Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Milan Nikolic

Позив свим теолозима на разговор

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 17 минута, Александар Милојков рече

@Bokisd  и сутра ће један такав лупетач, као што видиш, да назове једног Зизијуласа или Игнатија јеретиком. 

Искрено, њему је потребан квалитетан духовник, како рекох. Ово што ради га или води у духовни проблем или показује већ постојање једног таквог проблема. Ја му ово кажем желећи му свако добро, а изнад свега духовно здравље.

Mislim da mora da se pazi kod razmatranja o ovim vrlo teskim i komplikovanim stvarima i pitanjima u vezi toga kako i na koji nacin postoji i kakvi su odnosi licnosti i sustine u sv.Trojici i to stvarno ne kazem tek kao neku retoriku,... skoro sam citao ovo od sv.Grigorija Bogoslova :

https://svetosavlje.org/sabrane-besede-2/29/

Reč XXVII – o bogoslovlju, prva ili uvodna

"Не може свако мудровати о Богу, да – не свако! Тај дар се не стиче охолошћу, нити се дарује онима који гамижу по земљи. Додаћу још и ово: не може се свагда богословствовати, и не пред сваким, нити се богословље може свакога дотаћи; увек треба имати меру: када, пред ким и колико. Не може свако богословствовати. Људи који желе то, обавезно морају преиспитати себе, а свој живот морају проводити у тиховању како би се потпуно очистили – и душу, и тело своје. Нечистима није безопасно да се дотичу онога што је чисто, као што и слабом човеку штети директно гледање у светлост сунца. Када је богословље могућно? Када се ослободимо спољашње учмалости[8] и метежа, када сила[9] која у нама влада буде слободна од неприличних и блудних мисли тј. непомешана са њима, слично лепоти помешаној са рђавим плодовима или миомирису сједињеном са смрадом. Нема сумње да човек треба да буде чист и очишћен тј. испражњен, како би могао разумети Бога, а тек када настане време онда расуђивати о правом богословљу.[10] 

itd..... Na mene licno je ovo ostavilo bas jak utisak i stvarno se pitam da li sam ja ovakav kakav sam (a nisam bas neki primer poboznog hriscanina, zaista) dostojan da sad ja kao nesto pisem na tako uzvisenu i preuzvisenu temu postojanja sv.Trojice,... zar nije dovoljno da se veruje prostom verom u sv.Trojicu sta ce nam vise.... i tako mislim da i nas bratko Milance treba malo opreznije da pristupa ovim pitanjima i da slusa druge sta ima da kazu i da pazljivije cita svetitelje koji pisu o sv.Trojici....  to je ono sto mislim i mogu da kazem Aco....

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Александар Милојков 

Значи, мислиш да није могло ни једно друго Лице Свете Трпјице осим Сина да се оваплоти. По теби, није било слободе, није било саветовања, него је нужно Син оваплоћен.

Немој да се бојиш могућности да је било које Лице Тројице могло бити узрочник у божанском постојању. Знам да си учен, да си пронашао истину и слободу, међутим, није довољно само учити о томе.

Опет кажем, говорим ти оно што видим и чему сведочим. Не бих се ни ја бакћао са тобом да није у питању ,,слобода" коју мислиш да разумеш како треба. Размисли, да ли је Отац нужно узрочник, да ли је морала личност Оца бити та која ће узроковати другу Двојицу или је то била могућност за свако од Лица Тројице, које је препуштено од стране Двојице једном Лицу које је пристало на то?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Bokisd рече

... Na mene licno je ovo ostavilo bas jak utisak i stvarno se pitam da li sam ja ovakav kakav sam (a nisam bas neki primer poboznog hriscanina, zaista) dostojan da sad ja kao nesto pisem na tako uzvisenu i preuzvisenu temu postojanja sv.Trojice,

И ми који пишемо, пишемо о ономе што Оци рекоше. Наше богословствовање је труд да разумемо Оце. Они су богослови а ми смо више, што би рекао отац Оливер Суботић, историчари богословља.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Жичанин рече

Вучић је њему духовник.

А па зато има визије, све је јасно. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Bokisd 

Није реч о томе да Личности Тројице могу да мењају улоге, него да при излажењу Двојице из Једнога и начину на који ће Двојица изићи, није било нужности и предодређености које ће Лице имати улогу узрока, рођеног или исхођеног.

