Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 1 сат, εργασία рече

I ja isto predlažem da 37 miliona korisnika SNAP federalnog programa pomoći za ishranu u SAD i to 10 godina u uzlaznoj fazi ciklusa, krenu negde u neku zabit, ako hoće da ih pusti policija, i isprobaju u praksi institucionalizam Geoffrey Hodgsona, ali da ne padnu opet tako nisko na jasle SNAP programa usled "praktične efikasnosti" kapitalizma.

Pa Hodgoson je kriticar SAD i njihove politike i raspodjele novca, socijalnih programa itd. haha u politici je itekako ljevicar.  Ako nisi citao njegove knjige, onda mozes tviter pa se uvjeri. Zato sam i naveo par evropskih drzava. Kriticar je i UK-a a tamo i zivi, i cesto vidim sta komentarise i retvituje. Niko nije rekao da je kapitalisam savrseno efikasan, niti idealno efikasan, ima milion mana ali u kombinaciji sa politikom i stabilnim institucijama kao u Skandinaviji moze proizvesti prakticno dobre rezultate. Da li moze bolje? Moze, ali ne vidim da se desava na vecim populacionim grupama. Ima svijetlih primera lovaca sakupljaca kao malih grupa ali i dosta romantizovanja od strane antropologa. Na vama socijalistima je da u kombinaciji sa naprednom tehnologijom pokazete ekonomski sistem koji ce prakticno nadmasiti neefikasni kapitalizam i ispraviti sve njegove anomalije. Ja cekam makar na nivou malog preduzetnistva od 5-50-100 radnika  da vidim od mnogih ljevicara makar primer jednake raspodjele poslova, novca i ucesca u odlucivanju i kompanija koje se organizuju i funkcionisu na taj nacin. Za mnoge ljevicare zadruge ili cooperative kakve postoje u Svajcarskoj, Francuskoj, Spaniji nisu dobri primeri iako za neke bolji od klasicnog oblika firme, ipak zeljno ocekujem da prakticno pokazu prednosti u odnosu na klasicne neefikasne kapitalisticke modele. Nevezano za temu, Cockshott-u mnogi ljevicari zamjeraju homofobiju i transfobiju, usled cega gubi podrsku i medju mnogim ljevicarima koji se uglavnom snazno zalazu za zastitu LGBT populacije.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Ronald рече

Na vama socijalistima je da u kombinaciji sa naprednom tehnologijom pokazete ekonomski sistem koji ce prakticno nadmasiti neefikasni kapitalizam i ispraviti sve njegove anomalije. 

Ja cekam makar na nivou malog preduzetnistva od 5-50-100 radnika  da vidim od mnogih ljevicara makar primer jednake raspodjele poslova, novca i ucesca u odlucivanju i kompanija koje se organizuju i funkcionisu na raj nacin

Pošto spominješ Pola Kokšota i tvrdiš da si ga čitao, kako onda možeš ovako dve protivurečne rečenice da napišeš?

Kako da pokažemo koncept linearnog programiranja zasnovanog na radnim vaučerima na malom preduzeću kada je svrha i esencija, zatim metodologija i teorijska anatomija čitavog plana da obuhvati nacionalnu privredu u celosti?

Što se tiče samog linearnog programiranja, ono se već 70 godina uspešno primenjuje u poslovnoj i tehnološkoj organizaciji mnogih industrijskih preduzeća i grana širom sveta, pri tom se standardno izučava na fakultetima za ekonomske i organizacione nauke. Efikasnost  ovog koncepta odavno je na delu. Tu nema šta da se pokazuje.

Zaboravio si da čak i takav socijalizam, kao što je postojao u Sovjetskom Savezu, uprkos svim njegovim manama,  do 1975. godine je pokazivao sasvim solidne rezultate, jer otkud onoliki gradovi, mostovi, fabrike, kosmički letovi, nuklearne elektrane, medicinski instrumenti, automobili, pruge, avioni, kamioni itd. itd.?

Mislim da pitanje treba obrnuto postaviti: gde postoji taj utopijski kapitalizam sa free-trade-om bez recesija, bez državnih programa R&D, sa neprekinutim režimom pune zaposlenosti, bez dekvalifikacije rada i pooštrovanja socijalno-ekonomskih razlika, bez kartelnih dogovora, bez regulisanja cena i proizvodnje velikih oligopola, bez autsorsinga koji je trenutno najsramotniji i najdrastičniji vid eksploatacije rada širom azijskih, latino-američkih, a sada i istočno-evropskih zemalja, bez kočenja rasprostriranja tehnologije iako ona postoji, bez ekološkog zagađenja itd?

Ali džabe, ne vredi pričati, verovatno se to dešava na Jupiteru, a ne ovde i sada među nama koji nemamo zdravstvenu zaštitu, penzije ko zna da li ćemo ih imati i stalno smo negde na putačestveniju za nekim boljim poslom, bez porodičnog okupa i naviknuti na psihički mobing...

