Jump to content
grigorije22

Kako ziveti bez posla?

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 5 часа, Ana B. рече

Ja sam išla da berem paprike, višnje, radila u fabrici, sa decom sa posebnim potrebama, pa sad radim u struci... Da je bilo lako naći u struci, nije nimalo, al Bog je pomogao...

Ovo je ohrabrujuće, drago mi je da čujem...tačnije pročitam :amen:.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 часа, Natasa. рече

Ovo je ohrabrujuće, drago mi je da čujem...tačnije pročitam :amen:.

Natasa a sta bi bio tvoj posao u struci? Ti si radila u skoli kao biolog, sta bi voljela da radis i sta mislis da bi se uklopilo u tvoj nivo obrazovanja?:)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 28.6.2019. at 21:19, шпиља рече

драго ми је што си завршио факултет,нажалост,у нашој земљи има превише правника и економиста

Sa jedne strane ima previse diplomiranih ekonomista i pravnika, ali sa druge itekako ih nedostaje u privredi. U Srbiji od tog broja koji nam daje NSZ visokoobrazovanih kaze da u ovom trenutku, nisam gledao podatke od prosle godine, ali pretpostavljam da danas imamo otprilike negdje oko 10 000 i vise ekonomista i izmedju 7000 i 8000 pravnika. Slicno je i u USA, prilagodjeno njihovom brojevima, medjutim  eko. i prav iz odredjenih struka su medju najplacenijim poslovima. Evo krenucu od nekog ekonomiste, to bolje poznajem, koji je bio vrijedan student i koji hoce da radi. Ukoliko je uporan, od volontiranja pa tako redom, mozda i zelje za polaganjem i sticanjem odredjenih certifikata, sigurno ce naci posao u racunovodstvu, reviziji, osiguranju i finansijama. Prethodno treba naglasiti da na birou bar pola ekonomista nema zelju za poslom niti traze ili salju CV.  Takodje ogroman broj su sa privatnih fakulteta( ekonomski i pravni fakulteti su glavni izvor finansiranja svih privatnih univerziteta) koji ni jedan ozbiljan preduzetnik nece da gleda. Ima par privatnih dobrih ali zbog lose reputacije, stancanja diploma bas kroz privatne ekonomske i pravne imaju ogromnu skepsu.

Zatim ljudi su dosta povuceni i ubijeni u pojam sto i nije nista cudno za ove krajeve gdje se to radi serijski kroz politiku i nakaradno obrazovanje.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Ronald рече

Natasa a sta bi bio tvoj posao u struci? Ti si radila u skoli kao biolog, sta bi voljela da radis i sta mislis da bi se uklopilo u tvoj nivo obrazovanja?:)

To šta bih volela nije više bitno, sad mi je prioritet da mi se posao uklopi u porodične obaveze. Škola bi mi bila ok, u struci, ne volim je, ali vremenski mi odgovara. 

Što se tiče ovog što sam radila van struke-to je bilo onaj engleski preko skajpa. Bilo je intelektualno stimulativno, dosta sam naučila sa strancima i uvežbala jezik, ali je to honorarno, sad mi treba nešto stabilnije. Kad mali stasa sa vrtić, a to će biti uskoro, vratiću se tome dok ne naiđe nešto stabilnije...pa ću se snađem nekako da sve uklopim.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 23 часа, Ronald рече

Natasa a sta bi bio tvoj posao u struci? Ti si radila u skoli kao biolog, sta bi voljela da radis i sta mislis da bi se uklopilo u tvoj nivo obrazovanja?:)

@Natasa.

Pa ti si moja Nataša??? :) Ju svašta, a ja lupam gluposti...:)))

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 23 часа, Ronald рече

Takodje ogroman broj su sa privatnih fakulteta( ekonomski i pravni fakulteti su glavni izvor finansiranja svih privatnih univerziteta) koji ni jedan ozbiljan preduzetnik nece da gleda

Ovo je utešno za pravnike i ekonomiste. Nadam se da je istina.

Sa druge strane, veliki broj sa privatnih nalazi zaposlenje u državnim organima.

Ekipa sa privatnih i veza za rad u državnim organima često ide ruku pod ruku.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 часа, Nikola Stojanovic рече

@Вилер Текс Sinak, Dostojevski i Tesla su bili kockari. Sto ne mog i ja? 

Не знам за Теслу. Достојевски тај свој порок никада није сматрао за врлину. О томе се ради. Сви имамо сагрешења и падове, али смо позвани да се са њима изборимо уз Божију помоћ а не да се саживимо.

Разбојник је први ушао у Рај, али то не значи да сад треба да будемо разбојници. Значи да се покајемо.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Nikola Stojanovic рече

@Вилер Текс I ja ga ne smatram za vrlinu, al od neceg mora da se zivi, kad se vec ne radi nista. 

