Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

1 hour ago, sanja84 рече

možeš li da daš link do posta

Nema potrebe... nisam postavio nikakvo rešenje... nego nemam iskustvene/opitne darove i viziju kako će neko drugi da mi obezbedi posao... pa to smeta ovima koji imaju takve vizije i koji se žale se na one koji eto neće da otvore kompanije samo zato da bi ovi vizionari u njima radili...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, sanja84 рече

@grigorije22 

šta znaš da radiš, šta voliš da radiš...

upiši neku večernju školu za nekog majstora...nečeg. tamo gde ljudi nemaju para za novo, popravljaju staro... 90-ih su majstori jedini imali novca.

Ja sam diplomirani pravnik. Imam godinu dana staza u opštinskoj upravi i državno stručni ispit. Da imam smisla za majstorisanje i zanat ne bi se skolom i fakultetom bavio. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 42 минута, grigorije22 рече

Ja sam diplomirani pravnik. Imam godinu dana staza u opštinskoj upravi i državno stručni ispit. Da imam smisla za majstorisanje i zanat ne bi se skolom i fakultetom bavio. 

   Ако инсистираш на послу у струци, на степену образовања, тешко ће ићи. Посебно на државним јаслама. Осим ако имаш дебелу везу и(ли) дебеле паре.  Вазда било, и биће ! Ни једна власт није имуна на то.

Мој старији син је завршио факултет, али не ради у струци. :(

Млађи је при крају студија, отворио је своју школу за Немачки језик, бори се некако. 

Е сад, ти најбоље знаш можеш ли себи да приуштиш некакво чекање и искључивост, или ћеш да прихватиш и неке послове који јесу поштени, али нису много плаћени и не импонују ти.

Док су ми деца студирала, радила сам 2 посла. Тако 5 година, и није било лако, али морало се. :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

@grigorije 2 драго ми је што си завршио факултет,нажалост,у нашој земљи има превише правника и економиста...да сам на твом месту,прихватио би било који поштени посао (брање воћа,манастирски посао...),не можеш да замислиш какву ћеш корист имати од тога (неки паја има комшиницу чијем стрицу треба добар радник),а и духовну...уколико не видиш себе у србији,онда курс језика,курс неког траженог занимања и цео свет је пред тобом...па ћеш онда тамо негде успети да материјализујеш своје школовање

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 28.6.2019. at 21:19, шпиља рече

брање воћа

Ne treba ni preterivati sa spuštanjem kriterijuma. Imati posao koji je previše ispod obrazovnog nivoa deprimira isto kao i nezaposlenost.

Da se neko ne uvredi, sve je to ok, ali da čovek sa fakultetom mora da bere voće, velika je verovatnoća da će da padne u očajanje. Razumem da ću da dobijem negativne reakcije, ali mi nije jasno zašto se na ovim prostorima prihvata sve i svašta pod izgovorom "poštenog rada". Daleko od toga da je sramota, ali mislim da je u redu imati i neki kriterijum ispod koga ne treba ići.

Imala sam i ja posao van struke, ali mi je odgovarao obrazovno, pa je bilo i zanimljivo. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 28.6.2019. at 16:24, шпиља рече

постоји она реченица да увек има посла за оног ко хоће да ради...ја сам,нпр.баш тешко подносио период од завршетка школе до првог посла,али хвала Богу што није дозволио да клонем духом и да утувим себи у главу да не морам радити посао за који сам се школовао већ било шта,што је поштено...врло је битна комуникација са људима,јер никад не знаш одакле и преко кога ти Бог шаље одговор на твоје молитве...почео сам да чистим улазе у згради (најбољи посао за лечење гордости) па потом код пријатеља из цркве у његовој радиности,убрзо затим понуђен ми је посао у манастиру (где сам радио све,од кухиње до штале) и најзад се скрасио на садашњем послу...елем,мишљења сам да је рад врло битан,чак сам у неким размишљањима пристајао да радим и бесплатно,само да не седим кући беспослен...немој упоређивати житија светаца са нашом свакодневницом,добро је извући поуке из њихових житија и храбрити се...неће Бог оставити свако своје створење без помоћи,никада :)

Upoznala sam skoro jednog dečka, on ne misli da radi nego da krade plus ateista i misli da je mnogo pametan... Kaže ide u inostranstvo da krade, da sam ja glupa, a on je mnogo pametan...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Natasa. рече

Ne treba ni preterivati sa spuštanjem kriterijuma. Imati posao koji je previše ispod obrazovnog nivoa deprimira isto kao i nezaposlenost.

