Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

[FOTO/VIDEO] Fudbalski klub Partizan posetio Batajnicu posle 22 godine

Оцени ову тему

Recommended Posts

Prvi tim i stručni štab Fudbalskog kluba Partizan posetili su juče jedinice Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazduhoplovne odbrane u kasarni “Major Milan Tešić“ u Jakovu i vojni aerodrom “Pukovnik Milenko Pavlović“ u Batajnici, saopšteno je iz ovog kluba. Ovo je njihova druga poseta vojnom aerodromu nakon 22 godine.

FKP-VJSKA-561-03-850x350.jpg

U ranim jutarnjim časovima, autobus sa igračima Partizana je pod pratnjom vojske stigao u komandnu jedinicu 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva gde im je nakon zvaničnog dočeka održana prezentacija osnovnih informacija o jedinici, obilazak vatrenog položaja i prikaz rada posluge raketnog sistema.

FKP-VJSKA-551-03.jpg
Prikaz rada posluge raketnog sistema / Foto: Miroslav Todorović, FK Partizan
FKP-VJSKA-584-03.jpg
Slikanje sa članom posade helikoptera nakon leta od Jakova do Batajnice / Foto: Miroslav Todorović, FK Partizan

Potom je ekipu Partizana za let helikopterom do Batajnice pripremila posada 204. vazduhoplovne brigade ali je u letelicu ušao samo hrabriji deo timam dok su ostali išli autobusom.

FKP-VJSKA-590-03.JPG

Ispred 250. raketne brigade ekipu je u Jakovu dočekao načelnik štaba pukovnik Novica Gogić, dok su na aerodromu “Pukovnik Milenko Pavlović“ crno-bele dočekali komandant RV i PVO general major Duško Žarković i komandant 204. brigade brigadni general Žarko Bilić.

FKP-VJSKA-607-03-1.jpg
“Kako se čovek moćno oseća u ovome“ bile su reči trenera FK Partizan Save Miloševića dok je sedeo u kabini MiG-a 29 / Foto: Miroslav Todorović, FK Partizan
FKP-VJSKA-610-03.jpg
Jedan od fudbalera Partizana u kabini tegljača meta N-62T, na fotografiji zajedno sa pripadnikom 252. štae, 204. vbr / Foto: Miroslav Todorović, FK Partizan

Interesantno da su piloti koji su helikopterom Mi-17V-5 prevezli “Partizanovce“ bili prezimenjaci nekadašnjih čuvenih fudbalera ovog kluba, Ilić i Galić. U 204. vbr ljubazni domaćini održali su prezentaciju osnovnih podataka o jedinici a posebnu pažnju izazvao je prikaz letačke obuke koji je trajao sat vremena.

FKP-VJSKA-517-03.jpg
Lovci MiG-29 dežurne pare naoružani raketama vazduh-vazduh R-60MK / Foto: Miroslav Todorović, FK Partizan

Na nebu iznad aerodroma mogli su se videti helikopteri Gazela, školsko-borbeni avioni G-4 “Super Galeb“, lovci MiG-29 iz dežurne pare sistema PVO čiji su piloti izveli nekoliko zaokreta i preleta a za goste je bila pripremljena i statička izložba na kome se mogla videla tehnika sa kojom raspolaže 204. vbr, od školskog aviona Lasta V-54, preko tegljača meta N-62T, lovca MiG-29, aviona za aero-foto snimanje Seneka V, transportera An-26 i helikoptera Gazela.

piloti-i-fudbaleri-Partizana.jpg
Fudbaleri Partizana sa pilotima lovcima ispred MiG-a 29 1997. godine / Foto: Zoran Stanišić preko Facebook grupe Grupa za YU vazduhoplovnu istoriju

Ovo nije prvi put da su se fudbaleri Partizana našli na vojnom aerodromu kod Batajnice. Pre 22 godine takođe je realizovana poseta crno-belih kada su tadašnje zvezde jugoslovenskog fudbala Saveljić, Tomić, Ćirić, Kralj i drugi imali prilike da upoznaju pilote lovce među kojima su bili i oni koji će 1999. poleteti na MiG-ovima 29 u odbrani vazdušnog prostora SR Jugoslavije. Bili su tu između ostalih Milenko Pavlović, Iljo Arizanov, Zoran Radosavljević, Dragan Milenković.

