek ostajao svoj. Dug je spisak njegovih maestralnih uloga u teatru ("Apis", "Hamlet u selu Mrduša Donja", "Purpurno ostrvo", "Proleće u januaru", "Čegović", "Divlja patka", "Na čijoj strani", "Karolina Nojber"), ostavio je trajni pečat i na velikim filmskim ostvarenjima "Čudo neviđeno", "U ime naroda", "Tajvanska kanasta, "Lepota poroka", "Već viđeno", "Večernja zvona", "Braća po materi"...
      Umeo je da solira (u monodramama i poetskim kazivanjima), kao i da bude svakom timu pojačanje: tako se prvak Drame, posle dve i po decenije, ove godine vratio u ansambl nacionalnog teatra. Sve što radi "više je od igre", baš kao što se zvala i kultna serija u kojoj je tumačio jednu od glavnih uloga. Kako mu je pošlo za rukom da napravi tu plejadu neponovljivih likova?
    • Од JESSY,
      Umesto da popunjavaju statistiku i povećavaju broj onih kojima je država preko programa "Moja prva plata" našla posao, ili da idu od oglasa do oglasa za posao, dvojica srednjoškolaca iz Čačka svojim postupkom već nekoliko dana izazivaju pozitivne komentare na društvenim mrežama, a radi se o načinu na koji su probali da pronađu posao.
        Naime, oni su grad oblepili oglasom u kojem kažu da pomažu građanima u obavljanju različitih poslova uz simboličnu nadoknadu shodnu mogućnostima "poslodavca", a kako bi prikupili novac za džeparac.
       
      - Dragi sugrađani, mi smo srednjoškolci koji rade za džeparac i nudimo pomoć u kući, nabavku namirnica, šetamo pse i mačke, cepamo i slažemo drva, raspremamo stare šupe i čistimo dvorišta - ističe se u oglasu.
      Takođe, ovaj dvojac kaže da mogu pomoći i u drugim stvarima, kao i to da nisu skupi, dodajući da će cenu rada odretiti "poslodavac".
      - Možemo vam pomoći štošta, ukoliko nas angažujete. Nismo skupi, platite nam koliko smatrate da smo zaslužili - stoji u oglasu.
      Sudeći po velikom broju pozitivnih komentara na društvenim mrežama, postoje mladi koji dokazuju da nije sve uzalud i da, čak i za naše društvo, ima nade.
      https://direktno.rs/vesti/srbija/309528/cacak-srednjoskolci-posao-ispomoc-dzeparac.html
       

    • Од Драгана Милошевић,
      Srbija se našla među 14 zemalja sveta sa najstoržim merama za suzbijanje koronavirusa, prema procenama Oksforda. Ipak, na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom i ne preduzimaju apsolutno nikakve mere zaštite od virusa.
      Na ovoj mapi, zemlje Zapadne Evrope crvene se kao žar što znači da je broj zaraženih koronavirusom, kao i nivo smrtnosti veoma visok i zabrinjavajuć, da je čak preko 2.500 zaraženih na milion stanovnika. Međutim, države Istočne Evrope obojene su daleko svetlijim nijansama žute ili narandžaste, što ukazuje da imaju 500 ili najviše 1.000 zaraženih na milion stanovnika.
      S obzirom na drakonske mere koje su do nedavno bile na snazi u Srbiji, trebalo bi da smo i mi zemlja obojena u žuto-narandžastu nijansu, odnosno da smo ušuškani među državama sa nižom stopom novoobolelih i umrlih.
      Ipak, nije tako. Crvena mrlja istoka Evrope, pokrila je samo Belorusiju, Estoniju, Moldaviju i – Srbiju! To znači da ove zemlje imaju od 1.000 do 2.500 zaraženih na milion stanovnika.

