Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

@Александар Милојков 

Тројица је превечно сједињена, пре и после извођења Двојице из Једнога. Мени причаш да ја нешто погрешно разумем, а ти не можеш ни једну реченицу да не изокренеш.

Жалосно је што нећеш да разговараш. Уплашен си, јер ниси слободан. Робот си који није поштеђен багова. Трагедија. Само кад би хтео да разговараш, а не да се правиш нечим што ниси.

Хајде реци за коју хулу ме оптужујеш? Буди макар пристојан. Свети Николај Жички је говорио о првој и другој вечности и да је Тројица увек сједињена. Одакле теби пада на памет да су се Ипостаси састале раздвојене? То нико жив није рекао, него знаш да учитаваш и изврћеш, а исто тако и да оптужујеш друге за своје манире. Рекао бих ти нешто оштрије, али треба бити пристојан.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Milan Nikolic Ја ћу се само на Светог Владику осврнути...да не пишем километре, а могао бих, о његовим разлозима за "догматизацијом" Молитава (а и других дела), само да кажем да је он богонадахнуто поимао највеће дубина и висине, али је то "спуштао" на себе/нас, нашу палост, а све у сотериолошке, спасењске, сврхе. И то је радио бриљантно, зато и јесу у њему проговорили св. Григорије, Јован и Василије (Боголов, Златоуст и Велики).

Ти си помињао како Николај сматра да имају две вечности, постојање пре постојања (ја се плашим и написати Кога, нашег Бога, Једнога у Тројици и Тројице у Једноме), а то је велика омашка...Николај "хиперболише" овде са тим појмовима, и не смеш ионако мали, уски контекст, једне Молитве тако брутално тргати и пребацивати у други. Ем си "потргао" Николајеве речи, ем си их онда "преселио" у своје неке контесте и поимања - неће моћи, роде!

Он је сагледао своје постојање (неше) у Творцу: Ваистину био сам у Теби од првог пробуђења Твога, због чега се и осећам у Теби као у дому своме (не што смо били, него је Бог свезнајући и самосебезнајући, и не у некој преддестинативној појави везано за нас).

Затим повукао паралелу са постојањем (=јеством) Онога/Оних Који Јесте/Јесу, и то чисто без остављања икавих простора за дилеме: Ни Отац није пре Сина, ни Син није пре Оца, ни Дух Свесвети није пре ни после Оца и Сина. Као човек при буђењу што одједном и истовремено отвори оба ока, тако су се одједном и истовремено отвориле три ипостаси у Теби. Нема Оца без Сина ни Сина без Духа Светога.

Када је направио увод, а Николају је све увод ради једног циља - спасења - он завршава сотериолошки (та форма прати све олитве, а све Николајево дело је такво и са тим циљем):  Није ли историја моје душе тумач историје свега створенога, свега иситњеног и свега уједињеног? И Тебе, домовино моја, и Тебе је - опрости - тумач душа моја. Домовино моја, спаси ме од навале туђинаца на мене. Животе мој, сагори све упљувке смрти на души мојој и на телу моме.

Поцепао си Светом Владики контест, узео метафорично-хиперболичне речи из њега, и преместио у неку своју причу. А игнорисао си кристално јасни сажетак односа Св. Тројице. Једино што прихватам у твојој опаски, јесте да си сагледао (валда) да су Молитве пуне догматског богословља, али са њим се не треба играти.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, Milan Nikolic рече

Значи, мислиш да није могло ни једно друго Лице Свете Трпјице осим Сина да се оваплоти. По теби, није било слободе, није било саветовања, него је нужно Син оваплоћен.

Немој да се бојиш могућности да је било које Лице Тројице могло бити узрочник у божанском постојању. Знам да си учен, да си пронашао истину и слободу, међутим, није довољно само учити о томе.

Опет кажем, говорим ти оно што видим и чему сведочим. Не бих се ни ја бакћао са тобом да није у питању ,,слобода" коју мислиш да разумеш како треба. Размисли, да ли је Отац нужно узрочник, да ли је морала личност Оца бити та која ће узроковати другу Двојицу или је то била могућност за свако од Лица Тројице, које је препуштено од стране Двојице једном Лицу које је пристало на то?

