Jump to content

Позив свим теолозима на разговор

Оцени ову тему


Recommended Posts

пре 17 минута, Александар Милојков рече

@Bokisd  и сутра ће један такав лупетач, као што видиш, да назове једног Зизијуласа или Игнатија јеретиком. 

Искрено, њему је потребан квалитетан духовник, како рекох. Ово што ради га или води у духовни проблем или показује већ постојање једног таквог проблема. Ја му ово кажем желећи му свако добро, а изнад свега духовно здравље.

Mislim da mora da se pazi kod razmatranja o ovim vrlo teskim i komplikovanim stvarima i pitanjima u vezi toga kako i na koji nacin postoji i kakvi su odnosi licnosti i sustine u sv.Trojici i to stvarno ne kazem tek kao neku retoriku,... skoro sam citao ovo od sv.Grigorija Bogoslova :

https://svetosavlje.org/sabrane-besede-2/29/

Reč XXVII – o bogoslovlju, prva ili uvodna

"Не може свако мудровати о Богу, да – не свако! Тај дар се не стиче охолошћу, нити се дарује онима који гамижу по земљи. Додаћу још и ово: не може се свагда богословствовати, и не пред сваким, нити се богословље може свакога дотаћи; увек треба имати меру: када, пред ким и колико. Не може свако богословствовати. Људи који желе то, обавезно морају преиспитати себе, а свој живот морају проводити у тиховању како би се потпуно очистили – и душу, и тело своје. Нечистима није безопасно да се дотичу онога што је чисто, као што и слабом човеку штети директно гледање у светлост сунца. Када је богословље могућно? Када се ослободимо спољашње учмалости[8] и метежа, када сила[9] која у нама влада буде слободна од неприличних и блудних мисли тј. непомешана са њима, слично лепоти помешаној са рђавим плодовима или миомирису сједињеном са смрадом. Нема сумње да човек треба да буде чист и очишћен тј. испражњен, како би могао разумети Бога, а тек када настане време онда расуђивати о правом богословљу.[10] 

itd..... Na mene licno je ovo ostavilo bas jak utisak i stvarno se pitam da li sam ja ovakav kakav sam (a nisam bas neki primer poboznog hriscanina, zaista) dostojan da sad ja kao nesto pisem na tako uzvisenu i preuzvisenu temu postojanja sv.Trojice,... zar nije dovoljno da se veruje prostom verom u sv.Trojicu sta ce nam vise.... i tako mislim da i nas bratko Milance treba malo opreznije da pristupa ovim pitanjima i da slusa druge sta ima da kazu i da pazljivije cita svetitelje koji pisu o sv.Trojici....  to je ono sto mislim i mogu da kazem Aco....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

  • Replies 168
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Top Posters In This Topic

Popular Posts

@Milan Nikolic  Ep.David je pisao o ovome što tebe najviše interesuje   

ОВО ШТО ИЗНОСИТЕ, ДА ЛИ ЗБОГ НЕДОСТАТКА ТЕОЛОШКОГ ОБРАЗОВАЊА (ЈЕР ПО ОБРАЗОВАЊУ И НИСТЕ ТЕОЛОГ), ТЕ С ТИМ У ВЕЗИ И ОДГОВАРАЈУЋЕ МЕТОДОЛОГИЈЕ, ВОКАБУЛАРА ИЛИ ЧЕГА ВЕЋ, ВИ ОВДЕ ГОВОРИТЕ О НЕЧЕМУ ШТО НЕМ

Posted Images

@Александар Милојков 

Значи, мислиш да није могло ни једно друго Лице Свете Трпјице осим Сина да се оваплоти. По теби, није било слободе, није било саветовања, него је нужно Син оваплоћен.

Немој да се бојиш могућности да је било које Лице Тројице могло бити узрочник у божанском постојању. Знам да си учен, да си пронашао истину и слободу, међутим, није довољно само учити о томе.

