Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Milan Nikolic

Позив свим теолозима на разговор

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 12 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Заиста и свети грјеше, то је нека Николајева имагинација, али ће га Ћириличар кориговати. То прије и посље може бити примјењено само историјски у смислу како се Новозавјетна Тројица у времену јављају.

Мени и даље није јасно како ти ....(или неко други ко несумљиво има аутентично искуство славе - сагледање (природе) Бога-ад-екстра) причасност божанском енергијом (еманацијом природе, прородом ад екста), која је једна за сву Тројицу - као што је и једна природа која је исијава...

...можеш да сагледаваш поредак - односе међу личностима? То спорим јер је воља увјек једна, и дејство и енергија.

Ако кажеш да свети Владика у нечем греши, треба то да објасниш. У његовом говору о првој и другој вечности има јако важних истина.

Када помињете чуда и како је Владика призвао многе у веру, сећам се, пре скоро 25 година, пар мојих другара отишли су на кивот владике Николаја. Сећам се како су били унезверени. Кажу да су оставили новац у храму, а кад су пошли од храма нађу тај новац у џеповима. Кукали су како Владика није хтео прљави новац, а ја сам био збуњен. Сви смо се бавили криминалом.

Недуго потом и мени је дошла мука у животу, био сам на прекретници. Изабрао сам Јеванђеље и покајање. Седам дана нисам јео ни попио кап воде, могао сам да осетим демоне у себи и око себе. Изговарао сам три хиљаде Исусових молитава на дан. Како ми се одгрчи врат, тако сам чуо пуцање штока и грактање препале вране.

Шеснаестог дана гладовања, док сам се молио, опалила ме је светлост по сред чела, као метак, тада сам први пут у животу удахнуо ваздух тако да сам осетио присуство у свом срцу. Након тога све је било другачије, било је олакшање и борба се наставила на другачији начин.

Прво сам читао духовне књиге, попут Добротољубља. Током година почео сам се интересовати за теологију. Дубоку теологију развијао сам размишљајући и расуђујући колико је то било у мојој могућности, а црквене оце сам почео читати да бих проверио да ли сам дошао до исправних схватања. Када сам увидео да ни у чему нисам застранио, а долазио сам до сазнања без читања књига, било ми је јасно да имам дар теологије.

Наставио сам да истражујем и убрзо сам закључио да је опасност у вишку информација. Окренуо сам се породици, настављајући да расуђујем о теологији. Сада могу рећи да је Бог сувише једноставан за наше компликације. Потпуно другачији принцип теологије је потребан, уместо бубања и знања напамет. Потребно је искуство, да цео живот буде живот теологије.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, Milan Nikolic рече

Ако кажеш да свети Владика у нечем греши, треба то да објасниш. У његовом говору о првој и другој вечности има јако важних истина.

Када помињете чуда и како је Владика призвао многе у веру, сећам се, пре скоро 25 година, пар мојих другара отишли су на кивот владике Николаја. Сећам се како су били унезверени. Кажу да су оставили новац у храму, а кад су пошли од храма нађу тај новац у џеповима. Кукали су како Владика није хтео прљави новац, а ја сам био збуњен. Сви смо се бавили криминалом.

Недуго потом и мени је дошла мука у животу, био сам на прекретници. Изабрао сам Јеванђеље и покајање. Седам дана нисам јео ни попио кап воде, могао сам да осетим демоне у себи и око себе. Изговарао сам три хиљаде Исусових молитава на дан. Како ми се одгрчи врат, тако сам чуо пуцање штока и грактање препале вране.

Шеснаестог дана гладовања, док сам се молио, опалила ме је светлост по сред чела, као метак, тада сам први пут у животу удахнуо ваздух тако да сам осетио присуство у свом срцу. Након тога све је било другачије, било је олакшање и борба се наставила на другачији начин.

Прво сам читао духовне књиге, попут Добротољубља. Током година почео сам се интересовати за теологију. Дубоку теологију развијао сам размишљајући и расуђујући колико је то било у мојој могућности, а црквене оце сам почао читати да бих проверио да ли сам дошао до исправних схватања. Када сам увидео да ни у чему нисам застранио, а долазио сам до сазнања без читања књига, било ми је јасно да имам дар теологије.

