Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

"8. Вечни Отац љуби Сина и Духа Светога. Вечни Син љуби Оца и Духа Светога. Вечни Дух љуби Оца и Сина. Све у недомисливом јединству, неразделном и несливеном. Све бестелесно и духовно. И тако од вечности у вечност, без почетка и без краја, без промене, без смањења или увећања, и без утицаја времена и пространства и ма каквог спољњег догађаја.
9. Замислити Бога без Сина исто је што и замислити Бога без љубави. Јер свака љубав изискује предмет љубави. Ти знаш, кћери, да кад неко од људи рече: ја љубим, ми одмах логично питамо: кога љубиш? Кога би дакле Бог Отац љубио у вечности, пре створења света, ако није имао Сина као предмет своје љубави? Значило би, да Он није знао љубити нити је био Љубав у суштини својој пре него је створио свет као предмет своје Љубави. А то би опет значило, да је Бог са створењем света добио нешто што пре није имао, и кроз то се променио. Ово је несмислено и нелогично и противно Светом писму Божијем, у коме је с неба посведочено да „у Богу нема промене“.
10. Ко не верује у рађање Бога Сина од Бога Оца, тај не може уопште Бога називати Оцем. Или ако га тако назива, не говори истину. Јер по чему је Он Отац ако нема Сина? Ваљда само Отац почасни, или титуларни, као што деца понегде ословљавају сваког старијег човека: Оче! Каже ли неко па Бог је Отац свију људи, ми одмах одговарамо: Бог је Творац а не Отац свију људи. Он није родио него створио све људе. Ако ковач има рођене синове и исковане плугове, неће ли он правити разлику између своје рођене деце и својих творевина? Не може нико без лажи називати Бога Оцем.а непризнавати Његовог вечно рођеног Сина, који једини има моћ да створено претвори у рођено. Апостол Христов одлучно говори: „Ко се год одриче Сина, ни Оца нема, а који признаје Сина и Оца има“ (I Јов. 2, 23; 4, 16).
11. У II члану нашег „Вјерују“ ми исповедамо нашу веру „у јединога – Господа Исуса Христа, Сина Божијега, Јединородног, од Оца рођеног пре свију векова, рођеног а не створеног“. Околико морамо бити благодарни светим Оцима Цркве, који ову истину истакоше и потврдише! Иначе би ми били лажљивци кад би говорили о Оцу без Сина. Јер ако Отац нема Сина, чији би био Отац, и зашто би се звао Отац? И сав наш говор о Љубави био би само једна чежњива песма без реалног оправдања.
12. Бог као Љубав објашњава се само Богом као Светом Тројицом. У овоме је кључ тајне љубави, кћери моја. Држи ово стално у памети. И веруј речи великог Исака Сирина: „Љубав је слађа од живота“. А ја додајем: и јача од смрти.
13. Кад говоримо о љубави у Светој Тројици, ми стално држимо у памети да је Бог дух и љубав у Богу сва духовна. Отац љуби Сина тако силно, да је сав у Сину; и Син љуби Оца тако силно, да је сав у Оцу; и Дух Свети по љубави сав је у Оцу и Сину. То је Син Божији посведочио речима: „Ја сам у Оцу и Отац у мени“ (Јов. 14, 10). И Син у Светом Духу и Свети Дух у Сину. У Писму стоји како васкрсли Христос на апостоле „дуну и рече им, примите Дух Свети“ (Јов. 20, 22). Оно што неко носи у себи, може дати из себе.
14. Особина љубави, кћери моја, је да једно љубеће лице жели да утоне у љубљено лице. Тако је жарка љубав Оца према Сину, да би Он, хтео да утоне и изгуби се у Сину. И обратно. Таква је љубав и Духа Светога према Оцу и Сину. Но по непостижимој неопходности свак остаје оно што је. Зато се и каже за Свету Тројицу „неразделна – неслијана“. Неразделна је, јер је једна по битности и љубави; неслијана, јер је по ипостасима индивидуална. Један троједини пламен бића, живота и љубави. На том величанственом пламену божанске љубави палимо и ми наше малене и влажне свећице земаљске љубави, које се лелујају, диме и лако гасе. А што се три лица не сливају и не раздељују, то је дејство љубави сваког лица према друга два. Јер свако од њих из љубави тежи, да увелича и прослави остала два лица Светога Тројства. То објашњава реч Сина Божјега: „Отац мој већи је од мене“.
15. Љубав у једном лицу није љубав него самољубље и себичност. Због тога Мухамед и не спомиње љубав у вези са једноименим Алахом него само праведност и милостивост. – Љубав удвоје брзо хладни и прелази у тугу. Због тога се бездетност у Старом завету сматрала проклетством. А тако се и данас сматра на Балкану, у Русији и на целом Истоку. Пуна љубав јесте љубав утроје. На земљи је то тако, зато што је то тако на небу. Није чудо што број три игра тако огромну улогу у свима творевинама Тројединог Творца.
16. Љубав није из земље изникла него је с неба дата. Преподобни Касијан каже: „Љубав искључиво припада Богу, и оним људима који су васпоставили у себи образ и подобије Божије“. Свесна љубав односи се на свесну личност. Не на принцип или идеју или ма какву безличну творевину, него на личност. Где нема реципроцитета у љубави, ту нема љубави. А принцип или идеја или несвесна творевина, било Божија или људска, не могу нас љубити ма колико ми њих волели. О тој љубави ми не говоримо, него о оној која је од личности ка личности и која је „неразделна и неслијана“.
17. Савршена личност, са савршеном свешћу, савршеним умом и савршеном моћи, може имати савршену љубав. Та личност је Бог наш. Што сваки човек ревнује за своју личност, то је зато што је и Његов Створитељ личност. Што сви људи цене љубав изнад свега, то је зато што је њихов Створитељ Љубав. И тако од искони до данас и на век века!".