FKP-VJSKA-512-03.JPG

Pogledajte snimak FK Partizan sa jučerašnje posete jedinicama RV i PVO. Interesantno, na 5:22 vidi se novopristigli helikopter H145M koji je i dalje na Batajnici:

tango-six.png

grb_fk_partizan-1.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Grupa derviša sa Kosova i Metohije došla je u Beograd gde su danas u Šejh Mustafinom turbetu kod Studentskog trga odrzali zikr (molitvu), prvu posle 236 godina u Beogradu.

      Okupljeni koji su došli iz Đakovice, nosili su tradicionalnu garderobu, a molitva Bogu je počela uz karakteristične ritmičke pokrete koji se razlikuju od ostalih pripadnika muslimanske veroispovesti.
      Derviši kažu da su se okupili kako bi odali počast preminulom rođaku, čija duša je, kako smatraju i dalje živa.
      „Ta duša koja je ostala ovde, među svim ostalim koje su otišle i nestale, nama to simbolično mnogo znači. I mi zato volimo da ga posećujemo, da ga obeležavamo i slavimo, da radimo neka dobra dela i poklonimo njegovoj duši. Mi imamo to verovanje u islamu da taj živ čovek kada radi neko dobro delo i dobije nagradu od boga za to dobro delo, tu nagradu može da pokloni nekom umrlom“, objasnio je Muhamed Nasir iz Islamska zajednica.
      Šejh Mustafino turbe posvećeno je Mustafi Bagdađaninu, starešini Hadži-šejh Muhamedove tekije u kojoj su se okupljali derviši moćnog reda Kadir.

    • Од Милан Ракић,
      Kako Tango Six saznaje iz više izvora, prvi laki višenamenski helikopter H145M za RV i PVO Vojske Srbije sleteo je danas oko 14 časova na vojni aerodrom Batajnica. U pitanju je helikopter kojeg je šira javnost prvog i videla tokom posete ministra odbrane Srbije fabrici Erbasa u novembru prošle godine.

      „14501“ je tako prvi od pet vojnih primeraka koji je isporučen Srbiji. Jutros je oko 11 časova poleteo iz Graca pod privremenom nemačkom civilnom registracijom rezervisanom za Erbas D-HADD.
      Kako je Tango Six već ranije rekonstruisao, „14501“ biće namenjen za borbeno traganje i spasavanje. Od opreme ima FLIR-ov Star Safire 380HDC, TRAKKA far za traganje, dizalicu, fiksnu instalaciju za „fast-rope“ iskakanje i WSPS sistem, „makaze“ za sečenje naponskih i drugih kablova.
      D-HADD je civilna registracija koju Erbas privremeno koristi za helikoptere koje testira nakon proizvodnje u Donevortu ili tokom letačke obuke mušterija u Mančingu / Foto: Ministarstvo odbrane

    • Од Милан Ракић,
      U vazduhoplovno-kinematografskom razmatranju samo jedan događaj biće bitniji od obeležavanja 50 godina sletanja čoveka na Mesec.

