Jump to content
Milan Nikolic

Позив свим теолозима на разговор

Оцени ову тему

Recommended Posts

(Ово није "пецка" Александру...пошто је осетљив да се не узбуђује :) )

Него, онако мало, свима нама који паметујемо пуно...

Пролог, за Савиндан:

RASUĐIVANJE
Ako ti se ponekad dogmati vere učine tvrdom hranom, to postaraj se da prvo ispuniš dogmate morala hrišćanskog, pa će ti se otvoriti razumevanje za dogmate vere. Radoznalo ispitivanje stvari visokih, bez truda oko popravke svoga života ne donosi nikakve koristi. Nekada monasi misirski rasuđivali o Melhisedeku, pa ne mogući doći ni do kakve jasnosti o tajanstvenoj ličnosti ovoga drevnog cara i prvosveštenika, pozvaše Avvu Koprija na svoj zbor i upitaše ga o Melhisedeku. Čuvši to Koprije se tri puta udari po ustima i reče: „Teško tebi, Koprije! Napustio si ono što ti je Bog naredio da radiš, a ispituješ ono što Bog od tebe ne potrebuje.

(Тешка тема, стварно идем са ње. Мало ме Мишур и уплашио неким својим изјавама, које не бих цитарао.)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Ćiriličar рече

Ako ti se ponekad dogmati vere učine tvrdom hranom, to postaraj se da prvo ispuniš dogmate morala hrišćanskog, pa će ti se otvoriti razumevanje za dogmate vere.

Исто то каже и Свети Григорије Богослов:

Добро знам да на слабашном сплаву на дугу пловидбу полазим, да на млађашним крилима ка звезданом небу хитам, ја у којем се побудила мисао да Божанство појасним, а ни сила побожности житеља неба није достојна граница великог Божанства и владара свега. Ипак, јер Богу често бива угодан дар не због тога што је савршен већ што је из руке у љубави њему блиских, тога ради изговорићу смелу беседу.

Али, бежите далеко свако ко је грешан! Моја беседа је упућена чистима, као и онима који иду путем очишћења! А несвети – онако као и звери што су у подножју горе разбијени камењем, када је на њеном врху засијао Христос, пишући Мојсију закон на плочи. Тако ће бити и са њима! И од нас исто тако Логос одгони зле, оне који имају богоборачко срце.[1]

 

[1] Poemata theologika, PG 37, 397A-399A. 

 

На брдо се пењем... Пењем се зато да уђем у облак и будем са Богом... Ако је неко Арон, нека се заједно са мном попне и нека стоји близу прихватајући, ако то буде требало, да остане изван облака. Ако је неко Надав или Авијуд или веће стараца нека се попне. Ипак, нека стоји удаљен према достојности очишћења (κατὰ τὴν ἀξίαν τῆς καθάρσεως). Али ако је неко од мноштва и међу недостојнима... или ако је сасвим нечист, нека уопште не приступа јер то није сигурно.[1]

 

[1]Oratio XXVIII, 2; PG 36, 28AB. (Делимично смо кориговали превод Маријана Мандаца, Grgur Nazijanzski, Teološki govori i teološka pisma, Split: Služba Božja (2005), стр. 198.) Ова метафора честа је у Григоријевим беседама. Уп. Oratio XXXIX, 8-9; PG 36, 344AB; Oratio XLV, 11; PG 36, 637BC.

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Него 7. ми је једна од најлепших...мада су Молитве нешто најлепше написано после Псалтира...по мени.

"Да могу од камења да створим свираче, и од песка језерског играче, и од лишћа свих гора певаче, да ми помогну славити Господа. Те да се и глас земље чује међу хоровима ангелским.

Синови човечји наклопили се на трпезу одсутног Домаћина, те не певају никоме до себи и својим залогајима, које ће најзад морати повратити земљи.

Прежалосно је слепило синова човечјих што не виде силу и славу Господњу. Тица живи у гори, и не види гору. Риба плива у води, и не види воду. Кртица рови под земљом, и не види земљу. У истини, прежалосна је једнакост човека са тицама, и рибама, и кртицама.

Људи, као и живина, не обраћају пажњу на оно чега има сувише, но уздижу трепавице своје само пред реткостима, пред изузетцима.

Сувише Те има, Господе, дисање моје, зато Те људи не виде. Сувише си очигледан, Господе, уздисање моје, зато је пажња људи окренута од Тебе и управљена на поларне медведе, на реткости у даљини.

Сувише служиш слугама својим, верности моја слатка, зато си изложен презрењу. Сувише рано устајеш, да упалиш сунце над језером, зато те спавала на трпе. Сувише си ревностан у зажигању ноћних кандила на своду небесном, ревности моја ненадмашна, а лењо срце људи много више говори о нехатном слузи но о ревносном.

О љубави моја, да ми је све становнике земље, воде и ваздуха покренути да забрује химну Теби. Да ми је, да се скине лепра са очију земље, и да распутница опет постане девојком, каквом си је створио.

