Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

александар живаљев

Истраживање Батута: око 700.000 грађана Србије нема у вилици ниједан једини зуб

Recommended Posts

Др Главаш Трбић: Истраживање Батута показало да је 700.000 грађана безубо

29.06.2019 • 20:5720:59
Извор: Dnevnik.rs
     
Око 700.000 грађана Србије нема у вилици ниједан једини зуб, показало је истраживање Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут” указујући на озбиљан проблем оралне хигијене једне нације која прети да постане крезуба, безуба или нешто треће што оставља људе без здравља и осмеха.
3
Фото: Приватна архива

Зашто у држави у којој странци масовно долазе, посебно преко лета, да поправљају зубе, превасходно због повољне цене, али и стручности стоматолога, имамо озбиљан здравствени проблем с домаћим становништвом? Да ли можда тих 700.000 људи није имало средства да покрије трошкове поправке, који су толико повољни за странце и гастарбајтере или просто нису одржавали оралну хигијену, односно нису прали зубе сваки дан, као што то чини 60 одсто грађана према подацима истог Истраживања „Батута”? Одговоре тражимо од доктора стоматологије Биљане Главаш Трбић која је радила у мањим, али и већим местима у Србији, у државној али и приватној пракси.

- Осим страха који је и најчешћа асоцијација на зубара, проблем је и непотпуна информисаност о адекватној хигијени зуба и уста, превенцији обољење, као и значају зуба за целокупно здравље организма. Проблем је утолико већи, а што се из саме бројке од 700.000 директно не види, да се крезубост и безубост све чешће јавља код млађе, а не само старије популације. Одговор зашто се јавља већ у дечијем узрасту, делом лежи у коментару једног пацијента на питање да ли његово дете од шест година пере зубе: „Па зар треба? Они су млечни, испашће”. Том логиком долазимо до броја од 700.000. Хоће, испашће, али ће инфекција прећи на сталне зубе, и узроковати њихово раније пропадање - објашњава др Биљана Главаш Трбић.

Који проценат људи долази превентивно код зубара а који тек кад настане болан проблем, по вашој слободној процени?

- Већини пацијената је бол или оток главни узрок доласка у ординацију. Неретко се дешава да, кад стишамо бол, пацијенти више не дођу на наставак терапије, а иницијатор следећег сусрет је поновни бол, или оток када је терапија комликованија, а и скупља. Дешава се да некад мењају стоматологе јер осећају срамоту због недоласка.

Радите у приватној пракси али радили сте и у државним установама. Да ли постоји разлика у пацијентима у смислу њиховог приступа, односно да ли људи некада бирају третман у односу на цену?

- Да, у државним установама је вађење зуба јако честа услуга, између осталог и из уверења пацијената да је то најефтиније решење. Питају колико шта кошта, па се определе за најјефтинију опцију, а то је углавном вађење зуба. Морам да подсетим да и само вађење зуба није бесплатно, чак често исто кошта и државно и приватно, а дугорочније гледано може бити и скупље од других захвата. Безубост изазива лоше жвакање, па се јављају и проблеми са варењем, задахом, проблеми у говору, болови у виличном зглобу, у уху и тако ометају дневне активности и одмор, и тако врло брзо доводе до потребе за заказивање прегледа код лекара других специјалности.

Пацијенти измучени болним стањем, неретко сами траже вађење зуба како би се тренутно решили проблема и то им се чини као најекономичније решење. Касније, када хоће да поврате функцију жвакања и обнове изглед, поврате осмех, сваки извађени зуб који се могао лечити, представља извор већих финансијских издатака. Тад настаје жаљење што нису хтели да прихвате друге понуђене опције лечења.

Да ли су данас популарнији естетски захвати попут избељивања зуба од здравствених, попут скидања каменца?