Милане, можда уносиш превише логике тамо гдје она престаје да важи, мислим да није проблем шпекулисати  али врло опрезно, и са циљем.

Ако је свјет створен у Логосу - Логос се морао оваплотити. Да ли је могао бити створен у неком другом лицу, можда и вјероватно би другачије изгледао. Али чему то питам?

Када говориш да видиш и сведочиш на шта мислиш? Гдје су по теби границе Богопознања?

Ти знаш да и  у међуљудским односима тамо гдје почиње љубав умовање престаје.

То не значи да је љубав не смислена, него мултисмислена, али шта може ум него да се диви и дивљење је његов крајњи домет.

Продирање умом у област љубави, да би се она схватла, као са створеним стихијама је непристојно. Љубав је за учествовање не за поимање.

Па ми створеној природи можемо донекле прићи умом а онда само чуђење и дивљење, а нестворену никад нећемо сазнати.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ćiriličar 

Молим те да не учитаваш шта сам и како разумео. Опет кажем, ја говорим оно што видим, из искуства и чему сведочим. Ја се никад не бих хватао за речи отаца да то није нужно ради доказивања онима који сумњају у оно што говорим. Једно је дебатовати и доказивати, а сасвим друго је богословствовати. Ово друго желим ја, да говорим оно што видим и када ми Бог то да.

Могу да допринесем свим питањима који муче савремену Цркву, а што се нагомилава од првих векова. Ја не тражим никакву част, само сам тужан због тога што се у нашој Цркви одбацују нове речи и појашњења која неко даје из искуства. Срби су то. Али то је страно Србима. Барем би требало бити.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Milan Nikolic рече

Једно је дебатовати и доказивати, а сасвим друго је богословствовати. Ово друго желим ја, да говорим оно што видим и када ми Бог то да.

Можемо ли са дужним поштовањем дебатовати о твоме искуству?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, Milan Nikolic рече

@Bokisd 

Није реч о томе да Личности Тројице могу да мењају улоге, него да при излажењу Двојице из Једнога и начину на који ће Двојица изићи, није било нужности и предодређености које ће Лице имати улогу узрока, рођеног или исхођеног.

Свети Николај Жички говори о првој и другој вечности. У првој, (ја објашњавам) није било одређено које ће Лице бити Отац, Син или Дух, односно које ће Лице имати какву улогу и место у божанском поретку. О тој слободи желим да разговарамо.

Ако неко каже да је Отац, који је у другој вечности то што јесте, морао бити, нужно, Отац и умати улогу Узрока, без да је неко друго Лице Тројице могло бити Узрок, онда се поставља питање истините онтолошке слободе.

Зар је алтернатива да Тројица не би ни постојала да Отац, који је Узрок, није био Узрок, да би се, тобоже, говорило о неком монотеизму? Зато треба размислити о слободи која, заиста, превазилази сваку могућу нужност, али која, пре свега, укључује сабор и слободу сваке личности.

Син и Дух слободно препуштају Оцу улогу Узрока, тј. да буде Отац, а то значи да су Лица Тројице имала саветовање и одлучивање о сопственим улогама. За мене је то једини начин истинске слободе да божанска Личност буде то што буде.

ОВО ШТО ИЗНОСИТЕ, ДА ЛИ ЗБОГ НЕДОСТАТКА ТЕОЛОШКОГ ОБРАЗОВАЊА (ЈЕР ПО ОБРАЗОВАЊУ И НИСТЕ ТЕОЛОГ), ТЕ С ТИМ У ВЕЗИ И ОДГОВАРАЈУЋЕ МЕТОДОЛОГИЈЕ, ВОКАБУЛАРА ИЛИ ЧЕГА ВЕЋ, ВИ ОВДЕ ГОВОРИТЕ О НЕЧЕМУ ШТО НЕМА ВЕЗЕ СА ПРАВОСЛАВНОМ ТЕОЛОГИЈОМ И ТО ШТО ПИШЕТЕ ЈЕ У НАЈМАЊУ РУКУ ВАШЕ ЉУДСКО УМОВАЊЕ КОЈЕ ЋЕ ВАС БЕЗУСЛОВНО ОДВЕСТИ У ЈЕРЕС. ЗБОГ ТОГА МОРАМО ДА УПОЗОРИМО ЧЛАНСТВО И ЧИТАОЦЕ ТЕМЕ ДА ВАШЕ ПОРУКЕ УЗИМАЈУ СА ВЕЛИКОМ РЕЗЕРВОМ. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ако је свјет створен у Логосу - Логос се морао оваплотити. Да ли је могао бити створен у неком другом лицу, можда и вјероватно би другачије изгледао.