 

 

   

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, εργασία рече

Pošto spominješ Pola Kokšota i tvrdiš da si ga čitao, kako onda možeš ovako dve protivurečne rečenice da napišeš?

Kako da pokažemo koncept linearnog programiranja zasnovanog na radnim vaučerima na malom preduzeću kada je svrha i esencija, zatim metodologija i teorijska anatomija čitavog plana da obuhvati nacionalnu privredu u celosti?

Što se tiče samog linearnog programiranja, ono se već 70 godina uspešno primenjuje u poslovnoj i tehnološkoj organizaciji mnogih industrijskih preduzeća i grana širom sveta, pri tom se standardno izučava na fakultetima za ekonomske i organizacione nauke. Efikasnost  ovog koncepta odavno je na delu. Tu nema šta da se pokazuje.

Zaboravio si da čak i takav socijalizam, kao što je postojao u Sovjetskom Savezu, uprkos svim njegovim manama,  do 1975. godine je pokazivao sasvim solidne rezultate, jer otkud onoliki gradovi, mostovi, fabrike, kosmički letovi, nuklearne elektrane, medicinski instrumenti, automobili, pruge, avioni, kamioni itd. itd.?

Mislim da pitanje treba obrnuto postaviti: gde postoji taj utopijski kapitalizam sa free-trade-om bez recesija, bez državnih programa R&D, sa neprekinutim režimom pune zaposlenosti, bez dekvalifikacije rada i pooštrovanja socijalno-ekonomskih razlika, bez kartelnih dogovora, bez regulisanja cena i proizvodnje velikih oligopola, bez autsorsinga koji je trenutno najsramotniji i najdrastičniji vid eksploatacije rada širom azijskih, latino-američkih, a sada i istočno-evropskih zemalja, bez kočenja rasprostriranja tehnologije iako ona postoji, bez ekološkog zagađenja itd?

Ali džabe, ne vredi pričati, verovatno se to dešava na Jupiteru, a ne ovde i sada među nama koji nemamo zdravstvenu zaštitu, penzije ko zna da li ćemo ih imati i stalno smo negde na putačestveniju za nekim boljim poslom, bez porodičnog okupa i naviknuti na psihički mobing...

 

 

   

Citao sam Cocksotta, pratim i njegov blog i youtube kanal. Zadnje sam citao njegovo razmimolazenje sa Klimanom oko TSSI. Znam da se njegov model odnosi na nacionalnu privredu u cjelini( mada bi mogao i globalno), i odlicno znam sta je linearno programiranje jer sam ga polagao. Dio je i machine learning. Nisam na Cockshotra i njegov model mislio kad sam pomenuo kompaniju i  jednaku raspodjelu vec zasto prakticno ne postoji model kompanije sa jednakom raspodjelom posto je to ostvarivo i u kapitalizmu i prihvatljivo za mnoge ljevicare. Ti mozes otvoriti takvu kompaniju sa jos 50-100 zainteresovanih. Cockshott model u Toward a socialism ce ili jos dugo pricekati ili se nece nikad ni ostvariti. Za mnoge ljevicare on ne ostavlja mnogo slobode pojedincu i zbog toga nije prihvatljiv dok ovako ga koriste kao argument za resenje problema kalkulacije. Problem kalkulacije je rijesiv i tu je Cockshotova knjiga odlican doprinos, to ni najzadrtiji liberterijanci ne negiraju.

SSSR je ostvario dosta benefita ali je bio daleko losiji od USA, zatim to je bio "drzavni kapitalizam" da se izrazim kako kazu mnogi ljevicari koji ne zele da se socijalizam mijesa sa tim modelom jer izvan planske ekonomije imao sve kapitalisticke karakteristike. Oni kazu da nikad prakticno nije postojalo nista slicno pure capitalism izvan nekim malih grupa. 

Ali ko je uopste rekao da postoji free- market kapitalizam bez svih mana koje si naveo? Ja nisam, niti se izjasnjavam kao libertarijanac, niti mislim da je ikad postojao takav sistem. Slicno kao pure comunism. 90% ekonomista se slaze da je free trade pozitivan za nacionalne drzave, tacnije benefiti nadmasuju negativne effekte. Medjutim oni to ne znaju iz cisto empirijskih modela jer prakticna slobodna trgovina bez carina, kvota, damping cijena nije ni postojala vec vide kroz smanjenje ili ukidanje istih ili ne vide benefite od zastite pojedinih sektora. I o tome uglavnom pisu ekonomski istoricari kao Douglas Irvin u Clashing over commerce.