Наставио сам да истражујем и убрзо сам закључио да је опасност у вишку информација. Окренуо сам се породици, настављајући да расуђујем о теологији. Сада могу рећи да је Бог сувише једноставан за наше компликације. Потпуно другачији принцип теологије је потребан, уместо бубања и знања напамет. Потребно је искуство, да цео живот буде живот теологије.

Слажем се са тобом, сличан пут сам имао, чак сам смислио златно правило, колико антиципације толико читања.

Може да звучи чудно, али много је љепше живјети филмове па их гледати. Рецимо ћутио сам двије године, а онда гледао прије кише... о Идиоту да не причам, у руке су ми долазиле кљиге о којима сам претходно размишљао...

Мислим да је у приступу све и да имаш добар приступ, али да треба о свему причати и сва искуства опет и опет преиспитивати.

А ови штребери, то је као кописти иконописци, жилава јерес и хула, лишеност. Њима одговара каква таква хијерархија да покрије голотињу... послаћу ти на пп скеч о томе зове се теолог 1 и теолог 2

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Milan Nikolic Милане, брате, ни Николај није хтео писати о својим спознајам и созерцањима, већ на прилично прозаичан начин...зато ја не волим много Зизјуласову теологију - није нама потребно да спознајемо неспознајно.

Него ово:

Вера Те моја види, Господе. Она је светлост и даљновид очију мојих.

Вера је моја осећање свеприсуства Твога. Она ми привија колена к земљи и уздиже руке к небу.

Вера је моја додир душе моје с Тобом. Она покреће срце моје на игру и грло моје на песму.

Кад се ласта приближује, ластавчићи се узнемире у гнезду. Јер и на даљини осећају долазак мајке.

Вера је моја узнемиреност моја, јер Ти долазиш, Мајко моја.

Кад ми пријатељ пише писмо у далеком граду мислећи на мене и ја напуштам друге мисли и мислим на пријатеља свога.

Вера је моја мисао о Теби, што покреће Тебе, Најеластичнијега, да мисли о мени.

Кад се одвоји лав од лавице, замуте се очи лаву од туге за лавицом.

Вера је моја туга моја за Тобом, кад си далеко од мене, Красото моја.

Кад сунца нема, најстрашније буре шибају море.

Вера је моја утишаност буре у души мојој, јер светлост Твоја полива ме и умирује.

Очи моје говорише ми: не видимо Га. А ја их умирих речима: заиста, ви нисте ни створене, да видите Њега но Његово.

Уши моје говорише ми: не чујемо Га. А ја их уразумих речима: заиста, ви нисте ни створене, да чујете Њега но Његово.

Ништа од свега што је створено не може видети и чути Њега но Његово. Створено види и чује створено. Само рођено од Њега може видети Њега. И само рођено од Њега може чути Њега. Не може слика видети сликара, али син сликарев може видети сликара. Не може звоно чути звоноливца, али кћи звоноливца чује оца свога.

Око Га не може видети, јер зато је створено - да Га не види. Ухо га не може чути, јер за то је створено да Га не чује. Али Га вид може видети, и слух Га може чути.

Вера Те моја види, Господе, као што рођено види родитеља свога. Вера Те моја чује, Господе, као што рођено чује родитеља свога.

Бог у мени види и чује Бога у Теби. А Бог се не ствара но рађа.

Вера је моја гњурање у бездан душе моје и испливавање с Тобом.

Вера је моја једино озбиљно знање моје. Све друго је дечје сабирање шареног шљунка на језеру.

Вера је моја једино озбиљно занимање живота мога. Заиста, све је друго комедија чула.

Кад кажем: додај ми вере, ја мислим: додај ми Себе, Оче мој и Боже мој.

--------------

Да нам молитвама Светог Владике Бог да смирења, снаге да можео својим најближим бити слуге (=служити им)....а какве дарове имамо или немамо, само се кроз служење најближњима и послушање Цркви проказује. А у Цркви има толико великих људи, да је мене срамота и помислити да ја имам неке дарове који они немају више, и које ће на добробит свих нас умножити. Разговарати је једно, а претендовати решавању нечега што није ни потребно решавати је друго. Ја знам, из љубави ка Владики, коју сам од њега осетио, да је непто требало рећи људима корисно - он би то рекао, сигурно не би мене чекало.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Ćiriličar 

Ја не знам колико сам пута прочитао Молитве на Језеру. Читао сам као псалме, штампао поједине молитве и стављао у молитвеник. На пример, молитву за брак, а назвао сам их све Језерице:

20190905_142804.thumb.jpg.68a58897b5c7ae31cbe201437dad01e7.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Поуке.орг инфо @Александар Милојков 

Да не бисте и владику Николаја оптужили за јерес и да се не саблажњавате, молим вас да саслушате објашњење о чему се ту ради. Владика Николај говори о првој вечности, о Богу пре него што је Отац извео из себе Сина и Духа. Владика каже да су божанске Ипостаси биле ,,безразличне". Шта то значи?