Опет кажем, говорим ти оно што видим и чему сведочим. Не бих се ни ја бакћао са тобом да није у питању ,,слобода" коју мислиш да разумеш како треба. Размисли, да ли је Отац нужно узрочник, да ли је морала личност Оца бити та која ће узроковати другу Двојицу или је то била могућност за свако од Лица Тројице, које је препуштено од стране Двојице једном Лицу које је пристало на то?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Bokisd рече

... Na mene licno je ovo ostavilo bas jak utisak i stvarno se pitam da li sam ja ovakav kakav sam (a nisam bas neki primer poboznog hriscanina, zaista) dostojan da sad ja kao nesto pisem na tako uzvisenu i preuzvisenu temu postojanja sv.Trojice,

И ми који пишемо, пишемо о ономе што Оци рекоше. Наше богословствовање је труд да разумемо Оце. Они су богослови а ми смо више, што би рекао отац Оливер Суботић, историчари богословља.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Milan Nikolic нећу више да дискутујем са тобом на ову тему. Молим те да ме не узнемираваш таговањем.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Жичанин рече

Вучић је њему духовник.

А па зато има визије, све је јасно. :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Bokisd 

Није реч о томе да Личности Тројице могу да мењају улоге, него да при излажењу Двојице из Једнога и начину на који ће Двојица изићи, није било нужности и предодређености које ће Лице имати улогу узрока, рођеног или исхођеног.

Свети Николај Жички говори о првој и другој вечности. У првој, (ја објашњавам) није било одређено које ће Лице бити Отац, Син или Дух, односно које ће Лице имати какву улогу и место у божанском поретку. О тој слободи желим да разговарамо.

Ако неко каже да је Отац, који је у другој вечности то што јесте, морао бити, нужно, Отац и умати улогу Узрока, без да је неко друго Лице Тројице могло бити Узрок, онда се поставља питање истините онтолошке слободе.

Зар је алтернатива да Тројица не би ни постојала да Отац, који је Узрок, није био Узрок, да би се, тобоже, говорило о неком монотеизму? Зато треба размислити о слободи која, заиста, превазилази сваку могућу нужност, али која, пре свега, укључује сабор и слободу сваке личности.

Син и Дух слободно препуштају Оцу улогу Узрока, тј. да буде Отац, а то значи да су Лица Тројице имала саветовање и одлучивање о сопственим улогама. За мене је то једини начин истинске слободе да божанска Личност буде то што буде.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 33 минута, Александар Милојков рече

И ми који пишемо, пишемо о ономе што Оци рекоше. Наше богословствовање је труд да разумемо Оце. Они су богослови а ми смо више, што би рекао отац Оливер Суботић, историчари богословља.

Ни један свети отац није износио то што је износио, да би ти рекао ово што си рекао.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Milan Nikolic рече

Свети Николај Жички говори о првој и другој вечности

Где, у ком делу, беседи говори? Наведи, ја сам Николаја свега ишчитао и не сећам се тога.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ок. Не пратим  пажљиво тему, мало је то превисоко за мене и не сматрам ни важним за мене лично...не знам какве си паралеле направио са овим Владикиним....мислим да је у овој молитви кључ ово:

Но како сам могао тако безповратно поронути у Тебе и живети, ако никад пре нисам био у Теби? Ваистину био сам у Теби од првог пробуђења Твога, због чега се и осећам у Теби као у дому своме.

Па онда то товоје, па онда ово.

Ни Отац није пре Сина, ни Син није пре Оца, ни Дух Свесвети није пре ни после Оца и Сина. Као човек при буђењу што одједном и истовремено отвори оба ока, тако су се одједном и истовремено отвориле три ипостаси у Теби. Нема Оца без Сина ни Сина без Духа Светога.