Ja iskreno ne vidim da slabije razvijene drzave mogu napraviti bili kakav radikalan zaokret u ekonomskom modelu privrede vec to moze jedino biti kopiranje uspjesnih politika iz zemalja koje su dosta razvijenije( cesto pod pritiskom) kao na primer Estonija koja  je dosta primjenila ali pokusava isto tako biti predvodnik u digitalizaciji drzavnog sektora i zdravstva. Naravno svaka drzava ima svoju istoriju, kulturu, obicaje i tradiciju i u okviru toga i uz sva ogranicenja moze implementirati dobre prakse iz uspjesnijih zemalja. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 19.7.2019. at 14:05, шпиља рече

наравно да депримира ако немаш наду и поверење у Бога...зависи са ког становишта се посматрају ствари,ова твоја идеја је супер и допада ми се,неко се трудио годинама,одрицао се,да би радио посао за који се школовао,али живимо у таквој земљи где су нам избори сужени,понудио сам такав пример не да би деградирао нечију диплому,већ искључиво да би га подстакао на делање,јер заиста нисмо ни свесни на ком месту,међу којим људима нам Бог шаље пут (и то важи за сваку прозбу,од посла до брака),тражи,куцај,труди се...

Rejting i sujeta mogu mnogu decu gladnu da ostave....Spilja, svaka cast :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Natasa. рече

Čovek postavi konkretno pitanje, razvijemo filosofiju i ne pomognemo ništa :0212_rolleyes:...samo da se priča :0212_rolleyes:.

Pa znaš kako...ako mu treba novac za život radiće šta god dok ne nađe posao. Dok sačeka posao u struci mogu proći godine. I istekne vreme za ženidbu i sve ostalo, što bi odlagao čekajući posao. Svaki pošten posao je dobar posao dok treba nahraniti porodicu. Ne znam da li sa pravom može naći posao u inostranstvu, da li su isti zakoni? Verovatno nisu.

ALi meni se čini da bi mogao biti npr. notar. .. ili ne znam kako ide to sa advokaturom... tako da sam sebe zaposli i da ne mora da čeka na državni posao.

 

Ali ne reče, da li mu se sviđa predlog.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Za coveka, a pogotovu mladog, je od vitalnog znacaja da nesto radi. Bilo sta. Nista bolje ne oblikuje licnost od rada. Tako da... bilo sta da se krene, ali jasno, sa idejom da se napreduje. Svako iskustvo je dobro kada je u pitanju posao i svako (iskustvo) te necemu nauci. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 часа, Ronald рече

Citao sam Cocksotta, pratim i njegov blog i youtube kanal. Zadnje sam citao njegovo razmimolazenje sa Klimanom oko TSSI. Znam da se njegov model odnosi na nacionalnu privredu u cjelini( mada bi mogao i globalno), i odlicno znam sta je linearno programiranje jer sam ga polagao. Dio je i machine learning.

 Za mnoge ljevicare on ne ostavlja mnogo slobode pojedincu i zbog toga nije prihvatljiv dok ovako ga koriste kao argument za resenje problema kalkulacije. Problem kalkulacije je rijesiv i tu je Cockshotova knjiga odlican doprinos, to ni najzadrtiji liberterijanci ne negiraju.

Drago mi je što pratiš Kokšotov rad. Mnogo volim što podjednako nervira i libertarijance i levičare, i što ume da očita lekciju i jednima i drugima! :D Čovek je doktor računarskih nauka, inženjer i uspešnih projekata iza sebe, matematički je potkovan i ima pasiju da se bavi političkom ekonomijom i jedan od retkih koji odlučno poznaje Marksa i Mizesov kalkulacioni problem pri tom je dao originalan doprinos teoriji centralnog planiranja ali mnogi levičari prosto ne razumeju šta on ustvari govori.

Kliman mi je mnogo drag ali bojim se da su mu Cockshott, Cortell i David Zachariach srušili priču. Posle njihove ubedljive kritike i empirijskih nalaza, zasnovanih na teorijskom framework-u dvojice izuzetnih izraelskih matematičara i levičara Emmanuela Fourjouna i Moshe Machovera, mislim da TSSI-ejvci nemaju kud.

пре 12 часа, Ronald рече

Ja iskreno ne vidim da slabije razvijene drzave mogu napraviti bili kakav radikalan zaokret u ekonomskom modelu privrede vec to moze jedino biti kopiranje uspjesnih politika iz zemalja koje su dosta razvijenije( cesto pod pritiskom) 

Na ovoj tački već ne mogu da se složim. Mislim da su "male" zemlje najveći gubitnici savremenog kapitalizma i da se iz njih putem masovnog autsorsinga bukvalno cedi drenovina. To je veoma opasno stanje i bojim se da će biti mnogo turbulencija, pogotovu kad u prvi plan izbiju problemi zbog klimatskih promena i nestašice nafte. Taj odnos Sever-Jug je veoma problematičan i tu će morati da nastanu neke promene u protivnom završićemo u imperijalnom nasilju ili nečem mnogo gorem.

Vidim da pratiš stvari iz ekonomije i čitaš širi dijapazon autora i pravaca, javljaj se slobodno i komentariši, a zbog Kokšota imaš povećan rejting kod mene. :dobro:

 

Drugarski pozdrav,

VV.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, sanja84 рече

Pa znaš kako...ako mu treba novac za život radiće šta god dok ne nađe posao. Dok sačeka posao u struci mogu proći godine. I istekne vreme za ženidbu i sve ostalo, što bi odlagao čekajući posao. Svaki pošten posao je dobar posao dok treba nahraniti porodicu. Ne znam da li sa pravom može naći posao u inostranstvu, da li su isti zakoni? Verovatno nisu.