Замислите вас двојицу и мене, нас тројицу, да смо потпуно сједињени, да смо један у другоме, тако да када би нас неко посматрао видео би једног човека. Нисмо сливени у једну особу, него и даље јесмо посебне личности, као када је Христос пролазио кроз врата није се слио са вратима, него су и даље врата била врата, а тело Господње, тело Господње.

Замислите да долази тренутак да изађемо један из другог, а остајући сједињени по суштини, што је у Божијем постојању могуће. Дакле, ако смо безразлични, тј. нико није предодређен да узрокује извођење друге двојице, шта је онда карактеристика узрочности? Иницијативу узрочности може да има:свака личност, али она личност која покрене извођење друге двојице постаје узрочник.

Личности су у апсолутном смислу једнаке. Међутим, пошто је покрет и начин извођења друге двојице нешто конкретно, ту иницијативу сведочи поредак који након извођења друге двојице постоји на граничној равни суштине и личности. Тај поредак је нестворена слава о којој говоре свети оци, а такође је и неопходан ради каснијег постојања творевине.

Ако желите да чујете ова објашњења о постојању нашега Бога, помоћу којих можемо разрешити многе црквене проблеме, неспоразуме и поделе, волео бих да ми поставите питања која сматрате да су потребна. Моја је молба да се посветите учењу црквених отаца, које садржи потврду или основу овога о чему говорим.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Milan Nikolic Ако је то што објашњаваш говорио Владика Николај - онда је изговорио јерес. Или, да не будемо баш груби (јер јерес је упорно истрајавање у заблуди и након упозорења Цркве), одлутао је у заблуду. Али, ја мислим да то што ти говориш нису мисли Владике Николаја. Божанске ипостаси не претходе односима које имају међусобно. Јер су ти односи заправо њихови животи. Отац је вечно Отац - то значи да вечно постоји као Онај који рађа Сина (не да прво постоји, па да онда рађа, како би било у твом тумачењу). Син је вечно Син - то значи да вечно постоји као Онај који је од Оца рођен (не да прво постоди, па да је онда рођен). Дух Свети је вечно Дух Свети - то значи да вечно постоји као онај који од Оца исходи (не да прво постоји, па да је онда исхођен).

Владика жели да каже да ни једна личност није пре било које друге две - у смислу да никада ни једна личност није била самац, па да је накнадно успоставила односе са друге две вечности. То је антиаријански став - да Отац није Узрок у смислу да је постојао пре Сина и Духа, већ да је вечно Отац, да вечно рађа Сина и исгоди Духа Светога.

"Две вечности"представљају Бога и Бога са светом (Бога Творца). "Прва вечност" јесте Бог који жели свет, али свет још није створен. "Друга вечност" је Бог који је створио свет и том свету се открива као Тројица - дејством својим се покреће, стварајући од Оца кроз Сина у Духу Светоме. И у том акту стварања нама се Бог показује као Тројица - три божанске личности, једне суштине.

Да је Син (Логос) вечно Син, нека ти каже Јеванђеље по Јовану:

Ἐν ἀρχῇ ἦν ὁ λόγος, καὶ ὁ λόγος ἦν πρὸς τὸν θεόν, καὶ θεὸς ἦν ὁ λόγος. 

У почетку беше Реч (Логос), и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.

Када каже да Реч беше - ово "беше" (имперфекат глагола бити) указује на вечност. То мораш знати да би умео речено да растумачиш. Дакле, Реч (Логос, Син) је вечно Реч (Логос, Син). Чија Реч (Логос, Син)? Божија, односно Очева.

Οὗτος ἦν Οὗτος ἦν ἐν ἀρχῇ πρὸς τὸν θεόν. 

Она (Реч, Логос) беше у почетку у Богу.

