Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

"8. Вечни Отац љуби Сина и Духа Светога. Вечни Син љуби Оца и Духа Светога. Вечни Дух љуби Оца и Сина. Све у недомисливом јединству, неразделном и несливеном. Све бестелесно и духовно. И тако од вечности у вечност, без почетка и без краја, без промене, без смањења или увећања, и без утицаја времена и пространства и ма каквог спољњег догађаја.
9. Замислити Бога без Сина исто је што и замислити Бога без љубави. Јер свака љубав изискује предмет љубави. Ти знаш, кћери, да кад неко од људи рече: ја љубим, ми одмах логично питамо: кога љубиш? Кога би дакле Бог Отац љубио у вечности, пре створења света, ако није имао Сина као предмет своје љубави? Значило би, да Он није знао љубити нити је био Љубав у суштини својој пре него је створио свет као предмет своје Љубави. А то би опет значило, да је Бог са створењем света добио нешто што пре није имао, и кроз то се променио. Ово је несмислено и нелогично и противно Светом писму Божијем, у коме је с неба посведочено да „у Богу нема промене“.
10. Ко не верује у рађање Бога Сина од Бога Оца, тај не може уопште Бога називати Оцем. Или ако га тако назива, не говори истину. Јер по чему је Он Отац ако нема Сина? Ваљда само Отац почасни, или титуларни, као што деца понегде ословљавају сваког старијег човека: Оче! Каже ли неко па Бог је Отац свију људи, ми одмах одговарамо: Бог је Творац а не Отац свију људи. Он није родио него створио све људе. Ако ковач има рођене синове и исковане плугове, неће ли он правити разлику између своје рођене деце и својих творевина? Не може нико без лажи називати Бога Оцем.а непризнавати Његовог вечно рођеног Сина, који једини има моћ да створено претвори у рођено. Апостол Христов одлучно говори: „Ко се год одриче Сина, ни Оца нема, а који признаје Сина и Оца има“ (I Јов. 2, 23; 4, 16).
11. У II члану нашег „Вјерују“ ми исповедамо нашу веру „у јединога – Господа Исуса Христа, Сина Божијега, Јединородног, од Оца рођеног пре свију векова, рођеног а не створеног“. Околико морамо бити благодарни светим Оцима Цркве, који ову истину истакоше и потврдише! Иначе би ми били лажљивци кад би говорили о Оцу без Сина. Јер ако Отац нема Сина, чији би био Отац, и зашто би се звао Отац? И сав наш говор о Љубави био би само једна чежњива песма без реалног оправдања.
12. Бог као Љубав објашњава се само Богом као Светом Тројицом. У овоме је кључ тајне љубави, кћери моја. Држи ово стално у памети. И веруј речи великог Исака Сирина: „Љубав је слађа од живота“. А ја додајем: и јача од смрти.
13. Кад говоримо о љубави у Светој Тројици, ми стално држимо у памети да је Бог дух и љубав у Богу сва духовна. Отац љуби Сина тако силно, да је сав у Сину; и Син љуби Оца тако силно, да је сав у Оцу; и Дух Свети по љубави сав је у Оцу и Сину. То је Син Божији посведочио речима: „Ја сам у Оцу и Отац у мени“ (Јов. 14, 10). И Син у Светом Духу и Свети Дух у Сину. У Писму стоји како васкрсли Христос на апостоле „дуну и рече им, примите Дух Свети“ (Јов. 20, 22). Оно што неко носи у себи, може дати из себе.
14. Особина љубави, кћери моја, је да једно љубеће лице жели да утоне у љубљено лице. Тако је жарка љубав Оца према Сину, да би Он, хтео да утоне и изгуби се у Сину. И обратно. Таква је љубав и Духа Светога према Оцу и Сину. Но по непостижимој неопходности свак остаје оно што је. Зато се и каже за Свету Тројицу „неразделна – неслијана“. Неразделна је, јер је једна по битности и љубави; неслијана, јер је по ипостасима индивидуална. Један троједини пламен бића, живота и љубави. На том величанственом пламену божанске љубави палимо и ми наше малене и влажне свећице земаљске љубави, које се лелујају, диме и лако гасе. А што се три лица не сливају и не раздељују, то је дејство љубави сваког лица према друга два. Јер свако од њих из љубави тежи, да увелича и прослави остала два лица Светога Тројства. То објашњава реч Сина Божјега: „Отац мој већи је од мене“.
15. Љубав у једном лицу није љубав него самољубље и себичност. Због тога Мухамед и не спомиње љубав у вези са једноименим Алахом него само праведност и милостивост. – Љубав удвоје брзо хладни и прелази у тугу. Због тога се бездетност у Старом завету сматрала проклетством. А тако се и данас сматра на Балкану, у Русији и на целом Истоку. Пуна љубав јесте љубав утроје. На земљи је то тако, зато што је то тако на небу. Није чудо што број три игра тако огромну улогу у свима творевинама Тројединог Творца.
16. Љубав није из земље изникла него је с неба дата. Преподобни Касијан каже: „Љубав искључиво припада Богу, и оним људима који су васпоставили у себи образ и подобије Божије“. Свесна љубав односи се на свесну личност. Не на принцип или идеју или ма какву безличну творевину, него на личност. Где нема реципроцитета у љубави, ту нема љубави. А принцип или идеја или несвесна творевина, било Божија или људска, не могу нас љубити ма колико ми њих волели. О тој љубави ми не говоримо, него о оној која је од личности ка личности и која је „неразделна и неслијана“.
17. Савршена личност, са савршеном свешћу, савршеним умом и савршеном моћи, може имати савршену љубав. Та личност је Бог наш. Што сваки човек ревнује за своју личност, то је зато што је и Његов Створитељ личност. Што сви људи цене љубав изнад свега, то је зато што је њихов Створитељ Љубав. И тако од искони до данас и на век века!".