Da se neko ne uvredi, sve je to ok, ali da čovek sa fakultetom mora da bere voće, velika je verovatnoća da će da padne u očajanje. Razumem da ću da dobijem negativne reakcije, ali mi nije jasno zašto se na ovim prostorima prihvata sve i svašta pod izgovorom "poštenog rada". Daleko od toga da je sramota, ali mislim da je u redu imati i neki kriterijum ispod koga ne treba ići.

Imala sam i ja posao van struke, ali mi je odgovarao obrazovno, pa je bilo i zanimljivo. 

pa to je neki put da dođeš do onoga što želiš...

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 28.6.2019. at 21:11, Лидија Миленковић рече

   Ако инсистираш на послу у струци, на степену образовања, тешко ће ићи. Посебно на државним јаслама. Осим ако имаш дебелу везу и(ли) дебеле паре.  Вазда било, и биће ! Ни једна власт није имуна на то.

Мој старији син је завршио факултет, али не ради у струци. :(

Млађи је при крају студија, отворио је своју школу за Немачки језик, бори се некако. 

Е сад, ти најбоље знаш можеш ли себи да приуштиш некакво чекање и искључивост, или ћеш да прихватиш и неке послове који јесу поштени, али нису много плаћени и не импонују ти.

Док су ми деца студирала, радила сам 2 посла. Тако 5 година, и није било лако, али морало се. :(

Problem u našoj zemlji je što bi svi da studiraju, a da malo rade...

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 28.6.2019. at 17:01, grigorije22 рече

Lakse je u vecim gradovima nego malim sredinama. U mojoj opstini je gotovo cela opstinska uprava SNS. Razmisljao sam i ja udjem u tu mafiju ali moraju da mi daju garancije da cu da dobijem poso. 

U Bg ima posla, al je prava džungla...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 часа, Natasa. рече

Ne treba ni preterivati sa spuštanjem kriterijuma. Imati posao koji je previše ispod obrazovnog nivoa deprimira isto kao i nezaposlenost.

Da se neko ne uvredi, sve je to ok, ali da čovek sa fakultetom mora da bere voće, velika je verovatnoća da će da padne u očajanje. Razumem da ću da dobijem negativne reakcije, ali mi nije jasno zašto se na ovim prostorima prihvata sve i svašta pod izgovorom "poštenog rada". Daleko od toga da je sramota, ali mislim da je u redu imati i neki kriterijum ispod koga ne treba ići.

Imala sam i ja posao van struke, ali mi je odgovarao obrazovno, pa je bilo i zanimljivo. 

наравно да депримира ако немаш наду и поверење у Бога...зависи са ког становишта се посматрају ствари,ова твоја идеја је супер и допада ми се,неко се трудио годинама,одрицао се,да би радио посао за који се школовао,али живимо у таквој земљи где су нам избори сужени,понудио сам такав пример не да би деградирао нечију диплому,већ искључиво да би га подстакао на делање,јер заиста нисмо ни свесни на ком месту,међу којим људима нам Бог шаље пут (и то важи за сваку прозбу,од посла до брака),тражи,куцај,труди се...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, шпиља рече

наравно да депримира ако немаш наду и поверење у Бога...зависи са ког становишта се посматрају ствари,ова твоја идеја је супер и допада ми се,неко се трудио годинама,одрицао се,да би радио посао за који се школовао,али живимо у таквој земљи где су нам избори сужени,понудио сам такав пример не да би деградирао нечију диплому,већ искључиво да би га подстакао на делање,јер заиста нисмо ни свесни на ком месту,међу којим људима нам Бог шаље пут (и то важи за сваку прозбу,од посла до брака),тражи,куцај,труди се...