ALi meni se čini da bi mogao biti npr. notar. .. ili ne znam kako ide to sa advokaturom... tako da sam sebe zaposli i da ne mora da čeka na državni posao.

 

Ali ne reče, da li mu se sviđa predlog.

@grigorije 2

Grigorije, da li bi mogao da se baciš u privatni biznis? 

Je l imaš pravosudni?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Дај бре Григорије, уозбиљи се мало, направи ацц на мозарта, дојаве да ти шаљем, да можеш да звизнеш неку кинту. Не машим. ??

Share this post


Link to post
Share on other sites

5/5, човеку треба приход неки, да може да животари док се не оправи на работу. Него ме не слуша, , ови га горе нешто паламуде, са неки философи ће га оправљају. Хахах :D:D

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 23.7.2019. at 14:21, Natasa. рече

@grigorije 2

Grigorije, da li bi mogao da se baciš u privatni biznis? 

Je l imaš pravosudni?

Izostavila si jednu dvojku. Ja sam 22.:))) Imam državno stručni ispit. Razmišljam i o pravosudnom koji je baš zaguljen ispit. Ima 12 ispita može da se položi 7 a 4 za dva meseca. Ako se ne položi iz prve i oni što je položeno propada plus zabrana polaganja od 2 godine. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, grigorije22 рече

Izostavila si jednu dvojku. Ja sam 22.:))) Imam državno stručni ispit. Razmišljam i o pravosudnom koji je baš zaguljen ispit. Ima 12 ispita može da se položi 7 a 4 za dva meseca. Ako se ne položi iz prve i oni što je položeno propada plus zabrana polaganja od 2 godine. 

Da, pravosudni jeste težak, treba sesti. Je l si psihički spreman za taj trud?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      VESTI   “U mom radnom veku koji i dalje traje, od 365 dana u godini ja sam 300 ustao pre svanuća i radio dok se ne smrkne na njivi i u šumi. Mnogo sam napravio i stvorio, pa sam želeo sebi da sagradim i grobnicu da olakšam svojim potomcima”, priča Dejan za RINU.
      Međutim, njegova građevina više liči na apartman nego na grob. U prizemlju je soba kao i svaka druga u kojoj se nalaze dva kreveta, televizor i frižider, pa ako gledate samo sa unutrašnje strane nikad ne biste posumnjali za šta je namenjena.
      “Meni je to sve normalno i prirodno. Razgovarao sam sa monahinjama i one su mi rekle da moj postupak nije bogohuljenje. Svi ćemo jednog dana završiti i biće nam potrebno dva metra bez geometra, a ja sam želeo sebi za života da napravim nešto veće. U ovoj sobi sad malo odmorim i prilegnem ako ima nekog posla na groblju, a gore u letnjikovcu se sastajemo nakon daća i na Zadušnicama”, izjavio je ovaj Šumadinac.
      Dejan je mislio na sve, pa je tako sebi naparavio i spomenik, ali ne mermerni već drveni na kom stoji poruka - mene ne niko ne razume, da li neće, il ne ume, piše na hrastovoj ploči.
      “Za mermerni spomenik trebalo bi mi preko 1.000 evra, a ja sam za taj novac napravio sve ovo”, kaže on.
      I dok se većina ljudi bori da što bolje provede svoj životni vek, ne razmišljajući o onom što će doći posle, Dejan Milošević svakako je primer da se ništa, pa čak ni smrt i sahrana - ne prepušta slučaju.

       
       