Узгред, Молитве су пуне догматског богословља али на Николајев начин. Ипак оне су писане из других побуда. Молитве су писане у таквој литерарној форми да је једна молитва један контест. Сад, ако си ти овде нашао паралелу са темом ок, не улазим у то. Мислим да нема смисла говорити о две вечности, Сети Владика то тако изражава да изрази контекст.....речју, било који језик је муцав да изрази дубока созерцања....ипак су за нас предубока.

------

Митрополит је предубок човек, и ми можемо да причамо о неким "минорним" стварима (можда нам је еклисиологија најближа) па и да мало критикујемо, али са резервом (не искључиво), али ти си загризао превише. То су други нивои. Треба да знамо неку своју мери(иц)у. Рецимо да нам Милојков објасни митрополитово поимање "првог међу једнаким" :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Битно је да се о свему може причати на разумљив начин. Само, да ли сви хоће да чују? Изгледа да неће. Неки теолози обожавају конзервацију теологије, попут Милојкова. Велико разочарење. Антиталенат, робот. Тешко њему у шта је запао.

О свему што говорим не бих ни говорио без преке потребе. Неки модерни, али застрањени теолози, пренагласили су улогу Очеву и довели је до злоупотребе. О томе ћу подробно говорити када буде било прилике. Зато сам поставио једноставније питање које повезује целу тематику, па би било добро да се теолози изјасне. Да ли се логоси твари враћају у своје превечно стециште, где бејаху пре почетка стварања?

Онај ко неће да размишља и одговори на ово питање, може бити оправдан, али у данашњим оквирима не треба се сматрати теологом. У будућности ћемо имати вештачку интелигенцију и апликације, уместо некога попут Милојкова. Неко ко може читати и претраживати, није одмах и теолог.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 часа, Milan Nikolic рече

Син и Дух слободно препуштају Оцу улогу Узрока, тј. да буде Отац, а то значи да су Лица Тројице имала саветовање и одлучивање о сопственим улогама. За мене је то једини начин истинске слободе да божанска Личност буде то што буде.

Значи Тројица су постојала и пре рађања и исхођења, по теби? То су заправо биле три индивидуе (ваљда индијску Тримурти - Брама, Вишну и Шива), три бога која су се договорила да се ухвате у коло и да један буде отац, други син а трећи свети дух? Човече, да ли ти схваташ какву небивалу јерес одваљујеш? Ово ни Арију није падало на памет.

Лица Свете Тројице, Отац и Син и Свети Дух, не постоје мимо својих односа. Отац вечно рађа Сина и исходи Духа Светога. Нису они биле индивидуе па да се прво питају шта ће ко од њих да буде. Њихова слобода је вечна љубав, а не неко индивидуално бирање и одлучивање. А та слобода о којој ти причаш то је слобода коју искуствује пали човек - који прво постоји као индивидуа (самосталан, аутономан) па онда одлучује какве ће односе правити са другим индивидуала. Палост си пренео на Свету Тројицу - ужас!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 часа, Milan Nikolic рече

Ни један свети отац није износио то што је износио, да би ти рекао ово што си рекао.

Не лупај глупости. Ти Оце ниси ни читао. Лупеташ ко максим по дивизији. И администрација би требало да те опомене. Јер оваква хула на Свету Тројицу не би смела да буде дозвољена на православном форуму. Ја разумем да се неко мало погубу, па када га опомену да се поврати. Али теби не вреди говорити. Ти си тврдоглаво истрајан у језивим стварима које говориш - а говориш ужасну јерес која је небивала у историји Цркве. Превазишао си и Савелија и Арија и све њихове епигоне и сатрапе.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Milan Nikolic  Док се не дозовеш памети идеш на блок. Теби је потребан духовник, а богами и лекар за душу - психијатар.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Александар Милојков 

Тројица је превечно сједињена, пре и после извођења Двојице из Једнога. Мени причаш да ја нешто погрешно разумем, а ти не можеш ни једну реченицу да не изокренеш.