Свет није створен једино у Логосу, него подједнако у свим Лицима Тројице. Нити логоси твари припадају једино Логосу, него подједнако свим Лицима Тројице, с тим да има логоса који су искључиво Логосови, али има и логоса који су искључиво Очеви, као и логоси који су искључиво Духа Светога. Логоси твари су као индивидеалне воље сваког Лица Тројице, које резултују као једна воља, а логоси својим састављањима изграђују творевину.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Milan Nikolic рече

Свет није створен једино у Логосу, него подједнако у свим Лицима Тројице. Нити логоси твари припадају једино Логосу, него подједнако свим Лицима Тројице, с тим да има логоса који су искључиво Логосови, али има и логоса који су искључиво Очеви, као и логоси који су искључиво Духа Светога. Логоси твари су као индивидеалне воље сваког Лица Тројице, које резултују као једна воља, а логоси својим састављањима изграђују творевину.

Милане, опет бркаш, али пошто већ хоћеш да допинесеш мораш прихватити преиспитивање свога искуства и онога што видиш.

Једна је воља и енергија у Светој Троици, то мораш да знаш.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Поуке.орг инфо рече

ОВО ШТО ИЗНОСИТЕ, ДА ЛИ ЗБОГ НЕДОСТАТКА ТЕОЛОШКОГ ОБРАЗОВАЊА (ЈЕР ПО ОБРАЗОВАЊУ И НИСТЕ ТЕОЛОГ), ТЕ С ТИМ У ВЕЗИ И ОДГОВАРАЈУЋЕ МЕТОДОЛОГИЈЕ, ВОКАБУЛАРА ИЛИ ЧЕГА ВЕЋ, ВИ ОВДЕ ГОВОРИТЕ О НЕЧЕМУ ШТО НЕМА ВЕЗЕ СА ПРАВОСЛАВНОМ ТЕОЛОГИЈОМ И ТО ШТО ПИШЕТЕ ЈЕ У НАЈМАЊУ РУКУ ВАШЕ ЉУДСКО УМОВАЊЕ КОЈЕ ЋЕ ВАС БЕЗУСЛОВНО ОДВЕСТИ У ЈЕРЕС. ЗБОГ ТОГА МОРАМО ДА УПОЗОРИМО ЧЛАНСТВО И ЧИТАОЦЕ ТЕМЕ ДА ВАШЕ ПОРУКЕ УЗИМАЈУ СА ВЕЛИКОМ РЕЗЕРВОМ. 

 

Прихватам упозорење и спреман сам да се суочим са свим последицама, са испитивањима и својом одговорношћу. Оно о чему говорим ће се показати важним кроз наредне векове, јер ће Црква бити подељеније више него икада. Нудим, јер имам то, да објасним сваку актуелну проблематику која води или је већ довела до раскола. У принципу, Бог је једноставан, јер је Љубав и Заједница, али смо ми компликовани у својим расуђивањима. Од администрације тражим само слободу коју има било који други учесник.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Може бити да си свашта испројектово и предочио уму па сад то опажаш, то је у једном периоду историје умјетности било легално.

Али за теологију је виђење строжије. Најгоре је ако се још пристрасно заљепиш за слику. Можеш да упаднеш у самообману.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Можемо ли са дужним поштовањем дебатовати о твоме искуству?

Можемо. Све ово о чему говорим видим пред собом. Свестан сам да људи, једноставно, не могу тек тако да поверују у то. Тражим само да разговарамо и да одговарам.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Milan Nikolic Ок Мишуре, нема љутиш. Причамо, ја сам осеетљив на Николаја :) Ништа лоше...рекао сам да не пратим темз тек површно - не значи да тебе критикујем што је форсираш, ја те ствари не созерцавам. Ако сам ти спочитао нешто, опрости...па драго ми је ако није како сам рекао...али ипак сам бацио око на тему...није баш паралела на месту, ал ајде, ако сматраш да јесте.