      Izvor: Kurir
      CELA ŠUMADIJA SE KRSTI: Dejan (43) iz Knića sebi sazidao grobnicu na dva sprata, a pogledajte kako je opremio unutra! (FOTO) - iKragujevac
      WWW.IKRAGUJEVAC.COM  
    • Од александар живаљев,
      Šta su „ljudske himere“ i kako je Japan postao prva zemlja koja dopušta naučnicima da ih uzgajaju
      Piše: BBC News na srpskom13. novembra 2019. 20.24      Getty Images Istraživači žele da ubace embrione ljudsko-životinjskih himera u miševe Ljudi su od davnina zamišljali ljudsko-životinjske hibride: Stari Grci su ih zvali „himere“.
      Himere sada mogu da postanu stvarnost, jer je japanska vlada odobrila naučnicima ne samo da uzgajaju ljudske organe unutar životinjskih embriona, već i da dopuste da se ti embrioni razviju do kraja – što je ključno.
      Istraživanje vodi Hiromicu Nakauči sa Univerziteta u Tokiju i Stenforda. Tokom postupka, naučnici će ubrizgavati ljudske matične ćelije u modifikovane embrione pacova i miševa kako bi stvorili pankreas.
      Embrioni će potom biti presađeni u surogat-životinje. Profesor Nakauči namerava da jednog dana dobije životinje sa organima čoveka – krajnji cilj je da ovi organi mogu biti presađivani u ljude.
      Do nedavno, naučnici u Japanu morali su da uništavaju životinjske embrione u koje su usađene ljudske ćelije posle 14 dana i bilo im je zabranjeno da te embrione gaje u surogat-životinjama.
      Ali ta ograničenja sada su ukinuta, a istraživači mogu da traže pojedinačne dozvole za istraživačke projekte.
      Getty Images Etička pitanja
      Istraživanje profesora Nakaučija nije prvo u ovoj oblasti: on i drugi istraživači već su uzgajali ljudske ćelije u embrionima miša, pacova, svinje, pa čak i ovce.
      Cilj naučnika jeste da obezbede ljudske organe za transplantaciju, pogotovo one kojih najviše nedostaje – poput pankreasa.
      Profesor Nakauči je 2017. godine praktično izlečio miša koji je patio od dijabetesa, uzgojivši zdrav mišji pankreas u embrionu pacova, a potom ga presadivši u bolesnog miša.
      Ali do sada su eksperimenti sa ljudskim ćelijama morali da budu obustavljeni ili zbog pravnih zahteva, ili zato što su probe bile neuspešne.
      Ovo istraživanje poteže etička pitanja o mogućnosti da ljudske ćelije završe u životinjskom mozgu, potencijalno „humanizujući“ njegovu kogniciju.
      Ali profesor Nakauči je pristao da izgradi svoj eksperiment tako da „ćelije završe samo u pankreasu“.
      U julu je panel eksperata u japanskom Ministarstvu za obrazovanje, kulturu, sport, nauku i tehnologiju odobrio njegovo istraživanje pod određenim uslovima i postupcima.
      Getty Images Veoma mali broj ljudskih ćelija završi u telu životinja, pa zato i ne mogu da dobiju ljudske karakteristike, tvrdi profesor Nakauči ‘Životinje sa ljudskim licem ‘
      Tehnika podrazumeva genetsko modifikovanje životinjskih embriona tako da se odstrane geni povezani sa proizvodnjom određenog organa – u ovom slučaju, pankreasa, ali u budućnosti možda čak i jetre i bubrega.
      Naučnici potom ubrizgaju u životinjski embrion ljudske matične ćelije. A odsada će im biti dopušteno da puste da se embrioni razviju do kraja.
      Dozvola ministarstva zahteva da eksperimenti profesora Nakaučija budu sprovođeni samo na sitnim životinjama, genetski udaljenim od ljudi, rekao je za BBC Ajako Maesava, direktor bio-etike i bio-bezbednosti pri japanskom ministarstvu.
      Uz to, tim mora pri svakom stadijumu razvoja da proverava ima li ljudskih ćelija u mozgu fetusa. Provodiće i do dve godine nadgledajući razvoj nakon što su glodari rođeni.
      Profesor Nakauči je rekao za BBC da će, kada se sva papirologija završi, moći da započne istraživanje u septembru.
      U eksperimentu sprovedenom na Univerzitetu Stenford u Kaliforniji, profesor Nakauči je prethodno stavio ljudske matične ćelije u oplođena jaja ovaca i embrione presadio u ovcu.
      Embrioni su uništeni nakon 28 dana razvoja. Sadržali su vrlo malo ljudskih ćelija i nisu razvili nikakve ljudske osobine, rekao je profesor Nakauči za list Asahi Šimbun.
      „Broj ljudskih ćelija koje su izrasle u telima ovaca bio je izuzetno mali, otprilike jedna na hiljadu ili jedna na desetinu hiljada“, rekao je on.
      „Na tom nivou, nikad se neće roditi životinja sa ljudskim licem.“
      Getty Images Neki naučnici tvrde da su pokušaji da se ljudski organi uzgajaju u genetski udaljenim vrstama besmisleni Genetska distanca
      Ali uzgojiti ljudske ćelije u sasvim drugoj vrsti nije nimalo lako.
      Jun Vu, istraživač sa Jugozapadnog medicinskog centra u Dalasu, sa Univerziteta u Teksasu, tvrdi da nema smisla dozvoliti da se razviju ljudsko-životinjski hibridni embrioni uz pomoć evolutivno dalekih vrsta kao što su svinje i ovce.
      U ovim vrstama, kaže on, ljudske ćelije će biti eliminisane iz domaćina u vrlo ranoj fazi.
      Prošlog meseca, španski dnevni list El Pai objavio je da španski naučnici tvrde da su stvorili ljudsko-majmunske embrione u laboratoriji u Kini.
      Istraživanje je predvodio profesor Huan Karlos Izpisua Belmonte, na Institutu Salk za biološke studije u Kaliforniji, koji je prethodno napravio ljudsko-svinjske embrione u laboratoriji.
      Govoreći za El Pai, naučnici su rekli da će javno biti obelodanjeno više detalja o njihovoj najnovijoj studiji kad rezultati budu objavljeni u prestižnom naučnom časopisu, što će se desiti veoma brzo.
    • Од Жељко,
      Poslednji put kad je svrgavan autoritarni režim, opozicija je imala na svojoj strani:
          Samu sebe – osamnaest stranaka koje su konvergirale ka istom cilju i nisu se obazirale na nedostatak prirodne kohezije
          Aktivnog vođu koji ume i pasivnog koji nije omražen međ svetinom
          Podršku EU i Amerike
          Keš
          Građanski entuzijazam ovaploćen kroz Otpor i generalno veliku dozu jurišnog loženja
          Podršku SPC
          Podršku navijača dva najveća kluba
      Kao bonus, na dan preuzimanja vlasti, opozicija je dobila bitnu pomoć u vidu pasivnosti dela vojske i policije a nije zanemarljiv ni dil sa licima sa one strane zakona koji su čekali „nedajbože“ trenutak.
      I pored svega toga, vlast je dobijena na mišiće, uz par ljudskih žrtava i paljenje Skupštine i zgrade RTS-a (koja nažalost nije izgorela do temelja).
      Danas, opozicija nema ništa od gorenavedenog pa čak ni samu sebe. Da stvar bude gore po njih, sadašnja vlast šije ondašnju po svim parametrima a ponajviše po tom da im ne pada na pamet da naprave neki nepromišljen korak kao što je recimo Milošević tek tako raspisao izbore a da pred sobom nije imao ozbiljne proračune. Pritom, koliko god danas bilo loše, samo neiskreni mogu da kažu da je gore nego devedesetih a poznato je da se u zemlji pizda i glupavaca motka uzima u ruke tek kad se pojede poslednja kora hleba pa glodanje te motke ne može da podmiri krčanje creva. Dakle, nije dogorelo niti je blizu.
      To u zbiru ostavlja jedan notorni zaključak koji glasi – Vučić će da vlada dokle god hoće. Šta god da se desi sa Kosovom ne deluje da će biti više od zacelive rane na njegovom rejtingu. Sve i da izgubi četvrtinu glasova a čisto sumnjam da će jer narod ovde osim deklarativno zabole živo za Kosovo u smislu, biće plaky dva dana a onda opet jebiga, život ide dalje a besplatan džak praška pred izbore dođe kao prihvatljiv melem na ranu.
      Dakle, pitanje od trilion dolara, kad i kako će Vučić da sjaše.
      Vladaće do trenutka svoje prirodne smrti
      Možda nije najverovatnija opcija ali nije nemoguća. Naprednjaci su svesni da njihova životna sudbina zavisi poprilično od Vučića i to će braniti na sve načine (one najgore ćemo tek da vidimo). Te stoga ne bi trebalo da iznenadi ukoliko on krene u putinovsko-,ilovskom maniru da rotira funkcije sve do trenutka kad konačno ispusti svoju crnu dušu za ko zna koliko godina.
      Neka budala će ga roknuti
      Jedini scenario gori od prethodnog je da ga neki usamljeni idiot ubije. Kažem usamljeni jer ne postoji šansa da to izvrši neka organizovana grupa kao 2003. jer jebiga, sve organizovane grupe su sad na njegovoj strani tako da ništa. Ova varijanta je užasna iz prostog razloga što smrt, naročito nasilna, ima taj iracionalni filter da ublažava pa čak i izvrće realnu sliku žrtve. Vučić bi tako u većem delu sveta i ovde ostao upamćen kao još jedan reformator kog su nečastive sile sprečile na putu donošenja prosperiteta svojoj zemlji. S obzirom da je veoma bitno da Vučić u istorijskim spisima ostane pribeležen kao nepatvoreno zlo, jasno je zašto je ovaj scenario apsolutna katastrofa.
      Pobeći će
      Meni drugi najverovatniji scenario koji možda zvuči kao teorija zavere. Mislim da on već sad burgija šta da radi kad jednom izgubi sve i da pravi ozbiljan bekap. Nemam pojma kako će to da izvede, da li će da iscenira svoje ubistvo i preseli se kod Minimaksa i Arkana na Kipar ili će nekom da ukrade identitet i ostatak života provede kao ribar na Islandu ali, imajući u vidu sa čime bi se sve suočio u trenutku gubljenja vlasti i šta bi sve moglo da izmili od nečasnih radnji koje je za vlasti uradio (računajući i sve one o kojima pojma nemamo i one koje će se tek desiti), bekstvo je neuporedivo bolja opcija od truljenja na mardelju i kompletnog rušenja kulta časti o kojoj drobi već dvadeset i pet godina.
      Izgubiće na izborima
      Najkraći vic na svetu. Zasad. Ipak, nije nemoguće da se kroz deceniju pojavi neko dovoljno kul, dovoljno pametan i dovoljno blesav da svoju kuloću i pamet troši na svrgavanje Vučića umesto da juri kokain i šmrče kurve po belom svetu. Potreban je neki kopernikanski obrt da se desi, nešto ranga udara asteroida da bi energija ljudi sklonih da budu poltronske ljigave pizde prešla u momenat kad vreća praška nije bitnija od opšteg dobra. Trenutno to deluje kao okrugli kvadrat ali možda nekad promeni formu. Kako bilo, predavanje vlasti ne očekujem bez krvoprolića i tenkovske parade sa municijom u cevima na ulicama Beograda.
      Izgubiće na izborima i napraviće dil sa vlašću
      E ovo je glavna opcija iz dva razloga. Prvi, ovo je Srbija i demokratija čak i kad je ima je primitivna i onih par godina na početku milenijuma su bile eksces i greška u uobičajenom radu sistema a ne pravilo. Najverovatnije je da Vučića sa vlasti zbaci neko sličan njemu, neki novi samoživi automasturbator koji će nekom novom mantrom (ali u suštini sličnom) da kupi pučinu-stoku grdnu i preuzme vlast. Takav lik možda neće imati mnogo od osvete prema Vučiću jer eto, već ga je pobedio i ko ga jebe. Tu onda uleće i drugi razlog. Vučić smenu sigurno neće dočekati goloruk već opasan dinamitom koji metaforički može da eksplodira ali i da bude koristan novom vladaru. Uspeće da se proda toliko da ostatak života ostane sa privilegijama i slobodom (videti pod Toma). Jeste da to ne zvuči kao rajski život za nekog ko je imao stvarnu moć ali Vučić je Šešeljev sin a Šešelj je maroder i hijena, kad nema principijelnosti, zadovolji se i lešinarenjem.