Ja sam išla da berem paprike, višnje, radila u fabrici, sa decom sa posebnim potrebama, pa sad radim u struci... Da je bilo lako naći u struci, nije nimalo, al Bog je pomogao...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од vetrometina,
      Ko bude imao živaca da pročita ovo do kraja, pa ako se nađe u tekstu ili mu je materija jasna, udeli bratu neki savet, biću zahvalan.
      Slušam neki dan nekog Isusovca, kaže "pustinja" u duševnom smislu je kod čoveka velika nagrada, jer to znači da onda čovek tu pustinju oseća i pokušava da ju otkloni i pronađe smisao i veru.
      A unutrašnja previranja me uništiše. Odrastao sam u porodici 'neverujućih'. Ono, poslednjih 20 godina slava, pre toga čak ni to, ćale bio zakleti titoista. Nikada veronauka, jer je u mom kraju (na "Zapadu") nije bilo, uvek to neko srastanje folklora i pravoslavlja, kako to kanda ide kod naših ljudi. Što će reći - polazna tačka mi je sve pre nego idealna.
      Odrastao i školovao sam se u sekularnim ustanovama, nauka, humanistika, studirao takođe humanističke smerove, ceo moj etos i svetonazor je formiran kroz taj svet.
      Pa kao što rekoh, zbog “uslova odrastanja” razvih anksiozni poremećaj, u mladosti i depresiju, lečio se od nje, zlo, ne ponovilo se.
      Posao, porodica, ide.
      Duša nikad punija zbog klinca (ima vas Bogu hvala koji razumete tu radost), a meni se mota po glavi pitanje, a šta posle? Lako je biti sada formalista, lako je brinuti samo o tehničkoj strani života od jutra do večeri, gledajući da dete ima sve što treba, kako mogućnost sopstvenog razvoja, kako normalan odgoj. Ali, šta posle? Dete ode jednog dana. Tad ćemo, Bože zdravlje, polako zalaziti u jesen života. Šta onda? U čemu ćemo pronaći smisao, kada nas već ionako brz život počne preticati i sa leve i sa desne. Kada bagavi više nećemo moći da ispratimo miris mladosti. Kada, ostvareni, nemamo više da težimo nikakvom napretku, boljitku? 
      Gospođa je neverujuća, neće da se venča u crkvi odnosno ne dopušta veliku mogućnost da se to desi, jer u tome smisla ne vidi (iako je, nominalno, “naša”). Ako bude, biće da udovolji meni, kaže. Nije antiteista, samo bi joj se činilo licemerno to činiti. Dopušta mogućnost da se dete krsti, više da udovolji roditeljima, koji, opet, ne veruju, ali kako da dete bude nekršteno, pobogu! Nedeljom se tradicionalno porodično doručkuje, ne ide u crkvu. A kakv sam to pravoslavac bez liturgije? Praznici nisu problem, oni su noću. A nedeljom ima štošta “pametnije” da se odradi.
      I na sve to nemam zamerke, prosto, to nije dugi niz godina bio deo moje rutine. Sad kad smo zajednica, uzurpiram ju stvarima koje u mladosti nisam činio.
      Onda sam život. Odgajan sam na prirodnjačko-humanističkim školama. I čitam diskusije ovde već mesecima. U kakve dubine se zalazi za evolucijom, sa osnovnim postulatima nauke … meni je ponekad naporno, jer se ne osećam na ‘pravoj’ strani. A znate kako je sa dokazima, primamljivi su… 