Ваистину, велики си, Боже мој, исто и без света. Подједнако си велики и кад Те свет слави и кад Те свет хули. Но кад Те свет хули, већи изгледаш у очима светитеља Твојих".

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Ćiriličar Мене Молитве на језеру помало подсећају на Исповести Светог Августина. Помало, иако се као штиво не могу потпуно изједначити. Али, сличан ми је тон, сличан наступ.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Александар Милојков рече

Молитве на језеру помало подсећају на Исповести Светог Августина

Молитве су по мени...па само кад их посматраш са догматског становишта...то је догматика у молитви и молитвопоју (ок, не можеш то на Факултету да предајеш системски, говорим о једној од перспектива Молитава, јер уопште нису писане на тим основама...него није одолео Николај теолог, то је тај период његов преображајни). Да је Николај писао као теолог - па то би било...три тачке само. Али његов историјски тренутак није захтевао Николаја теолога....мада дубоко богословље прожима сва његова дела, али није системско, наменско за неки одређен проблем. Августина сам слабо читао...за нужду ономад, а сад немам кад а ни воље ииако је ту "на клик", то ви велики учењаци требате, мада тера ме радозналост али има се преча посла. Него, кажу да је, чудно, на Николаја највише утицао св. Симеон Нови Богослов. Не по стилу писања, него као Светитељ. Поредити стил...зависи и од превода, тако да је незахвално  чак ако човек добро познаје и Николаја и онога са ким би га поредио. Ја Августина слабо познајем, а ни близу као Николаја.

Молитве су израз Николајевог преображаја од теолога ка Светитељу, закорачивање на врлети Светих. А том преображају највише је Старац Силуан допринео, сусрети са њим. Мада...то су великани у Духу...и свако је свој оригинал, а сви су слични.  Николај је био велики подвижник, још у свету сатлно, тиме је подвиг већи. А доста је строг као и Симеон, и много наглашава врлине и постизање истих - валда су отуда закључили да је Симеон на Николаја оставио велик утицај. То потврђује и Силуанов утицај на њега - подвижнички. А шта и трубити о томе...па нема дубоког богословља без подвига, молитве сузне и непрекидне, љубави коју боли свет око ње. Што рекао Андрић "љубављу која боли и посвећује". Писао је много, а богословље је разбацано и сакривено у, да кажем, прози, песничко-есеистичкој...требаоло би сабрати Николајево богословље на једно место и некако га контестуализовати...јер ту има бисера бесцених. Али онда је то већ патролошка ствар...и он је ту где је. Има га свуда, од сељака до најдубље теологије...то је Николај. Ипак, своје богословље је сруичо бритко, кристално јасно без остављања места недоумицама у "стослову о хришћанској љубави" - Касијана. Опет на свој начин, у, тобож, приповести.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Milan Nikolic рече

Живимо у јако потресном времену када антиправославне снаге креирају замке и мреже како би саплели и упропастили верне. Њихови војници, у сарадњи са заблуделим фанариотима, здушно раде на упропашћавању православне вере, иако, можда, мисле да Богу службу чине.

Идеја антиправославних данас је да наметну тумачење да је икономија и устројство црквеног поретка условљено богословљем о унутрашњем животу Свете Тројице. Пошто могу да сведочим о унутрашњем животу Свете Тројице, познавајући ограничења која имамо као створена бића, ја морам да кажем своје мишљење о целој тој ситуацији.

Фанариоти данас запостављају неприступну раван унутар постојања саме божанске Личности, невезано са неприступношћу везано за суштину Божију. Фанариоти сматрају да је личносно постојање Божије у потпуности приступачно за нас, створене. Ова проблематика није довољно јасна у савременој теологији, тако да фанариоти користе прилику да прошире своје активности и доведу све до свршеног чина.

Једна од њихових заблуда је да је Бог Отац начело суштине Божије, што није погрешно рећи, али они то погрешно тумаче и погрешно примењују. Слично је било са исповедањем филиоквеа, које у почетку није имало погрешно тумачење и погрешну примену, али латини су довели филиокве до тога да буде јерес.

О проблему примене тријадологије на еклисиологију, тако да примат и поредак у еклисиологији буду условљени приматом и поретком у богословљу о унутрашњем животу Свете Тројице, говорили су м.Амфилохије и еп.Иринеј бачки, као и други епископи, како из СПЦ, тако и из Руске и других православних Цркава. Међутим, нико до сада није аргументовао зашто је погрешно такво богословље, осим што је изнето да је неприхватљиво.

Моја маленкост, тачније рећи, моје проклетство, жели да изнесе такве аргументе. Желим да објасним како је у искључиво личносном постојању Тројице немогуће да општимо са Њом, да наша природа не може никада да се сједини са Тројицом у Њеном постојању које превазилази не само суштину Божију, него и Њен божански поредак.

Желим да објасним тврдњу да се наша природа, чак у самом Есхатону, сједињује са Личностима Тројице искључиво на граничној равни са суштином Божијом, где је присутан поредак Трију Личности, поредак који је нестворена слава и који омогућава постојање саме творевине. Даље од тога, наша природа нема начина да продре, осим да се распадне и логоси бића врате у своје превечно стециште, што Бог неће учинити.