Него ипак и увек:

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Пресвета Тројице. помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владико, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.

Господе помилуј; Господе помилуј, Господе помилуј!

_______

Ипак ти добро прочитај братов (мој, теби одмила) коментар о Светом Владики...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Може бити да си свашта испројектово и предочио уму па сад то опажаш, то је у једном периоду историје умјетности било легално.

Али за теологију је виђење строжије. Најгоре је ако се још пристрасно заљепиш за слику. Можеш да упаднеш у самообману.

 

Нема ништа лепше него залепити се за Слику по чијој смо обличју. Нећеш ме уплашити својим добронамерним упозорењима. Хајде да разговаарамо, ако желиш, о теологији. Можемо да укључимо и нас саме, али немојмо да сужавамо причу на нас.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хвала ти, још се надам да ће се укључити неко компетентнији да помогне, наравно свјестан си да ја  бар за сад не сагледавам заједно са тобом и да треба некако да ми рјечима опишеш то што видиш, а надам се и у изобилну помоћ Духа Светога који увјек помаже у комуникацији.

Моја су питања о мјесту тога што сагледаваш, да ли је у уму, или како смо то навикли споља, да ли свјет још постоји или је нестао. Да ли је свјетлост жива или је "неон".

Може лоше бити заљепити за слику Исуса Христа, јер није свака слика Икона, него и ту може бити обмане, зато оци молитвеници забрањују примање слика.

С тим у вези, да ли мислиш да се забрана односи на слике које примаш. Јер макар по оцима виђења су разна.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Теологија су наша деца, породица и ближњи. Искуство личносног односа са самим Богом долази једино кроз другога човека. Можемо овде разговарати о Тројици, али надам се да уочавате у чему је поента. Учење по себи неће нам открити Бога, него живот са другим и борба за врлине.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У уторак, 3. септембра 2019. године, када наша Црква прославља светог апостола Тадеја, свету мученицу Васу са децом њеном, као и свештеномученика Рафаила Шишатовачког, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у крагујевачком насељу Вашариште. Епископу су саслуживали протонамесник Александар Сенић и ђакон Урош Костић. За певницом су појали вероучитељ Марко Стевановић и ученици крагујевачке Богословије, а чтецира је г. Владан Степовић.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Присутним верницима Владика Јован протумачио је јеванђељску причу о призиву првих ученика Христових. “Данашње Јеванђеље говори нам како је Господ Исус Христос позвао двојицу првих својих ученика да иду за њим, а то су двојица браће - Петар и Андреја. Када их је Господ позвао, они су одмах оставили свој посао рибарски и пошли за Христом. За нас је овде посебно важно да видимо њихову вољу да оставе све ради спасења, јер онај који остави све ради спасења добија много више. Овде нас апостоли уче како треба живети од рада, да треба зарађивати поштено хлеб свој, а не јести хлеб са туђих леђа. Лењ и неодговоран човек једе хлеб са туђих леђа. Наш народ знао је често да говори да је најслађа кора хлеба не она која се украде од другог, него она кора хлеба коју човек стекне у зноју лица свога.    Позив Христов никад се није односио само на апостоле, него и на сваког човека, на сваког хришћанина. Бог сваког позива, а на човеку је да се одазове или одбије тај позив. Када човек одбије позив Бога, он онда прихвата позив оног другога који ремети хармонију, ред и поредак и све оно што је Бог устројио. Бог мери наш труд, наше време и Он нас увек позива преко Цркве, Јеванђеља и богослужења. Ако нисмо добили позив, учинимо да будемо позвани, тражимо, јер је Господ рекао ко тражи и ко куца њему се отвара. Врата раја затворена су само за оног човека који их сам затвори. Бог стално позива сваког човека, само што човек мора да “прочачка уши”, јер су нам уши затворене од наше гордости, сујете и овога света. Замолимо Господа да нас призове, да нас препозна као своје.    Ради човека и људи Бог се оваплотио, страдао и васкрсао, стога замолимо Бога и потрудимо се да препознамо шта је од чега вредније у животу. Тражимо оно што је вредније, а шта је вредније? Управо оно што је Господ рекао: “Иштите најпре Царства Божијега и правде Његове, а све ће вам се друго додати”. Нека нам Господ помогне да идемо за Њим. Ништа нам не вреди што смо се крстили, ако ништа од тога не примењујемо у својим животима”, закључио је Епископ Јован.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Доносимо репортажу Телевизије Храм о свештеној обитељи манастира Светог Николе на Озрену и разговор са игуманом архимандритом Гаврилом.     
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство викарни Епископ ремезијански г. Стефан (Шарић) богослужио је данас, 8. августа 2019. године, на дан преподобне Параскеве у храму посвећеном св. Петки у насељу Чукаричка Падина у Београду. Преосвећеном је саслуживало братство овог светог храма на челу са старешином, протојерејем-ставрофором Николом Трајковићем. Преосвећени Владика Стефан посебно је у беседи напоменуо да се св. Параскеви обраћају мајке, жене, девојке за потомство и породицу, тако да увек треба о празницима св. Параскеве, али и свим другима данима, да се сабирамо на молитви у храму.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
          Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Празновање храмовне славе – Светог пророка Илије, у палићкој парохији почело је у навечерје празника, свечаним вечерњим богослужењем којим је началствовао архимандрит Нектарије (Самарџић), клирик Епархије британско-скандинавске. Оцу Нектарију је, поред више свештеника и ђакона Епархије бачке, саслуживао јереј Станко Лакетић, професор Богословије у Сремским Карловцима.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-     На Илиндан, Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије служио је свету архијерејску Литургију у храму на Палићу, уз саслужење оца Нектарија, свештенства и ђаконства Епархије бачке. „Нека нам ревност светога Илије буде увек на уму у свим нашим немоћима и малодушностима које нас често опхрвавају, да се сетимо Божјег човека и да му се увек молимо“, поручио је владика Исихије. По отпусту Литургије, Епископ мохачки је поздравио присутни народ и пренео благослов и поздрав Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја.     Извор: Епархија бачка
    • Од Логос,
      Јелена Хаџи Ристић: „Нема на свијету темеља до Пећаршијиног. Пећка Патријаршија је дио нашег генетског кода“.
      ЗВУЧНИ ЗАПИС ЕМИСИЈЕ