Свети Николај Жички говори о првој и другој вечности. У првој, (ја објашњавам) није било одређено које ће Лице бити Отац, Син или Дух, односно које ће Лице имати какву улогу и место у божанском поретку. О тој слободи желим да разговарамо.

Ако неко каже да је Отац, који је у другој вечности то што јесте, морао бити, нужно, Отац и умати улогу Узрока, без да је неко друго Лице Тројице могло бити Узрок, онда се поставља питање истините онтолошке слободе.

Зар је алтернатива да Тројица не би ни постојала да Отац, који је Узрок, није био Узрок, да би се, тобоже, говорило о неком монотеизму? Зато треба размислити о слободи која, заиста, превазилази сваку могућу нужност, али која, пре свега, укључује сабор и слободу сваке личности.

Син и Дух слободно препуштају Оцу улогу Узрока, тј. да буде Отац, а то значи да су Лица Тројице имала саветовање и одлучивање о сопственим улогама. За мене је то једини начин истинске слободе да божанска Личност буде то што буде.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 33 минута, Александар Милојков рече

И ми који пишемо, пишемо о ономе што Оци рекоше. Наше богословствовање је труд да разумемо Оце. Они су богослови а ми смо више, што би рекао отац Оливер Суботић, историчари богословља.

Ни један свети отац није износио то што је износио, да би ти рекао ово што си рекао.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Milan Nikolic рече

Свети Николај Жички говори о првој и другој вечности

Где, у ком делу, беседи говори? Наведи, ја сам Николаја свега ишчитао и не сећам се тога.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ок. Не пратим  пажљиво тему, мало је то превисоко за мене и не сматрам ни важним за мене лично...не знам какве си паралеле направио са овим Владикиним....мислим да је у овој молитви кључ ово:

Но како сам могао тако безповратно поронути у Тебе и живети, ако никад пре нисам био у Теби? Ваистину био сам у Теби од првог пробуђења Твога, због чега се и осећам у Теби као у дому своме.

Па онда то товоје, па онда ово.

Ни Отац није пре Сина, ни Син није пре Оца, ни Дух Свесвети није пре ни после Оца и Сина. Као човек при буђењу што одједном и истовремено отвори оба ока, тако су се одједном и истовремено отвориле три ипостаси у Теби. Нема Оца без Сина ни Сина без Духа Светога.

Узгред, Молитве су пуне догматског богословља али на Николајев начин. Ипак оне су писане из других побуда. Молитве су писане у таквој литерарној форми да је једна молитва један контест. Сад, ако си ти овде нашао паралелу са темом ок, не улазим у то. Мислим да нема смисла говорити о две вечности, Сети Владика то тако изражава да изрази контекст.....речју, било који језик је муцав да изрази дубока созерцања....ипак су за нас предубока.

------

Митрополит је предубок човек, и ми можемо да причамо о неким "минорним" стварима (можда нам је еклисиологија најближа) па и да мало критикујемо, али са резервом (не искључиво), али ти си загризао превише. То су други нивои. Треба да знамо неку своју мери(иц)у. Рецимо да нам Милојков објасни митрополитово поимање "првог међу једнаким" :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Битно је да се о свему може причати на разумљив начин. Само, да ли сви хоће да чују? Изгледа да неће. Неки теолози обожавају конзервацију теологије, попут Милојкова. Велико разочарење. Антиталенат, робот. Тешко њему у шта је запао.

О свему што говорим не бих ни говорио без преке потребе. Неки модерни, али застрањени теолози, пренагласили су улогу Очеву и довели је до злоупотребе. О томе ћу подробно говорити када буде било прилике. Зато сам поставио једноставније питање које повезује целу тематику, па би било добро да се теолози изјасне. Да ли се логоси твари враћају у своје превечно стециште, где бејаху пре почетка стварања?

Онај ко неће да размишља и одговори на ово питање, може бити оправдан, али у данашњим оквирима не треба се сматрати теологом. У будућности ћемо имати вештачку интелигенцију и апликације, уместо некога попут Милојкова. Неко ко може читати и претраживати, није одмах и теолог.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Milan Nikolic рече

Син и Дух слободно препуштају Оцу улогу Узрока, тј. да буде Отац, а то значи да су Лица Тројице имала саветовање и одлучивање о сопственим улогама. За мене је то једини начин истинске слободе да божанска Личност буде то што буде.

Значи Тројица су постојала и пре рађања и исхођења, по теби? То су заправо биле три индивидуе (ваљда индијску Тримурти - Брама, Вишну и Шива), три бога која су се договорила да се ухвате у коло и да један буде отац, други син а трећи свети дух? Човече, да ли ти схваташ какву небивалу јерес одваљујеш? Ово ни Арију није падало на памет.