      Po značaju gotovo ekvivalentan drugom silasku Isusa, iščekivanji od četvrtog dela „Kuma“, najbitniji događaj decenije kada je filmski prikaz letenja u pitanju – svakako će biti drugi deo Najboljeg Filma U Istoriji.
      Do tada, u moru epskih promašaja, sa zadovoljstvom možemo konstatovati da nas je skori (pop)kulturološki comeback svemira blagoslovio izuzetnim naslovima. Što sa Zapada, što sa Istoka.
      Ako ste uspeli da preživite sekvence višeslojne depresije Nila Armstronga samo da bi videli brilijantnu rekonstrukciju uslova u kokpitu X-15 i kasnijeg sletanja na Mesec, sa zadovoljstvom vam skrećem pažnju na dostojnu kompenzaciju i možda najinteresantniji dokumentarac ove godine. Godine u kojoj obeležavamo 50 godina od sletenja čoveka na mesec (20.07.1969.).
      Do sada neobjavljen arhivski materijal lansiranja Saturna V / Foto: Neon, promo Dokumentarac „Apolo 11“, prikazan premijerno u januaru ove godine, predstavlja remek-delo vazduhoplovno-svemirskog stvaralaštva, celuloidnog (danas zapravo digitalnog) pripovedanja i možda najspektakularniju vremensku kapsulu koju možete odgledati.
      Logično, govori o najvećoj i najskupljoj misiji američke države kroz „direct-cinema“ koncept. Ceo dokumentarac urađen je bez naratora, bez intervjua, koristeći smo arhivske snimke pripreme, lansiranja, sletanja i povratka sa Meseca. Prvi put u „Apolu 11“ videćemo do sada neobjavljen arhivski materijallansiranja rakete Saturn V i segmenta ponovnog ulaska „Kolumbije“ u Zemljinu atmosferu kao i do sada nikad viđene sekvence prihvata na nosač aviona „Hornet“. Producent i reditelj dokumentarca Tod Daglas Miler uz novopronađen materijal prikupio je i apsolutno sve dostupne snimke misije „Apolo 11“ što je rezultiralo fascinantnoj hronološkoj rekonstrukciji probranoj od skoro 100 sati video materijala i 11.000 sati originalnih audio-snimaka. Produkcija je namenski napisala softver koji je poboljšao originalne audio-snimke i ručno su po prvi put sinhronizovali najbitnije delove audija sa već poznatim ali i do sada neemitovnim video sekvencama.
      Identifikovana i pesma koju je Baz Oldrin puštao u orbiti Meseca / Foto: Neon, promo Rezultat je spektakularno video iskustvo povratka u šezdesete. Neverovatne sekvence lansiranja Saturna V i momenti komunikacije sa kontrolnim centrom u Hjustonu koji deluju kao da je reč o filmu sa glumcima. Glumaca nije bilo, svako u „Apolu 11“ igra sebe.
      Tango Six vam ni u kom slučaju ne sme otvoreno preporučiti konzumaciju piratizovanog sadržaja ali ukoliko želite da pogledate „Apollo 11“ (a verujte mi, želite) kategorički vam nepreporučujem da u polje za pretragu torent pretraživača Pirate Bay upišete „Apollo 11“ i upustite se u skidanje torenta (1,8 GB) koji je savršena 1080p+ kopija dokumentarca.
      Uživajte.
      Petar VOJINOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Prvog maja 2019. navršava se tačno 24 godine od hrvatske vojne akcije Bljesak kada je za samo 36 sati i Zapadne Slavonije u planskom udaru Hrvatske vojske proterano 15.000 Srba, a ubijeno 283. U masovnom progonu civila odigrala je i hrvatska vojna avijacija, za šta niko nije nikad odgovarao.
      Operacija Bljesak započela je u 5.30 sati 1. maja 1995. godine. Za samu operaciju bilo je spremno 13 borbenih aviona MiG-21 lociranih na aerodromu Pleso kod Zagreba i određeni broj helikoptera Mi -8 MTV i Mi -24V. koji su aktivnije učešće uzeli tek u popodnevnim časovima.
      Udari avijacije su izvođeni striktno na ciljeve u Zapadnoj Slavoniji, ali su avioni vršili okretanje u vazdušnom prostor Republike Srpske.