И тд., и сл. ...

Св. Владика Николај, Касијана (Стослов хришћанске науке о љубави)

Читај још Нове беседе под гором (тумачење Јн. 1)...ухватио си се за 2 речи од Владике које, ако их томачимо као ти, одударају од свега што је Николај писао. А и ту ти је у 11. молитво одмах ставио ово горе, а тамо "сручио" у: Ни Отац није пре Сина, ни Син није пре Оца, ни Дух Свесвети није пре ни после Оца и Сина. Као човек при буђењу што одједном и истовремено отвори оба ока, тако су се одједном и истовремено отвориле три ипостаси у Теби. Нема Оца без Сина ни Сина без Духа Светога.

Владика Николај, Милане, не оставља простора за недоумице, а ти си резвио целу "теологију" од две речи ван контекста. Ради чега? Да се теби открије што Оцима није - нешто ново? Мислим...нећу ни да мислим ништа о томе...

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Bokisd 

Као што у једном телу може да постоји више тела, узимајући за пример трудницу, тако и у једној Ипостаси може да постоји више Ипостаси. И као што гледаш једног човека у коме може бити више људи, тако може бити једно обличје Божије у коме је Три Ипостаси. Једна Ипостас изводи друге Две Ипостаси. Пре извођења је прва вечност, после извођења друга вечност.

Са постојањем Божијим је ипак другачије него са постојањем човечијим, па тако не можемо у потпуности поистоветити трудницу са Богом, јер трудница носи унутар своје утробе друге људе, док у првој вечности све Три Ипостаси пребивају у потпуности једна у другој. Тако су Ипостаси биле ,,безразличне", како каже владика Николај.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ćiriličar 

Могао си видети да Владика, у цитату који си навео, говори да Бог нема промене, у односу на творевину, када је реч о томе да Бог није почео волети тек када је настала творевина, него је вечно имао Другога кога воли, те је тако Бог Љубав.

Иначе, христологија подразумева промену постојања Божијег, у смислу да Ипостас Сина Божијег не постоји више само у божанском поретку, него је сишла, тачније рећи излила се из тог поретка, остајући у њему као што река кад се излије у клобук остаје у свом кориту, те преузела на Себе створену природу да би је сјединила са божанским поретком, који је нестворена слава и где је извор неисцрпности Божијих енергија.

Што се тиче промене постојања Божијег из прве вечности у другу вечност, тј. када Отац изводи Сина и Духа, то је толико несхватљиво за створења, јер нам претходи вечност до вечности. Наиме, не можемо рачунати на тренутак између две вечности, као што можемо рачунати на тренутак стварања света или било чега у икономији.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@farisejski.bukvojed

Сетио сам се тебе јер си критиковао претерана и изопачена инсистирања на појму личности, у смислу кад се сматра да човек може остварити однос са потпуном личношћу Божијом. Хтео бих да појасним пар ствари по том питању, које је, како сматрам, од изузетне важности.