      У емисији о српском Јерусалиму, о српској Светој земљи и Светињама које чува Косово и Метохија, настављамо да доливамо уље у кандило мајке  српских цркава- Пећке Патријаршије. О својим сјећањима на Пећ, одрастање, традицију, културу овог мјеста, посебном менталитету Пећанаца, говори нам Јелена Хаџи Ристић професор српског језика и књижевности из Пећи, која потиче из старе српске породице Хаџи Ристић, чији је прадједа Хаџи Риста, ктитор звоника на Пећкој Патријаршији и сам сахрањем у манастирској порти Пећке Патријаршије.
      По старом пећком обичају да се, када изађете из куће, обавезно окренете и пољубите док врата да би се, по вјеровању, вратили једног дана, Јелена је тог јутра 24. марта 1999. године,  пољубила своја кућна врата, али им се никада више није вратила.
      „Више не вјерујем у то вјеровање. Живим без дијела себе већ двадесет година. Док год горе косметска кандила, док год се та свјетлост негдје назире а назире се колико год да је нељуди газе, чини ми се да ће и Косово и Метохија живјети и оно мало српског народа што је на њему остало. И моја Пеће ће, управо захваљујући тим кандилима, бити обасјана као што ће бити обасјани и гробови мојих најближих и свих оних које сам знала а који почивају у Пећи, граду који је поред Призрена био најљепши град Метохије. У Пећи граду у којем данас нема ни једног становника српске националности“- каже са сјетом Јелена.
      О историјским подацима везаним за Пећку Патријаршију, браћи Макарију и Мехмед паши Соколовићима и стању у српском народу у вријеме обнављања Пећаршије говорила нам је професор историје из Суботице Татјана Попов а стихове своје пјесме „Недостојна“, управо за ову емисију, изрецитовала нам је историчар умјетности Драгана Албијанић из Суботице.

      Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...