      Pa onda kao neki izlaz čitam knjige, teološke, a onda bum - u istoj piše neki Grk, profesor pravoslavne teologije u Gracu - nema teoretisanja bato, ili živiš sve postulate vere u sekularnom društvu i time ga menjaš i živiš veru, ili jednostavno nisi to što treba da budeš. I onda jednostavno nisam to što trebam da budem.
      Pa mi onda bude teret, jer nisam onakav kako mi izgleda da bi trebalo da budem. Ustanem ujutru, pomolim se za zdravlje bližnjih, sredim se za posao, sredim dete, vodim u vrtić, pokupim kad završim s poslom, idemo na igralište, okupam ga, gospođa nahrani, uspavam, posle toga još sat vremena posredimo po kući stvari, nabrzaka jedna serija ili malo knjige, legam u krevet, prekrstim se i zaspim. Kratka molitva ujutru, prekrstim se pred spavanje, i to je to od moje vere. Tanko. 
      Super mi isto da pustim malo vatopedsku bratiju na slušalice, ali ne mogu to po kući da puštam kao muziku za razonodu, jer ona to nije. Tad ide neki džez, amerikana, kantri. Volim kvalitetnu literaturu, pa makar ista bila otvoreno bezbožna. Pa tehnologija, pa brz život, pa teško sve to postići i ovako, a kamoli da verujem kako dolikuje. 
      A ne želim da robujem ovom trubokapitalizmu i orgijanju u hedonističkoj trci. U svemu treba uživati i praviti rituale. Gledaj kako kuvaš čaj, pazi temperaturu, uzmi ovu kremu, ona previše suši kožu, brijanje je hobi - kupi 5 brijača, ne taj afteršejv, ali ova govedina stvarno ne valja, kupi Kobe, H&M, DM, DSANČĆŠĐ, iz svega, iz svake jebene biološke potrebe treba napraviti užitak i ritual. Rezultat: novčanik prazan a da nisam kupio ništa infrastrukturno. Katastrofa.
      Sekularni, t.j. “realan” život istiskuje potrebu za Bogom, polako, ali sigurno. To je rat u kojem planira pobediti. A time traži bogoslovlje svoje mesto pod suncem, jer mi se čini da su ljudi svoje odabrali. I živa crkva nestaje. A mi čitamo debate o tome kako je tehnički Bog stvorio svet.
      Ne znam kako se okrenuti i kako ostati principijelan. Jer mi se sve više čini da u hrišćanskom životu doslednost znači i perfekciju. A grize me jer ne mogu da je ispratim jer mi je karakter, svetonazor i vrednostni kompleks urođen od malena “neplodno tlo”, ili  drugačije - pošto nisam odrastao u okolini gde je pravoslavlje deo predanja, teško ga primenim i “primim prirodno”. Jedino mi ostaje da okrenem koju stranicu jevanđelja i Šmemana i vičem slava Bogu ko pomahnitao. A postajem sve više i više ljuštura čoveka. Nekada mi je tu prazninu punila umetnost, ista me retko dodirne u poslednje vreme na način kao nekad.
      I onda mislim, ma, biće kako bude. Nastavim život bez Boga. I deklarativno zatvrdim da mi ne treba Bog. A onda vidim milinu atonskih manastira, božanstvenu ikonu, mediteransko šipražje i osećam se potpunijim. 