      Prvi udar hrvatskih MiG -21 izvršen je po komandi 18. Korpusa SVK koja je bila smeštena u zgradi bivšeg kazneno-popravnog doma u Staroj Gradišci.
      “ U 17.15 časova napad je izvršila para naoružana sa osam bombi OFAB -250. Bačene su četiri bombe na komandu korpusa, a četiri bombe je drugi avion vratio… Drugi udar dogodio se oko 18 časova, a izvela ga je para naoružana sa 6 nevođenih raketa NRZ S-24B na položaje SVK kod sela Bogićevci. Posle 40 minuta izveden je i treći udar po ciljevima u Bogićevcima, ovaj put sa osam bombi OFAB -250…. Prva para je pogodila kulu u KP domu ispod koje se nalazio magacin sa opremom i materijalno tehničkim sredstvima 18. Korpusa SVK…., pišu u knjizi Vazduhoplovne snage bivših republika SFRJ 1992-2015, autori Danko Borojević, Dragi Ivića i Željko Ubović.
      Drugog dana napada 2.maja 1995 izvršena su dejstva na most koji je spajao Staru i Bosansku Gradišku. Prvi par aviona MiG -21 koji su bili naoružani sa osam bombi OFAB -250, napad je izveo u ranim jutarnjim časovima u 5.50 sati u lošim meteo uslovima.
      „Prva para, došla je na maloj visini. Vođa prve pare aviona zbog loše vidljivosti nije uočio most, pa je izvršio napad na rezervni cilj, a to je bilo komandno mesto 18. Korpusa SVK. Činjenica je i da je prvi par aviona dejstovovao i po bolnici u Gradiškoj, na samoj obali Save, i to najverovatnije vođa u ponovljenom zaokretu. Pratilac je bacio četiri OFAB -250 na grad ( ulica Jerusalimska). Na samo mesto stradavanja, čije se razmere i broj nastradalih nisu mogle utvrditi, ubrzo je stigla novinarska ekipa SRT i napravljen je istorijski snimak.. Drugi par aviona MiG -21 je naoružan sa šest raketa S -24B. Napad je izvršio u 6 časova. Vođa druge pare je bio pilot Rudolf Perišin, a njegov pratilac pilot Zdenko Radulj, pišu trojica autora u svojoj knjizi. Vođa prve pare aviona MiG -21 uspeo je dejstvovati po mostu i na njemu je ostao krater tj probijena rupa bliže slavonskoj obali, pišu trojica autora u knjizi Vazduhoplovne snage bivših republika SFRJ 1992-2015.
      Oni navode da su se napadačima moglo suprostaviti cevnim sistemima PVO kojima je raspolagao 18. Korpus SVK i to: 4 BOV -3 kalibra 20/3, koji su uspeli da 1.maja dejstvuju sa kanala Strug, kao i nešto protivavionskih topova 20/3 M 55…S druge strane Save u RS nalazio se jedan proj starijih protivavionskih topova sovjetske proizvodnje kalibra 37 mm koji su pripadali 18. Korpusu SVK i 1. Gradiškoj lakoj pšeadijskoj brigadi VRS. Južno od Gradiške nalazili su se raketni divizioni PVO S-75M Vohov iz sastava 155.rbr PVO VRS koj se u trenutku napada remontovao i prelazio sa zimskog na letnji režim upotrebe. Sam divizion branilo je više odeljenja Strele 2M, a aerdrom su branili topovi Bofors kalibra 40 mm sa radarima tipa Žirafa. Oko same Banjaluke baziralo se više jedinica iz sastava 155 rbr PVO VRS. Iako su bili u dometu raketnog diviziona iz Klašenica, a praćeni po uzletanju radarima S -600 na Kozari, na hrvatske avione nije dejstvovano provg dana operacije Bljesak.
      Autori naglašavaju da vreme između dva naleta bilo je dovoljno da PVO 1. Gradiške lake pešadijske brigade VRS se uzbuni i dovede u kakvo takvo stanje za dejstvo. Načelnik PVO 1. Gradiške lake pešadijske brigade VRS koji je obišao položaje PVO kaže da je na avione dejstvovao samo jedan protivavionski top kalibra 37 mm dok su ostali bili prikačeni i spremni za put ka Banjaluci. Posade 18. Korpusa SVK su postupile na svoju ruku, pravdajući to da se i oni povlače, kao i svi njihovi. Prave organizacije nije bilo.