У почетку (ἐν ἀρχῇ) беше - значи да је то битисање Речи начално, темељно - да му ништа као постојеће не претходи. Грчка реч архи значи начело, темељ, почетак. Дакле, нема никаквог божанског стања које би претходило Речи (Сину) која беше у почетку - што опет значи беше као прва стварност, одувек. Син је, дакле, вечно Син.

Када се каже да је Отац начело или узрок Сину и Духу Светоме, онда то треба разумети овако (Свети Григорије Богослов):

πῶς οὖν οὐ συνάναρχα, εἰ συναΐδια; ὅτι ἐκεῖθεν, εἰ καὶ μὴ μετ᾿ ἐκεῖνον. τὸ μὲν γὰρ ἄναρχον, καὶ ἀΐδιον· τὸ ἀΐδιον δέ, οὐ πάντως ἄναρχον, ἕως ἂν εἰς ἀρχὴν ἀναφέρηται τὸν πατέρα. οὐκ ἄναρχα οὖν τῷ αἰτίῳ· δῆλον δὲ τὸ αἴτιον ὡς οὐ πάντως πρεσβύτερον τῶν ὧν ἐστιν αἴτιον· οὐδὲ γὰρ τοῦ φωτὸς ἥλιος. καὶ ἄναρχά πως τῷ χρόνῳ...  οὐ γὰρ ὑπὸ χρόνον τὰ ἐξ ὧν ὁ χρόνος.[1]

 

Како дакле [Син и Дух Свети] нису саначални [са Оцем], ако су [Оцу] савечни? Зато што су одатле [од Оца], али не и после њега. Оно што је безначално, то је и вечно. Оно пак што је вечно, није увек и безначално, уколико се односи на начело које је Отац. Стога, нису [Син и Дух Свети] безначални са узроком [Оцем]. Јасно је пак, узрочник није увек старији од онога чему је узрочник, као што ни сунце није [старије] у односу на светлост. Свакако да су [Син и Дух Свети] безначални у односу на време... јер, нису под временом они од којих је време.

 

[1] Λόγος 29, 3; PG 36, 77В.

 

Читај пажљиво - Син и Дух нису саначални са Оцем (=нису Начело или Узрок Тројице, као Отац), али су савечни са Оцем. Зашто? Зато што су из вечног Оца - вечно су, иако нису Начело као Отац.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не доводи се у питање начело и узрок који је Отац. Питање је карактера тог квалитета. Отац је то што јесте због својег покрета и дејства у исхођењу друге двојице.

Уосталом, владика Николај је толико јасан са својим говором о две вечности, да нема смисла тумачити другачије. Остаје да расудимо да ли је у питању заблуда или веома значајна ставка тријадологије.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 38 минута, Milan Nikolic рече

Не доводи се у питање начело и узрок који је Отац. Питање је карактера тог квалитета. Отац је то што јесте због својег покрета и дејства у исхођењу друге двојице.

Уосталом, владика Николај је толико јасан са својим говором о две вечности, да нема смисла тумачити другачије. Остаје да расудимо да ли је у питању заблуда или веома значајна ставка тријадологије.

Отац је то што јесте због рађања Сина и исхођења Духа Светога. Тачно. И то рађање и исхођење је од искони, то јест вечно, ништа му не претходи, никаква друга вечност Тројице. Отац је вечно Отац, Син је вечно Син, Дух Свети је вечно Дух Свети.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Милане ју шхуд гив ап! Отац је Отац "од тренутка" (нема тренутка) када рађа Сина. Не може бити Отац без Сина. Ако је био нешто друго "пре" није био отац,

Апропо "у почетку"....стварно пара уши, али то је Милојов објаснио...проф. Калезић је ту добра слажем се са њим, требали смо убацити старословенско "искони"...мада за лаике на почетку читања то није битно, а догматичари касније схавет да нема почетка...

Никаве две вечности Никоја не спомиње, то је само језички као и "у почетку"...лепо је Владика нацртао како и "када" Отац бива Отац, одувек и нема Оца без Сина....

Маните паметовање....кошарка! Ко нема РТСа овде

WWW.ROJADIRE.COM

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Milan Nikolic Слава о којој говоре Оци је света Тројица споља, и ми смо причасници те славе - енергије

Односи међу ипостасима су  унутрашњост свете Тројице, за нас непричасна природа, али личности откривене у Христу.