Жалосно је што нећеш да разговараш. Уплашен си, јер ниси слободан. Робот си који није поштеђен багова. Трагедија. Само кад би хтео да разговараш, а не да се правиш нечим што ниси.

Хајде реци за коју хулу ме оптужујеш? Буди макар пристојан. Свети Николај Жички је говорио о првој и другој вечности и да је Тројица увек сједињена. Одакле теби пада на памет да су се Ипостаси састале раздвојене? То нико жив није рекао, него знаш да учитаваш и изврћеш, а исто тако и да оптужујеш друге за своје манире. Рекао бих ти нешто оштрије, али треба бити пристојан.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Доносимо разговор са Његовим Преосвештенством Епископом милешевским г. Атанасијем који је реализован на програму Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке. Предстојатељ Цркве Божје у Епархији милешевској је говорио о актуелним темама црквеног живота. 
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ново издање емисије "Живе речи" на програму "Живе речи ТВ" биће уживо емитована у среду 22. Јула 2020. Лета Господњег од 20:30ч, када ће акатист Светом Петру, првом Митрополиту и чудотворцу Цетињском читати презвитер Слободан Лукић, парох црмнички из Митрополије црногорско-приморске. Специјални гост биће Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије (Ракита). Музички део емисије употпуниће група "Нектарија" из Ваљева. Модератор емисије биће катихета Бранислав Илић.    Животопис Епископа милешевског Атанасија (Раките)   Акатист Светом Петру, првом Митрополиту и чудотворцу Цетињском /pdf/
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Најава: Акатист и разговор са Епископом осечкопољским и барањским Г. Херувимом
      ZIVERECI.COM   Драга браћо и сестре, после дуго времена, опет смо заједно уз акатист блаженој матери Ксенији, али уз нови формат емисије, тако да ћемо кренути са акатистом, наставити са музичким гостима и завршити вече уз Владику осечко-пољског и барањског Господина Херувима. Будите са нама. Ако желите да подржите пројекат Живе Речи, то можете учинити на линку https://zivereci.com/podrzhite
       