- Данас постоји све већи тренд да се естетски захвати раде ван стоматолошке ординације. Избељивање зуба није могуће адекватно спровести без претходног стручног зубарског прегледа, откривања узрока тамњења зуба, уклањања каменца и наслага са зуба, и поправке кариозних зуба. Без тога, само бељење зуба може довести до неповратних тешких оштећења зуба и слузокоже уста. Уклањање каменца, једном или два пута годишње, је здравствена мера којом продужавамо век зуба до дубоке старости, а неретко је и довољно да се постигне жељено посветљење и лепота зуба без избељивања.

Шта спада у основну негу зуба, осим редовног прања и колико често би требало ићи на преглед код зубара, превентивно?

- Занимљива је чињеница да када бисмо четкицом успели да прањем дохватимо све површине свих зуба - било би довољно зубе прати једном у два дана. То није могуће, зато осим четкице, која досегне до 65 одсто површина, без обзира на труд и технику, треба користити пасту и обавезно још неко помоћно средство као што је конац за зубе, међузубна четкица или силиконска чачкалица. Ту су и средства за испирање уста али која треба изабрати само у консултације са зубаром да би се избегла штета услед погрешног избора.

Јасно је да је превенција мајка здравља и осим стоматолошким интервенцијама, велики део времена посвећујем едукацији пацијената и информисању о њиховом здравственом стању.

Снежана Милановић

Share this post


Link to post
Share on other sites

KOliko sam čula, u Srbiji zdravstveno osiguranje ne pokriva zubarske usluge, tako da nije stvar u higijeni ili ko zna čemu...već o tome da ljudi nemaju dovoljno novca da odvoje za kvalitetnu zubarsku negu.

Izvinte ali 700 000 Srba sigurno živi pod pragom siromaštva tako da to dođe na istu cifru...

Najlakše je reći da su Srbi prljavi, šugavi i nikakvi i to gospoda koju isti taj narod plaća da im život učine kvalitetnijim i boljim...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne, znate kako, u Srbiji je narod navikao da pljuje sam po sebi...mi smo ovakvi, mi smo onakvi neškolovani, bezubi i slično. Nije ni čudo da onda svi imaju komplekse i da se plaše bilo šta da rade ili započnu da rade. Sve se da raditi i rešiti samo je potrebno da se ima određeno znanje, a to znanje se treba predati. Kod nas postoji nešto što se zove nacionalna profesionalna kvalifikacija, i preko toga vi dobijete diplomu da radite neki posao sa prethodnim tečajem ili školicom u kraćem vremenskom periodu, nego što bi to bilo ako bi išli recimo u školu za to. To služi za ljude koji su već radili i učili nešto na tom polju onako samouko i amaterski. Tako da recimo postoji tečaj i po tome ispit za pomoćnika čistačice. Nama to zvuči smešno, i da u praksi ne traže tu diplomu kad nekog negde zapošljavaju, ali to postoji od strane države. I to je po meni potpuno opravdano jer je higijena jako bitna stavka kao i pravilna upotreba tih sredstava za čišćenje i slično. Skoro smo na forumu imali debatu o tome kako u Srbiji ima puno smeća. Ali za to nije kriv toliko narod ( koji samo kad vidi smeće doda svoj prilog), koliko je zapravo kriva komunalna služba koja svoje radnike nije obučila za čišćenje i koja ih ne šalje da čisti te divlje deponije i ostalo, već mora narod da organizuje neke čistilne akcije, dobrovoljno umesto da zaposli narod i plati socijalno, penziono...

 

Tako i za tu zubnu higijenu... lekari- zubari treba da nauče narod pravilnoj higijeni, ishrani i ostalom bez nekog gordog stava- koji nažalost zbog svojih kompleksa očigledno imaju. Paradentoza je česta bolest i ima je svuda...samo tamo negde gde imaju novca ljudi ugrađuju implante pa nisu bezzubi. Jedan implant preko 1000 evra i eto...znači sa 1000 evra po zubu ti si čist i ugledan građanin i niko te ne gleda popreko i ne govori da si neuk. I tako...

 

Prosto - iskreno, meni je jako žao našeg napaćenog naroda... mislim da svima u Srbiji treba podići spomenik koliko toga su preturili i dali iza sebe, a još im treba da ih neko zafrkava zato što imaa recimo socialnu protezu, a ne lepe šrafljene zubiće.

