Jump to content
Milan Nikolic

Позив свим теолозима на разговор

Rate this topic

Recommended Posts

пре 12 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Заиста и свети грјеше, то је нека Николајева имагинација, али ће га Ћириличар кориговати. То прије и посље може бити примјењено само историјски у смислу како се Новозавјетна Тројица у времену јављају.

Мени и даље није јасно како ти ....(или неко други ко несумљиво има аутентично искуство славе - сагледање (природе) Бога-ад-екстра) причасност божанском енергијом (еманацијом природе, прородом ад екста), која је једна за сву Тројицу - као што је и једна природа која је исијава...

...можеш да сагледаваш поредак - односе међу личностима? То спорим јер је воља увјек једна, и дејство и енергија.

Ако кажеш да свети Владика у нечем греши, треба то да објасниш. У његовом говору о првој и другој вечности има јако важних истина.

Када помињете чуда и како је Владика призвао многе у веру, сећам се, пре скоро 25 година, пар мојих другара отишли су на кивот владике Николаја. Сећам се како су били унезверени. Кажу да су оставили новац у храму, а кад су пошли од храма нађу тај новац у џеповима. Кукали су како Владика није хтео прљави новац, а ја сам био збуњен. Сви смо се бавили криминалом.

Недуго потом и мени је дошла мука у животу, био сам на прекретници. Изабрао сам Јеванђеље и покајање. Седам дана нисам јео ни попио кап воде, могао сам да осетим демоне у себи и око себе. Изговарао сам три хиљаде Исусових молитава на дан. Како ми се одгрчи врат, тако сам чуо пуцање штока и грактање препале вране.

Шеснаестог дана гладовања, док сам се молио, опалила ме је светлост по сред чела, као метак, тада сам први пут у животу удахнуо ваздух тако да сам осетио присуство у свом срцу. Након тога све је било другачије, било је олакшање и борба се наставила на другачији начин.

Прво сам читао духовне књиге, попут Добротољубља. Током година почео сам се интересовати за теологију. Дубоку теологију развијао сам размишљајући и расуђујући колико је то било у мојој могућности, а црквене оце сам почео читати да бих проверио да ли сам дошао до исправних схватања. Када сам увидео да ни у чему нисам застранио, а долазио сам до сазнања без читања књига, било ми је јасно да имам дар теологије.

Наставио сам да истражујем и убрзо сам закључио да је опасност у вишку информација. Окренуо сам се породици, настављајући да расуђујем о теологији. Сада могу рећи да је Бог сувише једноставан за наше компликације. Потпуно другачији принцип теологије је потребан, уместо бубања и знања напамет. Потребно је искуство, да цео живот буде живот теологије.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Milan Nikolic рече

Ако кажеш да свети Владика у нечем греши, треба то да објасниш. У његовом говору о првој и другој вечности има јако важних истина.

Када помињете чуда и како је Владика призвао многе у веру, сећам се, пре скоро 25 година, пар мојих другара отишли су на кивот владике Николаја. Сећам се како су били унезверени. Кажу да су оставили новац у храму, а кад су пошли од храма нађу тај новац у џеповима. Кукали су како Владика није хтео прљави новац, а ја сам био збуњен. Сви смо се бавили криминалом.

Недуго потом и мени је дошла мука у животу, био сам на прекретници. Изабрао сам Јеванђеље и покајање. Седам дана нисам јео ни попио кап воде, могао сам да осетим демоне у себи и око себе. Изговарао сам три хиљаде Исусових молитава на дан. Како ми се одгрчи врат, тако сам чуо пуцање штока и грактање препале вране.

Шеснаестог дана гладовања, док сам се молио, опалила ме је светлост по сред чела, као метак, тада сам први пут у животу удахнуо ваздух тако да сам осетио присуство у свом срцу. Након тога све је било другачије, било је олакшање и борба се наставила на другачији начин.

Прво сам читао духовне књиге, попут Добротољубља. Током година почео сам се интересовати за теологију. Дубоку теологију развијао сам размишљајући и расуђујући колико је то било у мојој могућности, а црквене оце сам почао читати да бих проверио да ли сам дошао до исправних схватања. Када сам увидео да ни у чему нисам застранио, а долазио сам до сазнања без читања књига, било ми је јасно да имам дар теологије.