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ових дана све су нас обрадовале нове пјесме Данице Црногорчевић наше најпопуларније младе умјетнице која се бави етно и духовном музиком које су велики допринос нашој борби за одбрану светиња. Најприје смо чули пјесму “Православље Црном Гором блиста”, за коју је објављен и спот, док је Даница пјесму “Весели се, српски роде”, премијерно преставила на Видовдан након молебана у подгоричком Саборном храму, док се спот за њу очекује у исто вријеме док снимамо овај разговор.   Звучни запис емисије   Спот за пјесму “Православље Црном Гором блиста“ реализовао је студио Иванград, каже Даница.   “Пјесма је снимљена још у марту, али је ова ситуација изазвана вирусом корона успорила њену реализацију. Написала попадија Дајана Петровић чланица гупе ,,Нектарија“, на чему сам јој захвална, јер сам је доживјела веома емотивно, с обзиром на нашу борбу за одбрану Светиња у Црној Гори.   Ово је пјесма која пријања за душу и улази у срца и душе оних који је чују. Аранжман је рађен у студију Александра Ковачевића у Београду док сам глас снимила у студију Радија ,,Светигора“. Захваљујући оштром оку свог супруга, који има велики дар за умјетност, нашли смо оне предивне локације на којима је спот снимљен. Признајем да, иако сам ја историчар умјетности, мој супруг ђакон Иван има већи умјетнички дар“- каже Даница која посебно истиче да јој подршка и љубав супруга и дјеце даје снагу.   Наслов за пјесму “Православље Црном Гором блиста“ дао је управо њен супруг ђакон Иван Црногорчевић.   “Ми се у Црној Гори боримо за одбрану Светиња. Иако нас ова пјесма “Весели се српски роде“ позива на радост, ипак на првом мјесту треба да нам буде молитва и само молитва за наше Светиње и народ у Црној Гори и шире. То је на првом мјесту па онда можемо да пјевамо и све остало“- каже наша дивна Даница која својом пјесмом, предивним гласом, ставом, понашањем и изгледом плијени, показујући како треба да изгледа православна хришћанка, мајка и супруга.     Даница додаје да је пјесма “Весели се српски роде“ јако захтјевна с обзиром на веома богат аранжман на коме је благодарна Александру Ковачевићу.     Са задовољством вам представљам нову пјесму: “ВЕСЕЛИ СЕ СРПСКИ РОДЕ”   Текст: Ђакон Иван Црногорчевић Музика: Ђакон Иван Црногорчевић, Даница Црногорчевић Арр. Александар Ковачевић   Кавал: Милош В. Николић Фрула: Милинко Ивановић Црни Гитара: Љуба Нинковић Виолина: Милица Кнежевић Хармоника и клавир: Александар Ковачевић   Пратећи вокали: Певачка група “Свети цар Давид” (Слађана Ковачевић, Јелена Кандић и Ана Дреч), Милица Кнежевић, Даница Црногорчевић, Александар Ковачевић.   Снимано и миксано у “AK Sound” студију, Београд 2020. године.   “Текст и музику рефрена за ову пјесму писао је мој супруг. Она повезује Црну Гору и Косово и Метохију јер смо сви једно и сви смо са Косова. Снимана је пуних пет сати у студију. Жељели смо спот за њу снимимо у Призрену али нас је ова новонастала ситуација спријечила у томе, тако да је спот једним дијелом снимљен у подгоричком Саборном храму док ће дио спота прекрити видовдански молебан, када је премијерно изведена“.   “Једва чекам да своје нове пјесме подијелим са свима вама уз наду да ће капела бити враћена на Ловћен и да ћемо, у њој, ако Бог да запјевати сви заједно као браћа“- каже Даница наглашавајући да јој је овај албум посебно драг јер је у питању компилација супруговог и њеног рада, који нам остављају у аманет.   “Иван је писао већину текстова, док сам музику писала ја. Снимили смо скоро читав албум, остало је да снимимо још двије пјесме у студију Александра Ковачевића који је за њих направио богате аранжмане“- каже Даница.   Она додаје да јој свакодневно стиже много порука од дјеце и омладине, због чега се посебно труди да се на својим наступима не појављује недолично обучена у нечему што одише овосвјетским стилом, трудећи се да и својим облачењем и изгледом буде узор дјевојчицама које воле њену пјесму.   Са Даницом смо разговарали и о васпитању дјеце и снази коју јој даје љубав породице, супруга Ивана, сина, ћерке и оног трећег које ће се, ако Бог да, родити за неколико мјесеци. “Праве вриједности треба тражити најприје у молитви и литургијском начину живота. Лијепо је што долазите на молебане и литије али дођите и на литургију да се причестите и осјетите пуноћу наше вјере православне“- каже Даница.     