      www.tarzanija.com/kad-ce-vucic-da-sjase-i-kako/
       
    • Од Милан Ракић,
      BiH će u noći sa 4. na 5. prosinac konačno preuzeti potpunu kontrolu nad nebom iznad svoje teritorije, potvrdio je direktor Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi BiH /BHANSA/ Davorin Primorac.

      Primorac je pojasnio da to znači da će BiH preuzeti kontrolu neba iznad 10.000 metara, koje je najfrekventije i najisplativije, navodeći da su do sada kontrolu, i ujedno veliku financijsku dobit, imale susjedne zemlje Srbija i Hrvatska.
      “Mi preuzimamo srednji i gornji sloj zračnog prostora, gdje se odvija više od 80 posto zračnog prometa. Na tom dijelu je najveći broj preleta i riječ je o prostoru iznad 10.000 metara visine”, rekao je Primorac za “Dnevni avaz”.
      On je ocijenio da je ovo važan događaj i za BiH i za BHANSA, koja je samofinancirajuća nerpofitna organizacija.
      “Naši troškovi bit će veći za 20 posto, ali očekujemo i značajne financijske prihode. Očekujemo 12 do 13 milijuna KM u odnosu na godinu ranije”, naveo je Primorac.
      Primorac je rekao da će novi kontrolori već u prosincu početi s radom, te najavio da će BHANSA uložiti višemilijunski iznos u obnovu kontrolnih tornjeva u Sarajevu, Banja Luci i Tuzli.

    • Од Милан Ракић,
      Nakon prošlogodišnjeg upečatljivog završetka svog „Beogradskog petoknjižja“ romanom „Tuđine“ (koje čine još romani „24 zida“, „Parter“ i „Prave Beograđanke“, i zbirka priča „Beograđanke“), Igor Marojević odlučio je da od alkohola kao motiva svih svojih proza, i beogradskih i etnofikcionalnih (romani „Žega“, „Šnit“ i „Majčina ruka“) napravi krupnu temu, sugerisanu naslovom njegove nove knjige objavljene u „Laguni“, čije će prvo potpisivanje autor obavljati na sajamskom štandu Lagune u nedelju 27. 10. od 12 do 12.30.