Лица Свете Тројице, Отац и Син и Свети Дух, не постоје мимо својих односа. Отац вечно рађа Сина и исходи Духа Светога. Нису они биле индивидуе па да се прво питају шта ће ко од њих да буде. Њихова слобода је вечна љубав, а не неко индивидуално бирање и одлучивање. А та слобода о којој ти причаш то је слобода коју искуствује пали човек - који прво постоји као индивидуа (самосталан, аутономан) па онда одлучује какве ће односе правити са другим индивидуала. Палост си пренео на Свету Тројицу - ужас!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Milan Nikolic рече

Ни један свети отац није износио то што је износио, да би ти рекао ово што си рекао.

Не лупај глупости. Ти Оце ниси ни читао. Лупеташ ко максим по дивизији. И администрација би требало да те опомене. Јер оваква хула на Свету Тројицу не би смела да буде дозвољена на православном форуму. Ја разумем да се неко мало погубу, па када га опомену да се поврати. Али теби не вреди говорити. Ти си тврдоглаво истрајан у језивим стварима које говориш - а говориш ужасну јерес која је небивала у историји Цркве. Превазишао си и Савелија и Арија и све њихове епигоне и сатрапе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Александар Милојков 

Тројица је превечно сједињена, пре и после извођења Двојице из Једнога. Мени причаш да ја нешто погрешно разумем, а ти не можеш ни једну реченицу да не изокренеш.

Жалосно је што нећеш да разговараш. Уплашен си, јер ниси слободан. Робот си који није поштеђен багова. Трагедија. Само кад би хтео да разговараш, а не да се правиш нечим што ниси.

