Jump to content

Sin Željka Mitrovića osuđen na 12 meseci kućnog zatvora. Tata kaže: "Moj sin nije kriv, sud ga osudio zato što je moj sin"

Оцени ову тему


Препоручена порука

Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Pinka Željka Mitrovića, osuđen je na 12 meseci nošenja nanogice u svom stanu i zabranu upravljanja motornim votilom na godinu dana, zbog saobraćajne nesreće u julu 2013. kada je na pešačkom prelazu u Ustaničkoj ulici pregazio 17-godšinju Andreu Bojanić, rečeno je za N1 u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

aleksandar-mitrovic-n1-678x381.jpg

Mitrović je osuđen na jedinstvenu kaznu za oba krivična dela: teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.

Mitroviću će u kaznu biti uračunaro i vreme provedeno u pritvoru od 19. jula do 4. oktobra 2013. godine.

Vlasnik televizije Pink Željko Mitrović izjavio je danas da njegov sin Aleksandar nije kriv za saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula Andrea Bojanić već da ga je sud osudio samo zbog toga što je njegov sin.

0504foto-miroslav-dragojevic-678x383.jpg

„Posle tri veštačenja, koje nisam tražio ja ili moj sin Aleksandrar već Tužilaštvo, sva tri su potvrdila da moj sin Aleksandar nije kriv, ali je danas sud osudio mog sina samo zato što je moj sin. E, moj časni sude!“, naveo je Mitrović na svom tviter nalogu.

Aleksandar Mitrović je osuđen na 12 meseci nošenja nanogice u svom stanu i zabranu upravljanja motornim vozilom na godinu dana za dva krivična dela – teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.

On je 18. jula 2013. godine, vozeći džip Ustaničkom ulicom, iz pravca Bulevara kralja Aleksandra prema Ulici Vojislava Ilića, na pešačkom prelazu udario i usmrtio 17-godišnju Andreu Bojanić.

Otac nastradale devojke i tužilaštvo najavili su žalbu na presudu.

danas-logo.png?x30414

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Милан Ракић рече

Vlasnik televizije Pink Željko Mitrović izjavio je danas da njegov sin Aleksandar nije kriv za saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula Andrea Bojanić već da ga je sud osudio samo zbog toga što je njegov sin.

Ђуровићу, какав ти је род Митровић?  Иста му је логика ко твоја, мора да сте нешто у роду.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

12 mjeseci, još kad bi srpska policija išta radila, rade šta oće, idu kud hoće, 50% ponovi krivično djelo u tih 12 mjeseci. Bruka, sramota, jad i očaj.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Neukusno je svakako nakon tragedije komentarisati. Aleksandra Gospod neka urazumi. I oca mu ako može. To dete, Andreja - neka bi hodilo rajskim naseljem. 

No jače od mene pa moram reći; a nek bude svakom prema zasluzi. Devojčica je nastradala. Godina dana nanogice.

Meni onomad stiglo 5 dana zatvora ukoliko ne platim zato šta sam na Malu Gospođu prošle godine tri jebene sekunde bio u žutoj traci kraj takozvanog SIV-a. 

Na priloženom snimku niđe saobraćaja. Na fotografiji se vidi da niđe okolo nema automobila. Rano jutro, 7 i koji minut. Nigde nikoga nisam ugrozio. Snimak pokazuje da sam vozio 49 km/č. Dakle nisam prekoračio brzinu. Bio sam vezan. "SAMO" samo sam, iz ko zna kojeg razloga "proveo" tri sekunde u žutoj traci...

Idemo dalje

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Милан Ракић рече

Neukusno je svakako nakon tragedije komentarisati. Aleksandra Gospod neka urazumi. I oca mu ako može. To dete, Andreja - neka bi hodilo rajskim naseljem. 

No jače od mene pa moram reći; a nek bude svakom prema zasluzi. Devojčica je nastradala. Godina dana nanogice.

Meni onomad stiglo 5 dana zatvora ukoliko ne platim zato šta sam na Malu Gospođu prošle godine tri jebene sekunde bio u žutoj traci kraj takozvanog SIV-a. 

Na priloženom snimku niđe saobraćaja. Na fotografiji se vidi da niđe okolo nema automobila. Rano jutro, 7 i koji minut. Nigde nikoga nisam ugrozio. Snimak pokazuje da sam vozio 49 km/č. Dakle nisam prekoračio brzinu. Bio sam vezan. "SAMO" samo sam, iz ko zna kojeg razloga "proveo" tri sekunde u žutoj traci...