Људска природа може имати однос, општење и сједињење са Богом, када је реч о самом личносном постојању Божијем, једино на равни божанског поретка и нестворене славе Божије, коју (раван) превазилази личносно постојање Божије. Иако поменути поредак припада личносном нивоу (Божијег постојања) и иако се наша природа сједињује са личностима Сина Божијег и Духа Светога (али не да Дух Свети преузима људску природу на Себе, него да се на есхатолошкој равни [божанског поретка и нестворене славе Божије] људска природа [ношена и преузета Сином Божијим] сједињује са личношћу Духа Светога), постојање личности сваког Лица Тројице превазилази како суштину Божију тако и божански поредак нестворене славе Божије, тако да природа човечанска никада не може досегнути тај недостижни божански (иако личносни) ниво постојања.

Људи могу остварити личносни однос са Христом, а Христос нам даје личносни однос са Оцем, али само у мери где је човечанска природа ограничена божанским поретком и нествореном славом Божијом, тако да човечанска природа не учествује у Божијем постојању које превазилази и божански поредак и суштину Божију. Људи остварују личносне односе, где укључујемо Божанске личности, једино у личносном односу са другим људима, са циљем да нас Првенац Христос уведе у личносни однос са Богом Оцем, који је (однос) на равни божанског поретка, јер једино кроз Духа Светога и Сина Божијег који, уједно, носи нашу природу, ступамо у општење са Оцем. И то је то. Све се одвија искључиво на равни божанског поретка, вођени Христом, кроз Светога Духа и Христа ка Оцу. Оно што је изнад тог поретка, а има тога што је изнад и тиче се самог личносног постојања Свете Тројице, је у апсолутном смислу за човечанску природу недоступно.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Верујем да ово горепоменуто можда није до сада објашњено кроз теологију, али верујем да се из учења отаца може потврдити овакво исповедање. Волео бих да сагледамо учења отаца, која нису у потпуности истражена, ни преведена на српски. Волео бих да неко укаже која учења отаца могу имати садржај везан за горепоменуто.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, farisejski.bukvojed рече

Neprecizno sam se izrazio.

Negiram da (ljudska ili bilo cija) priroda ima odnos nezavisno od jedinke ciji je ta priroda deo.

Ljudska priroda u meni nema odnos sa bilo cime nezavisno od mene. Samo ja imam odnos. Moja priroda ima odnos samo onoliko koliko je sadrzana u meni.

Ovo meni deluje logicno, jer i licnost i priroda iako se razlikuju po definiciji i pojmu...... i licnost i priroda, svaka na svoj nacin su deo postojanja neke jedinke.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@farisejski.bukvojed 

Подразумева се да природа општи путем личности. Оно што сам хтео рећи, то је, без обзира што наша природа путем нашег личносног односа са Богом јесте сједињена са Богом, да ипак наша природа, као и наше личности које су неодвојиве од наше природе, не може да достигне Божије постојање или општење са Богом на нивоу који превазилази не само суштину Његову, него и божански поредак. Наиме, постоји личносно постојање Божије које превазилази личносна прожимања која показују поредак: да су Дух и Син у Оцу, да је Дух у Сину и Оцу, поредак: нестворене славе Божије, поредак: нашег јединог начина вечног постојања, а то што превазилази поменути поредак тиче се искључиво личности свакога Лица Тројице, што наша природа и наше личности не могу никада достићи, не могу се на том нивоу ни сјединити ни општити са Богом.

Човек се може сјединити са Богом једино на нивоу нестворене славе Божије. Тај ниво тиче се личносног постојања Божијег. Међутим, личносно постојање Божије није ограничено на тај поредак, него га превазилази. Тај поредак нестворене славе Божије показује и сведочи о Једном Оцу који је из Себе извео Сина и Духа; сведочи о Тројици која има Првог, Другог и Трећег. Али ова Тројица, као Личности, превазилази тај поредак, тако да се у апсолутном смислу може рећи да су све Три Личности једнаке. Јер, једнакост није само питање суштине Божије, нити је садржана у божанском поретку где Личности нису једнаке, него је пре свега једнакост у личносном постојању које превазилази како суштину Божију тако и божански поредак. Божански поредак се тиче личности, али личносно постојање превазилази поредак, а то што превазилази поредак за људе је недоступно.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Milan Nikolic  Можда да прво видимо да ли је личност неко нешта или прије ништа.

Односно да ли је слобода нешта или прије ништа.