      Obaranje Rudlofa Perišina
      Jedan Hrvatski mig -21 je prošao kroz baraž vatre poritvavionskih topova 20/2 M-55 SVK koji je dejstvovao sa položaja pored mosta na slavonskoj strani.
      Avion pilota Rudolfa Perišina ( pobegao avionom MiG -21R iz JNA i sleteo u Klagenfurt- Austrija), koji je prošao između dve vatre baraža topova i raketa S-2M je oboren. Šta je tačno pogodilo avion i dalje je nepoznanica. Jedini tvrde da ga je oborio protivavionski top, pri čemu je pogodak bio pod krilo i da je avion odmah planuo.
      „Najbliže istini jeste da je avion pogođen raketom Strela 2M ispaljenom sa nasipa na nekih 500-1000 metara od mosta nizvodno. Taj podatak se uklapa u trajekotriju kretanja aviona evidencijskog broja 119… Kao mesto ispaljenja raketa Strela 2M navodi se zgrada u naselju Senjak i hotel u Gradišci koja se nalazi na samoj obali Save. Raketa je došla sa leve strane pod oštrim uglom, promašila izduvnu mlaznicu i aktiviral se kod izlazne ivice desnog krila. Njena eksplozija narušila je aerodimaniku desnog krila. Zbog povećanog otpora desno krilo je krneulo dole, a levo gore izazivajući rotaciju aviona. Perišin se katapultirao nad gradom pod uglom od 90 stepeni, poklopac kabine i kaciga su pale na nasip, dok je on udario u Savu sa polunaduvanom kupolom padobrana. Nije se micao, a zatim je potonuo.Sam avion je pao u šumu Prašnik i letelica je pronađena tek 28.juna 1995. Telo pilota je posle više dana pronađeno zakačeno u šipražiju na obali Save kod Odžaka…. Telo je razmenjeno avgusta 1997..
      U operaciji Bljesak hrvatski avioni i helikopteri su od 1. do 4. maja 1995 izvršili 71 poletanje. Tokom borbenog dejstva, jedan MiG -21 bis je oboren, dok su jedan MiG -21 i dva helikoptera Mi -24V dejstvom PVO oštećeni.
      Iluzija o bratskoj pomoći RS i RSK u odbrani Zapadne Slavonije
      Nakon što je 5. maja 1993. godine Narodna skupština Republike Srpske odbacila Vens-Ovenov mirovni plan dolazi do zahlađenja odnosa između političkih rukovodstava Beograda i Pala, što će se naročito odraziti na odbranu srpske enklave Zapadna Slavonija, a samim tim i celokupne RSK. Znatnu vojnu pomoć zapadnoslavonski Srbi očekivali su od Republike Srpske. Čak se, zbog nepovoljnog strateškog položaja, smatralo kako ne može ni biti uspešne odbrane Zapadne Slavonije ako se ne angažuje Vojska Republike Srpske.
      “ Ali iluzija o pomoći Republike Srpske nestala je 1.maja 1995 kada general Momir Talić, komandnat 1. KK VRS, koji neslanje vojne pomoći pravda ozbiljnom ugroženošću srpskog koridora u Posavini, preko radija Banjaluka izjavljuje da rat u Zapadnoj Slavoniji nema nikave veze sa njima, pa će se 1. KK VRS držati po strani. Srbi u Zapadnoj Slavoniji ostali su bez vazduhoplovne podrške, koju su im prema ratnom planu, trebali pružati vazduhoplovi Republike Srpske sa aerodroma Mahovljani.. Samo jedan pilot u avionu Orao je samoinicijativno poleteo sa aerodroma Mahovljani da pruži podršku narodu zapadne Slavonije. Međutim on nije dejstvovao po snagama HV. Ubrzo po povratku na aerodrom Mahovljani pilot je uhapšen. Izostala je i prava podrška 105 vazduhoplovne brigade SVK, smeštene na aerodromu Udbina. Uzaludno se očekivala i pomoć VJ. lzostanak pomoći Beograda teško je pogodio krajiške Srbe koji su se osećali izdanima i ostavljenima na cedilu. Izostalo je i dejstvo 11. korpusa SVK. General Dušan Lončar, nakon otpočinjanja sukoba u Zapadnoj Slavoniji nije izvršio naređenje komandanta SVK generala Milana Čeleketića, da granatira Osijek i Vinkovce, te izvrši napad na pravcu Mirkovci – Županja, što je bio deo ratnog plana RSK. Po okončanju hrvatske operacije „Bljeska“ u noći 2. maja 1995. godine 1. ssrb PVO VRS je prebačena u rejon Gradiške i zauzela borbeni položaj u selu Cerovljani, ali hrvatski avioni tada više nisu nadletali teritoriju Republike Srpske, pišu trojica autora u svojoj knjizi Vazduhoplovne snage bivših republika SFRJ 1992-2015.