Наставио сам да истражујем и убрзо сам закључио да је опасност у вишку информација. Окренуо сам се породици, настављајући да расуђујем о теологији. Сада могу рећи да је Бог сувише једноставан за наше компликације. Потпуно другачији принцип теологије је потребан, уместо бубања и знања напамет. Потребно је искуство, да цео живот буде живот теологије.

Слажем се са тобом, сличан пут сам имао, чак сам смислио златно правило, колико антиципације толико читања.

Може да звучи чудно, али много је љепше живјети филмове па их гледати. Рецимо ћутио сам двије године, а онда гледао прије кише... о Идиоту да не причам, у руке су ми долазиле кљиге о којима сам претходно размишљао...

Мислим да је у приступу све и да имаш добар приступ, али да треба о свему причати и сва искуства опет и опет преиспитивати.

А ови штребери, то је као кописти иконописци, жилава јерес и хула, лишеност. Њима одговара каква таква хијерархија да покрије голотињу... послаћу ти на пп скеч о томе зове се теолог 1 и теолог 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Milan Nikolic Милане, брате, ни Николај није хтео писати о својим спознајам и созерцањима, већ на прилично прозаичан начин...зато ја не волим много Зизјуласову теологију - није нама потребно да спознајемо неспознајно.

Него ово:

Вера Те моја види, Господе. Она је светлост и даљновид очију мојих.

Вера је моја осећање свеприсуства Твога. Она ми привија колена к земљи и уздиже руке к небу.

Вера је моја додир душе моје с Тобом. Она покреће срце моје на игру и грло моје на песму.

Кад се ласта приближује, ластавчићи се узнемире у гнезду. Јер и на даљини осећају долазак мајке.

Вера је моја узнемиреност моја, јер Ти долазиш, Мајко моја.

Кад ми пријатељ пише писмо у далеком граду мислећи на мене и ја напуштам друге мисли и мислим на пријатеља свога.

Вера је моја мисао о Теби, што покреће Тебе, Најеластичнијега, да мисли о мени.

Кад се одвоји лав од лавице, замуте се очи лаву од туге за лавицом.

Вера је моја туга моја за Тобом, кад си далеко од мене, Красото моја.

Кад сунца нема, најстрашније буре шибају море.

Вера је моја утишаност буре у души мојој, јер светлост Твоја полива ме и умирује.

Очи моје говорише ми: не видимо Га. А ја их умирих речима: заиста, ви нисте ни створене, да видите Њега но Његово.

Уши моје говорише ми: не чујемо Га. А ја их уразумих речима: заиста, ви нисте ни створене, да чујете Њега но Његово.

Ништа од свега што је створено не може видети и чути Њега но Његово. Створено види и чује створено. Само рођено од Њега може видети Њега. И само рођено од Њега може чути Њега. Не може слика видети сликара, али син сликарев може видети сликара. Не може звоно чути звоноливца, али кћи звоноливца чује оца свога.

Око Га не може видети, јер зато је створено - да Га не види. Ухо га не може чути, јер за то је створено да Га не чује. Али Га вид може видети, и слух Га може чути.

Вера Те моја види, Господе, као што рођено види родитеља свога. Вера Те моја чује, Господе, као што рођено чује родитеља свога.

Бог у мени види и чује Бога у Теби. А Бог се не ствара но рађа.

Вера је моја гњурање у бездан душе моје и испливавање с Тобом.

Вера је моја једино озбиљно знање моје. Све друго је дечје сабирање шареног шљунка на језеру.

Вера је моја једино озбиљно занимање живота мога. Заиста, све је друго комедија чула.

Кад кажем: додај ми вере, ја мислим: додај ми Себе, Оче мој и Боже мој.