Sloboda nije božje sjeme pa da ti ga neko da
sloboda nije zahvalnica pročitana abecednim redom
sloboda nije krilatica reklamnog panoa
konstruktivna kritika postojećeg stanja

sloboda je žena
uzmi je

sloboda nije podmetanje ideološki zakržljale forme
sloboda nije pometanje ideološki bilo kakve norme
sloboda nije jednostavan domaći zadatak
ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi

sloboda te čeka
uzmi je

datumi
sjećanja
kontrola lupa vratima
regularna predstava
ko ne pamti iznova proživljava

sloboda nije mizantropski odbačeno kukavičje jaje
sloboda nije uzajamno milovanje idiotskih glava
sloboda nije referada staničnih šetača
ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi

sloboda je žena
uzmi je

 

Односно да ли је слобода благодат, или прије ништа?

Share this post


Link to post
Share on other sites

@farisejski.bukvojed 

Прво, нигде се не помиње општење на нивоу суштине Божије. Нисам ништа у том смеру говорио. Мада се може одређено тумачити причасност суштини Божијој о чему говори апостол Петар, али нисам овде дотицао то поље.

Друго, тражиш неки доказ, а једино имаш моју реч и ако хоћеш веру да ми поверујеш. Ако мислиш на доказ као од светих отаца, на њихово учење о томе, волео бих и ја да се посветимо том истраживању.

Дакле, оно што ти ја могу рећи о томе што си питао за ,,сједињење на нивоу нестворене славе Божије", (да је једино на том нивоу могуће наше сједињење са Богом), тиче се самог начина постојања творевине, зато што творевина постоји захваљујући тој слави која је иманентни божански поредак, на коме се формира прераспоређивање информација о творевини путем логоса твари.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, farisejski.bukvojed рече

U pogledu tvorevine, nemam uopste potrebu da o tome slusam teologe (teologija je nauka o Bogu, a ne o tvorevini).

То да, кад би Википедија била мерило истине...теологија понјамање има шта да каже о Богу. Теологија је више "антропологија" спасењског карактера. Колико се у Предању и у Св. Писму говори о Богу, а колико о човеку? Опрости, ово горе је обична енцикопедијаск флоскула. Истина Предање и Писмо говре много и о Богочовеку, али ипак у историји и Оваплоћеном - дакле као таковим и Човеку. Није Писмо и Предање ради Бога него ради човека. Не открива нам скоро ништа о Богу, а открива све о човеку. Није сврха теологије да "опише" Бога, него да осветли човеку пут спасења.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@farisejski.bukvojed 

Ако узмеш сличицу и залепиш је у албум, да ли та сличица и албум опште? Тако је и наша природа залепљена за божанске Ипостаси и суштину Божију.

Желео сам да ми помогнеш са светим оцима. Ако ниси у томе, не бих ни ја могао да те убеђујем у нешто што већ одбацујеш.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Трудим се да разумем позадину теолошких застрањења која се данас појављују. Покушавам да сведем одговоре на проста питања. Мислим да могу да формулишем једно питање.

Наиме, у теологији је познато да логоси твари постоје пре творевине, такорећи постоје нестворено. Логоси, као саме мисли и воља Божија о творевини, постоје пре свих векова.

Логоси бића имају своје превечно стециште, одакле ступају у домострој стварања и прелазе у функцију вођења творевине. Питање које се намеће било би следеће.

Ако је циљ да логоси приведу творевину у есхатолошко постојање и Царство Божије, да ли то значи да се логоси враћају у своје превечно стециште? Молио бих за одговоре, потврдне или одричне.

Такође бих замолио да се не бојите погрешног одговора, него да изнесемо своја мишљења и расудимо која су исправна а која су заблуда. Ово је егзистенцијално питање савремене теологије.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 53 минута, Milan Nikolic рече

Логоси бића имају своје превечно стециште..... Питање које се намеће било би следеће.

Ако је циљ да логоси приведу творевину у есхатолошко постојање и Царство Божије, да ли то значи да се логоси враћају у своје превечно стециште? Молио бих за одговоре, потврдне или одричне.

Naravno da se, ne vracaju, ..... zato sto ako bi se vratili, onda bi se (vratili) u nebice i nepostojanje iz koga su kao logosi (bica) koji imaju svoje prevecno steciste u Bogu...... i samo Njegovom voljom i stvaranjem ti prevecni logosi svega i svacega dobijaju svoje real bice u vremenu i prostoru.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Bokisd рече

Логоси бића имају своје превечно стециште..... Питање које се намеће било би следеће.