      Kako pored vanredog stanja, policijskog časa, zabrane izlaska za starije od 65 godina, dovoljnog broja respiratora, maski, rukavica, improvizovanih bolnica, socijalnog distanciranja i ažurnog testiranja, kako tvrdi struka i vlast, imamo isti broj zaraženih kao zemlja u kojoj se korona “leči” votkom.  
      Dok se predsednik Aleksandar Vučić u početku smejao koroni, broj zaraženih se očigledno gomilao. Onda se i on uozbiljio, pa zaveo stroge mere kojima nas je sve zaključao u naše domove i stavio veto na šetnje. Brine to što, predsednik zemlje, koja danas deli istu boju na mapi zaraženih kao Srbija, Aleksandar Lukašenko, prvi čovek Belorusije, poručuje svojim građanima na početku pandemije:
      “Ne treba nam strog karantin jer u ovoj zemlji niko neće umreti od korona virusa!”
      Pa je još i dodao: “Javno objavljujem da niko neće umreti u Belorusiji. Našli smo kombinaciju lekova koja će sačuvati živote”, rekao je Lukašenko.
      Međutim, do danas je od koronavirusa u Belorusiji umrlo preko 100 ljudi, a potvrđeno je preko šest hiljada slučajeva. Predsednik Lukašenko je odbacio tvrdnje da su oni umrli od virusa Covid-19, već je naveo druge hronične bolesti, kao što su bolesti srca i dijabetes.

      Votka pomaže u borbi sa koronom
      “Tvrdim da nijedna osoba nije umrla od korona virusa”, rekao je on, savetujući ljude da piju votku kako bi se borili protiv bolesti.
      Lukašenka su više brinule ekonomske posledice nego korona virus. A dok su građani Srbije tople prolećne dane dočekali zatvoreni u kućama pod ključem, u Belorusiji se život normalno odvijao, čak su se igrali i fudbalski mečevi, granice su otvorene, ljudi odlaze na posao i nije bilo panične kupovine toalet papira, jer Lukašenko odbacuje pandemiju kao ‘psihozu’.
      Belorusija se čak sprema i za proslavu Dana pobede nad nacistima u Drugom svetskom ratu, koju planira da održi na ulicama Minska 9. maja.

       
      Epidemiolog: Teško je praviti poređenja
      Na ova poređenja zemalja i njihove borbe sa koronom, reagovao je epidemiolog dr Zoran Radovanović, koji za Nova.rs kaže da nije realno, a ni lako, porediti stopu zaraženosti u zemljama, pa ni stopu smrtnosti.
      “Pitanje je koliko ljudi je u Belorusiji testirano, to nikako ne možemo tačno da znamo. Činjenica je da mi imamo najviše obolelih u odnosu na 12 zemalja regiona. Profesorka Markotić je čak rekla da je region dobro prošao, “svi osim Srbije”, imajući u vidu broj umrlih kod nas. Mi smo kasno počeli da testiramo građane i nismo mogli da otkrivamo obolele na vreme. Politika, koju je predlagala SZO i mere koje su sprovedne u zemljama koje su najbolje prošle sa koronom kod nas nije mogla da se primeni. Naglasak je bio na traganju za obolelima, stavljanju u karantin, na kontaktima i njjhovoj izolaciji. Mi nismo uspeli da detektujemo obolele na vreme, pa smo izolovali čitavu jednu generaciju”, kaže dr Radovanović.
      Broj umrlih je, smatra on, kod nas čak manji nego što bi se očekivalo.
      “Prosek godina umrlih je 67, a na Zapadu je 50 odsto preminulih iz staračkih domova, i imali su svi preko 80 godina. Ne bih tako lako upoređivao Srbiju sa Belorusijom, kad je u pitanju zaraženost i smrtnost. Čak su i Belgijanci rekli da su mnogi umrli od korone, a da to nije dokumentovano. Ako je jedna osoba umrla od korone, i svi durgi u njenoj okolini su posle smrti proglašeni žrtvama kovida-19, iako im nije rađen test. Kod nas je bilo obrnuto. Neki koji su i umrli od od korone, rečeno je da su preminuli od infarkta ili šloga. Tako da su brojke u slučaju epidemija uvek vrlo relativne i svako poređenje je rizično, čak nezahvalno” objašnjava dr Radovanović.
       