Ако кажеш да су Троични односи нестворена слава ти претпостављаш да је иста нестворена енергија која је споља присутна и унутар троичним односима, што није немогуће наручито због тога што је Црква - Твар унутар свете Троице, али не можемо путем твари дефинисати предвечне односе.

Преко енергија будући да су божанске можда можемо, међу људима сигурно: по основу рецимо наших текстова (а то су наше енергије) ти можеш да сагледаваш односе међу ипостасима.

Али већ сам ти рекао имаш проблем јер света тројица говоре вазда исто? Уствари не говоре, јер Оче наш не говори отац.

Дакле Миланче за ово скидам капу...

Молићу те да наставимо овај разговор, али да се крећемо сигурним стазама уз покоји излет

 

Нека кретња у Светој Тројици о којој говориш би уносила промјену у самоме Божанству, што је спорно по много основа и немамо извјештаја о томе (осим овога који ти наводиш и тумачиш).

Ако се гледа из тријадологије једине кретње су стварање, и касније овапоћење (усвајање створене природе као природе Христа)

Оно што подржавам је равноначалност која је преко потенцирања узрочности и монархије можда мало нарушена.

Али као што је здраво богословље тројично а ипак монотеистичко, тако се очувавају принципи монархије и равноначалности.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Лепо је Владика рекао, да постоји вечност у вечности, када је реч о иманентном постојању Божијем. Ипостаси су постојале и у првој вечности, као што Владика каже. Међутим, није постојао поредак. Ипостаси су биле ,,безразличне".

Опет ћу појаснити. Милојков, Петровић и Николић могу се замислити као потпуно сједињени, да када би неко погледао у њих видео би једнога човека, док у том једном обличју постоје три набројане личности. Тако постоји Бог у првој вечности.

Друга вечност је када један изводи двојицу, попут лепезе када из једнога крака излазе други. Ипостаси су толико једнаке да се не може рећи која излази из које, али постоји поредак који то открива. Она која покреће друге да изађу из ње, та Ипостас је начело и узрочник. Могла је да буде било која Ипостас узрочник, али две Ипостаси су то препустиле једној, коју називамо Оцем.

У другој вечности, дакле, постоји поредак. У првој вечности је била, како вл.Николај каже, ,,безразличност" Ипостаси. Након извођења двојице из једнога, односно када имамо тројицу коју можемо да упоредимо са гледањем у три човека, тада имамо божански поредак на граничној равни суштине и личности. Тај поредак је нестворена слава Божија. Од тог поретка зависи целокупно постојање творевине, од тренутка стварања до вечности Есхатона.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Milan Nikolic Можемо замишљати, али није то метологија која је легална. Овај "развој ипостаси" је у колизији са учењем Цркве, ипак мене си просвјетлио и отворио ми пут за разматрање унуртроичних односа из откровења - Писма.

И још да установа рјечи (оче наш...) да је то благодат, да се те рјечи налазе од Сина ка Оцу- што је отворен пут за сагледање из Цркве, а вјероватно се може извести и из антропологије...

Хвала на постицају

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Овде само Ава Римски може да помогне. :)

Истерује јерес и утерује православље!

@Зоран Ђуровић

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Milan Nikolic рече

Лепо је Владика рекао, да постоји вечност у вечности, када је реч о иманентном постојању Божијем. Ипостаси су постојале и у првој вечности, као што Владика каже. Међутим, није постојао поредак. Ипостаси су биле ,,безразличне".

Опет ћу појаснити. Милојков, Петровић и Николић могу се замислити као потпуно сједињени, да када би неко погледао у њих видео би једнога човека, док у том једном обличју постоје три набројане личности. Тако постоји Бог у првој вечности.

Друга вечност је када један изводи двојицу, попут лепезе када из једнога крака излазе други. Ипостаси су толико једнаке да се не може рећи која излази из које, али постоји поредак који то открива. Она која покреће друге да изађу из ње, та Ипостас је начело и узрочник. Могла је да буде било која Ипостас узрочник, али две Ипостаси су то препустиле једној, коју називамо Оцем.

У другој вечности, дакле, постоји поредак. У првој вечности је била, како вл.Николај каже, ,,безразличност" Ипостаси. Након извођења двојице из једнога, односно када имамо тројицу коју можемо да упоредимо са гледањем у три човека, тада имамо божански поредак на граничној равни суштине и личности. Тај поредак је нестворена слава Божија. Од тог поретка зависи целокупно постојање творевине, од тренутка стварања до вечности Есхатона.