Осим новим пјесмама, Даница нас је посебно обрадовала, отпјевавши нам уживо у студију пјесме “Где си било јаре моје“ и “Црвен цвете“.       Повезан садржај:    Даница Црногорчевић у интервјуу за "Православље": Трудећи се у свом духовном, интелектуалном и моралном изграђивању, допринећемо прије свега себи, породици, Цркви и друштву!   Ангелски глас наше сестре Данице Црногорчевић испунио радошћу и одушевљењем сабране на литији   „Црква Света“ нова песма Данице Црногорчевић - спот је снимљен у острошкој светињи   Ђаконица Даница Црногорчевић: Са љубављу певам Господу и своме роду!   Нова песма Данице Црногорчевић: Православље Црном Гором блиста   Даница Црногорчевић: Праве вриједности треба тражити најприје у молитви и литургијском начину живота!     Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На средишњим страницама јулско-августовског 374. Броја „Православног мисионара“, званичног мисионарског гласила Српске православне цркве за младе, објављен је разговор са Петком Луковић, катихетом Прве београдске гимназије. Разговор је водио катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве.   
      Петка Луковић: Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега!   О значају исихазма и односу тиховања и мисије Цркве; о начину превазилажења анти-исихастичких исушења, као и о породици као домаћој цркви, разговарамо са Петком Луковић, катихетом Прве београдске Гимназије.    *На самом почетку нашег разговора који ће бити саображен са темом овог броја, упознајте нас са ликом и делом Светог Григорија Паламе, као и са његовим доприносом на пољу исихазма?   Свети Григорије Палама је један од представника епохе византијског богословља. Живио је у првој половини 14. вијека. Као син сенатора на двору цара Андроника 2. Палеолога, имао је прилику да стекне одлично класично и хришћанско образовање. Међутим, између сјајне свјетске каријере и монашког живота, бира монаштво, у чему ће га слиједити и његова два брата, двије сестре и мајка удовица. Иако је изабрао пут чисте молитве и тиховања, живот светог Григорија, притом и не толико дуг, свега 63 године, није протекао баш мирно. У напору да одбрани не само исихију (тиховање), већ и богословско наслеђе по питању суштине и енергије Божије, Палама доживљава да буде третиран као јеретик у сопственој Цркви. Ипак, доживио је и да се такве осуде оповргну. Истина је убрзо изашла на видјело.  Тако и настаје опус овог светитеља, борбом за истину вјере. Његови списи, омилије и писма су догматско-полемичког и морално-аскетског садржаја. Он постаје највећи теолог и теоретичар исихазма (који је потекао још од Светог Симеона Новог Богослова), али је дошао у конфротацију са мишљењем савременикâ Светог Григорија, прије свих са Варлаамом Калабријским. Дакле, говоримо о једном подвижнику, теологу, епископу, о једном светитељу који је врло брзо, након само 9. година од свог представљена, био канонизован за свеца.   *У чему је сагледан исихазам и да ли он је својствен само монасима?   Исихазам свакако није својствен само монасима. То потврђује и намјера монаха исихаста који су још у јеку те молитвене традиције, у Солуну, створили кружок који се старао да прошири свој утицај и на интелектуалну елиту. Исихазам је подвижнички начин хришћанског живота, који се проводи у тиховању (исихији) уз непрестану Исусову молитву: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј нас“. Ову аскетску традицију одликује опитни или доживљајни карактер богопознања. То значи да постоји могућност да видимо, познамо и општимо са Богом, а да то није искључиво путем интелектуалног сазнања, емоција или чула. Исихазам је пут до таквог познања. Онако како су Христови ученици видјели Бога на гори Тавору, како је Павле на путу за Емаус, како су виђене све старозавјетне и новозавјетне теофаније, и ми данас можемо созерцавати ту исту теофанију, свјетлост, ту енергију Божију, кроз исихију. Говоримо о нествореној свјетлости која долази од нествореног Бога, о Божијој оприсутњеној енергији овдје у свијету. Бранећи исихију, Палама брани могућност непосредног општења са Богом и истинско обожење.    *Често се каже да живимо у анти-исихастичном времену.    