Idemo dalje

Па ако је све тако, нигде саобраћаја, све мирно, јутро, ниси возио брзо - шта си ког врага тражио у жутој траци? То се ради кад ти је фрка и кад се мора.

И треба да те казне кад си без разлога био тамо :-)))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Родољуб Лазић рече

Па ако је све тако, нигде саобраћаја, све мирно, јутро, ниси возио брзо - шта си ког врага тражио у жутој траци? То се ради кад ти је фрка и кад се мора.

И треба да те казне кад си без разлога био тамо :-)))

Па откуд знам што сам "тражио" те три секунде како снимак каже. У праву си, и треба да ме казне.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Милан Ракић рече

Otac nastradale devojke i tužilaštvo najavili su žalbu na presudu.

По чланку делује да суђење иде опет преко апелационог. Делује ми да је до тада на снази наногица и забрана изласка из куће без пратње. Да не би побеого за Кину..

На 4 ипо године је осућен био један момак, јер је особа страдала док је возио кола: Дневник 01.03.2019  |  Тањуг

БЕОГРАД: Марко Милићев, који је усмртио Луку Јовановића (21) у јулу 2014. у Београду, од данас је слободан човек, јер је одслужио четири и по године робије на колико је био осуђен, преносе београдски медији.

https://naslovi.net/cir/2019-03-01/dnevnik/vozac-kantrimena-milicev-izasao-iz-zatvora/23006186

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Родољуб Лазић рече

Ђуровићу, какав ти је род Митровић?  Иста му је логика ко твоја, мора да сте нешто у роду.

Какве везе има Ђуровић са овим ништа те не разумем? Шта си се толико оптерето са Ђуровићем?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nije isto nanogica kad živiš u garsonjeri i nanogica kad si milijunaš.

Da bismo mogli oceniti koliko je ova konkretna kazna oštra, trebalo bi pogledati da li su mu određene aktivnosti zabranjene, tipa da igra Sony sa ortacima, pravi bitove u studiju, jaši konje, organizuje žurke za 100 soma zvanica itd.

Ako mu ništa od toga nije zabranjeno onda je stvarno blaga kazna.

--

Znate kako voli da kaže čuveni apokaliptičar Gerald Celente:  justice = just us, hihi.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 34 минута, GeniusAtWork рече

Ово је превише сурово. Хоће ли га Председник помиловати?

Ne sećam se da je sadašnji predsednik bilo koga pomilovao.Ispravi me ako nisam u pravu.Možda i jeste ali ne sećam se.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

PIŠE: Aleksandar BEĆIĆ 

OPROSTI, ANDREA!

Vest glasi suvo. Gotovo bezbojno. „Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Pinka Željka Mitrovića, osuđen je na 12 meseci nošenja nanogice u svom stanu i zabranu upravljanja motornim vozilom na godinu dana, zbog saobraćajne nesreće u julu 2013. kada je na pešačkom prelazu u Ustaničkoj ulici pregazio 17-godšinju Andreu Bojanić“.

Uz to ide i dodatak: „Mitroviću će u kaznu biti uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 19. jula do 4. oktobra 2013. godine“.

Oprosti, Andrea. 

Srpska ti je pravda čudna rabota.

Da je na tebe, te kobne noći naleteo neko nebitan, neko ko se napio, ali mu tata nije vlasnik režimske televizije, najveće medijske imperije, verujem da bi pravda odavno bila zadovoljena.

Završio bi on ekspresno u Zabeli na nekoliko godina. Ne bi dana belog video. A srpski štampani mediji bi, baš kao u nekim drugim slučajevima, secirali tu pijanu budalu, razvlačili bi je danima i mesecima po naslovnim stranama.

Jebiga. Na tebe je naleteo sin Željka Mitrovića, čoveka bez kog ovaj napredni režim ne bi imao ni 30 odsto popularnosti koju uživa.

Zato je tvoj ubica dobio 12 meseci nošenja nanognice. A ni tih 12 meseci neće odslužiti u toplini svoje super-luksuzne kuće: Jer, kao što vest kaže, „u kaznu će biti uračunato i vreme provedeno u pritvoru“.

Oprosti, Andrea. 