Жељан сам да о томе разговарамо и да одговарам на питања, јер ми је Бог дао да сагледавам те тајне, а не да се расправљамо и вређамо. Ако имате нека конструктивна питања, изволите, а мрзитељима дијалога по овим питањима желим смирење и стрпљење. Молим се и надам да ће све бити добро.

Овде те већ разумијем и по неким питањима подржавам, Перановића сам звао јер  си напустио правац разговара, но неби ни да задирем и дрљам.

У двије ствари се слажем са тобом, да је Зизијуласова тријадологија чал и ако је формално исправна "натегнута" ка Оцу и да је учење о личности посебно проблематично. Задире се унутар личности и на недопустив начин се условљава.

Наша природа се сједињује само са личношћу Сина, као што је и наше обожење личносно. Јединство природа је у личности.

Личности никада нећемо разумјети - то је хула, која се развила на западу - просто вјечни живот би био глуп и досадан када би то било могуће.

Што се тиче фанариота, ми смо у замци, замка је вјешто направљена, нека од кључних мјеста си поменуо, ако иза фанариота...

Сад ако те разумјем треба демонтитари тај механизам са што мање штете, многи су осјетили да нешто није у реду, али су испадали глупи јер имају посла са обученом и образованом екипом, међутим када им се доскочи - неће да се озаре, него само настављају да делају као да ништа није било - е ту се показује фанатчност и "истиниљубље", а тако је вјековима са католицима, али се чудом опстаје.

Не бих да те ловим у рјечи, али и ако смо можда прозрели намјере и положај непријатеља - не значи да смо слободни од заблуда.

Опрости

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Ćiriličar Мене је Николај буквално довео у Цркву, како сам га заборавио и запоставило или зашто ме је оставио - не знам, Било је то овако: Са покојним Миланом  мислим 94-те , из објести по Шапцу се зезамо, отворио се први секундхенд и ми уђемо и почнемо говорити: јао ово је све роба од нас избкеглица и сузе-праве лити, јадна дјевојка се правда... и тако од радње до радње - до гробара и кад смо ушли, некако се збунимо и ништа купимо по књигу, ја "Речи о Свечовјеку" и ништа... у Зворнику на тараси који дан посље  држим  књигу неорворену црне корице и почнем да плачем, поток, скупили се. миле, родитељи, станодавци, шта ти је? шта ти је?. Плакао сам сат, посље сам отворио да читам- ето

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

У Молитвама на Језеру, вл.Николај, када говори о првој и другој вечности, говори о самом Богу пре и после извођења Двојице из Једнога. Тумачити да се ту говори о првој и другој вечности као пре и после стварања света, одлика је потпуног неразумевања тог текста.

Погледајмо како иде тај текст:

 

,,Постоји вечност у вечности као што постоји трајање у времену. У једној вечности, Господе, Ти си био у неисказивој безразличности и вечерњем блаженству своме. Тада су ипостаси Твоје истина биле у Теби, јер нису могле не бити у Теби. Но нису се созерцале једна у другој, јер нису се знале у својој различности. У другој вечности Ти си био у јутарњем блаженству Своме, и три ипостаси сазнале су се и созерцале као такве.

Ни Отац није пре Сина, ни Син није пре Оца, ни Дух Свесвети није пре ни после Оца и Сина. Као човек при буђењу што одједном и истовремено отвори оба ока, тако су се одједном и истовремено отвориле три ипостаси у Теби. Нема Оца без Сина ни Сина без Духа Светога.'' (Молитве на Језеру XI)

 

Дакле, тумачити ове владикине речи неизоставно обавезује реч о самој, богословској и независној од творевине - Светој Тројици. Зато је сасвим погрешно свако тумачење богословске Тројице (у овом контексту), које не укључује такву чињеницу.

Правилно тумачење две вечности богословске Тројице јесте задатак који је пред хришћанима, а није дефинисано до сада. То тумачење које је још увек недефинисано, повезано је и са другим недефинисаним учењима, као што су учење о унутартројичном поретку, затим о граничној равни између личности и суштине, као и са неопходним развојем учења о логосима бића и твари.

Онај ко не може, тј. коме није дато да говори о тим питањима, који нема искуства и откривење од Бога, тај узалуд тумачи ова питања, јер свети оци нису дали конкретну реч о томе. Ова питања су за будућност и развој теологије, како буде ишла потреба, услед изазова за Цркву расколима и јересима.

Пример нечег што није дефинисано је унутартројични поредак где је Син - други, а Свети Дух - трећи, у том поретку. Православни оци су били опрезни услед проблема филиоиквеа. Знали су да је унутартројични поредак исти као у исповедном поретку у Јеванђељу, богослужењу и Символу вере, међутим, ради спречавања злоупотребе и погрешног тумачења филиоквеа, неки оци су истицали потпуну равночасност другог места за оба Лица, како Сина тако и Духа Светога.