      Prvo što, već na koricama novog autorovog dela, privlači pažnju jesu krajnje pohvalna mišljenja njegovih kolega o „Romanu o pijanstvima“. „Ovom knjigom Igor Marojević je prošao opasnu granicu do koje je svojim dosadašnjim pisanjem stizao, i nije stradao“, piše, između ostalog, Vladan Matijević.
      * Kako vidite preporuku svog kolege Matijevića?
      – Verovatno je roman napisan beskompromisnije od dosadašnjih, dinamičnije i sa manje okolišanja i obzira prema tabuu govora iz prvog lica o osetljivoj temi. Inače ne bi imalo smisla tretirati je.
      * Kako vidite razliku između svojih proza u kojima sporedno tretirate alkohol i „Romana o pijanstvima“?
      – U kontekstu tog pitanja, moja dosadašnja proza mi deluje nekako suvo, a „Roman o pijanstvima“ vlažno, ili bar podmazujuće. Možda je plural u naslovu ove knjige znakovit: osnovni osećaj je sličan, ali pijanstva su razna, i nepregledna…
      * O tome govori i činjenica da se radnja ne odvija samo u Beogradu, nego i u Gvadalahari, LJubljani, i malim mestima u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj gde čašica ume da povede međunacionalnim prepirkama?
      – Umeju u njih ljudi na Balkanu komotno da uđu i trezni. E sad, da se glavni junak nije našikao u Gvadalahari, ne bi imao konflikt sa meksičkom mafijom, niti bi u LJubljani izveo performans poniženja kako bi došao do novca za hotel. Prebogata je, i maštovita baština priča uzrokovanih alkoholom, a „Roman o pijanstvima“ pokušaj je ambiciozne panorame takvih priča u određenim mestima na planeti u poslednjih desetak godina 21. veka. Naravno, sve je to povezano s glavnim junakom, inače bi prvi pojam iz naslova morao biti promenjen ili maknut.
      * I Barselona čini jednu od geografskih poluga ove vaše proze, mada u naglašeno političkom ambijentu koji zahvata dane posle referenduma za osamostaljivanje Katalonije. S obzirom na prikazane međunacionalne konflikte na Balkanu i u Barseloni, čini se da iako prividno govori o hedonizmu, ovaj roman ima prilično društveno-kritičku notu?
      – Mislim da srazmerno mali broj ljudi često poseže za čašicom iz pukog meraka, mnogi ne umeju da izdrže raskoš negativne stvarnosti pa kroz piće beže od mogućnosti sopstvenog uma. Ali kad ono postane lična navika, možda ima smisla neizgovoreno pitanje: da li je ljubav jača od ljubavi prema alkoholu?
      * Ne može se izbeći paralela između odvajanja Katalonije i raspada SFRJ, naročito što se i to, unutar barselonskih poglavlja, pominje u romanu?
      – Osnovna razlika je u „Ustavu“. Dok je onaj naš iz 1974. bio odveć fleksibilan, ali smo na to reagovali prekasno, što je jedan od odlučujućih momenata prilikom krvavog odvajanja ostalih republika, španski „Ustav“ definiše domicilnu državu kao nesporno teritorijalno nedeljivu, ali sa jakim autonomijama. Zanimljivo da su te autonomije definisane fleksibilno, što državi omogućuje da sa svakom autonomnom jedinicom postigne različit dogovor. Tako je taj „Ustav“ u isti mah liberalkapitalistički, jer podstiče na pregovore o ceni. Katalonija je nezadovoljna količinom autonomije i zato bi se pola njenih žitelja odvojilo, nek čitalac sam zaključuje koliko to ima veze sa raspadom SFRJ.
      * Šta je ono što „Roman o pijanstvima“ čini drugačijim u odnosu na prozu natopljenu alkoholom kakvu su pisali Bukovski ili Henri Miler?
      – Za razliku od ogromne većine proznih knjiga o alkoholizmu, „Roman o pijanstvima“ govori o liku koji i pored sklonosti kapljici završava sve svoje obaveze na vreme, a siže se odvija u digitalizovanom ambijentu i eri gde su i žene jednako sklone piću kao muškarci. Moj glavni junak nije postao alkoholičar u formativnom razdoblju za to, dakle između svoje dvadeset pete i trideset pete godine, već kasnije, jer mu se čini da će kao sveži povratnik sa Zapada lakše podneti šok kulture uz pomoć promiskuiteta i alkohola. Što se drugog tiče, u pojedinim fazama on ipak nastoji da se vrati trezvenjaštvu, a žene ne pomažu baš uvek i u svemu: posle dvogodišnje pauze on se vraća piću nakon ljubljenja sa glumicom koja je prethodno pila vino.
      * Koliko je bezbedna udaljenost sa koje čitalac posmatra svet sačinjen od alkoholnih isparenja, dima, vajfaja i razvrata?
      – Ne mislim da moj pripovedač eksplicitno propagira alkohol, kao ni da je ovo moralističko antialkoholičarska knjiga. Mada ne bih imao ništa protiv da pojedini čitaoci iz „Romana o pijanstvima“ izrone sa žudnjom da i sami što pre posegnu za čašicom, a pojedini sa žudnjom da to nikad više ne učine.
      * Filip David govori o impresivnoj jednostavnosti i autoironičnosti u „Romanu o pijanstvima“ i iznenađujućoj promeni vašeg stila?
      – Tema je dovoljno složena i teška a događaji se relativno brzo nižu. S obzirom na to, nije bilo potrebno stilski naročito komplikovati. Roman je pisan utrobno pri čemu su reči sprovodnik dinamike i višesmislenosti kako teme tako, nadam se, i postupka.
      * Koliko su vam za građu poslužila lična iskustva?
      – Nekom ko piše je najbolje za temu uzeti ono što dobro poznaje a prema čemu može i da ima distancu. Ako sam se i laćao alkohola, bilo je to nadasve za potrebe teme, koju promišljam već godinama, da bi se kasnije desilo spontano zapisivanje. A sigurno mogu da imam distancu prema dotičnoj temi.
      * Šta je najgore a šta najbolje u konzumaciji alkohola?
      – Možda je najgora neumerenost, kao i griža savesti uz mamurluk, koji pak ume i da bude saznajno plodan, samo ako je čovek u stanju da ga opiše tj. zapiše. Uz to, alkoholizam bez mamurluka je što i satira bez gorčine, bio bi to jednodimenzionalan i netačan doživljaj sveta. Konačno, čak i hronični alkoholičar svoje životne dileme može efikasno da rešava jedino trezan, pa makar i mamuran.
      Vid JERAJ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...