--------------

Да нам молитвама Светог Владике Бог да смирења, снаге да можео својим најближим бити слуге (=служити им)....а какве дарове имамо или немамо, само се кроз служење најближњима и послушање Цркви проказује. А у Цркви има толико великих људи, да је мене срамота и помислити да ја имам неке дарове који они немају више, и које ће на добробит свих нас умножити. Разговарати је једно, а претендовати решавању нечега што није ни потребно решавати је друго. Ја знам, из љубави ка Владики, коју сам од њега осетио, да је непто требало рећи људима корисно - он би то рекао, сигурно не би мене чекало.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ćiriličar 

Ја не знам колико сам пута прочитао Молитве на Језеру. Читао сам као псалме, штампао поједине молитве и стављао у молитвеник. На пример, молитву за брак, а назвао сам их све Језерице:

20190905_142804.thumb.jpg.68a58897b5c7ae31cbe201437dad01e7.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Поуке.орг инфо @Александар Милојков 

Да не бисте и владику Николаја оптужили за јерес и да се не саблажњавате, молим вас да саслушате објашњење о чему се ту ради. Владика Николај говори о првој вечности, о Богу пре него што је Отац извео из себе Сина и Духа. Владика каже да су божанске Ипостаси биле ,,безразличне". Шта то значи?

Замислите вас двојицу и мене, нас тројицу, да смо потпуно сједињени, да смо један у другоме, тако да када би нас неко посматрао видео би једног човека. Нисмо сливени у једну особу, него и даље јесмо посебне личности, као када је Христос пролазио кроз врата није се слио са вратима, него су и даље врата била врата, а тело Господње, тело Господње.

Замислите да долази тренутак да изађемо један из другог, а остајући сједињени по суштини, што је у Божијем постојању могуће. Дакле, ако смо безразлични, тј. нико није предодређен да узрокује извођење друге двојице, шта је онда карактеристика узрочности? Иницијативу узрочности може да има:свака личност, али она личност која покрене извођење друге двојице постаје узрочник.

Личности су у апсолутном смислу једнаке. Међутим, пошто је покрет и начин извођења друге двојице нешто конкретно, ту иницијативу сведочи поредак који након извођења друге двојице постоји на граничној равни суштине и личности. Тај поредак је нестворена слава о којој говоре свети оци, а такође је и неопходан ради каснијег постојања творевине.

Ако желите да чујете ова објашњења о постојању нашега Бога, помоћу којих можемо разрешити многе црквене проблеме, неспоразуме и поделе, волео бих да ми поставите питања која сматрате да су потребна. Моја је молба да се посветите учењу црквених отаца, које садржи потврду или основу овога о чему говорим.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Milan Nikolic Ако је то што објашњаваш говорио Владика Николај - онда је изговорио јерес. Или, да не будемо баш груби (јер јерес је упорно истрајавање у заблуди и након упозорења Цркве), одлутао је у заблуду. Али, ја мислим да то што ти говориш нису мисли Владике Николаја. Божанске ипостаси не претходе односима које имају међусобно. Јер су ти односи заправо њихови животи. Отац је вечно Отац - то значи да вечно постоји као Онај који рађа Сина (не да прво постоји, па да онда рађа, како би било у твом тумачењу). Син је вечно Син - то значи да вечно постоји као Онај који је од Оца рођен (не да прво постоди, па да је онда рођен). Дух Свети је вечно Дух Свети - то значи да вечно постоји као онај који од Оца исходи (не да прво постоји, па да је онда исхођен).

Владика жели да каже да ни једна личност није пре било које друге две - у смислу да никада ни једна личност није била самац, па да је накнадно успоставила односе са друге две вечности. То је антиаријански став - да Отац није Узрок у смислу да је постојао пре Сина и Духа, већ да је вечно Отац, да вечно рађа Сина и исгоди Духа Светога.

"Две вечности"представљају Бога и Бога са светом (Бога Творца). "Прва вечност" јесте Бог који жели свет, али свет још није створен. "Друга вечност" је Бог који је створио свет и том свету се открива као Тројица - дејством својим се покреће, стварајући од Оца кроз Сина у Духу Светоме. И у том акту стварања нама се Бог показује као Тројица - три божанске личности, једне суштине.

Да је Син (Логос) вечно Син, нека ти каже Јеванђеље по Јовану:

Ἐν ἀρχῇ ἦν ὁ λόγος, καὶ ὁ λόγος ἦν πρὸς τὸν θεόν, καὶ θεὸς ἦν ὁ λόγος. 

У почетку беше Реч (Логос), и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.

Када каже да Реч беше - ово "беше" (имперфекат глагола бити) указује на вечност. То мораш знати да би умео речено да растумачиш. Дакле, Реч (Логос, Син) је вечно Реч (Логос, Син). Чија Реч (Логос, Син)? Божија, односно Очева.

Οὗτος ἦν Οὗτος ἦν ἐν ἀρχῇ πρὸς τὸν θεόν. 