Neki ljudi, koji spadaju među siromašnije u ovoj sad mojoj - ne toliko bogatoj državi su bili zaprepašćeni kad sam im pričala o mojem omiljenom doručku iz detinjstva a to su prženice (pohovan hleb za one koji ne znaju). Prosto takvo šparanje je za njih bilo nezamislivo ( a ja u glavi razmišljam kakvo šparanje, pa to je bila prava gozba)..poparu ne znam da li sam smela da spomenem, možda sam rekla da se to nekad daaaavno jelo u Srbiji- ali sam dodala da je bila sa sirom :) ( u vreme posta smo je jeli naravno bez sira, ali to bi za njih bila informacija previše, već sam im delovala ko neki siromašak)... i tako, sad ja puno govorim samo...ljudi koji su u detinjstvu sigurno jeli poparu i prženice i koji nisu koristili intradentalne četkice (pošto smatram da ih u Srbiji sigurno nije bilo u vreme mojega detinjstva), dobro- konca je bilo...no, takvi ljudi ne bi trebalo sad da glume pokondirane tikve i preneraženo vrte očima zato što ljudi imaju paradentozu.

 

i ne bi mi teško

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4293771/

 

piše da ...

Previous attempts to synthesize the epidemiology of periodontal diseases have shown that 5% to 20% of any population suffers from severe periodontitis (SP), while mild to moderate periodontitis affects a majority of adults (Dye, 2012; Petersen and Ogawa, 2012).

 

Tako da gospoja iz Batuta... loptu dole

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      Протојереј Никола Пејовић
      Протојереј Никола Пејовић: Истраживања показала жељу грађана да власт престане са притисцима на Цркву
       19. јула 2019.  https://svetigora.com/protojerej-nikola-pejovic-istrazivanja-pokazala-zelju-gradjana-da-vlast-prestane-sa-pritiscima-na-crkvu/   Преузмите аудио датотеку Српска Православна Црква и даље се налази у самом врху списка институција у које црногорски грађани имају највише повјерења. То је показало друго годишње истраживање „Политичко јавно мњење Црне Горе“ Центра за демократију и људска права (ЦЕДЕМ), које је рађено у периоду од 01. до 13. јула 2019. године међу 1002 испитаника.
      Коментаришући најновије истраживање ЦЕДЕМ-а протојереј Никола Пејовић је истакао да је драстичан пад повјерења у државне и политичке институције изазван односом извршне власти према Цркви.
      „Институције не раде свој посао и евидентно је да људи нису задовољни квалитетом живота у Црној Гори“ рекао је протојереј Пејовић додавши да уређивање црквених послова не треба да буде на списку прироретета ове Владе.

      Главни и одговорни уредник наше куће отац Никола је истакао да повјерење у Цркву само расте и поред орекстриране кампање против Цркве Христове у којој учествује чак и Јавни сервис.
      „Не могу се грађани обманути тек тако“ рекао је отац Никола Пејовић коментаришући неуспејех режимских медија да кампоњом подигну рејтинг псеудо-религијске НВО ЦПЦ.
      Отац Никола је у том смислу рекао да му се понекад чини да власт вријеђа интелигенцију наших грађана који из личног контакта са Црквом не могу да повјерују да се ту проповиједа било какав национализам.
      Отац Никола Пејовић је рекао да није добро ни за Цркву ни за Државу да се идентитет Цркве поистовјећује са било којим национализмом понајмање са савременим националистичким поретима у Црној Гори. „Идентитет Цркве је у Христу“ закључио је отац Никола Пејовић.

