Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Milan Nikolic

Позив свим теолозима на разговор

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЧЛАН

Ὄνομα δὲ, τῷ μὲν ἀνάρχῳ, Πατήρ· τῇ δὲ ἀρχῇ, Υἱός· τῷ δὲ μετὰ τῆς ἀρχῆς, Πνεῦμα ἅγιον. Φύσις δὲ τοῖς τρισὶ μία, Θεός. Ἕνωσις δὲ, ὁ Πατὴρ, ἐξ οὗ, καὶ πρὸς ὃν ἀνάγεται τὰ ἑξῆς...[1]

 

Беспочетном је име Отац, почетку Син, а ономе који са почетком Дух Свети. А природа те тројице је једна, Бог. Јединство је Отац, од којег су и ка којем се узводе друга двојица [Син и Дух Свети];

 

[1] Λόγος 42, 15; PG 36, 476В.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

ὅταν μὲν οὖν πρὸς τὴν θεότητα βλέψωμεν, καὶ τὴν πρώτην αἰτίαν, καὶ τὴν μοναρχίαν, ἑν ἡμῖν τὸ φανταζόμενον· ὅταν δὲ πρὸς τὰ ἐν οἷς ἡ θεότης, καὶ τὰ ἐκ τῆς πρώτης αἰτίας ἀχρόνως ἐκεῖθεν ὄντα καὶ ὁμοδόξως, τρία τὰ προσκυνούμενα.[1]

 

По нама, Бог је један јер је једно божанство; и према једноме се односе они који од њега имају порекло [буквално: који су подигнути од њега], иако верујемо у Тројицу...

Дакле, када гледамо према божанству, ка првом узроку и ка једноначалству [монархији], у себи замишљамо једно; а када гледамо ка онима у којима је божанство, који су из првог узрока, одатле бивајући безвременски и са истом славом, тада исповедамо тројицу.

 

[1] Λόγος 31, 14; PG 36, 149А.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Τηροῖτο δ᾿ ἂν, ὡς ὁ ἐμὸς λόγος, εἷς μὲν Θεὸς, εἰς ἑν αἴτιον καὶ Υἱοῦ καὶ Πνεύματος ἀναφερομένων, οὐ συντιθεμένων, οὐδὲ συναλειφομένων· καὶ κατὰ τὸ ἑν καὶ ταυτὸ τῆς θεότητος, ἵνα οὕτως ὀνομάσω, κίνημά τε καὶ βούλημα, καὶ τὴν τῆς οὐσίας ταυτότητα.[1]

 

По мом мишљењу, то да је Бог један чува се ако се Син и Дух узводе ка једном узроку, на спајајући их, нити их мешајући; односити их ка једном и истом, да га тако назовем, покрету и вољи божанства и једнакости суштине.

 

[1] Λόγος 20, 7; PG 35, 1073А.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

μήτε τῷ Πατρὶ τὸ τῆς ἀρχῆς κατασμικρύνειν ἀξίωμα, τῆς ὡς Πατρὶ καὶ γεννήτορι· μικρῶν γὰρ ἂν εἴη καὶ ἀναξίων ἀρχὴ, μὴ θεότητος ὢν αἴτιος τῆς ἐν Υἱῷ καὶ Πνεύματι θεωρουμένης.[1]

 

Не умањивати Оцу достојанство да буде начело, што Оцу и припада као родитељу; јер био би начело нечег малог и недостојног, уколико није узрочник божанства које се созерцава у Сину и Духу.

 

[1] Λόγος 20, 6; PG 35, 1072C.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

μικρῶν γὰρ ἂν εἴη καὶ ἀναξίων ἀρχὴ, μᾶλλον δὲ μικρῶς τε καὶ ἀναξίως, μὴ θεότητος ὢν ἀρχὴ καὶ ἀγαθότητος, τῆς ἐν Υἱῷ καὶ Πνεύματι θεωρουμένης...[1]

 

он [Отац] би био начело неких малих и недостојних, или јасније речено, начело у малом и недостојном смислу, ако није начело божанства и доброте, које се созерцава у Сину и Духу.