Она (Реч, Логос) беше у почетку у Богу.

У почетку (ἐν ἀρχῇ) беше - значи да је то битисање Речи начално, темељно - да му ништа као постојеће не претходи. Грчка реч архи значи начело, темељ, почетак. Дакле, нема никаквог божанског стања које би претходило Речи (Сину) која беше у почетку - што опет значи беше као прва стварност, одувек. Син је, дакле, вечно Син.

Када се каже да је Отац начело или узрок Сину и Духу Светоме, онда то треба разумети овако (Свети Григорије Богослов):

πῶς οὖν οὐ συνάναρχα, εἰ συναΐδια; ὅτι ἐκεῖθεν, εἰ καὶ μὴ μετ᾿ ἐκεῖνον. τὸ μὲν γὰρ ἄναρχον, καὶ ἀΐδιον· τὸ ἀΐδιον δέ, οὐ πάντως ἄναρχον, ἕως ἂν εἰς ἀρχὴν ἀναφέρηται τὸν πατέρα. οὐκ ἄναρχα οὖν τῷ αἰτίῳ· δῆλον δὲ τὸ αἴτιον ὡς οὐ πάντως πρεσβύτερον τῶν ὧν ἐστιν αἴτιον· οὐδὲ γὰρ τοῦ φωτὸς ἥλιος. καὶ ἄναρχά πως τῷ χρόνῳ...  οὐ γὰρ ὑπὸ χρόνον τὰ ἐξ ὧν ὁ χρόνος.[1]

 

Како дакле [Син и Дух Свети] нису саначални [са Оцем], ако су [Оцу] савечни? Зато што су одатле [од Оца], али не и после њега. Оно што је безначално, то је и вечно. Оно пак што је вечно, није увек и безначално, уколико се односи на начело које је Отац. Стога, нису [Син и Дух Свети] безначални са узроком [Оцем]. Јасно је пак, узрочник није увек старији од онога чему је узрочник, као што ни сунце није [старије] у односу на светлост. Свакако да су [Син и Дух Свети] безначални у односу на време... јер, нису под временом они од којих је време.

 

[1] Λόγος 29, 3; PG 36, 77В.

 

Читај пажљиво - Син и Дух нису саначални са Оцем (=нису Начело или Узрок Тројице, као Отац), али су савечни са Оцем. Зашто? Зато што су из вечног Оца - вечно су, иако нису Начело као Отац.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не доводи се у питање начело и узрок који је Отац. Питање је карактера тог квалитета. Отац је то што јесте због својег покрета и дејства у исхођењу друге двојице.

Уосталом, владика Николај је толико јасан са својим говором о две вечности, да нема смисла тумачити другачије. Остаје да расудимо да ли је у питању заблуда или веома значајна ставка тријадологије.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 38 минута, Milan Nikolic рече

Не доводи се у питање начело и узрок који је Отац. Питање је карактера тог квалитета. Отац је то што јесте због својег покрета и дејства у исхођењу друге двојице.

Уосталом, владика Николај је толико јасан са својим говором о две вечности, да нема смисла тумачити другачије. Остаје да расудимо да ли је у питању заблуда или веома значајна ставка тријадологије.

Отац је то што јесте због рађања Сина и исхођења Духа Светога. Тачно. И то рађање и исхођење је од искони, то јест вечно, ништа му не претходи, никаква друга вечност Тројице. Отац је вечно Отац, Син је вечно Син, Дух Свети је вечно Дух Свети.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Милане ју шхуд гив ап! Отац је Отац "од тренутка" (нема тренутка) када рађа Сина. Не може бити Отац без Сина. Ако је био нешто друго "пре" није био отац,

Апропо "у почетку"....стварно пара уши, али то је Милојов објаснио...проф. Калезић је ту добра слажем се са њим, требали смо убацити старословенско "искони"...мада за лаике на почетку читања то није битно, а догматичари касније схавет да нема почетка...

Никаве две вечности Никоја не спомиње, то је само језички као и "у почетку"...лепо је Владика нацртао како и "када" Отац бива Отац, одувек и нема Оца без Сина....

Маните паметовање....кошарка! Ко нема РТСа овде

WWW.ROJADIRE.COM

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Milan Nikolic Слава о којој говоре Оци је света Тројица споља, и ми смо причасници те славе - енергије

Односи међу ипостасима су  унутрашњост свете Тројице, за нас непричасна природа, али личности откривене у Христу.