      Говорећи о кампњи која је видљива на друштвеним мрежама у оквиру које препознати поједнци пружају подршку нашој митрополији и другим вјерским заједницама које су угрожене актуелним предлогом закона о слободи вјерисповијести отац Никола Пејовић је рекао да је та кампања плод жеље људи да на неки начим помогну црквеној заједници.
      Ради добра Црне Горе, људи из власти требали би послушати глас Цркве. истако је протојереј Пејовић додавши да је Црква једина констатнта хиљадугодишње историје ове земље.
      Цедем своја истраживања спроводи од 2007 године и увијек се Српска православна Црква налазила у самом врху листе институција у које наши грађани имају највише повјерења.
    • Од александар живаљев,
      Протојереј Никола Пејовић
      Протојереј Никола Пејовић: Истраживања показала жељу грађана да власт престане са притисцима на Цркву
       19. јула 2019.  https://svetigora.com/protojerej-nikola-pejovic-istrazivanja-pokazala-zelju-gradjana-da-vlast-prestane-sa-pritiscima-na-crkvu/   Преузмите аудио датотеку Српска Православна Црква и даље се налази у самом врху списка институција у које црногорски грађани имају највише повјерења. То је показало друго годишње истраживање „Политичко јавно мњење Црне Горе“ Центра за демократију и људска права (ЦЕДЕМ), које је рађено у периоду од 01. до 13. јула 2019. године међу 1002 испитаника.
      Коментаришући најновије истраживање ЦЕДЕМ-а протојереј Никола Пејовић је истакао да је драстичан пад повјерења у државне и политичке институције изазван односом извршне власти према Цркви.
      „Институције не раде свој посао и евидентно је да људи нису задовољни квалитетом живота у Црној Гори“ рекао је протојереј Пејовић додавши да уређивање црквених послова не треба да буде на списку прироретета ове Владе.

      Главни и одговорни уредник наше куће отац Никола је истакао да повјерење у Цркву само расте и поред орекстриране кампање против Цркве Христове у којој учествује чак и Јавни сервис.
      „Не могу се грађани обманути тек тако“ рекао је отац Никола Пејовић коментаришући неуспејех режимских медија да кампоњом подигну рејтинг псеудо-религијске НВО ЦПЦ.
      Отац Никола је у том смислу рекао да му се понекад чини да власт вријеђа интелигенцију наших грађана који из личног контакта са Црквом не могу да повјерују да се ту проповиједа било какав национализам.
      Отац Никола Пејовић је рекао да није добро ни за Цркву ни за Државу да се идентитет Цркве поистовјећује са било којим национализмом понајмање са савременим националистичким поретима у Црној Гори. „Идентитет Цркве је у Христу“ закључио је отац Никола Пејовић.

      Говорећи о кампњи која је видљива на друштвеним мрежама у оквиру које препознати поједнци пружају подршку нашој митрополији и другим вјерским заједницама које су угрожене актуелним предлогом закона о слободи вјерисповијести отац Никола Пејовић је рекао да је та кампања плод жеље људи да на неки начим помогну црквеној заједници.
      Ради добра Црне Горе, људи из власти требали би послушати глас Цркве. истако је протојереј Пејовић додавши да је Црква једина констатнта хиљадугодишње историје ове земље.
      Цедем своја истраживања спроводи од 2007 године и увијек се Српска православна Црква налазила у самом врху листе институција у које наши грађани имају највише повјерења.