Ако је циљ да логоси приведу творевину у есхатолошко постојање и Царство Божије, да ли то значи да се логоси враћају у своје превечно стециште? Молио бих за одговоре, потврдне или одричне.

Ово питање сам поставио једном ватреном подражаваоцу еп.Максима и фанарске струје, па сам добио позитиван одговор, који је заправо дискутабилан.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Тражитељ,
      Извињавам се што је ово већ трећа тема коју отварам, али одлучио сам се за регистрацију кад се накупило питања. Иначе нисам "клинац", али доста дуго нисам био активан у црквеном животу, а ишао сам као студент редовно на литургију и многе ствари су ми познате како се раде, али ми није био јасан разлог, а сада ме занима.
      Ко су конкретно "оглашени" и да ли у њих спадају, на пример, и младенци који су заказали венчање, па се њихово венчање оглашава на три литургије? Да ли то значи да док се не венчају не треба да присуствују целој литургији?
      "Оглашене" сам раније схватао као некрштене и иноверце, а знам и за праксу у Палестини да муслимански лидери иду на литургију за велике хришћанске празнике, али излазе након позива за оглашене да изађу (ту праксу је имао и Јасер Арафат коме је и супруга, ако се не варам, била православка). Али, која је поента свега и како је ово ушло у праксу и због чега би иноверци уопште и долазили, осим ако нису у питању политичке делегације или, на пример, чланови породице друге вере?
      Да ли у оглашене спадају и католици и протестанти? Да ли у оглашене спадају и деца која још нису крштена (ово ме посебно занима!) и сме ли, на пример, дете од 3-4 године чије се крштење тек планира, да са родитељима присуствује литургији?
       