      O poslednjoj temi svoj sud je dao je i general VRS, učesnik ovih dešavanja koji je o ovome izneo svoje mišljenje:
      – RV i PVO Srpske vojske Krajine je formirano krajem 1993. godine kao vid Srpske vojske Krajine. Nije usvojen prijedlog komande V i PVO VRS o zajedničkoj organizaciji, pa su odnosi ostali na nivou saradnje u kojima nije predviđeno obavezno sadejstvo. Nije postojao ratni plan po kojem bi se angažovalo V i PVO VRS. Kada se radi o političkim sporazumima i obavezama jedinica KoV nemam informacije, kaže on i dodaje u vezi angažovanja aviona Vi PVO VRS u mogućem suporstavljanju hrvatskoj avijaciji.
      – Mogućnost angažovanja aviona sa aerodroma Mahovljani nije postojala. V i PVO je strategijska grupacija VRS za čije dejstvo je odgovoran Vrhovni komandant, tj najviši politički i komandni organ Republike Srpske. Mi nismo imali mogućnost samostalnog odlučivanja nižeg nivoa komandovanja. Po otpočinjanju “Bljeska”, komandant V i PVO mi je naredio da mogu odobriti upotrebu svih naših efektiva sem poletanja aviona sa aerodroma Mahovljani na kojem se nalazi UNPROFOR. On je otišao sa KM na poziv Komandanta GŠ VRS. Komandant GŠ SVK, general Čeleketić mi je oko podne 1. maja tražio angažovanje avijacije. Odobrio sam upotrebu helikoptera po pozivu: sanitetskih Gazela, Gama i transportnih sa maksimalnim naprezanjem. Obavijestio sam ga da je zabranjena upotreba aerodroma Mahovljani, a da na aerodromu Udbina ima pilote 92. mabr ViPVO VRS i avione i da odobravam njihovo angažovanje. Zašto nije upotrebljena avijacija sa aerodrome Udbina nije mi poznato, dodaje general VRS
      Prema njegovim rečima on nema informaciju da je neki naš pilot samoinicijativno poletio sa a Mahovljani i da je poslije sletanja uhapšen.
      – Zanima me ko je dao tu informaciju, uostalom to nije ni važno, nego koji pilot je uhapšen, jer ni komandant ViPVO, general Ninković, ni ja, NŠ ujedeno zamjenik komandanta ViPVO, nemamo pojma o tome. Divizioni Volhov nisu bili u gotovosti za borbena dejstva u PVO, jer su već punu godinu izvršavali zadatke podrške KOV. U međuvremenu su bili u rastresitom rasporedu u selima oko Banja Luke. Nije postojala mogućnost njihovog angažovanja., a i čemu kada su hrvatski avioni i helikopteri dejstvovali sa malih visina, dodaje on.
      Na konstataciju da se 1. KK VRS držao po strani, general dodaje
      – Prvi Krajiški korpus nije imao ni jednu jedinicu koju je mogao odmah da angažuje u odbrani Zapadne Slavonije. Ako je postojao jedinstveni ratni plan mogao je da bude aktiviran poslije nekoliko dana. Nije nam jasno zašto po otpočinjanju “Bljeska” nisu aktivirane sve jedinice SVK u ofanzivnim akcijama na drugim dijelovima ratišta. Svaki prosječno sposoban starješina kao komandant GŠ SVK bi to uradio. Da li je to neko zabranio ili je general Čeleketić potpuno nesposoban starješina?, ističe na kraju razgovora general VRS.
      Andrej MLAKAR
      https://vojnopolitickaosmatracnica.wordpress.com/2019/05/01/24-godine-od-operacije-bljesak-krvavi-vazdusni-rat-nad-zapadnom-slavonijom-obaranje-rudolfa-perisina-i-spor-rukovodstava-rsk-i-rs-oko-odbrane/
    • Од Милан Ракић,
      Biće četrnaesti april. A posle njega petnaesti.