      View full Странице
    • Од Логос,
      У наше време велика је помама за духовним програмима (spiritual programs). Ти духовни програми имају тенденцију да буду веома линеарни. Они приказују духовни живот као путовање са низом етапа. Свака етапа има своју методологију, мањкавости и могућности. Такав један програм често постане сам себи циљ. Он наше природно присуство противставља нама самима. Такав нас програм може удаљити и раздвојити од онога што је најинтимније наше. Прошлост се напушта као непоправљива док се садашњност користи као тачка ослонца за будућност која обећава светост, целовитост или савршенство. Када се време сведе на линеарно напредовање, у њему нема присутности. Мајстер Екхарт је радикално преправио свеукупну идеју духовних програма. Он је казао да духовно путовање не постоји. Иако је ово помало шокантно, заправо освежава. Уколико би било духовног пута, он би био дугачак свега неколико милиметара премда километрима дубок. Био би то преокрет унутар ритма твоје дубље природе и присуства. Мудрост је овде тако утешна. Не мораш ићи далеко изван себе да би ступио у истински разговор са својом душом и са тајнама духовног света. Вечно је код куће – унутар тебе. 
      Вечно није негде друго, оно није удаљено. Нема ничега тако блиског попут вечности. Ово је забележено у дивној келтској изреци: „Tá Tír na nÓg ar chúl an tí, Tír álainn trína chéile“, односно: „Земља вечне младости је иза куће, прекрасна земља преиспуњена.“ Вечни и смртни свет нису паралелни, пре се прожимају. Диван израз на шкотском гелском језику fighte fuaighte „испреплетено“, исказује управо то. 
      Иза фасаде наших нормалних живота вечна судбина уобличава наше дане и наше путеве. Пробуђени људски дух се враћа кући. Иронично пак наш осећај блискости често се бори против нашег повратка кући. Када смо са нечим упознати, губимо енергију, границу и узбуђење због тога. Хегел је рекао: „Das Bekannte überhaupt ist darum, weil es bekannt ist, nicht erkannt“, односно: „Уопштено, оно што нам је блиско, управо зато што је блиско, не познајемо“. Ово је моћна реченица. Иза фасаде блиског, чекају нас необичне ствари. То је истинито у вези са нашим домом, местом у коме живимо и, заиста, са онима са којима живимо. Пријатељства и односи пате од неизмерне обамрлости кроз механизам блискости. Ми сводимо оно непознато и тајанствено у једној личности и пределу на онај спољашњи, познати лик. Ипак познато/блиско често је фасада. Блискост нам омогућава да припитомимо, контролишемо и коначно заборавимо на тајну. Постижемо свој мир са површином лика и остајемо далеко од Другости и дубоке узнемирености коју она прекрива. Блискост је једaн од најсуптилнијих и најраспрострањенијих видова човековог отуђења.
      У књизи разговора са П. А. Мендозом колумбијски писац Габријел Гарсија Маркес, упитан о својој тридесетогодишњој вези са супругом Мерцедес, казао је: „Толико је добро сада познајем да немам благу представу ко је она заиста“. За Маркеса, блискост је позивница за авантуру и тајну. Супротно томе, људи који су нам блиски постају понекад тако блиски да се изгубе у даљини која више не позива нити изненађује. Блискост може бити тиха смрт, нагодба која допушта да се рутина настави без икаквог новог изазова или старања. 
      Ово се, такође, догађа са нашим искуством неког места. Сећам се своје прве вечери у Тибингену у Немачкој. Провешћу тамо више од четири године проучавајући Хегела, али те прве вечери Тибинген ми је био потпуно стран и непознат. Сећам се да сам размишљао: „Посматрај веома пажљиво Тибинген ове вечери јер га више никада нећеш видети на исти начин“. И ово је било тачно. Након недељу дана тамо проведених, упознао сам пут који води до учионица и семинара, кантине и библиотеке. Након што сам мапирао своје руте на овој непознатој територији, постао ми је познат и више га нисам видео самог по себи. 
      Људи имају потешкоће да пробуде свој унутрашњи свет посебно када им њихови животи изгледају превише познато. Наилазе на потешкоће да открију нешто ново, интересантно или изазовно у својим укоченим животима. Па ипак, све што нам је неопходно за наше путовање већ нам је дато. Сходно томе, велика је непознаница унутар примрака нашег сопственог душевног света. Треба се више упознати са притајеном светлошћу наше душе. Први корак у буђењу твог унутрашњег живота и први корак ка дубини и обећавајућој усамљености јесте да о себи мало размишљаш као о странцу до највећих дубина. Одлука да себе сагледаш као потпуног странца, као некога ко је тек закорачио у твој живот, јесте ослобађајуће искуство. Ова медитација помаже разбијању обамрлог самозадовољства и фамилијарности. Почећеш постепено да осећаш тајну и чаролију сопства. Схватићеш да ниси беспомоћан власник живота који се окончава смрћу, већ пре привремени гост изобилно дарован благословима и могућностима које нити можеш да измислиш нити да завредиш. 
       