Да потреба за аскезом постоји, видимо из тренутне ситуације у којој се налази човјек и сва природа. Свједоци смо једне експлоатације како човјека, тако и остале творевине. Нажалост, тек кад једно друштво погоди нека пошаст, била то болест или рат или нека друга друштвена, економска или политичка, на крају духовна криза, од које можда све и почиње, онда немамо куд него да се лијечимо и поправљамо.  Потреба за аскезом долази онда када се човјеково тијело презасити одређеним стварима, а душа остане неухрањена. Човјек постаје уморан и немоћан, осјећа се лоше, док се кроз аскезу добија супротан ефекат, ефекат лакоће, слободе и мира, како душевног, тако и тјелесног. Често слушамо крилатицу: „У здравом тијелу и здрав дух“. Како уопште покренути своје тијело ако је душа уморна и болесна? Одакле онда воља и сила да се то тијело покрене и оздрави? Шта чему претходи. Зар неком (по)кретању (нпр. тренирању у теретани) не претходи мисао и одлука о тој радњи? Ако бисмо овај мото обогатили неком исихастичком кованицом то би, чини ми се, био онда један заиста продуктиван савјет. За Светог Григорија, философија ипак остаје инфериорна у односу на теологију кад је у питању богопознање. Хоће рећи да се Бог не може срести само путем философије, она може веома послужити на том путу, али до обожења нас ипак води благодат. Ту благодат можемо задобити управо исихастичким начином живота, како би задобили „духовне очи“, што не искључује и остале хришћанске праксе, али сада смо посветили пажњу једној од њих, коју не би било лоше испробати.   *Према сведочанству преподобног Порфирија Кавсокаливита, безмолвије је постојани темељ мисије Цркве. У овом духу реците нам нешто о односу мисије и исихије (тиховања)?   Монаси који су свој живот посветили молитви, свакако представљају постојан темељ мисије Цркве и често се у њих надамо, да ћемо управо њиховим молитвама бити удостојени Божије милости. Још као дијете, често сам одлазила са својим сестрама у женски манастир гдје је наша тетка игуманија. Тада сам схватила да се много тога може примијенити и код нас у кући, или да се већ примијењује, будући да нам је отац свештеник. Мислим да, угледајући се на манастирски поредак битно утичемо на квалитет живота. Није ријеч само о молитви. Живот монаха је и те како дјелатан, активан и динамичан, радостан, весео. Све то се и нама нуди да практикујемо у својим свакодневицама.   *Будући да сте вероучитељ лепа је прилика да са нама поделите Ваш опит вероучитељске службе која је истовремено вид катихезе, али и вид молитве и служења Богу?   Вјероучитељски позив јесте позив на службу Богу, на објаву Јеванђеља – увијек актуелне новости о томе да је смрт побијеђена, да је Христос дошао. То за нас звучи тако једноставно и јасно, али у учионицама, које по једном њемачко-америчком теологу представљају својеврсне теолошке лабораторије, дешава се једна ерупција питања и одговора. То су често најзанимљивија питања дјеце и младих код којих још увијек постоји оно философско чуђење, које буди и рађа савремено богословље. Опит ове службе је потврда животворности и актуелности Јеванђеља. Такође, поред школе имам и службу код куће, са својом сасвим малом дјецом која ме увијек враћају на она прва и основна питања. Док је год дјеце нећемо престати да се бавимо оним питањима од суштинског значаја.   *Одрасли сте и васпитани у свештеничкој породици, шта за Вас значи домаћа црква, и који су то сегменти Вашег духовног и телесног одрастања који ће увек бити урезани у Вашем срцу?    Домаћа црква за мене значи наставак заједничарења са Христом, а посвећеност дјеце Богу и Цркви, а не себи, то је нешто што карактерише моје родитеље. Они су нас (своје петоро дјеце) од најранијих дана учили да најприје волимо Бога, па тек онда њих и све остале. То је сигуран кључ мира и слободе, а поготово љубави. Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега. А ако волимо ту конкретну личност, Бога и ближњега, неће нам бити тешко да превазиђемо своје слабости, и сила те пожртвоване љубави ће као магнет привући свако друго добро.   *За крај нашег надахнутог и поучног разговора, која би била Ваша порука читаоцима „Православног мисионараˮ?      Васкрсли Христос је међу нама! Нека нам ништа не буде прече од Њега.   Разговарао:   Катихета Бранислав Илић      *Објављено у јулско-августовском 374. броју Православног мисионара (стр. 29-31)      
       

×
×
  • Креирај ново...