Ако кажеш да су Троични односи нестворена слава ти претпостављаш да је иста нестворена енергија која је споља присутна и унутар троичним односима, што није немогуће наручито због тога што је Црква - Твар унутар свете Троице, али не можемо путем твари дефинисати предвечне односе.

Преко енергија будући да су божанске можда можемо, међу људима сигурно: по основу рецимо наших текстова (а то су наше енергије) ти можеш да сагледаваш односе међу ипостасима.

Али већ сам ти рекао имаш проблем јер света тројица говоре вазда исто? Уствари не говоре, јер Оче наш не говори отац.

Дакле Миланче за ово скидам капу...

Молићу те да наставимо овај разговор, али да се крећемо сигурним стазама уз покоји излет

 

Нека кретња у Светој Тројици о којој говориш би уносила промјену у самоме Божанству, што је спорно по много основа и немамо извјештаја о томе (осим овога који ти наводиш и тумачиш).

Ако се гледа из тријадологије једине кретње су стварање, и касније овапоћење (усвајање створене природе као природе Христа)

Оно што подржавам је равноначалност која је преко потенцирања узрочности и монархије можда мало нарушена.

Али као што је здраво богословље тројично а ипак монотеистичко, тако се очувавају принципи монархије и равноначалности.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Лепо је Владика рекао, да постоји вечност у вечности, када је реч о иманентном постојању Божијем. Ипостаси су постојале и у првој вечности, као што Владика каже. Међутим, није постојао поредак. Ипостаси су биле ,,безразличне".

Опет ћу појаснити. Милојков, Петровић и Николић могу се замислити као потпуно сједињени, да када би неко погледао у њих видео би једнога човека, док у том једном обличју постоје три набројане личности. Тако постоји Бог у првој вечности.

Друга вечност је када један изводи двојицу, попут лепезе када из једнога крака излазе други. Ипостаси су толико једнаке да се не може рећи која излази из које, али постоји поредак који то открива. Она која покреће друге да изађу из ње, та Ипостас је начело и узрочник. Могла је да буде било која Ипостас узрочник, али две Ипостаси су то препустиле једној, коју називамо Оцем.

У другој вечности, дакле, постоји поредак. У првој вечности је била, како вл.Николај каже, ,,безразличност" Ипостаси. Након извођења двојице из једнога, односно када имамо тројицу коју можемо да упоредимо са гледањем у три човека, тада имамо божански поредак на граничној равни суштине и личности. Тај поредак је нестворена слава Божија. Од тог поретка зависи целокупно постојање творевине, од тренутка стварања до вечности Есхатона.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Milan Nikolic Можемо замишљати, али није то метологија која је легална. Овај "развој ипостаси" је у колизији са учењем Цркве, ипак мене си просвјетлио и отворио ми пут за разматрање унуртроичних односа из откровења - Писма.

И још да установа рјечи (оче наш...) да је то благодат, да се те рјечи налазе од Сина ка Оцу- што је отворен пут за сагледање из Цркве, а вјероватно се може извести и из антропологије...

Хвала на постицају

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Milan Nikolic рече

Лепо је Владика рекао, да постоји вечност у вечности, када је реч о иманентном постојању Божијем. Ипостаси су постојале и у првој вечности, као што Владика каже. Међутим, није постојао поредак. Ипостаси су биле ,,безразличне".

Опет ћу појаснити. Милојков, Петровић и Николић могу се замислити као потпуно сједињени, да када би неко погледао у њих видео би једнога човека, док у том једном обличју постоје три набројане личности. Тако постоји Бог у првој вечности.

Друга вечност је када један изводи двојицу, попут лепезе када из једнога крака излазе други. Ипостаси су толико једнаке да се не може рећи која излази из које, али постоји поредак који то открива. Она која покреће друге да изађу из ње, та Ипостас је начело и узрочник. Могла је да буде било која Ипостас узрочник, али две Ипостаси су то препустиле једној, коју називамо Оцем.