Исправно је све ово, само ако се правилно протумачи и избегне погрешни смисао. Оци су се надали да ће барем будуће генерације успети, даром Божијим, да одгонетну ту богословску тајну. Тако смо дошли до времена када је то неопходно да Бог открије, како би се избегло урушавање Католочанске Цркве, чему данас сведочимо. Дакле, како објаснити поредак где је Син други, а Дух трећи?

Поредак о коме је реч, тиче се нестворене славе Божије. То су једнаке стварности; реч је о истоме. Божански поредак је манифест нестворене славе Божије. Тај поредак је, заиста, синтеза решења многих теолошких недоумица и спорова, о чему ћу излагати другом приликом. До тада, остајте ми смирени и нека вас Бог, драги моји форумаши, награди што ме трпите оваквог немуштог и убогог.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Ćiriličar рече

Молитве су израз Николајевог преображаја од теолога ка Светитељу

Не бих ја то раздвајао. Испада да теолог и Светитељ не иду заједно. Иду, и те како. СВЕТИ Григорије БОГОСЛОВ, поменуо си и СВЕТОГ Симеона Новог БОГОСЛОВА.

На светост смо позвани сви. На богословље неки, већ како се изволело Духу Светоме да нам дарове подели.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 37 минута, Milan Nikolic рече

У Молитвама на Језеру, вл.Николај, када говори о првој и другој вечности, говори о самом Богу пре и после извођења Двојице из Једнога. Тумачити да се ту говори о првој и другој вечности као пре и после стварања света, одлика је потпуног неразумевања тог текста.

Поредак о коме је реч, тиче се нестворене славе Божије. То су једнаке стварности; реч је о истоме. Божански поредак је манифест нестворене славе Божије. Тај поредак је, заиста, синтеза решења многих теолошких недоумица и спорова, о чему ћу излагати другом приликом. До тада, остајте ми смирени и нека вас Бог, драги моји форумаши, награди што ме трпите оваквог немуштог и убогог.

Заиста и свети грјеше, то је нека Николајева имагинација, али ће га Ћириличар кориговати. То прије и посље може бити примјењено само историјски у смислу како се Новозавјетна Тројица у времену јављају.

Мени и даље није јасно како ти ....(или неко други ко несумљиво има аутентично искуство славе - сагледање (природе) Бога-ад-екстра) причасност божанском енергијом (еманацијом природе, прородом ад екста), која је једна за сву Тројицу - као што је и једна природа која је исијава...

...можеш да сагледаваш поредак - односе међу личностима? То спорим јер је воља увјек једна, и дејство и енергија.

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Александар Милојков Заборавио си првог у низу, св. Јована, Апостола. Он је први понео титулу од Цркве "Богослов", од тројице. Схватио си ме буквално....образовани, европски философ и теолог. Сувопарна теологија креће на врлети Светих. Мислим толико се разумемо...ако нисмо сви позвани на Светост да онда пакујемо кофере?  Сад баш наступаш онако учитељски :) и од мене небуквалисте правиш буквалисту. Све што сам рекао иде у прилог да не схватиш тако....теолог је и Арије био...или, ајаде неког бољег чову, Ориген који је био подвижник такође. Или да кажем овако: бити теолог не гарантује Светост, али бити Светитељ гарантује дубоко богословље, изражено на разне начине од разних Светитеља.

@Hadzi Vladimir Petrovic Свети Владика је привео, убеђен сам, више људи Цркви него сви попови и калуђери заједно - но то је друга прича. Он ће тек да расте. Ја верујем да ће бити кључни Светитељ (не правим компарацију никакву) у надолазећим временима за Васељенску Цркву (не мислим на Цариград).

@Александар Милојков Ацо, бре, имаш одличан начин изражавања за једног теолога - искрен сам! Бритак, сажет, јасан...али лакше поимаш дубоке ствари од неких баналних. Ок, оваква "смс" комуникација је нездрава....а ја се не изражавам као у научном раду. Причамо....

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Ćiriličar рече

теолог је и Арије био.

Григорије Богослов га је називао теХнологом. :) Да ли је јеретик богослов? Ако богословље изграђује Цркву, онда свакако није. Није сваки говор о Богу богословље.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, Ćiriličar рече

Ацо, бре, имаш одличан начин изражавања за једног теолога - искрен сам! Бритак, сажет, јасан...али лакше поимаш дубоке ствари од неких баналних. Ок, оваква "смс" комуникација је нездрава....а ја се не изражавам као у научном раду. Причамо....

Форумдка комуникација јесте специфична и много се теже људи разумеју него у живом разговору.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Hadzi Vladimir Petrovic рече

али ће га Ћириличар кориговати

Имаш горе мој осврт о томе,  тумачио сам Николаја самим Николајем. А имаш Милојков, ја се шалим п акажем, да га је тумачио Зизјуласом...али лепо је то сажео теолошки. По мени потпуно исправно.  Уморан сам, али опет ћете ме натерати да мозгам...али само ради Св. Владике. Милане искривљујеш....има хронологија како пие, не тргај своје две вечности ван те хронологије и контеста. Све у пакету иде! Како је он/ми у Богу, и Триадологија, паралеле.