      Извор: Теологија.нет
    • Од Логос,
      У Недјељу четврту по Педесетници, на празник Светих бесребреника Козме и Дамјана, 14. јула 2019. године са почетком у 8 часова одслужена је Света Архијерејска Литургија коју је служио Његово Преосвештенство Епископ буеносаирески и јужно-централно амерички г. Кирило, уз саслужење свештенства Саборног храма: протојереја-ставрофора: Драгана Митровића и Далибора Милаковића, као и протојереја: Миладина Кнежевића, Мирчете Шљиванчанина, Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      У славу и у част Божију, током Свете Литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења коју води Ратка Вујачић, као и храмовни хор Свети Апостол и Јеванђелиста Лука који је под дирингетском палицом мр Људмиле Радовић. Сабраном вјерном народу обратио се протојереј Бранко Вујачић.
      Он се у првом дијелу свог пастирског слова осврнуо на дубљи смисао онога што је садржано у прочитаној јеванђелској причи, будући да ова јеванђелска прича свједочи о великој вјери, смирењу и скрушености. Отац Бранко је на самом почетку свог пастирског обраћања подсјетио да се требамо запитати и увијек преиспитивати, каква је на првом мјести наша вјера коју у срцу и души, у бићу нашем носимо:
      ,,А ова данашња јеванђелске прича се и пред нас поставља. Какву то вјеру ми имамо? И ако знамо за Бога и ако знамо за пост, знамо за молитву, знамо и за причешће, којим се сједињујемо са Господом, Његовим Тијелом и Крвљу. Свакако ми требамо тако да живимо, ово што смо навели треба да буде присутно у нашим животима, али, увијек треба да преиспитујемо нашу вјеру." ,,Треба да преиспитујемо нашу вјеру, а каква је наша вјера то се најбоље види када дође неко искушење , нека болест, нека мука, Е тада је наша вјера на испиту. А вјера се утврђује и уграђује се не само одласком у цркву и молитвом. Него заиста чувањем од свакога гријеха. Чува се и милосрђем, љубећи и служећи и жртвујући се за ближње своје. Тако и у томе наша вјера истински узраста." - нагласио је он.
      ,,Као што Господ каже у Јеванђељу: ,,По вјери твојој нека ти буде!" Тако и по мјери наше вјере нама бива у животу." - појаснио је отац Бранко. Он је на самом крају свог пастирског обраћања вјерном народу поручио да оно што треба свакако да нас одликује као православне хришћане јесте скрушеност срца и смјерност духа, те да се угледамо на чврсту, постојану, тврду вјеру, која једина исцјељује од свакога гријеха и пада духовног и слабости: 
      ,,Скрушени срцем и смјерни духом, такви ми треба да будемо. Да каже наша душа, Господе нисам достојан да уђеш под кров душе моје. Али кажи само ријеч и исцјелиће се душа моја од свакога гријеха, пада, слабости. То је поука данашњег Јеванђеља. Да се угледамо на чврсту, постојану, тврду вјеру." - закључио је отац Бранко.

      Извор: Храм Васкрсења Христова у Подгорици
    • Од Логос,
      Традиционални Петровдански црквено-народни сабор на Цетињу јутрос је почео Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру коју су служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Митрополит михаловско-кошицки Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгије и викарни Епископ диоклијски г. Методије, уз саслужење свештенства и молитвено учешће многобројног  вјерног народа.