И тд., и сл. ...

Св. Владика Николај, Касијана (Стослов хришћанске науке о љубави)

Читај још Нове беседе под гором (тумачење Јн. 1)...ухватио си се за 2 речи од Владике које, ако их томачимо као ти, одударају од свега што је Николај писао. А и ту ти је у 11. молитво одмах ставио ово горе, а тамо "сручио" у: Ни Отац није пре Сина, ни Син није пре Оца, ни Дух Свесвети није пре ни после Оца и Сина. Као човек при буђењу што одједном и истовремено отвори оба ока, тако су се одједном и истовремено отвориле три ипостаси у Теби. Нема Оца без Сина ни Сина без Духа Светога.

Владика Николај, Милане, не оставља простора за недоумице, а ти си резвио целу "теологију" од две речи ван контекста. Ради чега? Да се теби открије што Оцима није - нешто ново? Мислим...нећу ни да мислим ништа о томе...

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Bokisd 

Као што у једном телу може да постоји више тела, узимајући за пример трудницу, тако и у једној Ипостаси може да постоји више Ипостаси. И као што гледаш једног човека у коме може бити више људи, тако може бити једно обличје Божије у коме је Три Ипостаси. Једна Ипостас изводи друге Две Ипостаси. Пре извођења је прва вечност, после извођења друга вечност.

Са постојањем Божијим је ипак другачије него са постојањем човечијим, па тако не можемо у потпуности поистоветити трудницу са Богом, јер трудница носи унутар своје утробе друге људе, док у првој вечности све Три Ипостаси пребивају у потпуности једна у другој. Тако су Ипостаси биле ,,безразличне", како каже владика Николај.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ćiriličar 

Могао си видети да Владика, у цитату који си навео, говори да Бог нема промене, у односу на творевину, када је реч о томе да Бог није почео волети тек када је настала творевина, него је вечно имао Другога кога воли, те је тако Бог Љубав.

Иначе, христологија подразумева промену постојања Божијег, у смислу да Ипостас Сина Божијег не постоји више само у божанском поретку, него је сишла, тачније рећи излила се из тог поретка, остајући у њему као што река кад се излије у клобук остаје у свом кориту, те преузела на Себе створену природу да би је сјединила са божанским поретком, који је нестворена слава и где је извор неисцрпности Божијих енергија.

Што се тиче промене постојања Божијег из прве вечности у другу вечност, тј. када Отац изводи Сина и Духа, то је толико несхватљиво за створења, јер нам претходи вечност до вечности. Наиме, не можемо рачунати на тренутак између две вечности, као што можемо рачунати на тренутак стварања света или било чега у икономији.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@farisejski.bukvojed

Сетио сам се тебе јер си критиковао претерана и изопачена инсистирања на појму личности, у смислу кад се сматра да човек може остварити однос са потпуном личношћу Божијом. Хтео бих да појасним пар ствари по том питању, које је, како сматрам, од изузетне важности.