Трудим се да те разумијем, мени љепше звуче равноначална Тројица и када се каже један Бог да се не мисли само на Оца него на Тројицу.

Сад то како говориш - има мислим ово што сам рекао садржано, али је рјечима формулисано тако да не може да стоји.

Ти у ствари хоћеш да кажеш да није Бог само један по природи, а тројичан по ипостасима, него условно речено, један је и по личности и кад се обраћамо једном Богу, не обраћамо се Оцу, него (неиздиференцираној) свој Тројици.  Што мени годи и на тај начин се отклања фанарска тријадологија која је по моме осјећању реметила равноначалност и узрочно Цркву.

Да ли се приближавамо, мало сам упристојио текст?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, протонамесник Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник, одржао је предавање 23. фебруара 2020. године, у дворани Фудбалског клуба на Ченеју. Отац Ђорђе је говорио на тему „Молитва – разговор са Богомˮ.   Звучни запис предавања   Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, данас је замолио поједине новинаре да не обмањују јавност у погледу његових сусрета и састанака које има са различитим личностима, поручујући да свим сусретима приступа са истим људским и хришћанским мотивом да се превазилазе заваде у Црној Гори и покаже истина. Писмо оца Гојка Перовића преносимо интегрално:     „Молим и преклињем поједине црногорске новинаре да не шире дезинформације и не обмањују јавност у погледу мојих сусрета и састанака са различитим личностима.   Тачно је да сам се јуче сусрео са политичарима из Демократског фронта у сврху разјашњења несугласица поводом тога да је карактер литија искључиво црквени и да нема, и не смије имати, никакав страначки карактер. Ни са једним политичарем нисам имао, немам и нећу имати редовне састанке. Нити за тим има потребе, нити ми је у опису посла.   Што се тиче мог састајања са политичарима, како би јавност била истинито и потпуно информисана, желим да саопштим и да сам недавно имао званичан састанак са Премијером и са неколико министара, политичара из владајућих партија. Истога дана, јуче, када и са политичарима из ДФ-а, био сам у прилици да сједим са лидером владајуће Либералне партије, господином Андријом Поповићем, након нашег гостовања у синоћној емисији Проблем РТВ Будва. Свим тим сусретима приступам са једним, истим, људским и хришћанским мотивом да се превазилазе заваде у Црној Гори и да се покаже истина.“     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије говорио је у програму Телевизије „Храм“ о ситуацији у којој се данас налази Црква у Црној Гори. „Наше власти су, просто, жељеле да наставе линијом својих политичких претходника. Политика према Цркви од 1945. године па наовамо у Црној Гори скоро да није промијењена“, казао је Владика Јоаникије у разговору који је са њим водила Мира Лолић Мочевић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Поводом изјаве председника Црне Горе Мила Ђукановића да ”Црној Гори треба сопствена Црква да учврсти свој идентитет” на твитеру се огласио игуман манастира Високи Дечани поручивши да ”председник заборавља да је Црна Гора секуларна држава и да православна Црква данас све више делује у мултиетничким срединама и не може и не сме да буде експозитура ниједне државе или режима”.     Игуман Сава је истакао да СПЦ није државна црква Србије већ већинска Црква у неколико земаља а присутна је на свим континентима.   ”Не чине је само грађани Србије већ више земаља. Идеја стварања тзв. црногорске цркве је рецидив комунистичког и тоталитарног менталитета кога се неки политичари још нису ослободили” – поручио је отац Сава.   ”Српска Православна Црква има вернике различитих националности и језика а служба се служи на свим језицима земаља где Црква делује. У нашим редовима има Американаца, Немаца, Талијана, Француза итд. Концепт националних Цркава сваким даном се превазилази у једном глобалном друштву”, истакао је игуман Манастира Високи Дечани и као пример навео Руску Православну Цркву.   ”У згради Московске патријаршије видимо патријархов трон окружен заставама држава у којима Московска Патријаршија делује. Она није више само Руска Црква, већ постоји широм света, иако је заснована на руској традицији”, подсетио је отац Сава и нагласио да је  идеја да свака нова држава треба да оформи своју цркву заправо покушај коришћења Цркве у политичке сврхе.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...