@Hadzi Vladimir Petrovic Хаџија прочитај Молитву, па закључуј, не да ти Милан објашњава шта је Владика писао...мислим...

Лаку ноћ...ово стварно нисам желео.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом упокојења протојереја – ставрофора Момчила Кривокапића, архијерејског протопрезвитера протопрезвитеријата бококоторског у свим намјесништвима у Црној Гори служен је помен. Архијерејски протопрезвитери и свештеници широм Црне Горе су на овај начин молитвено учествовали у опијелу и сахрани земних остатака оца Мома, услед немогућности да буду физички присутни.     “Свједочим и пред Богом и пред људима да је прота Момо био један од најревноснијих, најчеститијих и најинтелектуалнијих свештеника у Црног Гори. Својим способностима је могао да остане у Србији или било гдје у свијету али он се вратио у Црну Гору, тамо гдје је било најтеже али и најпотребније. Отац Момо је, не само народу, него и нама свештеницима који смо долазили после њега био велики ослонац и потпора и знали смо када је он ту, да је и Божији благослов са нама и да ће све што радимо бити како треба”, рекао је отац Радојица Божовић након помена служеног у храму Светог Василија Острошког у Никшићу.   Вјечан спомен оцу, брату и саслужитељу Момчилу Кривокапићу!   Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!   Цетињски манастир  
      Храм Свете Тројице у Будви  
      Манастир Ђурђеви Ступови  
      Саборни храм у Никшићу  
      Саборни храм у Подгорици  
      Саборни храм у Пљевљима  
      Манастир Савина  
      Храм у Херцег Новом - Топла     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Бог и овом епидемијом, као да нам показује да треба да мало застанемо у помамној трци за материјалним богатствима и уживањима, да се вратимо бризи једних за друге и ојачамо у вери да сва богатства овог света. Иако старимо и умиремо у старом човеку, у Христу узрастамо и живимо новим животом, који се наставља и након телесне смрти. Живећи у егоизму, савремени човек губи потребу и способност да живи у заједници истинске љубави са другима.     Хришћани  широм света ове године дочекују највећи хришћански празник – Васкрсење Господње без одласка у храмове. Смртоносни вирус је погодио човечанство, а ни Србија није изостала. Да ли нас то Господ опомиње због помањкања вере и љубави према ближњима, порасту порока и мржње, да ли Срби на КиМ, навикнути на неправду, трпњу и живот у енклавама, лакше подносе мере изолације од остатка Европе и да ли, у овим невољама, смемо заборавити на радост Христовог Васкрсења за „Јединство” беседи, духовни пастир српског народа на КиМ, Његово Преосвештенство епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски, Теодосије.   *Да ли су људи на нашој планети Земљи својим скрнављењем природе, породице, морала, животињског света и свега што је створио Господ, на неки начин допринели да се дешавају глобалне пошасти као што је коронавирус?   Све болести и несреће на свету су последица нарушеног односа човека и Бога, и самим тим, човека и богомстворене природе. Бог је човека обдарио својим ликом и подобијем и учинио га мудрим управитељем створеног света. Изгубивши свој однос са Богом, човек је уместо мудрог управитеља, који живи у хармонији са природом, кренуо да оно што је Бог створио грубо експлоатише и, тако, нарушава богомдани склад свега створеног. Отуда бројне несреће, али и вируси и друге епидемије. Сва створења Божија саздана су да познају у човеку свог господара и икону Творца. Али, човек када изгуби заједницу са Богом, у њему створена природа више не препознаје свога господара, и брани се од њега. Познато је да су се и дивље звери умиљавале светитељима, јер су у њима препознавале лик Божји. Они који су васпоставили лик Христов у себи, ако имају веру у Бога: ,,…ако и што смртно попију неће им наудити (Мк. 16,18). Губитком вере и љубави и осећаја заједнице са створеном природом, човек живи у сталном страху и покушава да укроти природу и потчини је себи на безобзиран и себичан начин. Човек, на тај начин, само жање плодове свога удаљавања од Бога и бива жртвом болести, старења и коначно телесне смрти. У Христу постајемо „нови човек” и тако преображени, васпостављамо аутентичан однос са природом. Иако старимо и умиремо у старом човеку, у Христу узрастамо и живимо новим животом, који се наставља и након телесне смрти.   *Можемо ли правити паралелу са десет библијских пошасти из Старог завета у земљи фараона са данашњим невољама?   Бог је кроз читаву историју спасења рода људскога на више начина опомињао човека да би га вратио аутентичном односу са Собом и створеним светом. Библијских десет пошасти само су један од примера божанске педагогије. Бог и овом епидемијом, као да нам показује да треба да мало застанемо у помамној трци за материјалним богатствима и уживањима, да се вратимо бризи једних за друге и ојачамо у вери да сва богатства овог света, моћ и знање нису у стању да нам помогну уколико се не променимо, не вратимо Богу, а то је управо значење речи покајање тј. преумљење.   *По хришћанском cxватању, поред Светог храма, дом и породица сачињавају основну област хришћанског живота и примену хришћанских принципа. Како објаснити учестале изјаве појединих људи да их, због новонастале ситуације, „гуши” боравак у свом дому и са својом породицом, а други се, пак, одају пороцима и траже помоћ код психолога, социолога или на психијатрији?     Живећи у егоизму, савремени човек губи потребу и способност да живи у заједници истинске љубави са другима. Иако је стално у неком дружењу, забавама, путовањима, савремени човек је у дубини срца веома усамљен и уплашен. Без тих помагала којима утишава осећај самоће и дубоке унутрашње патње, човек постаје анксиозан, а друге доживљава још више као претњу. Отуда је, рекао бих, од коронавируса много опаснији вирус човековог егоизма, страха и панике, неспособности да се суочи са неизвесношћу и смрћу, јер је навикао да све контролише и прилагођава себи. Зато мора да се смиримо и упознамо себе у Христу и кроз Христа, да упознамо ближње, не као своју претњу или конкуренцију, већ да разумемо да смо сви део једног великог био-организма и, штавише, Тела Христовог, у коме смо сви позвани да будемо једно у Христу.   *Ако је истински и искрено човеково срце испуњено вером у Господа створитеља, има ли разлога за панике и страхове?   Господ на више места у Еванђељима поручује ученицима да се не плаше, да се не брину. Онај који се предао вољи Божијој, све што се дешава око нас доживљава као израз воље или допуштења Божијег. Наравно, наше је да чинимо што до нас стоји да нешто поправимо или променимо, али не у грозничавом настојању да сопствени мир изградимо тако што ћемо друге прилагођавати себи. Мир који нам Христос даје није од овога света и задобија се смирењем, предавањем Богу у дубини срца. Тада можемо да живимо и у најтежим околностима, а имаћемо мир у срцу. Човек који нема мира са Богом, увек је у немиру и страху шта доноси следећи дан. У Беседи на гори Господ нас учи да су нам све власи на глави избројане, да се угледамо на љиљане у пољу, на природу око нас, која је у хармонији са вољом свога Творца. Чак и тешке ствари у животу, у таквој преданости Богу, не могу да нам унесу немир и страх.   *Да ли ова злокобна недаћа која је задесила човечанство, искушава нашу солидарност, трпељивост, јединство, поштење, односно нашу хришћанску веру, али и уопште светоназорска уверења?   Солидарност и истинска љубав пројављују се само када живимо у духовној свести да смо сви у Богу повезани као његова чудесна творевина и да кроз Христа, Бога Логоса који је постао човек нас ради, имамо отворене двери да живимо као један организам, једно Тело Христово, а то је Црква у ширем смислу речи, као богочовечанска радионица спасења и обожења васцеле творевине. Када један уд страда, цело тело осећа, и управо у тој међуповезаности пројављује се најдубљи осећај нашег јединства у Богу. Отуда нас Господ позива да живимо као једна велика породица, у бризи једни за друге, а не самољубиво и индивидуалистички. Једна криза као што је ова епидемија понајбоље пројављује колико смо заиста узрасли у тој свести заједништва у Богу, или, колико смо остали усамљени у својој самољубивој изолацији.   *У овој трагедији васцело српство враћа се из „белог света” мајци отаџбини. Није ли то показатељ да се и у добру и у злу вратимо својој земљи, својим коренима и својој вери?   Људи се враћају у отаџбину, већином зато, што су услови лечења приступачнији и јефтинији него у иностранству, посебно у случају да немају приступ бесплатним здравственим услугама. То показује да без обзира колико у неким нормалнијим условима живот у страним земљама може бити удобнији, у тренутку кризе показује се да свака земља води пре свега рачуна о својим грађанима и да је најсигурније бити у својој земљи. Надамо се да ће то допринети да се што више људи врате Богу и вери. Сетимо се само стихова великог песника Алексе Шантиће: Остајте овдје!…. Сунце туђег неба, Неће вас гријат ко што ово грије; Грки су тамо залогаји хљеба Гдје свога нема и гдје брата није.   *Српски народ је вековима изложен страдањима, а посебно наш народ на Косову и Метохији. У последњих двадесет година живе и у гетима и у недобронамерном окружењу, а при том је очувао ментално здравље, јединство и племенитост. Може ли послужити као пример у овим тешким данима и да ли је управо чврста вера очувала Србина да стоји усправно на својој заветној земљи?   Данас је велики део планете у изолацији и карантину, а Срби на Косову и Метохији, посебно у нашим изолованим селима и енклавама, у својеврсном су карантину већ двадесет година. Најтеже је било у послератним годинама када су невоље кулминирале Мартовским погромом 2004. године. Ипак и то смо проживели као и друге многе опасности, јер наш народ је овде навикао да у трпљењу и нади носи све тешкоће, с вером у Христа. Генерације наших људи одрасле су управо на том хришћанском етосу и дубокој свести да нема васкрсења без распећа и да после сваког страдања, које трпељиво подносимо Христа ради, долази радост и нова обнова. То је пример који треба да укрепи и наше сународнике широм Србије, јер сада се сви суочавамо са заједничким новим искушењем, који треба трпељиво изнети, са вером у Бога.   *Уколико нисмо у прилици да присуствујемо богослужењима у црквама, да ли ће Господ чути наше молитве из породичног дома, дворишта, њиве, ливаде…?     У разговору са женом Самарјанком, Господ нас подсећа да: „долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају. Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају.“ (Јн 4, 2324). Христос жели да нам каже да смо позвани сваки час и на сваком месту да се клањамо Богу и молимо му се. Наравно, најбоље је када то можемо да чинимо сви заједно у храмовима, али када то нисмо у могућности,молећи се Господу у „тајној одаји срца свога“ учествујемо у чудесном прослављању Бога коме се клањају хорови анђела и многе душе праведника. Бројни су светитељи наше Цркве који су живели по пустињама и нису могли редовно да учествују у богослужењима, а стално су били у заједници са Богом. Сетимо се само страдалника по бољшевичким гулазима, који су се молили и служили Богу како су знали и умели. Зато, и у овој ситуацији служимо Богу онако како околности тренутно дозвољавају, водећи рачуна да наша лична вера и слобода никада не буду камен спотицања или, не дао Бог, опасност за нашег ближњег. Вера без љубави према ближњем прелази у фанатизам и зато је важно да, и у овом тренутку, покажемо озбиљност и послушност Цркви која нас упућује како да се у овим околностима молимо Богу. Отуда је веома важна кућна молитва, јер наше породице су домаће цркве, а и где год да се налазимо молитвено, ми смо са Богом, и нећемо бити никада на губитку.   *Колико нас молитва и пост у ишчекивању Васкрсења Господњег спашава од страхова?   Страхови долазе увек од маловерја, или неверја, или самољубља, и зато молитвом и постом, као најважнијим оружјем хришћанског живота, побеђујемо све бриге и страхове, чинећи оно што до нас стоји, али препуштајући се увек и у свему, првенствено, вољи Божијој. Оно што од нас не зависи, не можемо ни да променимо, али можемо да променимо начин како ћемо се према томе односити, да ли са страхом, бригом, паником, или са чврстом вером, да све што бива, бива по неизрецивом промислу и суду Божијем. Бог жели да се сви спасу и онда је све што нам се дешава, ако то примимо са благодарношћу и трпљењем, нама само на корист и духовно узрастање.   *Да ли је пост делотворан без духовне основе нашег живота?   Телесни пост сам по себи нема смисла и значаја уколико није повезан са молитвом, милостињом и другим добрим делима. Данас постоје разне нутриционистичке методе које подразумевају неку врсту потпуног или делимичног поста. Савремена наука увиђа значај ограниченог уношења хране. Али за нас хришћане, пост није само метода за постизање бољег здравља тела или мршављење, већ, пре свега, подразумева уздржање од свега онога што нас удаљава од Бога и вечног живота. Треба постити и од сувишних информација, од празнословља, од сваке речи која може да повреди ближњега. Зато је хришћански пост неодвојив од молитве и љубави према ближњима.   *Можемо ли примити светлост Васкрсења у наша срца ако не опростимо, ако осуђујемо и ако не сагледамо сопствена сагрешења?   Опростити другима за њихова сагрешења, значи, отпустити их, заборавити. Отуда не смемо да дозволимо да се у нама укорени злопамћење, или, не дао Бог, мржња. Праштање је у суштини прихватање других, са свим њиховим слабостима, и засновано је на дубокој спознаји да сви носимо палу и слабу људску природу, и да ако један дан сагреши наш брат, други дан сагрешићемо и ми. Обично они који осуђују друге, осуђују управо оно што и сами имају у себи и што им толико смета. Зато треба дубоко узрастати у спознаји сопствених слабости, и кроз смирење, које та спознаја доноси, да задобијамо дар истинске љубави Божије, која отвара двери нашег срца да бисмо примили пуноћу радости Васкрслог Христа.   *Шта је за свет значио краткотрајни боравак Исуса Христа у гробу и његово васкрсење?   Господ је пострадао по својој човечанској природи, али као предвечног Бога Логоса, сила телесне смрти није могла да Га се дотакне. Управо у томе је Његова победа над смрћу, јер је Христос као Богочовек пострадао и васкрсао и отворио нам двери вечног живота. Од Христа, феномен телесне смрти више не подразумева одвојеност од Бога, већ смрт онога који верује у Христа, врата су за вечни живот. Управо је то Господ благовестио Марти након смрти њеног брата Лазара: „Ја сам васкрсење и живот: који верује у мене ако и умре, живеће“ (Јн 11.25). Након телесне смрти Христос је сишао у дубине ада, простора у коме су обитавале душе оних који су уснули. Они који су га чекали и препознали као свога Бога и Спаситеља, превео је у Земљу живих, и они сада обитавају у блаженој нади новога васкрсења.   *У овим тешким временима пуних неизвесности и трагедија, сме ли да изостане наше радовање Христовим Васкрсењем и новим животом?   Хришћанска вера без радости није наша вера. Хришћани су са радошћу подносили сва страдања, прогоне и невоље у овоме свету, знајући да су оне само за овога света и века и да после њих долази вечни живот у Христу. Зато и ми, чинимо док смо у овом свету оно што до нас стоји да служимо тајни Христовог Еванђеља и благовестимо ту радост свима, својим делима, својим речима и утехом. Све невоље ће пре или касније проћи, а оне који имају вере и у најтежим тренуцима блажиће радост Христовог васкрсења која је сада и овде међу нама и стално нас укрепљује.     Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије (Ракита) у посебном Васкршњем разговору слушаоцима радија "Слово љубве" поручује да се морамо непрестано подсећати смисла Васкрсења Христовог, јер је овај догађај донео највише плодова нама као народу, али плодоносан је и за свакога од нас понаособ, у нашем личном животу.   Звучни запис разговора   У светлу Васкршње посланице СПЦ, питамо Преосвећеног Владику како да ми као Христоносни народ, у светлости Христовог Васкрсења, сагледавамо себе и своју светлу, славну и христоносну историју? Владика Атанасије одговарајући напомиње да "ово питање подразумева и шири контекст, па и овог времена и страдања, јер - као да је Бог све ово дао да бисмо ишли у дубину прослављања овог празника". Преосвећени подсећа на прелазак изабраног народа преко Црвеног мора, који се по заповести Мојсијевој окренуо и видео како је Бог интервенисао и отклонио опасност од свог народа. "Народ је тако видео од каквих непријатеља је заштићен и ослобођен" каже Епископ милешевски и истиче да "Пасха подразумева ношење свести тога сазнања - од чега смо ослобођени и заштићени". Владика додаје да пошто смо очигледно до сада површно празновали Пасху, могуће је да је у Божијем плану да нас подсети да је грех права опасност човеку и животу човечанства. Стога нас Господ за овај Васкрс и подсећа на праве ствари - "од чега је то потребно нас ослобађати и ко је то ко нас може ослободити" рекао је између осталог Епископ Атанасије.   Питамо и зашто је човеку 21. века толико тешко да каже да је свет Божије дело, када наука свакодневно показује величину Божије промисли?Владика наглашава да празновање Васкрса има и спољашњу и унутрашњу страну, па смо ове године позвани да се више бавимо оним унутрашњим аспектом. "То је подвиг и велико делање" напомиње Владика и додаје да је обнова нашег унутрашњег бића "могућа уз Божије деловање - али нашим прихватањем тог подвига". "Ако то успемо – онда смо најдостојније прославили овај Васкрс" истиче Владика Атанасије и закључује да нас „Господ позива да имамо заједништво живота“. Зато Преосвећени позива да наше празновање ове године нарочито укључи ишчитавање књига Новога Завета, јер "слабо познајемо Свето Писмо са којим се по значају ништа не може изједначити".   Овогодишњи Васкрс дочекујемо и славимо у тешким условима, али многи га дочекују сами и усамљени? "Шта значи бити усамљен?" пита Преосвећени и каже да "ништа није онако као што изгледа". Подсећа да су "наши преци у најтежим тренуцима успевали да буду са најјачим - са Христом". „Нисмо усамљени када смо прикључени Христу! Ми са Њим можемо бити и када смо сами, али то је ствар разумевања срцем", подвлачи Владика Атанасије.   У овим тешким данима, многи тугују због растанка са својим најмилијима, те питамо како њих утешити? "Обуцимо се у свеоружије Божије" подсећа Владика на речи светог Апостола Павла, појашњавајући да је то позив "да се обучемо у јеванђељске врлине". "Потребно је да боље научимо како треба живети у свету у којем смо, очигледно је да смо у нечем грешили" поучава Епископ милешевски.   Замолили смо Преосвећеног Епископа Атанасија да каже коју реч и о јубилеју, 800 година милешевске светиње, која је током векова преживела све болести, ратове и недаће. Зар није чувени Бели анђео, чији приказ је отишао и у свемир и који ће и после нас руком показивати на покров у празном Христоовм гробу, довољан доказ онима који не верују, али и најбољи подсетник хришћанима да страха нема, већ живот вечни, живот у Христу?   Владика Атанасије каже да су околности страдања у којима се свет затекао сада мало одложиле саборну прославу 8 векова Милешеве. "Тај јубилеј дејствује, држи нас и даје нам снагу. И у овим страдањима се подсећамо на Божије присуство међу нама, на оно што су наши преци показали - Васкрсну силу, силу трајања, моћ истрајавања у искушењима и страдањима" истиче Владика и додаје: "Наша вера је таква да даје снагу, неуништивост, а само присуство Христа Васкрслога може објаснити то трајање на овом простору". "Нема јачег мотива у уметности од призора са гроба Христовог", каже између осталог Преосвећени Епископ милешевски г. Атанасије (Ракита) у овом празничном разговору за Радио "Слово љубве".

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...