      A kakva će biti ta tri aprila, pa za njima i ostali aprili, a onda kasnije i septembri i novembri i naredne godine, zavisi isključivio od toga kakvi želimo da oni budu i koliko smo spremni da se za to borimo. Pre svega, baš me zanima koliko će nas doći na veliki miting u Beograd trinaestog aprila (u petnaest časova, ispred Narodne skupštine).
      Stižu apeli orgnaizatora kako na taj miting pre svega treba da dođu Beograđani. Evo i ja zovem Beograđane, i još jednom ih zovem, štaviše lepo ih molim, dođite na miting.
      Ipak, morate da znate nešto o Beograđanima.
      To su isti oni koji su dozvolili da im ispred nosa Slaviju pretvore u nešto što liči na moldavski bordel.
      To su isti oni koji su mirno posmatrali kako im ispred nosa mafijaši odnose železničku stanicu, podignutu u devetnaestom veku.
      To su isti oni koji mirno gledaju kako raste mafijaški kompleks Beograd na vodi.
      To su isti oni koji nisu uspeli da se izbore da okupatorska uprava grada ne dobije novi četvorogodišnji mandat.
      To su isti oni koji su mislili ma neće valjda naprednjaci baš sve da zabetoniraju, neće valjda opet da pale novogodišnju rasvetu u septembru, to mora da im se omaklo, neće valjda seći naše prelepo drveće zbog nekakve gondole. Ma neće i zato ne idem na izbore, ionako nemam za koga da glasam.
      To su vam oni koji uparkiraju auto u saobraćajnoj traci, a onda vade pištolj na sve koji se zbog toga bune.
      To su isti oni koji će te ubiti od batina jer si pokušao ispred njihovog džipa (bez invalidske nalepnice) da uđeš na parking mesto rezervisano za invalide (sin ti je invalid).
      To su isti oni kojih izađe deset da se pobune zbog masovne divlje gradnje na beogradskom vodoizvorištu. Beograđani će svoje stare porodične kuće rado prodati mafijašu koji će na tom mestu parama od kokaina dići „divlju zgradu“ sumnjivim materijalima u kojoj će im podariti dva stančića u potkrovlju.
      Beograđani su oni koji će misliti da će to što će potpisati onlajn peticiju sprečiti da im se sruši pola grada.
      Beograđani su oni koji žele da se ubiju, ali nisu baš u to sigurni, pa zato najčešće skaču sa mosta u reku, kako bi možda ipak preživeli.
      Beograđani vole da izlaze petkom i jebote koja je to fora da se miting zakazuje u tri popodne, pa ja ležem u jedan! Jedan, popodne! Neki od Beograđana subotom idu u zavičaj, jebiga moram do keve, nestalo mi ajvara, a i love. Neki od njih subotom, ali samo subotom, peru kola, a da ne govorim o onima koji jednostavno moraju sa još desetinama hiljada drugih do Ade, brate znaš kakvo je dobro vreme bilo, gle biceps što sam osunčao, a pičke tek, ludilo, kako odoleti beogradskom moru. Ko neće na more onda na planinu, to jest na Avalu. Kad će deca, koju odgajam da bi ih poslao u insotranstvo, videti Avalu ako ne u subotu.
      Pa svadbe, jel imate vi pojma koliko svadbi ima subotom u aprilu?! Moraću da odem na dve, a možda i na tri! A napiću se već pre prve. A tek ako se igra neki fubal, e rado bih na protest, brate, ali igra Grafičar, bitka na život i smrt za opstanak u trećoj ligi.
      Srećom, Beograđani su i oni koji će na ovakav tekst odgovoriti: „Dobro bre, mamu ti jebem, koga si našao da prozivaš , jel se sećaš koliko nas je bilo petog oktobra, a!? Jel se sećaš! A šta je bilo petog oktobra!? (napio se već u deset uveče i zaspao u svom dečjem krevetu, na glasačkim listićima pokradenim iz zapaljene skupštine) Idem na svadu, nazdravim maledncima, pojedem predjelo i dolazim ispred skupštine!“ Dakle, Beograđani će da dođu u subotu, trinaestog aprila. E sad, dokle će da ostanu, to već ne znam.
      A kako stvari stoje sa onima koji nisu iz Beograda?
      Njih u njihovim mestima naprednjački kapoi na svakom protestu slikaju i beleže njihova imena, da ih stave na crnu listu, koja služi da se oni koji su protiv naprednjaka nikad ne zaposle, a ako treba mogu i batine da popiju u kancelariji predsednika opštine.
      Mnogo je lakše protestovati u Beogradu.  Verujem zato da će vanredne inspekcije tehničke ispravnosti svih putničkih autobusa u zemlji biti  dodatni podstrek da se urođeni srpski inat rasplamsa, zajedno sa urođenom potrebom za bunom na dahije. Dakle, doći će nas puno. Šta će biti, nemamo pojma.
      Setite se samo koliko puta su nas u poslednjih mesec dana fašisti nazivali fašistima.
      Setite se onog dede, koji je, poput smradova koji u Kini skaču kolima na haube, kako bi naplatio lovu od osiguranja, legao pred kolonu, samo da bi fotografije koje su tad napravljene Vučićevi mediji plasirali kao dokaz da su mirni protestanti ubili to lažljivo matoro govno od batina.
      Setite se naprednjačke babetine koju ni vo ne bi mogao da savlada, kako glumi infarkt u skupštini grada.
      Setite se DJ Žexa koji će, sa buljom punom kokaina doći da širi ljubav sa svog ozvučenja.
      Setite se njihovih ministara i njihovih poslanika, setite se Slininog ćaleta, setite se Sline, setite se sto za jednoga, setite se Ćuruvije, setite se Olivera Ivanovića,  setite se Andreja, setite se Aleka. A ja ću se setiti grupe balavaca kojima je neko dao pare da protestnoj koloni u Kovinu, u kojoj sam i ja bio, viču: „Šiptari, Šiptari!“.
      Vidimo se trinaestog. A videćemo se i četrnaestog.

×
×
  • Create New...