      ЗВУЧНИ ПРИЛОГ РАДИЈА "СВЕТИГОРА"
      Свету тајну крштења примио је мали Лука Балабан, а у ђаконски чин професор Богословије Светог Петра Цетињског Благоје Рајковић. Такође, у чин чтеца произведен је матурант Богословије Огњен Боричић.
      У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Методије је рекао да Христа, Сина Божјег можемо исповиједити, као што је то учинио и апостол Петар, једино благословом и благодаћу Бога Оца небескога.
      „И онда му је Господ рекао ‘ти си Петар’, – што значи камен, камен вјере и таквог исповиједања, – ‘на коме ћу сазидати Цркву своју и којој неће моћи ни врата пакла одољети’. А врата паклена су сви они прогонитељи Цркве од тада па до данашњега дана, врата кроз која се иде у пакао“, рекао је Епископ диоклијски.
      Додао је да ће Црква, која је утемељена на том тврдом и непоколебљивом камену, одољети свим пакленим вратима до краја свијета и вијека.
      „И кад је дошао час таме, час распећа Господа и Спаса нашега Исуса Христа, интересантно је да је све оно што није била љубав побјегло са Голготе, испод Христа Христовог. Само је љубав остала испод крста и ишла за крстом до последњега тренутка“, казао је Владика Методије.
      Након причешћа вјерних Митрополит Амфилохије је рекао да је свето причешће наш цјелив Господу живоме и нас једних са другима.
      „То је цјелив оном љубављу вјечном и непролазном коју Црква Божја чува и дарује сваком људском бићу овдје на земљи. Као и данас, тако кроз вјекове – сабира се Црква Божија око Тијела и Крви Господње, око имена Христа Бога нашега, сабира се од времена Светих апостола које данас прослављамо Петра и Павла, до најновијих апостола међу које спада отац Пајсије Светогорац, наш савременик. А ту је и наша Света великомученица Февронија и сви свети кроз вјекове, јер је диван Бог у светима својим“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
      Додао је да се данас на Цетињу догодило исто оно што се догодило и прије двије хиљаде година на Сионској гори.
      „Дух Свети је у виду огњених језика сишао на свете ученике и апостоле и проговорили су разним језицима. Ево и данас овдје, зар и м и нијесмо проговорили разним језицима – и на јелинском на коме је написано Свето писмо Новога завјета, и на словенском језику Светих апостола Кирила и Методија, Наума и Климента, и на српском језику Светог Саве просветитеља, Светога Василија Острошкога, Светога Петра Цетињскога, и на словачком језику, ево овдје је наш Владика Георгије, који нам је донио благослов Свете браће Ћирила и Методија из Моравске, и на албанском језику – овдје је наш ђакон из Скадра који је овдје поменуо Архиепископа Албаније и Скадра Анастасија. Сва Црква Христова разним језицима проговара и свједочи једну, свету, Божју истину – Црква која је неуништива и неразорива“, поручио је Митрополит Амфилохије.
      По завршетку Литургије у цетињском манастиру, Аархијереји су предводили Литију до цетињског Ћипура, до остатака старох манастирског храма Светих апостола Петра и Павла, гдје је благосиљан славски колач.
      Потом је Митрополит Амфилохије рекао да Петровдански сабор као златна нит траје без прекида кроз вјекове.
      „То је сабор богочовјечански, сабор у име Божје. А само сабори који су у име Божје трају и претрајавају времена и просторе и уграђују се у непролазни сабор око Свете Тројице, Оца и Сина и Духа Светога, Бога нашега“, казао је он.
      Додао је да се нада да ће надлежни за заштиту културних добара схватити да култура није – рушевине и чување рушевина.
      „Него је уз чување и обнављљање тих рушевина. Није нас пог поставио, ни нас овдје, а ни њих, а ни ове главаре на Цетињу да буду чувари рушевина или да руше, него да обнављају и своју душу и вјеру у живога Бога и да обнављају све оно што што су преци градили, да га сачувају и да га обнављају“, поручио је Митрополит црногорско-приморски.
      Током данашњег богослужења, вјерни су, поред моштију Светог Петра Цетињског и деснице Светог Јована Крститеља – светиња које почивају у Цетињском манастиру, могли да цјеливају и мошти преподобномученице Февроније које ових дана у литији обилазе храмове и манастире по Црној Гори.
      Мошти Свете Февроније на Цетиње су стигле јуче послије подне, гдје им је, у Цетињском манастиру приређен свечани дочек. Потом је служено свечано празнично бденије.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Create New...