Не сматрам да је то решење. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Tumaralo. рече

Ovo je utešno za pravnike i ekonomiste. Nadam se da je istina.

Sa druge strane, veliki broj sa privatnih nalazi zaposlenje u državnim organima.

Ekipa sa privatnih i veza za rad u državnim organima često ide ruku pod ruku.

To svakako, lokalne uprave, drzavne institucije, ministarstva su ruglo krupcije povezane sa privatnim fakultetima uglavnom ekonomskim i pravnim. Problem je i mafija na drzavnim, na primer pravnom gdje postoje grupe koje sabotiraju bilo kakav progres i poboljsanje jer su oni povezani sa privatnim. Kod nas su privatni fakulteti obesmislili studiranje ali i pokazali drzavnim koliko im je pristup zastario i smijesan bez dobre prakse povezane sa teorijom( vecina studenata trazi posao u institucijama ili u biznisu). Ne moze na Harvardu biti prolaznost 97%( ne prodju damo oni koji se ne pojave) na pravnom fakultetu a u Zagrebu na primer na pojedinim predmetima 10-15%, pri tom ucis daleko vise smeca. Problem su psihopate koje tjeraju ljude sa drzavnih na privatne gdje takodje rade i dobro zaradjuju. Kad bi svi privatni bili kao RAF to bi bilo nesto, jer svi ostali fakulteti Union univerzuteta su dno. Megatrend, Singidunum su takodje dno dna. Ima nekoliko privatnih fakulteta dobrih u regionu, RAF u Beogradi, zatim u Sarajevu na Burch international university, geneticki inzenjering je vrh vrhova, kompjuterske nauke( softverski inzenjering) su ok, sve ostalo je smece. U CG Univerzitet Donja Gorica, ekonomski, sve ostalo je losije dosta i u Zagrebu Zagrebacka skola ekonomije i menadzmenta. Ima jos nekih na primer u BiH American university, dobre razmjene studenata i velike mogucnosti. Ali sve je to skupo za ljude ovde od 2000-3000 eura, ZSEM je i skuplji.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      „Ako Vaš Bog postoji, pokažite nam ga! Gde je on? Gde stanuje? Gde je Njegovo mesto? Nigde! Ni jedan mikroskop ga nije otkrio. Ni iz jednog teleskopa se ne da videti. Nije li zato bolje prekinuti slične brbljarije?“.
      Na ovako izazovno pitanje treba neizostavno dati odgovor – odgovor jednostavan, jasan, naučan i tačan. Dovoljno dugo smo oklevali.
      Gde se nalazi naš Bog?… Ako pod tim „gde“ pretpostavimo određeno mesto u prostoru, onda se On nalazi nigde. Ali, vi, gospodo bezbožnici, morate, tim pre, da priznate postojanje realnosti kojima se bavi i pozitivna nauka, ali koje u prostoru ne zauzimaju mesto. To su predmeti bez „gde“, bez rezidencije, bez mesta prebivanja i stanovanja; primeniti na njih mikroskop i teleskop, atomsku energiju i hemijsku formulu besmisleno je; ali njima se, ne manje, bave čitavi univerziteti. Pokušajte, gospodo, sa vašim „gde“, da se obratite pravnicima (upravo tako: kroz mikroskop valja gledati kupoprodaju, ugovore o najamnini, pravo na odabir); ili, pokušajte da dobijete savet od matematičara (na primer: „Gde se nalazi mesto diferencijala ili čiste veličine u prostoru?“); obratite se psiholozima i pitajte ih za tačnu težinu duše, namučite logičara pitanjem može li se kroz teleskop videti pojam. Rezultat tog vašeg pokušaja za vas može biti samo postiđe, a za svakog drugog – besmislica. Dakle, prekinite svoje brbljanje o „gde“!
      I spasavajte se, gospodo moja! Promenite što pre svoje neoprezno pitanje. A, tako? Imate bolje pitanje: pitate ne proističe li poznanje Gospoda iz određenog iskustva, i da li je to iskustvo dostupno svima?
      Da, naravno, takvo iskustvo postoji; i, kao o svakom iskustvu, o njemu se treba starati i razvijati ga. Zato je ono nedostupno svima. Baš kao u nauci i umetnosti, tri, četiri, pet godina zaredom valja slušalac visoke škole da se stara o svojoj veštini i da je razvija kako bi ponešto pravilno primio i razumeo; a vi biste sad, odmah, da sudite o Bogu? Ko vas je naučio prevrtničkome mišljenju, ko vas je naučio da snagom prosuđivanja ovladava svaki čovek? Ko je taj koji zna sve? Ko se oseća u svakoj oblasti kao kod kuće? Moraju učiti i truditi se jedan limar i jedan čizmar, a vi biste u toj, najdubljoj i najprfinjenijoj, oblasti duha hteli odmah s neba pa u rebra?!