Хајде реци за коју хулу ме оптужујеш? Буди макар пристојан. Свети Николај Жички је говорио о првој и другој вечности и да је Тројица увек сједињена. Одакле теби пада на памет да су се Ипостаси састале раздвојене? То нико жив није рекао, него знаш да учитаваш и изврћеш, а исто тако и да оптужујеш друге за своје манире. Рекао бих ти нешто оштрије, али треба бити пристојан.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У последњем броју часописа Глас Епархије нишке (бр. 14 (4/2019)) објављен је разговор са игуманијом Маријом, настојатељицом Манастира Покрова Пресвете Богородице у Ђунису ,,Какве нам све утехе Мајка Божја даје!".     ГЛАС: Високопреподобна мати, реците нам нешто о свом животном путу који вас је довео до монаштва.   Слава Богу на свему. Ја не могу Господу довољно да заблагодарим на његовом промислу да дођем овде у Ђунис. Рођена сам у прошлом веку, године шездесет осме у Београду. Попут свих мојих вршњака, тежила сам свему ономе што и други. Хајде да завршиш школу, нађеш посао, размишљаш о неком брачном животу. Онда долазе те деведесете године када међу избеглицама ти видиш друге људе, друге очи, које немају животне радости, већ једно мртвило у погледу. Размишљаш – чему све ово чему си ти тежио, бринуо, секирао, трошио се? Затим први сусрети са људима који демонстрирају, вичу на улицама. То је мени све било ново. Питала сам се куда иде сав овај народ? Шта се ово дешава? Мене политика никад није интересовала, а нисам била ван свега што се дешава. Кад сам видела све то, поготово те избеглице, схватила сам колико мене Господ воли. Тада се стално говорило да Београду страдања тек предстоје. Размишљала сам како све ово што сам тобоже постигла, не само ја него моја породица – све то може преко ноћи да нестане. Шта је то што је трајно, што ја могу да задржим, без обзира на то да ли имам стан, посао, плату? Шта то имам што могу да понесем са собом и што ће ми дати неку животну, духовну радост?   Дошла је и та 1995. година, када долазим у манастир Липовац. Немојте ме питати како, то су заиста чудни путеви Господњи. Ја нисам имала никакве везе са Нишом, нити фамилије ни било кога, али ето, дошли смо некако до оца Дионисија. Свидео ми се тај манастир испод обронака Озрена. Свидело ми се и то сестринство, старо, предратно. Зашто је Владика Иринеј 2005. године баш мене изабрао да дођем у Ђунис, ја вам то не знам казати. Ја само знам да кажем: ,,Мајко Божја, хвала ти!“ Господ дао да овде спознам и себе. Кажем опет, не знам који су били његови разлози. Ја знам који су били моји разлози да дођем у манастир, а сада сам благодарна Мајци Божјој на томе што је она желела да ја дођем овде, код ње. Има толико дивних монахиња, финих, кротких, смирених. Ја не спадам у ту сорту. Али кажем, специјални болесници иду на интензивну негу. Овде је интензивна нега. То ми је било потребно.   Кад идете у манастир – бар већина људи с којима разговарам, који јесу у манастиру – ви замишљате места која су мало повучена, тиха, где је мала посета људи, где постоји неки полусветитељ као духовник, мање сестринство. Ђунис је све супротно од тога. Али вероватно да би се смирио, човек мора да добије баш оно што не жели, него што Бог жели од њега. Бар ја тако сагледавам моју животну причу.   ГЛАС: Када сте дошле у Ђунис, кога сте овде затекли?   Ту је било већ старо сестринство. Претпостављам да је то био главни разлог Владике Иринеја да нас три сестре из Липовца, као млађе, премести овде. После годину дана упокојила се мати игуманија Минодора, прва игуманија овдашње женске обитељи. Ми сад имамо само још једну моханињу из те старе обитељи.   Најпре је овде био отац Климент, од 1964. године. Он је ту четири године покушавао да успостави обитељ. Пре њега, у 19. веку, овде се догодио сусрет Мајке Божје и Милојке, која је покушавала народу да пренесе све оно што је чула од Мајке Божје, који је њен благослов. Знате, као и сада, када чујемо да се нешто дешава, мало смо неповерљиви. Како је кренула у народу да оживљује та вера, то семе да ниче, да расте то дрво, тако је светиња кренула да прикупља прво народ, вернике. Када ме питају ко је ктитор овог манастира, кажем да је то српски, православни народ. Није било ниједног властодршца, неке личности која је помогла да се подигне конак или црква. То су те две удовичке лепте које народ и дан данас доноси зато што има неку потребу. Рецимо, дете му је болесно, супруга му је на самрти, тражи помоћ у молитвама.     ГЛАС: Како је дошло до тога да ви будете настојатељица?   