 

[1] Λόγος 2, 38; PG 35, 445C.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Μήτε ἀρχὰς τρεῖς, ἵνα μὴ Ἑλληνικόν, ἢ τὸ πολύθεον· μήτε μίαν μὲν, Ἰουδαϊκὴν δὲ στενήν τινα, καὶ φθονεράν, καὶ ἀδύνατον· ἢ τῷ ἀναλίσκειν εἰς ἑαυτὴν θεότητα, ὃ τοῖς προάγουσι μὲν ἐκ τοῦ Πατρὸς τὸν Υἱόν, εἰς αὐτὸν δὲ πάλιν ἀναλύουσιν ἤρεσεν· ἢ τῷ καταβάλλειν τὰς φύσεις, καὶ ἀλλοτριοῦν θεότητος, ὃ τοῖς νῦν ἀρέσκει σοφοῖς...[1]

 

Нити [исповедамо] три начела, да не буде јелинско, или многобожачко; нити пак [исповедамо] јудејско једно које је стиснуто, завидно и немоћно; односно, као да божанство само себе поништава, што чине они који иако изводе Сина од Оца, ипак га поново разрешују [назад у монаду][2]; или свлачити доле њихове [Сина и Духа Светога] природе и чинити их страним божанству,[3] какве исправке чине неки садашњи мудраци...

 

[1] Λόγος 25, 16; PG 35, 1220D-1221A.

[2] Ово се односи на савелијанство.

[3] Ово се односи на аријанство.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Све горе наведено су речи Светог Григорија Богослова. Ја бих га назвао Оцем тријадологије, Оцем богословља - буквано је родио православно богословље.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
Управо сада, Александар Милојков рече

Појам слободе где ми прво постојимо па онда одлучујемо о односима јесте појам наше људске и то пале егзистенције. Њу у Христу ваља да превазиђемо.

Е...

Управо сада, Александар Милојков рече

Суштина хришћанства је једнинство, заједница - литургијски догађај Христа

Овде је превелик скок - оправдано, с обзиром на контекст, али мало ћу да "пецнем", нека буде дигресиј(иц)а - пробелм се јавио код нас данас у начину превазилажења јер смо ту, у том процесу, закалаузили Етику. Очекујемо све од Господа! Господ даје заповест о "другости", заповест љубави - али она је не-и-спу-њи-ва  без Етике, а и сама заповест је Етика и налаже да нам онај нај-бли-жи буде први у хијерархији "другости"...али ми ради неких наших "узвишених циљева" то јако често не испуњавамо.

------

Сад Александар удара са "касетним бомбама" :) Зато је Николај превелики, човек пева Богу, а људи слупају, разрешава најдогоматскију догматику, не да ти убије мозак, него ти загрејје срце, озари ум, утопли душу...."распевана Лира Духа Светога"...а кад почну ови са јелинским методама...ле-ле...

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

О слободи унутартројичних односа, Свети Григорије:

ὁ μὲν γεννήτωρ καὶ προβολεύς, λέγω δὲ ἀπαθῶς, καὶ ἀχρόνως, καὶ ἀσωμάτως· τῶν δέ, τὸ μὲν γέννημα, τὸ δὲ πρόβλημα, ἢ οὐκ οἶδ᾿ ὅπως ἄν τις ταῦτα καλέσειεν, ἀφελὼν πάντῃ τῶν ὁρωμένων. οὐ γὰρ δὴ ὑπέρχυσιν ἀγαθότητος εἰπεῖν θαρρήσομεν, ὃ τῶν παρ᾿ Ἕλλησι φιλοσοφησάντων εἰπεῖν τις ἐτόλμησεν, οἷον κρατήρ τις ὑπερερρύῃ, σαφῶς οὑτωσὶ λέγων, ἐν οἷς περὶ πρώτου αἰτίου καὶ δευτέρου φιλοσοφεῖ· μή ποτε ἀκούσιον τὴν γέννησιν εἰσαγάγωμεν, καὶ οἷον περίττωμά τι φυσικὸν καὶ δυσκάθεκτον, ἥκιστα ταῖς περὶ θεότητος ὑπονοίαις πρέπον. διὰ τοῦτο ἐπὶ τῶν ἡμετέρων ὅρων ἱστάμενοι τὸ ἀγέννητον εἰσάγομεν, καὶ τὸ γεννητόν, καὶ τὸ ἐκ τοῦ πατρὸς ἐκπορευόμενον, ὥς πού φησιν αὐτὸς ὁ θεὸς καὶ λόγος.[1]

 

Он [Отац] је родитељ и исходитељ, кажем пак [да је то] бестрасно, безвремено и бестелесно: њих [Сина и Духа Светога] дакле [родитељ и исходитељ], од којих је један род, а други исхођење, или не знам како би се то другачије рекло, само нек се одстрани све видљиво. Јер, нећу се охрабрити да говорим о преливању добра, као када се препуни ћуп, што се усудио да говори неки од грчких философа, који је философирао о првом и другом узроку.[2] Ми пак не уводимо рођење које би било невољно [усиљено], попут природног излучивања које се тешко задржава, што је нешто што најмање заслужује наше поимање божанства. Због тога, утврђујући се унутар наших граница уводимо [у наше учење] нерођеног, рођеног и од Оца исходећег, као што негде каже и сам Бог и Логос.