      Kakav je to nauk? Morao bih odmah da vas uvedem u predsoblje, gde ću vas i naputiti, jer upravo tamo počinju samostalan život i promisao; tamo treba predati samoga sebe, otvoriti širom svoje srce, otvoriti duhovno oko, osetiti, usvajati, osvajati, graditeljski stvarati… Tamo je neophodno starati se o svojoj duši i pročišćavati je.
      To iskustvo otpočinje od ljubavi. Ko njome ne ovlada, ko propoveda jedino mržnju, taj ostaje pred vratima. Međutim, ljubav mora da bude istinska, duševna i iskrena; ovde ne pomaže mlako licemerje. Ta ljubav mora da ima dodira sa karakterom, istinskim, nepodeljenim karakterom, sa usavršavanjem; u svemu – u prirodi, u umetnosti, u odnosima čoveka sa čovekom, u nauci, u socijalnom poretku. Tamo gde se ukrštaju ljubav i karakter, gde ljubav prema savršenstvu postaje plamen, tamo počinje religiozno iskustvo, tamo se čovek nahodi u zračenju Gospodnjem, tamo on sme da pređe iz predsoblja u unutrašnje odaje spokoja. I nija nam dozvoljeno da mu otkrijemo ono što će morati da proživi u njemu.
      Ako to ne želite, gospodo, onda idite svojim putem; ali budite barem toliko korektni da ne sudite o onome čemu niste dorasli. Inaće će vas opet postići stid.
      baštabalkana.com
    • Од Danijela,
      Piše:Velimir Grgić 26.02.2016. ‘Ladno, standard i samoća – čudna je ta Švedska… Polovinu zemlje čine samci, svaki četvrti čovjek umire potpuno osamljen, a zemlja usto ima i najduže vrijeme prilagodbe za autsajdere – čak je sedam godina potrebno prosječnom imigrantu da pronađe posao i krene se uključivati u život zajednice.
      Ne nužno zato što je zajednica toliko zatvorena, nego dobrim dijelom zato što je zajednica samo privid, izgrađen na strukturalnom umrežavanju hiperindividua, štovanju kulta pojedinca do te mjere da čak i obiteljski odnosi utihnu jednom kad se napuni čarobna brojka punoljetnosti.
      Čudna je ta zemlja blagostanja, ali uopće nije čudno to da je jedna od najpopularnijih društvenih aktivnosti – volontiranje u traganju za nestalim osobama.
      Samoća kao nuspojava modernog življenja i nesretne, izgubljene atomizirane jedinke koje su individualnu slobodu poistovjetile s međuljudskim driftingom predmet su nove fascinacije Erika Gandinija, talijansko-švedske dokumentarne superzvijezde, autora nezaboravne “Videokracije” / “Videocracy” (2009).
      Iako osvjedočeni ljevičar, Gandini svojim novim uratkom “Švedska teorija ljubavi” / “The Swedish Theory of Love” (2015) u neku ruku brani strahove i tradicionalne desnice, koja “preorganiziran, učinkoviti sustav temeljen na radu, socijalnoj pomoći i osobnoj autonomiji” vidi kao opasnost, a dezintegraciju obiteljskih struktura kao posljedicu.
      Kada je švedska lijeva vladajuća politika prije četrdesetak godina oblikovala stil nordijskog življenja, utabala je put slobode i lagodnog življenja, koji su, eto, rezultirali – samoćom i stravičnom dosadom, društvom u kojem možeš dvije godine ležati mrtav prije nego netko primijeti da te nema.
      Gandinijev narativni pristup standardno je sjajan, taman toliko meditativan i stylish da vas uvuče u sliku modernog svijeta, a opet s taman doziranom razinom emotivne krhkosti; atmosferičan i na trenutke spooky.
      I pri tome je svašta-nešta pospajao: neizostavne sirijske izbjeglice na učenju novog mentaliteta tu su zajedno s montažom lica muškaraca u masturbacijskoj poluekstazi; prizori umjetne oplodnje kao izišli iz medicinske video propagande susreću osobne ispovijesti i filozofske analize… Rezultat je dobar, intrigantan koktel doku-kronike, sociološke analize i eseja.
       
       
    • Од Sanja888,
      Pozdrav svima, 
      da li je mozda bila ova tema? 

      Kako se pricescivati ako imate autoimunu bolest - celijakiju? Da ne duzim o bolesti, organizam ima jaku autoimunu reakciju kada se u organizam unese psenica, raz, jecam, tj protein pod nazivom gluten... 
      Neki saveti, iskustva, bilo bi mi od pomoci 
    • Од Jestira.,
      Kako biti Hristova ovca, a ne biti ovca koju šišaju...
    • Од JESSY,
      kakav je vaš stav...?
      da li vam to odgovara ili ne...?
      šta radite kada vam to zasmeta...?

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...