Мати игуманија већ није била у здравственој ситуацији да може да води манастир. Она јесте била жива, имала је титулу игуманије и све поштовање свих нас сестара, али физички није могла да обавља то послушање. Још док је мати Минодора била жива, ја сам примила њене обавезе. Када се упокојила, 2006. године, ја сам преузела целокупну управу манастира. Сада је овде десет сестара, од којих је нас пет монахиња и пет искушеница. Мати Евгенија је једина од тих старих монахиња још у животу и она је посебан благослов за манастир, права мала енциклопедија. Остале сестре су млађе. Наш манастир спада у ред најмлађих српских манастира, не само по формирању и времену градње него претпостављам и по сестринству. Ето, сада је скоро четрнаест и по година како смо овде и Господ је благословио да све крене ниче. Ја вас молим за ваше молитве да Господ дâ да тако и остане, односно да се увећа, без обзира на то да ли ћу ја ту бити или неко од нас. Благослов Мајке Божје је да ту буде женско монаштво, да буде сестринство, да има ко да вас дочека, али да има литургије. Имамо дивне свештенике овде у околини, који нам излазе у сусрет за служење литургије. Све ово што ми радимо је број два. Приоритет је богослужење.   ГЛАС: Да ли је тешко одбранити се од савременог света и модерног живота? Да ли вам сметају такве појаве?   Мислим да то зависи од нас. Kад сам дошла овде са сестрама, обитељ је већ била у годинама. Кад си стар, не можеш да се сам о себи бринеш. Дозволиш да многи мирски људи, који су без сумње добронамерни, помогну. Али они људи уређују онако како они сматрају да треба да уреде. Није то велики проблем, али тим људима треба на један леп начин казати: ,,Опростите, можете то овде; немојте овамо.“ Тако је ако желите да имате монаха. Ако желите да имате пријатељицу или дружбеницу, онда је то друга прича. Али онда немаш монаха. Онда, кад имаш муку и искушење, код кога ћеш да одеш да се пожалиш, да питаш за савет, да поделиш и тугу и радост – али на један прави начин, да имаш у радости уздржање, а не неко не знам какво понашање, у којем изгубиш и то мало радости што си добио.   То искључиво зависи од нас, житеља манастира. Ми имамо конак где ви нисте ушли. Бог нам је дао могућност да направимо ову гостопримницу. Дао нам је могућност да имамо и доње просторије, за све људе који долазе. Јер то је благослов Мајке Божје, да овде људи долазе. Ми не можемо овде да живимо пустињским начином живота. Људи долазе. Ми у овом нашем манастиру, хвала Богу и Мајци Божјој, имамо могућности да их примимо. Не могу да кажем да то сви манастири могу себи да приуште. Али мислим да морају себи да одвоје посебно место. Ово је наша монашка заједница, где гости могу да дођу, зна се кад и колико, а овамо даље не смете да уђете.   Мислим да монах може да сачува себе, без обзира на данашњу ситуацију, на нашу раслабљеност, на знатижељу људи који нам долазе. Бог ти је дао разум, стражи над својим језиком, стражи над својим чулима. Ми можда не можемо можда да држимо подвиг који су држали први монаси, о којем смо читали у житијама: да чинимо по три хиљаде метанија, да не једемо хлеб не знам колико дана, да спавамо на земљи. Али шта је то због чега би млада сестра требало да дође у манастир? Шта је то што она нема у свету? То је нешто што можемо да држимо и данас, као што су држали и први монаси. То је да радиш на себи, да видиш шта то у твом срцу све лежи, да се смириш, да се скрушиш, да научиш да кроз те муке благодариш увек Господу и да тражиш помоћ од њега. То је нека моја животна водиља у манастиру, што желим сестрама да пренесем, без обзира на наше послушање које имамо, без обзира на број људи који нам дођу.   Када је слава, ту буде пар хиљада посетилаца. Само на послушању има око двеста до триста људи. Са сваким човеком треба да се поздравите. Кад видите његов израз лица и када каже да је годину дана скупљао паре да би могао да дође ту на послушање, када се јавио још у мају месецу да резервише место за послушање – како да не пожелиш да кажеш „Како сте, како породица, како фамилија?“; кад пође, да му даш неку иконицу, флашицу свете воде. А то је триста људи са којима треба тако. Где је ту ћутање, где је ту молитва? Али тај човек отишао је радостан. И мени је радост. Још кад каже: ,,Прошле године сам се Мајци Божјој молио, Богу, за то и то, и сад сам дошао да заблагодарим, јер ми је то испунио.“ То нама даје неку силину. Мајка Божја је још увек ту, она нас чује, значи није дигла руке од српског народа, није дигла руке од ове наше светиње, и од нас оваквих какви јесмо.   ГЛАС: Није ли у томе ваш подвиг?   Треба то схватити. Ево видите ове искушенице. Ми смо читале житија светих отаца, па и ја сам мислила да је тако у манастиру. И онда дођете, наиђете на нешто друго. ,,Ја нисам за овде, ја ово не могу.“ Ја кажем: ,,Полако, прво мораш да се смириш. Треба да покажеш колико ти можеш да човека другог волиш, колико си спремна себе да даш. А кад будеш сазрела за ћутање, молитву, тиховање – а да не одеш у прелест – доћи ће и тај тренутак, добићеш то и ти.“ Као што ја нисам тражила да дођем у Ђунис. Знате, мени је две године требало напора над самом собом да прихватим ово послушање. Нисам тражила да идем из Липовца. Знате, ту сам пустила корење, ту ми је духовник, ту су ми духовне матере, то сестринство. Била сам навикла на послушање, на много штошта . Монах је, како кажу, сам са Богом. Како му Господ каже – амин. Али требало је извршити једно насиље. Цело моје биће се бунило: ,,Нећу то!