 

[1] Λόγος 29, 2; PG 36, 76C.

[2] Вероватно се ради о Порфирију. Свети Августин такође помиње његово учење о два, односно Плотиново учење о три начела: De civitate Dei X, 24; PL 41, 300.

 

Кључни термин у овом Григоријевом појашњењу је ἀκούσιον.[1] Односи се на личност и означава невољно деловање (које је неспојиво са личносношћу).[2] Конкретно речено, Григорије тврдњом да у говорењу о монади која се од искони покренула не уводи невољно рођење (ἀκούσιον τὴν γέννησιν) дефинише божанско ἀρχή или αἰτία као личност. Тако, монада, односно ἀρχή је γεννήτωρ καὶ προβολεύς, ипостас Оца. Дакле, ἀρχή као личност Григорије доводи у везу, тачније повезује са слободом. То говори да је божанско ἀρχή вољно екстатично биће, личност и овде Григорије прави отклон у односу на неоплатонску екстатичност или преливање безличног Једног. Ту безличну природу,  да је тако назовемо, суштину која постоји per se, Григорије везује за невољност, односно за природну нужност.

 

[1] У свом повезивању слободе са појмом αἰτία, на овај Григоријев израз позива се и митрополит Зизијулас, Заједница и другост, 139.

[2] G.W.H. Lampe, „ἀκούσιος“, A Patristic Greek Lexicon, 64.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 4 минута, Ćiriličar рече

Овде је превелик скок - оправдано, с обзиром на контекст, али мало ћу да "пецнем", нека буде дигресиј(иц)а - пробелм се јавио код нас данас у начину превазилажења јер смо ту, у том процесу, закалаузили Етику. Очекујемо све од Господа! Господ даје заповест о "другости", заповест љубави - али она је не-и-спу-њи-ва  без Етике, а и сама заповест је Етика и налаже да нам онај нај-бли-жи буде први у хијерархији "другости"...али ми ради неких наших "узвишених циљева" то јако често не испуњавамо.

 

То је друга (и важна тема), али ја нисам неко ко умањује значај хришћанске етике. Наравно да је важна. Литургија није пелцовање Христом - већ живот у Христу. А у животу човек мора да научи да се односи према другоме - то и јесте оно преображавање од палог начина постојања о којем сам горе говорио. Зато је потребна хришћанска етика - као педагог врлина, као учитељ досезања праве онтологије.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
Пре сат времена, Ćiriličar рече

Не секирај се роде, воли тебе Ацо, мене је блокирао...

Одблокиран си. Уздравље.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
Управо сада, Александар Милојков рече

али ја нисам неко ко умањује значај хришћанске етике

Напоменуо сам да је дигресија, да је "пецкање" (не тебе, наше теологије) и да није превелик скок с обзиром на контекст...али да ту празнину треба посебно обрађивати јер је рак-рана данашњице наше.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 17 минута, Ćiriličar рече

Сад Александар удара са "касетним бомбама" :) Зато је Николај превелики, човек пева Богу, а људи слупају, разрешава најдогоматскију догматику, не да ти убије мозак, него ти загрејје срце, озари ум, утопли душу...."распевана Лира Духа Светога"...а кад почну ови са јелинским методама...ле-ле...

 

Да бисмо певали, морамо пре тога да научимо речи песме. Ја цитирам Светог Григорија Богослова (који је такође певао Богу), да бисмо научили речи, да можемо певати. Проблем је кад човек хоће да пева а не зна речи песме. Није га баш пријатно слушати.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 2 минута, Ćiriličar рече

Напоменуо сам да је дигресија, да је "пецкање" (не тебе, наше теологије) и да није превелик скок с обзиром на контекст...али да ту празнину треба посебно обрађивати јер је рак-рана данашњице наше.

То је велика и важна тема. Свакако да нам данас недостаје квалутетних теолошких говора (радова) на тему правог односа онтологије и етика и на тему правог појма хришћанске етике. Нажалост, често имамо поларизацију - да се етика схвата као идеологија, која и нема везе са заједништвом, чак више вуче ка индивидуализму и, са друге стране, да онтологија представља формализам - пелцовање Христом, како сам горе рекао.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
Управо сада, Александар Милојков рече

Нажалост, често имамо поларизацију - да се етика схвата као идеологија, која и нема везе са заједништвом, чак више вуче ка индивидуализму и, са друге стране, да онтологија представља формализам - пелцовање Христом, како сам горе рекао.