Ne mogu ni da naslutim koliku bol sad oseća tvoj otac, kog sam igrom slučaja, upoznao dok je davao intervju u firmi u kojoj sam nekada radio, intervju u kom je stoički, sa teškom mukom, govorio kako ima veru u pravosudni sistem ove zemlje.

Sećam se tišine u improvizovanom studiju.

Sećam se drhtanja njegove brade.

Oprosti, Andrea, ali ne mogu da shvatim koliko, zapravo, košta nekakav „mali“ ljudski život u ovoj zemlji? 

Dvanaest meseci nanognice. Za to što te je neko udario i onda pobegao s mesta nesreće, umesto da ti pruži pomoć. Ili barem u znak ljudskosti i kajanja, stegne tvoju ruku u trenutku dok poslednji put udišeš vazduh i gledaš u crnu beogradsku noć.

Srpska ti je pravda, draga Andrea, čudna rabota.

Imam druga. Moj drug je udario kolima ženu kada je izletela pred njegov auto koji je on vozio brzinom od 37 kilometara. Njemu je bilo zeleno. Njoj je bilo crveno. On je udario. Istrčao iz kola. Odveo u Urgentni centar. Pomogao joj pri saniranju povreda. Policiji ispričao sve kako je bilo. Ni reč nije izmenio. Ni slovo dodao, ni mišlju se nije branio. Žena je čak potvrdila sve što je on rekao. I priznala da je na crveno izletela na ulicu.

Moj drug je 14 meseci zatvora. Nije dobio nanognicu. Dobio je zatvor. I to za manje od pola godine suđenja. Za ženu koja je danas živa i zdrava.

Čudna ti je rabota ta srpska pravda: Neki put, kada si nemoćan i mali, treba joj tek dve-tri nedelje da te oglasi krivim i pošalje ti izvršitelja na vrata, ili tebe malog da pošalje u zatvor.

Ali, ako ti tata plaća slobodu tako što se uvlači duboko u dupe čitavom državnom vrhu, onda dobiješ nanognicu. Na nepunih godinu dana. 

Oprosti, Andrea.

kolumnista-novi-logo.png

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 2.7.2019. at 17:21, ana čarnojević рече