“   Сила Божја се у немоћи познаје. Да је овде триста четристо монахиња, да ми имамо старије, које су четрдесет и педесет година монахиње, у чему бисмо видели силу Божју? Кад видите овде две монахиње, три, а пет-шест искушеница којима је ту двадесет пет до тридесет година, које су тек стасале, кренуле да корачају манастирском портом, а како Господ то уређује, Мајка Божја како нас покрива, шта нам све даје, какве утехе... Ево, скоро смо причали о Светом оцу Пајсију, Светогорцу, а после пар дана долази његово духовно чадо, отац Арсеније из Грчке. Он грчки, ја српски; разумем шта он мени каже, оно што га питам, он разуме шта хоћу – нит га знамо нит нас зна. Како је дошао овде, ни он нема појма зашто је свратио. Ја кажем да има неког ко то зна и ко је овако уредио, што што је нама требало у том тренутку да се помогне и да нам се каже. Значи опет, ако хоћеш да пливаш кроз живот, само се препусти руци Божјој и биће добро.     ГЛАС: Молимо вас, пренесите нам нешто од својих духовних искустава.   Ко год дође од монаштва, било да се ради о оцима или о матерама, увек користимо прилику да нешто питамо – бар како они у свом манастиру организују живот, поготово ако су старији монаси, да бисмо извукли оно што ми немамо. Ми имамо књиге, путујемо да видимо друге светиње, а они имају онај животни, прави, да кажем реални монашки приступ свему ономе зашто смо ми дошли у манастир, што је нас привукло. Монахиње у Липовцу нису много морале да беседе, али су радиле. Ми смо видели пример како она живи, како је она послушна, како је кротка, како је смирена, како зна да прећути, како зна да опрости. Ја то могу да читам код светих отаца, али жива реч је жива реч.   Имамо контакта са многим духовним лицима који су нам тако лепе ствари рекли, ту једну реченицу. Рецимо, отац Данило, који је једно време био игуман у манастирима Дубрава и Увац, причао је једном приликом о брату како му је жеравица пала на длан. Ја кажем како су ту нервни завршеци, како је то јако болно, а он каже: ,,Ћути, не мора да значи.“ ,,Како, оче?“, почнем ја оно што знам о медицини? Каже: ,,Где су ти помисли?'' После непуних месец дана у манастиру препознам другу жеравицу, жеравицу на мојој души, једно искушење, сетим се те његове реченице и кажем: ,,Хајде сад да научиш како се то кроз живот чита.“ Само пар секунди човек се сконцентрише на Господа, на молитву, нек је то само ,,Господе“, не стигнете ни до оног ,,помилуј“. Тада само осетите како тај немир од вас одлази. Као да гледате једну позоришну представу где сте ви гледалац, а не учесник тога. Ја кажем: ,,Види, ово функционише!“ Е сад, то само треба да постане навика човеку. За све то, а ово је само један од бисера које сам добила од тих отаца који полако одлазе ка Господу, ја не могу Мајци Божјој до краја свог живота заблагодарити и сагледати њену љубав према мени, да ја дођем у њену светињу.   Размишљала сам о томе како би било отићи у неку од руских светиња, како је то тешко нама да организујемо. Није ме интересовало да видим те светиње, колико да сретнем некога од отаца, само да их питам да ми нешто кажу о спасењу. Онда је дошао неки поклоник из Русије, који се заветовао да обилази светиње Мајке Божје свуда по свету. Оклевала сам , али су ме наговорили да га питам нешто о умно-срдачној молитви. Он ми је само казао: ,,Кротко срце!“     ГЛАС: Шта сматрате својим главним задатком, као настојатељица манастира?   То је молитва. Али не да би се човек с тим дичио, силио и тако даље. Скрушена, тиха молитва. Кроз молитву се нађе решење за све недоумице, проблеме, искушења, нерешиве ситуације. Видите да сте дошли до зида и нема даље! Сви су изгледи да ће бити тако како не би требало да буде. Нити сам ја молитвеница, нити се моји вапаји чују пред Господом. Али важан је тај тренутак да не кренете људским разумом да решавате проблем, него да кажете: ,,Господе помози! Ти ово реши!“ Само он може то да уреди да су вуци сити и овце на броју. Како он то решава? Само станете, задивите се. Јер он том човеку да нешто друго, неку другу идеју, спречи га у тој његовој намери коју има. Када је реч о некој клевети, не може то да не заболи. Није правда, није истина. Почни за тог човека да се молиш Богу. И одједном добијете таквог једног дивног пријатеља, а да ви њему ништа нисте казали, ништа нисте урадили. Све нешто што нам се дешава, то је у глави. То је од помисли. Ако ви имате борбу са мном, стално ми правите проблеме, искушења, клевећете ме, и ако кренем овосветским начином то да решавам, ја само имам већи проблем и веће непријатељство с вама. Али ако сваког дана принесем свећицу за ваше здравље, сваког дана једно мало молитвено правило - десет Милосердија двери, ако, кад год вас видим, питам: ,,Хоћете чај, хоћете кафу, хоћете колаче?“, ви више не можете ни да ми будете непријатељи. Тада настају мир и радост.   Разговор водили:  Ивица Живковић и Миљан Никитовић     Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      Са званичне интернет странице Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, доносимо разговор са Његовим Преосвештенством Епископом зворничко-тузланским г. Фотијем.   

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...