Амин!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Поводом изјаве председника Црне Горе Мила Ђукановића да ”Црној Гори треба сопствена Црква да учврсти свој идентитет” на твитеру се огласио игуман манастира Високи Дечани поручивши да ”председник заборавља да је Црна Гора секуларна држава и да православна Црква данас све више делује у мултиетничким срединама и не може и не сме да буде експозитура ниједне државе или режима”.     Игуман Сава је истакао да СПЦ није државна црква Србије већ већинска Црква у неколико земаља а присутна је на свим континентима.   ”Не чине је само грађани Србије већ више земаља. Идеја стварања тзв. црногорске цркве је рецидив комунистичког и тоталитарног менталитета кога се неки политичари још нису ослободили” – поручио је отац Сава.   ”Српска Православна Црква има вернике различитих националности и језика а служба се служи на свим језицима земаља где Црква делује. У нашим редовима има Американаца, Немаца, Талијана, Француза итд. Концепт националних Цркава сваким даном се превазилази у једном глобалном друштву”, истакао је игуман Манастира Високи Дечани и као пример навео Руску Православну Цркву.   ”У згради Московске патријаршије видимо патријархов трон окружен заставама држава у којима Московска Патријаршија делује. Она није више само Руска Црква, већ постоји широм света, иако је заснована на руској традицији”, подсетио је отац Сава и нагласио да је  идеја да свака нова држава треба да оформи своју цркву заправо покушај коришћења Цркве у политичке сврхе.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Члановима Одбора предочени најновији и најдрастичнији примери кршења најосновнијих људских права у Црној Гори.   Повезана вест:    Епископ диоклијски Методије и прота Радомир Никчевић у својству изасланика Епископског савета у радној посети Вашингтону   У наставку своје мисије упознавања америчких званичника и јавности Сједињених Америчких Држава у целини са тешким стањем у Црној Гори, изазваним грубим нарушавањем људских права од стране државних структура, изасланици Епископског савета Српске Православне Цркве у Црној Гори, Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије и протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, архијерејски намјесник херцегновски, сусрели су се у Вашингтону и са члановима Хелсиншког одбора Конгреса Сједињених Америчких Држава.   За разлику од Хелсиншких одбора у другим државама, овај одбор у САД није невладина организација већ један од значајних одбора америчког Конгреса, државна комисија задужена за надзирање и унапређивање људских права, војне безбедности и економске сарадње у 57 земаља Европе, Евроазије и Северне Америке. Девет чланова Хелсиншког одбора америчког Конгреса чланови су вишег конгресног дома – Сената, девет чланова нижег – Представничког дома, а три члана су извршни грански званичници.   Како се наводи и на званичном сајту Одбора, Црна Гора, „најмања од бивших југословенских република“, досад је била предмет појачане пажње Хелсиншког одбора америчког Конгреса као земља у којој је уочена трговина људима и земља са наглашеном «унутрашњом разноврсношћу, чији су носиоци националне мањине и битни део православне словенске популације која више настоји на одржавању тесних веза са Србијом него што истиче неки свој различити идентитет“.   Изасланици Епископског савета Српске Православне Цркве у Црној Гори документовано су предочили члановима Одбора најновији и најдрастичнији пример кршења најосновнијих људских права, озакоњеног усвајањем тзв. Закона о слободи вероисповести и правном положају верских заједница, који Епархије Српске Православне Цркве у Црној Гори настоји да лиши њихове вековне имовине и готово им онемогући даље деловање, кршећи тиме право на неповредивост својине и самим православним верницима право на слободу вероисповести. Представници наше Цркве указали су исто тако на  атмосферу уцена и претњи учесницима молитвено-протестних ходова и медијских манипулација од стране носилаца власти у Црној Гори, којима се крше људска права на мирна окупљања и слободу говора. Подсетили су и на дугогодишњи процес изгона српског језика и писма и културе из јавног живота и школства Црне Горе у чијем се систему образовања форсирају једнострана тумачења и схватања владајуће партије и њених идеолога, и намећу системски као једини истинити поглед на садашњост и прошлост Црне Горе.   Чланови Хелсиншког одбора америчког Конгреса изразили су спремност да пажљиво размотре аргументе и правне предлошке које им је изасланство Епископског савета Српске Православне Цркве у Црној Гори уручило.   Представници наше Цркве настављају своју мисију у главном граду Сједињених Америчких Држава.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...