trebalo je danas da cujes na Pinku advokata koji brani malog.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Violetta Valery,
      Znam da Bog prima pokajnika sve do poslednjeg otkucaja srca i da je hrišćaninu do poslednjeg trenutka moguće da izbegne onaj najveći promašaj, ali šta sa onim manjim promašajima?
      Nije li tragedija dočekati godine i osvrnuti se sa setom na prošlost, videti svoje propuštene prilike i darove protraćene na ono što ne ispunjava? Vreme se ne može vratiti i probati ponovo.
      Taj strah od promašenog života i loših izbora kod mene mnogostruko prevazilazi strah od smrti, pa čak i ljubav prema životu.
      Osećam da je moguće da ostvarim sve što sam naumila, a da i dalje sve bude ništavno.
      Kako vi prevazilazite ovaj strah i znate da su vam izbori i stremljenja dobri?
    • Од JESSY,
      Iako je objavljena sada davne 1997, pronašle smo da Trauma i oporavak – struktura traumatskog doživljaja Džudit Luis Herman i dalje postavlja prava pitanja i daje najbolje odgovore o seksualnoj traumi. Džudit Herman je godinama radila sa ženama i decom žrtvama porodičnog nasilja, a u jednom periodu je blisko sarađivala sa Beselom van der Kolkom (koga ne moramo posebno predstavljati), držala zajedno sa njim seminare o traumi i učestvovala u formiranju takozvane Bostonske grupe za proučavanje traume. Knjiga koju prikazujemo nastala je kao rezultat Džuditinog višedecenijskog istraživačkog i kliničkog rada, i sastoji se iz opisa brojnih (kako ona kaže, predvidivih) načina na koje se ljudi prilagođavaju na užasne događaje, ali i opisa procesa isceljenja, ilustrovanih autentičnim svedočenjima ljudi i žena koji su preživeli (u svakom smislu te reči) nasilje.
      Knjiga je pisana sa jasnim ciljem da se pojedinačna iskustva nasilja stave u širi društveni i politički konktekst, a pre svega da se preispita nejednakost moći, zbog koje zapravo i dolazi do nasilja. Međutim, kao i svi stručnjaci koji se bave traumom, Hermanova ima još jedan važan cilj, a to je da nas sve – i laičku i stručnu javnost – podseti na postojanje ljudske patnje i obespravljenosti koju bismo radije da zaboravimo.
    • Од Danijela,
      Branka Veselinović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs "Ta reč za mene ne postoji. Da sam htela dom, odavno bih otišla. Ali ne. Glasno vičem ne. Šta ću ja tamo? Radije bih umrla nego ušla tamo, a zna se koliko sam vesela i koliko volim život. Moj život tada ne bi imao smisla, a ova kuća je moj smisao. Radije ću biti sama za Božić i rođendan nego tamo sa dosta ljudi. Recimo, nedavno sam pala niz stepenice i povredila nogu, nisam videla stepenik. Dobro je, nije tako strašno. Neko ima mnogo manje godina, pa ne zna da kaže ni kako se zove. Ljudi mi kažu: "Branka, imate 100 godina i nije Vam ništa". Ja kažem "Nije mi ništa", govori najstarija živa glumica, Branka Veselinović, tokom naše posete u njenom domu.
      Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs Branka Veselinovič, najstarija živa srpska glumica, sa njene 102 pune godine srećna dočekuje božićne praznike. Iako živi sama u centru Beograda, ona nikad nije sama. Do smrti njenog supruga božićna trpeza uvek je bila puna srpske tradicionalne hrane, a poslednjih godina na njenom stolu obavezna je nes kafa, voda, slatkiši i papiri na kojima svakodnevno crta i boji. Ekipa Nova.rs posetila je glumicu u njenom skromnom domu, gde nas je veličanstveno dočekala.
      Branka Veselinović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs “Dobro mi došli. Sve dok mi je vas, dok je ljudi koji prelaze ovaj prag, ja ću se smejati i živeti. Nažalost, ja nisam mama, ali nisam sama. Uvek u radosti dobrim ljudima se molim i dozvolite da vas sve volim. Neću da kažem da nisam srećna, a možda i spretna. Vaš dolazak je veličanstven i želim da me slikate, da vam lepo ispoziram. Zašto se ne bih slikala? Čast mi je kad me zovu telefonom i traže da me slikaju. Čekamo Božić. Obožavam taj praznik. Nekada sam ga proslavljala i puno spremala hrane, a sada mi donesu i mirna sam. Praznik, kao i svaki drug, obeležavam za ovim stolom, ut televizor i slike. Išla sam davno i u Dom penzionera na igranke”, rekla je Branka, a potom predstavila ženu Zoricu Pavlović iz službe za pomoći u kući koja je svakodnevno obilazi.
      Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs “Ovoj lepoj gospođi ljubim ruke svakog dana. Bez nje ništa ne bih mogla. Tako me lepo čuva i brine o meni, daje mi lekove, kuva kafu, donosi hranu… Kad ona ode, ja opet nisam sama. Fizički jesam, ali psihički nisam, Tu su moji crteži. Stalno slikam i poklanjam. Nikada ih nisam prodala. Evo, i Vama ću jedan naslikati pa vi okačite u kujnu ili špajz. Radite sa tim šta god želite, ali od srca želim da Vam poklonim”, rekla je Branka.
      Branka Veselinović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs Uprkos tome što se glumica sve manje kreće i da je pitanje dokle će samostalni moći da ustaje i leže u krevet, ona ne želi da ide u dom. Čim joj se spomene ta ustanova, u stanju je da izbaci gosta iz kuće i više ga nikada ne primi nazad.
      Branka Veselinović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs “Ta reč za mene ne postoji. Da sam htela dom, odavno bih otišla. Ali ne. Glasno vičem ne. Šta ću ja tamo? Radije bih umrla nego ušla tamo, a zna se koliko sam vesela i koliko volim život. Moj život tada ne bi imao smisla, a ova kuća je moj smisao. Radije ću biti sama za Božić i rođendan nego tamo sa dosta ljudi. Recimo, nedavno sam pala niz stepenice i povredila nogu, nisam videla stepenik. Dobro je, nije tako strašno. Neko ima mnogo manje godina, pa ne zna da kaže ni kako se zove. Ljudi mi kažu: “Branka, imate 100 godina i nije Vam ništa”. Ja kažem “Nije mi ništa”, kaže Branka i otkriva recept dugog življenja.
      “Nikada nisam pila i pušila, koristim neke pomadice za lice i tako to. Trudila sam se da se ne nerviram i stalno sam se smejala. Ja ne znam da govorim normalno. Deda mi je bio učitelj, pradeda pop i naučena sam da pričam kroz stihove. Ceo život mi se svodio na stihove. Nekada sebe pitam “Zašto stih”, a ja kažem: “Zato što Branka svoju radost života nikom dati neće pa mise čini kad pričam kao da berem cveće”. Kad ostanem sama pišem i za stihove dišem jer je moje lice stalno veselo”, kazala je glumica.
      Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs Branka ističe da mnogi misle da je preminula pre nekoliko godina, pa su je u pozorištima prozvali pokojnicom.
      “Ljudima su moje godine neshvatljive. Neki čak misle da sam odavno umrla, pa kad me vide pomisle da sam duh (smeh). Jednom sam bila u pozorištu i naišla na bračni par. Žena je rekla: “Vidi ovu ženu, baš lični na pokojnu glumicu Branku Veselinović”. On je cimnuo za ruku, a ja im kažem: “Ja sam Branka, nisam umrla”. Bilo je dosta sličnih situacija, na kraju su me prozvali umrlom (smeh), Ali, evo Branke pred Vama, živa i zdrava. Rođendan mi je 16 septembra, napuniću 103 godine, osećam to”, završava Branka.
      Rođena je 16. septembra 1918. u Starom Bečeju kao šesto dete prevodioca i bibliotekara Aleksandra Ćosića i učiteljice Jovanke Monašević. Odrastala je u Novom Sadu, a već u 17. godini upisala je glumačku školu u Beogradu. Tokom rata igrala je u Narodnom pozorištu, a posle oslobođenja u tek osnovanom Jugoslovenskom dramskom. Upravo tu je, zahvaljujući provodadžisanju Mire Stupice, potonje kume, upoznala svog Mladena Mlađu Veselinovića, glumca i prevodioca, koji je joj je bio verni životni i umetnički saputnik do pre osam godina kada je, kako ona kaže, otišao “gore kod Boge”.
       