У другој вечности, дакле, постоји поредак. У првој вечности је била, како вл.Николај каже, ,,безразличност" Ипостаси. Након извођења двојице из једнога, односно када имамо тројицу коју можемо да упоредимо са гледањем у три човека, тада имамо божански поредак на граничној равни суштине и личности. Тај поредак је нестворена слава Божија. Од тог поретка зависи целокупно постојање творевине, од тренутка стварања до вечности Есхатона.

Трудим се да те разумијем, мени љепше звуче равноначална Тројица и када се каже један Бог да се не мисли само на Оца него на Тројицу.

Сад то како говориш - има мислим ово што сам рекао садржано, али је рјечима формулисано тако да не може да стоји.

Ти у ствари хоћеш да кажеш да није Бог само један по природи, а тројичан по ипостасима, него условно речено, један је и по личности и кад се обраћамо једном Богу, не обраћамо се Оцу, него (неиздиференцираној) свој Тројици.  Што мени годи и на тај начин се отклања фанарска тријадологија која је по моме осјећању реметила равноначалност и узрочно Цркву.

Да ли се приближавамо, мало сам упристојио текст?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      У молитвеном присуству свештенства Храма Покрова Пресвете Богородице и верника у понедељак 30. марта, протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник ваљевски први, служио је помен новопрестављеном служитељу Божјем, Његовом Преосвештенству Епископу ваљевском г. Милутину. Поред Храма Покрова Пресвете Богородице, помен Епископу Милутину служен је и у осталим светињама богомспасаване Епархије ваљевске.     Извор: Радио Источник
    • By Логос
      У контексту синоћ објављених мера Владе Уједињеног Краљевства, Његово Преосвештенство Епископ британско-скандинавски г. Доситеј, донео је следећи акт за Архијерејско намесништво британско и ирско:     Богољубивоме свештенству и свој браћи и сестрама епархиотима британско-ирског намесништва   Сведоци смо у ове наше дане да модерни свет проживљава дубоку кризу и трагедију пандемије коронавирус, која није виђена још од светских ратних страхота и разарања. Пандемијом је захваћен у мањој или већој мери цео свет и стручњаци из области медицинске науке нас уверавају да најтежи дани и месеци тек следе. Јасно је да је ово велико искушење припуштено на људе и народе да преиспитамо наше односе према другим људима, према ближњима, природи и уопште свету у коме живимо јер нема никакве сумње да је људска гордост и грамзивост у корену ове до сада невиђене кризе. Ово време захтева и наш трезвен одговор на новонасталу ситуацију, а притом остајући потпуно смирени и без страха, загледани у самог Господа у Тројици, а руковођени љубављу према ближњима и свим људима, према целокупној Божијој творевини.   Наша богомспасавана Епархија британско-скандинавска простире се на простору седам држава западне и северне Европе стављајући нас и у том смислу пред искушење доношења јединствене одлуке за подручја различитих држава и народа, те одлука Влада тих држава и препорука и правила Националних здравствених служби у условима борбе против ширења корона вируса. Сагледавајући саопштења и поступке наше Свете Цркве у отаџбини Србији али и других помесних Православних цркава, доносимо своју Архијерејску одлуку за епархиоте у Великој Британији и која је у складу са најновим одлукама надлежне владе. Одлука ступа на снагу одмах , стављајући ван снаге све одлуке раније донесене по овим питању, и важиће до даљњег:   1. Од уторка 24. марта 2020. године обустављају се богослужења свештеници ће служити Свете Литургије без присуства народа.   2. Свака од парохија, ако то није већ учинила мора отказати све небогослужбене активности тј. недељне школе, фолклорне групе и друштвене услуге.   3. У Вашем молитвеном правилу а посебно свештеници у богослужењима додати посебну молитву Богу да нас избави од од присутне опасности епидемије и пошаље анђела чувара да бди над нама а Господ да исцели оболеле и поврати здравље.   4. Свештеници да не преносе уживо Свету Литургију путем техничких средстава умањујући и профанишући реалну мистику људског партиципирања и небоземног јединства у литургијској Светој чаши, чинећи од овог јединственог догађаја „ствар за гледање“. Само је пожељно да се прикаже на социјалним мрежама Литургија речи, конкретније, читање одељка из Апостолских посланица, Свето јеванђеље, свештеничка проповед и молитва за избаваљење од епидемије али не и канон евхаристије.   5. Свештеници и Управе црквених општина ће предузети и остале неопходне кораке у погледу задовољавања највиших хигијенских норми у Светим храмовима у условима светске пандемије, а у складу са нашим православним предањем.     6. Да се молимо за медицинске раднике који су на првој линији помоћи оболелима, радницима у трговинама и дежурним службама које тешко раде и брину да нормалан живот ипак буде омогућен.   Света Литургија је крајеугаони камен наше вере и бића. У Литургији благодарно приносимо Творцу дарове Његове творевине да би предокушали од небеске стварности и истинске радости. Болна је помисао да се за неко време удаљавамо од Свете тајне али нам овај историјски тренутак намеће другу духовну борбу не заборављајући да притом живимо литургијски и евхаристијски. Повлачење у изолацију, штитећи на тај начин себе и друге, не значи позив на ленчарење већ на духовни подвиг молитве, молитвеног тиховања, читања корисне литературе, обнове запостављених породичних односа... Повлачење од света и бег у тиховање многим је светим оцима значило духовно присаједињење Христу, те и ми овај наш, истина присилни, одлазак у изолацију, прихватимо као црквену заповест и великопосно послушање. Прихватимо у смиреној послушности ову своју неопходну жртву за добро свих и да нам Господ дометне вере и наде да се упркос недаћама радујемо нашем великопосном путовању према Васкрсу, крајњем и истинском смислу нашег живота.   + Д О С И Т Е Ј Епископ британско-скандинавски     Извор: Епархија британско-скандинавска