Људска природа може имати однос, општење и сједињење са Богом, када је реч о самом личносном постојању Божијем, једино на равни божанског поретка и нестворене славе Божије, коју (раван) превазилази личносно постојање Божије. Иако поменути поредак припада личносном нивоу (Божијег постојања) и иако се наша природа сједињује са личностима Сина Божијег и Духа Светога (али не да Дух Свети преузима људску природу на Себе, него да се на есхатолошкој равни [божанског поретка и нестворене славе Божије] људска природа [ношена и преузета Сином Божијим] сједињује са личношћу Духа Светога), постојање личности сваког Лица Тројице превазилази како суштину Божију тако и божански поредак нестворене славе Божије, тако да природа човечанска никада не може досегнути тај недостижни божански (иако личносни) ниво постојања.

Људи могу остварити личносни однос са Христом, а Христос нам даје личносни однос са Оцем, али само у мери где је човечанска природа ограничена божанским поретком и нествореном славом Божијом, тако да човечанска природа не учествује у Божијем постојању које превазилази и божански поредак и суштину Божију. Људи остварују личносне односе, где укључујемо Божанске личности, једино у личносном односу са другим људима, са циљем да нас Првенац Христос уведе у личносни однос са Богом Оцем, који је (однос) на равни божанског поретка, јер једино кроз Духа Светога и Сина Божијег који, уједно, носи нашу природу, ступамо у општење са Оцем. И то је то. Све се одвија искључиво на равни божанског поретка, вођени Христом, кроз Светога Духа и Христа ка Оцу. Оно што је изнад тог поретка, а има тога што је изнад и тиче се самог личносног постојања Свете Тројице, је у апсолутном смислу за човечанску природу недоступно.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Верујем да ово горепоменуто можда није до сада објашњено кроз теологију, али верујем да се из учења отаца може потврдити овакво исповедање. Волео бих да сагледамо учења отаца, која нису у потпуности истражена, ни преведена на српски. Волео бих да неко укаже која учења отаца могу имати садржај везан за горепоменуто.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 13.9.2019. at 22:59, Milan Nikolic рече

@farisejski.bukvojed

Сетио сам се тебе јер си критиковао претерана и изопачена инсистирања на појму личности, у смислу кад се сматра да човек може остварити однос са потпуном личношћу Божијом.

...

Људска природа може имати однос, општење и сједињење ...

...

Nismo se razumeli.

 

Ja smatram da svaki covek ima odnos sa Bogom, cak i satanisti. Odnos je relacija. Bog postoji (prva premisa), (neki) covek postoji (druga premisa), dakle (zakljucak): (svaki) covek je u nekakvom odnosu prema Bogu.  (Kao i prema svakom drugom coveku i svakom drugom bicu ili predmetu koji postoji.)

 

Negiram da (ljudska ili bilo cija) priroda ima odnos.

Ne prihvatam Platonovo stanoviste da svako bice ima svoj idealni arhetip (prirodu), jer kao hriscanin verujem da je Bog stvorio svet ni iz cega, a coveka iz zemaljskog praha po svom liku.

 

Edit: klikni na citirano da vidis koje sam delove tvog teksta citirao, relevantno je da bi se razumeo odgovor.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 59 минута, farisejski.bukvojed рече

...

Negiram da (ljudska ili bilo cija) priroda ima odnos.

...

Neprecizno sam se izrazio.

Negiram da (ljudska ili bilo cija) priroda ima odnos nezavisno od jedinke ciji je ta priroda deo.

Ljudska priroda u meni nema odnos sa bilo cime nezavisno od mene. Samo ja imam odnos. Moja priroda ima odnos samo onoliko koliko je sadrzana u meni.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, farisejski.bukvojed рече

Neprecizno sam se izrazio.

Negiram da (ljudska ili bilo cija) priroda ima odnos nezavisno od jedinke ciji je ta priroda deo.

Ljudska priroda u meni nema odnos sa bilo cime nezavisno od mene. Samo ja imam odnos. Moja priroda ima odnos samo onoliko koliko je sadrzana u meni.

Ovo meni deluje logicno, jer i licnost i priroda iako se razlikuju po definiciji i pojmu...... i licnost i priroda, svaka na svoj nacin su deo postojanja neke jedinke.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@farisejski.bukvojed 

Подразумева се да природа општи путем личности. Оно што сам хтео рећи, то је, без обзира што наша природа путем нашег личносног односа са Богом јесте сједињена са Богом, да ипак наша природа, као и наше личности које су неодвојиве од наше природе, не може да достигне Божије постојање или општење са Богом на нивоу који превазилази не само суштину Његову, него и божански поредак. Наиме, постоји личносно постојање Божије које превазилази личносна прожимања која показују поредак: да су Дух и Син у Оцу, да је Дух у Сину и Оцу, поредак: нестворене славе Божије, поредак: нашег јединог начина вечног постојања, а то што превазилази поменути поредак тиче се искључиво личности свакога Лица Тројице, што наша природа и наше личности не могу никада достићи, не могу се на том нивоу ни сјединити ни општити са Богом.