      Branka Veselinović: Sama za Božić - bolje nego starački dom - NOVA portal
      NOVA.RS  
    • Од JESSY,
      Ovo nije obična košarkaška priča. Nikada i nije bila. Nije košarkaška, iako počinje sa našom reprezentacijom. Nije čak ni klasična sportska. Iako je njeno centralno mesto zauzela fotografija koju je napravio član stručnog štaba naše nacionalne selekcije.
        Jedan od pomoćnika selektora Aleksandra Đorđevića u stručnom štabu "orlova", Adam Tatalović, tokom obilaska srpskih manastira 2018. godine je blizu Studenice zapazio neobičnu scenu na regionalnom putu. Uzbrdica, a na njoj jedna invalidska kolica. U njima čovek, kog uzbrdo gura - ćerka.
      Adam Tatalović nije baš običan košarkaški radnik. Kada smo vam ga prvi put predstavili, mogli ste da saznate da srpski baš i ne poznaje savršeno jer je rođen, odrastao i još uvek živi u Sjedinjenim Američkim Državama, ali dušu našeg naroda poznaje bolje od mnogih koji su u Srbiji od malena. Inače, odrastao je u porti jedne crkve, prosto je kuća njegove porodice delila dvorište sa hramom, pa je i sam sanjao da će jednog dana, "sigurno", biti sveštenik. Otišao je, međutim, u košarkaške vode. I dostigao velike visine.
    • Од Дејан,
      Autor mondo.r
      Izvor Vijesti.me
        Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije čestitao je predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću na odluci da napusti obeležavanje godišnjice vojne akcije "Bljesak" zbog isticanja znaka "Za dom spremni", ocenjujući da taj gest Milanovića zaslužuje poštovanje.
      Izvor: MONDO/Anto Baković "To što je uradio odlika je časnog hrvatskog naroda, kog mi svi poštujemo", rekao je on Vijestima.
      Milanović je ranije danas kazao da da odgovornost zbog incidenta u Okučanima treba da snosi organizator - Ministarstvo branitelja.
         Mitropolit Amfilohije kazao je i da je čuo da je Milanović ranije, prilikom pojete Jasenovcu, naredio da se sa tog spomen obeležja ukloni tabla sa natpisom "Za dom spremni".
          Milanović napustio obeležavanje "Bljeska" zbog ustaškog pozdrava
      Izvor: Tanjug
      Amfilohije o Milanoviću: To što je uradio odlika je časnog hrvatskog naroda
      MONDO.RS Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije čestitao je predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću na odluci da napusti...  
×
×
  • Креирај ново...