      Унапред хвала!
    • Од Логос,
      У емисији "Разговор угодни" на телевизији "Храм", гост протопрезвитера-ставрофора др Драгомира Санда, аутора емисије, био је протосинђел Методије (Лазић), монах који је у седмој години живота кренуо путем монаштва, а монашки постриг примио у осамнаестој години. Благодарећи телевизији Храм доносимо видео запис емисије.        Извор: Телевизија Храм
    • Од александар живаљев,
      U manastiru Žiča u nedelju počinje centralna proslava 800 godina autokefalnosti SPC Otkazan poziv sestrinskim crkvama, neke vladike izostavljene?
      Posle višemesečnog obeležavanja osam vekova autokefalnosti SPC u svim njenim eparhijama, koje je započelo krajem 2018. naučnim skupom na Bogoslovskom fakultetu Beogradskog univerziteta, 6. oktobra sabornom liturgijom u manastiru Žiča otvoriće se višednevna centralna proslava ovoj jubileja.
      Piše: J. Tasić 04. oktobra 2019. 18.00 Izmenjeno: 18.01      Foto: FoNet/ SPC Iako je na zvaničnom sajtu SPC otvorena posebna internet stranica posvećena obeležavanju osam vekova od kako je prvi srpski arhiepiskop i svetitelj Sveti Sava izdejstvovao crkvenu samostalnost u Nikeji 1219, o detaljima predstojeće proslave malo se zna.
      U vrhu SPC spekuliše se da o mnogim stvarima do juče nisu bili bolje obavešteni ni episkopi, čije su eparhije uključene u program centralne proslave.
      Iako je u ovakvim prilikama uobičajeno molitveno prisustvo i najviših crkvenih zvaničnika ostalih pomesnih pravoslavnih crkava, oni se u izjavama mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija (Perića), predsednika IO za centralnu proslavu, ne pominju, kao ni u objavljenom programu.
      Crkveni mediji najavljuju, pre svega, samo dolazak najviših državnih zvaničnika, predstavnika gradskih vlasti, kulturnih i obrazovnih institucija, diplomskog kora i drugih religija na akademiju u Centra Sava.
      Danasovi izvori u vrhu SPC nezvanično tvrde da su ranije upućeni pozivi sestrinskim pravoslavnim crkvama povučeni navodno zbog spora Carigradske patrijaršije i Ruske pravoslavne crkve oko ukrajinskog crkvenog problema. SPC inače pretenduje da bude posrednik u ovom međupravoslavnom sporu.
      Član Sinoda i portparol SPC vladika bački Irinej (Bulović) početkom septembra boravio je u Rusiji, gde je primio počasni doktorat Sankt-peterburške akademije, a prema vestima sa eparhijskih sajtova, nekoliko srpskih vladika uoči centralne proslave u SPC bilo u je kontaktu sa carigradskim crkvenim zvaničnicima.
      U vrhu SPC takođe se spekuliše da ni sve srpske vladike nisu dobile pozivnice za centralno slavlje, koje su navodno sa zakašnjenjem i poslate. Pozivnicu, kako Danas nezvanično saznaje, nije dobio vladika Atanasije (Jevtić), episkop bivši zahumsko-hercegovački. Poznat je kao bogoslov i izvan granica SPC, vladika Atanasije važi za velikog kritičara nekadašnjeg režima Slobodana Miloševića kao i sadašnjeg Aleksandra Vučića, ali i pojedine sabraće arhijereja, posebno posle nedavne sinodske odluke o smeni njegovog duhovnog sina episkopa zapadnoameričkog Maksima (Vasiljevića) sa mesta redovnog profesora Bogoslovskog fakulteta.
      Vladika Atanasije nije bio pozvan ni na poslednje majsko zasedanje Sabora, iako je trebalo da na njemu učestvuje po više saborskih tema u čijem rešavanju učestvuje. Poslednje saborsko zasedanje SPC obeležila je želja predsednika Republike da uđe u Sabor, koja se završila njegovim spornim prijemom u jednom od patrijaršijskih salona na kome se sukobio sa vladikama koje ne podržavaju njegovu kosovsku politiku.
      Vučić se nezvanično pominje kao jedan od govornika 8. oktobra na centralnoj svečanoj akademiji u Centru „Sava“, što u Patrijaršiji nije moguće i zvanično potvrditi. Danas se obratio Informativnoj službi SPC i vladici Irineju bačkom tražeći odgovore na pitanja o sastavu IO za proslavu, koji je posle majskog Sabora zamenio ranije imenovan saborski odbor za proslavu jubileja, otkazanim pozivima zvaničnicima drugih pomesnih crkava, visini državne pomoći u proslavi jubileja, kao i potvrdu spekulacija o tome da vladika Atanasije nije pozvan u Žiču.
      Odgovor do juče naš list nije dobio, kao ni zvaničan stav Srpske crkve o ideji carigradskog patrijarha Bartolomeja da 800 godina njene autokefalnosti proslavi u Nikeji, gde bi trebalo da se okupe poglavar i svi srpski arhijereji SPC. Mitropolit Porfiriji poslednja dva dana nije odgovarao na telefonske pozive, a javnosti se obratio preko RTS gde je, između ostalog, podsetio da je „dobijanje samostalnosti SPC najznačajniji događaj u istoriji srpske Crkve i srpskog naroda“.
      Prema zvaničnim najavama Izvršnog odbora SPC za obeležavanje 800 godina crkvene samostalnosti, centralne svečanosti trebalo bi da okupe sve srpske arhijereje iz otadžbine i rasejanja. Oni bi posle proslave u Žiči, Studenici i Kraljevu, u ponedeljak trebalo da posete Kosovo i Metohiju – manastire Pećka Patrijaršija i Visoki Dečani, da bi dan kasnije prisustvovali svečanoj duhovno-kulturnoj akademiji u beogradskom centru Sava.
      Kao završnica centralne proslave za 9. oktobar najavljeno je otvaranje izložbe u Muzeju SPC pod nazivom „Osam vekova umetnosti po okriljem SPC“, na kojoj bi trebalo da bude izloženo 300 crkvenih rukopisnih knjiga, dokumenata, ikona i drugih crkvenih vrednosti koje do sada nisu bile u javnosti.
      Prema zvaničnom saopštenju, glavni nosilac i organizator centralne proslave je SPC uz pomoć drugih značajnih institucija.
    • Од Логос,
      У емисији "Разговор угодни" на телевизији "Храм", гост протопрезвитера-ставрофора др Драгомира Санда, аутора емисије, био је протопрезвитер-ставрофор Живадин Протић, настојатељ београдског храма Сабора српских светитеља на Карабурми. Благодарећи телевизији Храм доносимо видео запис емисије.        Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      У емисији "Разговор угодни" на телевизији "Храм", гост протопрезвитера-ставрофора др Драгомира Санда, аутора емисије, био је јеромонах Теофил (Димитрић), игуман свештене обитељи манастира Осовца у Епархији бањалучкој. Благодарећи телевизији Храм доносимо видео запис емисије.   

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...