Човек се може сјединити са Богом једино на нивоу нестворене славе Божије. Тај ниво тиче се личносног постојања Божијег. Међутим, личносно постојање Божије није ограничено на тај поредак, него га превазилази. Тај поредак нестворене славе Божије показује и сведочи о Једном Оцу који је из Себе извео Сина и Духа; сведочи о Тројици која има Првог, Другог и Трећег. Али ова Тројица, као Личности, превазилази тај поредак, тако да се у апсолутном смислу може рећи да су све Три Личности једнаке. Јер, једнакост није само питање суштине Божије, нити је садржана у божанском поретку где Личности нису једнаке, него је пре свега једнакост у личносном постојању које превазилази како суштину Божију тако и божански поредак. Божански поредак се тиче личности, али личносно постојање превазилази поредак, а то што превазилази поредак за људе је недоступно.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Milan Nikolic  Можда да прво видимо да ли је личност неко нешта или прије ништа.

Односно да ли је слобода нешта или прије ништа.

Sloboda nije božje sjeme pa da ti ga neko da
sloboda nije zahvalnica pročitana abecednim redom
sloboda nije krilatica reklamnog panoa
konstruktivna kritika postojećeg stanja

sloboda je žena
uzmi je

sloboda nije podmetanje ideološki zakržljale forme
sloboda nije pometanje ideološki bilo kakve norme
sloboda nije jednostavan domaći zadatak
ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi

sloboda te čeka
uzmi je

datumi
sjećanja
kontrola lupa vratima
regularna predstava
ko ne pamti iznova proživljava

sloboda nije mizantropski odbačeno kukavičje jaje
sloboda nije uzajamno milovanje idiotskih glava
sloboda nije referada staničnih šetača
ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi

sloboda je žena
uzmi je

 

Односно да ли је слобода благодат, или прије ништа?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Milan Nikolic рече

@farisejski.bukvojed 

... Оно што сам хтео рећи, ...да ипак наша природа, као и наше личности које су неодвојиве од наше природе, не може да достигне Божије постојање или општење са Богом на нивоу који превазилази не само суштину Његову, него и божански поредак. ...

Meni je nepoznato da hrišćanstvo propoveda "opštenje s Bogom" na bilo kom nivou njegove suštine.

Ono sto znam to je da cemo na Sudnji Dan videti Isusa Hrista Sina Božijeg "onakvog kakav jeste". To nam je obećano. Ni reci nema o suštini, ni o poretku (bar ja za to nisam čuo).

пре 5 часа, Milan Nikolic рече

@farisejski.bukvojed 

...

Човек се може сјединити са Богом једино на нивоу нестворене славе Божије.

...

Dokaži.

Čime dokazuješ da je na taj način moguće "sjedinjenje" s Bogom? I čime dokazuješ da je moguće "jedino" na taj način?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@farisejski.bukvojed 

Прво, нигде се не помиње општење на нивоу суштине Божије. Нисам ништа у том смеру говорио. Мада се може одређено тумачити причасност суштини Божијој о чему говори апостол Петар, али нисам овде дотицао то поље.

Друго, тражиш неки доказ, а једино имаш моју реч и ако хоћеш веру да ми поверујеш. Ако мислиш на доказ као од светих отаца, на њихово учење о томе, волео бих и ја да се посветимо том истраживању.