      Na mapi istoka Evrope crvene se zaraženi Srbije i Belorusije
      NOVA.RS Srbija se našla na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom.  
    • Од JESSY,
      Danas, više nego ikada, je neophodno podsećati ljude da se izvor zla nalazi u duhovnom svetu nepomjanika. Duhovnost nije samo čistota i dobar moral. U najskrivenijem delu duha nalaze se dve suprotne strane, a to su svetla i mračna. O tome je pisao Ruski Teolog Vasilije Zenkovski (Problemi Prosvete u Svetlu Hrišćanske Antropologije, Pariz 1934, strana 110). Ovaj dualizam kada govorimo o duhu, nije uvek lako prepoznatljiv onima koji nisu u potpunosti upoznati sa duhovnim životom, već još uvek brinu o spoljašnjem plitkom životu. Ali, kako napredujete u duhovnom životu i kako bivate oslobođeni od spoljašnjeg života, to više iskušenja i duhovnih grešaka ima u vama. Sa većim duhovnim visinama, naše dobre namere se mešaju sa lošim namerama.
       
      U većini slučajeva to zlo koje se nalazi pri vrhu ispliva na površinu. Sa pobedama nad standardnim telesnim grehovima, bivamo iskušavani da sebe hvalimo i smatramo da smo mnogo postigli. Što više dajemo pohvalu svojim moćima to se više udaljavamo od Boga. Ako je savršenstvo u samokontroli i odbacivanju telesnih grehova onda bi mnogi filozofi, pa čak i ateisti bili spaseni, jer bi to značilo da se spasenje može steći bez Božije pomoći. Čak, iako neko uspe da suzbije strasti, zaštita od duhovnog zla je nemoguća bez Boga, jer bez Boga mi ništa ne možemo.
       
      Svetla strana duhovnosti je poniznost pred Bogom, a mračna strana su gordost i odbacivanje Boga. Tako da je savim jasno dok ne prihvatimo Boga i dok ne kleknemo pred Bogom i Njegovim veličanstvom i molimo za Njegovu pomoć, svetla strana u nama ne može da pobedi tamnu stranu. Što više poniznosti pred Bogom to manje gordosti u nama i tada svetla strana duhovnosti izbacuje napolje tamnu. Savršena poniznost znači apsolutno prihvatanje Boga, to je ubeđenje da šta god da postignemo je postignuto uz Božiju pomoć. Takođe znači apsolutno odbacivanje gordosti i ubeđenja da smo bolji  od drugih i odbacivanje ubeđenja da nam nije potrebna Božija pomoć i pomoć ljudi da nešto postignemo. Gordost znači odbacivanje Boga i ljudi i potpuna pobeda tamne strane nad svetlom unutar čoveka.
       
      Poniznost je najproduktivnija vrlina koja donosi najviše duhovnih plodova svetloj strani duhovnosti i moralnoj lepoti. Poniznošću se stiče ljubav prema Bogu i ljudima, a izbacuju se iz nas veliki neprijatelje ljubavi, gordost i mržnja.
       
      Poniznost i osećanja koja ona donosi nas podižu u sferu tajne pokajanja. Tada dolazi do veličanstvene pobede nad našom gordošću. Ali sve to zahteva veliku žrtvu, jer da bi naneli konačni udarac našoj gordosti potrebno je proći kroz bolnu i strašnu “operaciju” nakon koje naše ja više ne postoji i nakon koje je stari mrtvi čovek iz nas izbačen.   
       
      Bitnost pokajanja je voama velika, jer tada dolazi do promene u našem razmišljanju i duhovnom stanju i jer tada dolazi do smrti gordosti, a do početka života čija je osnova poniznost. Tehnički, sagledavanje spoljašnjih grehova i priznavanje istih nema bitnost samo po sebi, već onda kada dođe do pokajanja i promene u nama koja potresa naše celo biće. Tako da je pokajanje potrebno i onima koji čine spoljašnje grehove, ali i onima koji smatraju sebe duhovnim i koji ne vide svoje pređašnje grehove. Baš u tim ljiudima je gordost progutala poniznost pa je njima potreban još veći potres njihovog bića. Onima koji sebe smatraju intelektualcima je takođe potrebno pokanje kao svakom drugom čoveku, jer je duhovno zlo više unutra u čoveku nego van čoveka.
       
      Crkva nam dozvoljava da pristupimo novom dobu sveta, odnosno životu po Vaskrsenju, samo nakon pobede svelte strane duhovnosti.
       
      http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=8586
       
×
×
  • Креирај ново...