    • By Логос
      „Данас су медицински радници као Свети севастијски мученици који, уздајући се у Господа, улазе у хладно језеро које се зове корона вирус. Не постоји већа заштита до вјера, социјална дистанца и приближавање срца а ми као љекари смо ту да помогнемо народу“, казао је специјалиста нефрологије др Батрић Бабовић гостујући синоћ као специјални гост на Радио Светигори и друштвеним мрежама у склопу пројекта „Интернет литија“. Доктор Бабовић је казао да је позив љекара сличан позиву духовника:     „Ово је идеална прилика да се болесници увјере да су њихови љекари ипак љекари број један, прва и последња линија одбране и да ће своје животе положити за њих.“   Коментаришући одлуку Митрополије црногорско приморске да своје објекте уступи за карантине, уколико за то буде потребе г. Бабовић је прокоментарисао да је то било природно за очекивати од институције која је створила Црну Гору.   „Митрополија постоји 800 година и створила је Црну Гору и ја не видим Цркву другачије него као једну велику болницу у којој се спроводи превенција на сличан начин као што су то сјајно урадили наши епидемиолози из Института за јавно здравље. Црква је и као љечилиште кад неко почини гријех, исто као и код нас када дође болесник ми га лијечимо да би оздравио, тако да предлог Митрополије црногорско приморске доживљавам као наставак те црквене приче која траје 8 вјекова и која нас је одржала у животу.“   Као публициста др Бабовић је недавно објавио и колумну „Корона вирус-зачарани круг“ у којој се осврнуо на савремени начин човјековог живота.   „У медицини постоји појам „зачарани круг“ када долази до колапса организма и органског система и човјек се креће према смрти. У том зачараном кругу постоје ланци који морају да се прекину како би се живот продужио. С обзиром да смо базирали живот на брзини, економији, праву, политици и другим стварима које чине живот без духовности и здравља и ставили их у први план а здравље и духовност у последњи план, кроз ову колумну сам покушао да објасним шта је то заправо најважније за живот сваког појединца. А у случају овог вируса то је, како наводе епидемиолози социјална дистанца и поред ње приближавање срца и молитвеност“, закључио је специјалиста нефрологије др Батрић Бабовић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Slobodan Milošević
      У петак, 27.03.2020. у 21:00, сви манастири Свете горе ће одржати целоноћну молитву упућену
      пресветој Богородици и
      светом Хараламбосу,
      тражећи помоћ у време пандемије.
      Молимо да ова порука стигне до свих православних хришћана да би смо могли сви заједно и у исто време да спојимо наше молитве, да се сажали Бог на нас и ослободи нас овог зла.
      МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ у невољи
      Мене душом и телом невољнога удостоји твоје Божанске посете и старања, Jедина Богомајко, јер си као добра и блага постала родитељска доброта сина твога Христа Бога. Љути јади и грешне страсти кидају ми душу, као гладни вуци у својој невољи и муци. Приступам твојој руци, и ослободи ме терета који ме притискује као стење и даруј ми благословено исцелење. Амин.
    • By Логос
      Протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић казао је за наш портал да је синоћ саслушан у станици полиције у Котору, због како каже наводног кршења прописа Института за јавно здравље.
      Такође, демантовао је наводе режимских медија да хапшен, већ да је само ријеч о информативном разговору.
        „Истина је да смо синоћ ја и мој син позвани на саслушање у станицу полиције. Нису нам конкретно рекли шта и како, али отприлике јер смо служили молебан. Објаснио сам да смо служили редовну службу и да је било присутно, свега 15-16″, каже отац Момо.
        Међутим, наглашава да је читаву причу дигао на тај ниво новинар радио Скала, Славко Мандић.
      „Наиме, кад је радио интервју са предсједником Општине Котор Жељком Апрцовићем, он је поставио питање шта ће се учинити против Српске цркве која не поштује мјере и препоруке Института за јавно здравље. Апрцовић је уљудно одговорио. Треба отворити сајт Скала радија. Синоћ је изашао чланак „СПЦ у Црној Гори отворено крши забрану јавних окупљања“,  који објашњава све. Тако да би све ово могло просто насловити – Скала радио против Српске цркве а посебно против Момчила Кривокапића, каже он.
        Такође, додаје да у поступцима овог новинара има елемената за кривично гоњење.
      „Ово је страшно шта Славко Мандић ради. И планирам да поднесем тужбу против њега, изричит је отац Момо.
       