Дакле, оно што ти ја могу рећи о томе што си питао за ,,сједињење на нивоу нестворене славе Божије", (да је једино на том нивоу могуће наше сједињење са Богом), тиче се самог начина постојања творевине, зато што творевина постоји захваљујући тој слави која је иманентни божански поредак, на коме се формира прераспоређивање информација о творевини путем логоса твари.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Отац Момчило Кривокапић: „Господ је крајеугаони камен који држи Цркву у свим временима“.   Звучни запис емисије   Протојереј-ставрофор Момчило Кровокапић архијерејски намјесник бококоторски, који је 7. септембра прославио пола вијека свештеничке службе, на почетку емисије тумачио је Свето Јеванђеље на 13. недјељу по празнику Педесетнице, објашњавајући да је Господ наш Исус Христос онај крајеугаони камен који држи Цркву у свим временима.   Говорећи о празнику отац Момчило је говорио о Црквеној Новој години коју смо прославили у суботу 14. септембра.   Отац Момчило је, одговарајући на молбу нашег слушаоца да нас проведе кроз садржај Свете Литургије, објаснио и шта значе ријечи: Горе имајмо срца.     Отац Момчило је, на молбу наших слушалаца, подијелио са нама и своја сјећања на лијепе тренутке из своје педесетогодишње свештеничке службе.     Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      У уторак, 3. септембра 2019. године, када наша Црква прославља светог апостола Тадеја, свету мученицу Васу са децом њеном, као и свештеномученика Рафаила Шишатовачког, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у крагујевачком насељу Вашариште. Епископу су саслуживали протонамесник Александар Сенић и ђакон Урош Костић. За певницом су појали вероучитељ Марко Стевановић и ученици крагујевачке Богословије, а чтецира је г. Владан Степовић.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Присутним верницима Владика Јован протумачио је јеванђељску причу о призиву првих ученика Христових. “Данашње Јеванђеље говори нам како је Господ Исус Христос позвао двојицу првих својих ученика да иду за њим, а то су двојица браће - Петар и Андреја. Када их је Господ позвао, они су одмах оставили свој посао рибарски и пошли за Христом. За нас је овде посебно важно да видимо њихову вољу да оставе све ради спасења, јер онај који остави све ради спасења добија много више. Овде нас апостоли уче како треба живети од рада, да треба зарађивати поштено хлеб свој, а не јести хлеб са туђих леђа. Лењ и неодговоран човек једе хлеб са туђих леђа. Наш народ знао је често да говори да је најслађа кора хлеба не она која се украде од другог, него она кора хлеба коју човек стекне у зноју лица свога.    Позив Христов никад се није односио само на апостоле, него и на сваког човека, на сваког хришћанина. Бог сваког позива, а на човеку је да се одазове или одбије тај позив. Када човек одбије позив Бога, он онда прихвата позив оног другога који ремети хармонију, ред и поредак и све оно што је Бог устројио. Бог мери наш труд, наше време и Он нас увек позива преко Цркве, Јеванђеља и богослужења. Ако нисмо добили позив, учинимо да будемо позвани, тражимо, јер је Господ рекао ко тражи и ко куца њему се отвара. Врата раја затворена су само за оног човека који их сам затвори. Бог стално позива сваког човека, само што човек мора да “прочачка уши”, јер су нам уши затворене од наше гордости, сујете и овога света. Замолимо Господа да нас призове, да нас препозна као своје.    Ради човека и људи Бог се оваплотио, страдао и васкрсао, стога замолимо Бога и потрудимо се да препознамо шта је од чега вредније у животу. Тражимо оно што је вредније, а шта је вредније? Управо оно што је Господ рекао: “Иштите најпре Царства Божијега и правде Његове, а све ће вам се друго додати”. Нека нам Господ помогне да идемо за Њим. Ништа нам не вреди што смо се крстили, ако ништа од тога не примењујемо у својим животима”, закључио је Епископ Јован.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Доносимо репортажу Телевизије Храм о свештеној обитељи манастира Светог Николе на Озрену и разговор са игуманом архимандритом Гаврилом.     
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство викарни Епископ ремезијански г. Стефан (Шарић) богослужио је данас, 8. августа 2019. године, на дан преподобне Параскеве у храму посвећеном св. Петки у насељу Чукаричка Падина у Београду. Преосвећеном је саслуживало братство овог светог храма на челу са старешином, протојерејем-ставрофором Николом Трајковићем. Преосвећени Владика Стефан посебно је у беседи напоменуо да се св. Параскеви обраћају мајке, жене, девојке за потомство и породицу, тако да увек треба о празницима св. Параскеве, али и свим другима данима, да се сабирамо на молитви у храму.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
          Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Празновање храмовне славе – Светог пророка Илије, у палићкој парохији почело је у навечерје празника, свечаним вечерњим богослужењем којим је началствовао архимандрит Нектарије (Самарџић), клирик Епархије британско-скандинавске. Оцу Нектарију је, поред више свештеника и ђакона Епархије бачке, саслуживао јереј Станко Лакетић, професор Богословије у Сремским Карловцима.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-     На Илиндан, Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије служио је свету архијерејску Литургију у храму на Палићу, уз саслужење оца Нектарија, свештенства и ђаконства Епархије бачке. „Нека нам ревност светога Илије буде увек на уму у свим нашим немоћима и малодушностима које нас често опхрвавају, да се сетимо Божјег човека и да му се увек молимо“, поручио је владика Исихије. По отпусту Литургије, Епископ мохачки је поздравио присутни народ и пренео благослов и поздрав Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја.     Извор: Епархија бачка

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...