      Славко Мандић (Фото: Скала радио)
      Уједно, објаснио је да се у Котору молебан Пресветој Богородици служи од 17. вијека.
      „У току ускршњег поста свако вече. Управо у знак захвалности Богородици што је сачувала не само Боку него и Црну Гору од куге. Како тај молебан и даље служимо, ја кажем пошто нас је пресвета Богородица заштитила од куге давно, сад се молимо да нас сачува од куге овог новог времена. Ја сам чак рекао начелнику, ако буде потребно прекинућемо са тим служењем, али само у глави Славка Мандића је служба и молебани  инкриминисани. То је просто човјек који не зна ништа а злобан је до бола. Мрзитељ је свега што је српско, бивши члан Народне странке и од његовог србовања се некад није могло живјети“, закључио је отац Момо.
      Подсјетимо, јеромонах Сава Вукајловић демантовао је синоћ у разговору са новинаром портала ИН4С писања Стандарда да је ухапшен и приведен код тужиоца.
      „Није ријеч о хапшењу нити сам приведен код тужиоца“, рекао је синоћ отац Сава из полицијске станице.
      Портал Стандард објавио информацију да је јеромонах Сава ухапшен и спроведен код тужиоца у Бијелом Пољу због илегалног преласка границе како би избјегао самоизолацију. У истом тексту, стандардно, одмах је направљена конструкција и поменуто име владике Јоаникија.
       
      У НАСТАВКУ ЈЕ СТАРА ВЕСТ ОД СИНОЋ:

      Како су пренели бројни медији, полиција Црне Горе привела је претходне вечери протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића, архијерејског намесника бококоторског и његовог сина протопрезвитера Немању Кривокапића, парох которског и професора Богословије Светог Петра Цетињског. Свештеници су приведени непосредног по завршетку вечерњег богослужења у Саборном храму у Котору, а због наводног кршења забране окупљања које је увела Влада Црне Горе, а поводом епидемије вируса корона.

      Ово је само још један од доказа непрестаног напада на Цркву Божју, свештенство, монаштво и верни народ Митрополије црногорско-приморске, која се већ више деценија налази на једном виду распећа. Подсећамо прота Момчило Кривокапић, један од најугледнијих свештеника Српске Православне Цркве, прославио је прошле године велики јубилеј - пола века свештеничке службе. У наставку доносимо протино гостовање на таласима васељенског Радија Светигора, а поводом пола века неуморног служења Богу и роду.

      У наведеној емисији имаћете прилику да чујете сведочанства овог неуморног служитеља олтара Божјег који је казивао о крсто-васкрсном путу којим је храбро и са вером и љубављу ходио, а ето и данас ходи:  
       
       
      Приредило уредништво портала ПОУКЕ.ОРГ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...