       
      Vernik sam bez posta, bez pričešća, bez liturgije. I osećam licemerje. A nemam uslova da to promenim a da ne zagorčam život i sebi i svojoj porodici. 
    • Од Милан Ракић,
      Treba li "zameriti" ili pak ne?
      Ne treba! (msm.) 
      Jer ti "mučenici" zarad 25000-30000 plate koju je trenutni sistem omogućio, trude se jebiga.
      Da zarade tih 200-250 evra. Sve u nadi-čekajući da će nam za dve do dve i po godine biti bolje.

      https://www.alo.rs/vesti/drustvo/uzivo-stigla-leteca-zver-srpska-policija-na-nogama/243689/vest?fbclid=IwAR1zBzB0JctVIvUPEXM3ocSMx14gk77_T0Lcb9kNpmUFIrwwGWezZosxSIM
      Dakle, stvar je jednostavna. "Ispratili " smo je i na stranicama našeg Foruma.
      Ima tome već više od dve godine kako je najavljeno (i jednim delom već realizovano) da će se helikopterske jedinice vojske i policije ponoviti novim mašinama.
      Mašine su OK. Nema zbora! I zaista je za ponos što su nabavljene.
      No, mera gromopucatelnih (d)novinarskih naslova u startu rekao bih, devalvira jednu uistinu dobru vest za našu avijaciju.
      Ako želite, pustite sebi mašti na volju, pa da vidimo kako biste vi ovaj događaj tabloidnim naslovom "ispratilI".
    • Од JESSY,
      Kako roditelji deci piju krv i jedu živce
      Postoje takvi roditelji koji živote svoje dece vide kao produžetke vlasatitog života
      Kada su naši dedovi i bake bili mladi, znalo se: oženiš se do osamnaeste i odvojiš se u zasebnoj sobi ili kući pored. Naši roditelji su se isto rano venčavali, ali su se zato isto  tako veoma rano osamostaljivali od svoji roditelja. 
      Današnji roditelji ne puštaju svoju decu da se osamostale. Vaspitavaju ih tako da im budu "robovi" celog života. Neki roditelji sprečavaju udaju kćerki, rečima: "Moja kćerka se neće udavati, ona će "juriti" karijeru!"
      A znate li zašto tako nešto pričaju? Zato što je to profitabilno! Njima su deca potčinjena, a roditelji umesto svoj, žive njihov život. Određuju im gde će i koliko raditi, sa kim će se zabavljati, a sa kim družiti. 
      Ovo je vrsta psihološkog vampirizma. Roditelji konzumiraju resurse svoje dece i drže ih blizu sebe na sve načine: emocionalno ih ucenjuju svojim bolestima, preteći im da će umreti, ponekad koristeći materijalne prednosti. To je mito.
      I uništavaju sve veze koje odraslo dete pokušava da stvori. Oni kritikuju moguće partnere, intrige, kletve, organizuju prenemaganje i scene... Oni toliko utiču na psihičko stanje svog deteta, da lako mogu da ga oteraju u alkoholizam...A spolja sve  izgleda kako sin pijanicamaltretira svoje drage roditelje.
    • Од Vesna Milovic,
      Atlasologija ili nauka o nameštanju prvog vratnog pršljena.
    • Од Милан Ракић,
      Želim potpune i točne informacije, pisalo je na komadu kartona koji je ponosno podigla jedna žena na demonstracijama protiv obveznog cijepljenja u petak popodne u Splitu, iz čega se da razumjeti kako ona vjeruje da se od nje krije istina. Vlasti su je, čini se, propustile upozoriti na sastojke tekućina u špricama i opasnosti od njih.
      No, koliko nas zapravo zna te informacije? Imam dvoje djece koja su redovito cijepljena, bogzna koliko puta, i baš nikad nisam posumnjao da je u tome nešto pogrešno. Kažite da sam neodgovoran roditelj, ali ni na trenutak mi nije pala na pamet stravična mogućnost da bi mi sin ili kći mogli stradati jer se bogzna zašto taji da se od cjepiva može dobiti nekakva bolest.
      Naprosto, vjerujem liječnicima. Bez izuzetka bih pustio da mene ili moje dijete pregleda Hrvat, Srbin, komunist, hadezeovac, pravaš, kršćanin, musliman, židov, lezbijka, Eskim ili crnac. Pedeset godina sam poživio vjerujući da su svi ljudi dobronamjerni i žele pomoći i nisam se mnogo puta razočarao. Naš svijet, napokon, ne bi postojao da je drugačije.
      Osim toga, što bih ja sa sastojcima cjepiva? Na internetu zacijelo negdje ima službena stranica Svjetske zdravstvene organizacije ili tako nečega, gdje je detaljno nabrojano sve što sadrži cjepivo protiv ospica i sve njegove indikacije i kontraindikacije, ali tko bi to čitao. Da i uzmem čitati, ne bih razumio.
      Prepustio bih stoga tu stvar stručnjaku, nekome tko je studirao deset semestara, stažirao, polagao državni ispit, specijalizirao se i subspecijalizirao, liječio tisuće pacijenata, pisao znanstvene knjige i članke. I kad mi netko takav reče da je cjepivo savršeno sigurno, skloniji sam mu vjerovati nego Branimiru Bunjcu, koji od svega medicinskog obrazovanja ima samo četverogodišnji studij povijesti.
      Suvišna ponavljanja
      Međutim, ima među nama čudaka kojima je draže kad ih Bunjac obmanjuje, kad saborski zastupnik na Fejsu objavi kako su "unutra GMO virusi, abortirani fetusi životinja i ljudi, embrij zamorca, razne vrste jaja, mišja krv i mozak, krv, srce i bubrezi različitih vrsta životinja, na primjer, majmuna, konja, svinja, ovaca, zečeva i pasa".
      Protivnici cijepljenja naprosto su takva vrsta ljudi. Napisat će na transparent kako žele potpune i točne informacije, ali oni zaista žele samo nekoga tko će potvrditi njihove zablude. Jedna je liječnica prekjučer u ovim novinama kazala jednostavnu istinu koju smo dosad bezbroj puta čuli, da su se milijuni nas u posljednjih pola stoljeća bez ikakvih loših posljedica višekratno cijepili protiv različitih bolesti, ali to je suvišno ponavljati.
      Tko je to želio shvatiti, davno je shvatio, a onima drugima jednostavno nema pomoći. Totalno je beznadno, njih nikakvim argumentima ne možete razuvjeriti. Njihov osjećaj da je svijet neprijateljsko mjesto i da im svi žele zlo ništa ne može pobijediti. I da im dijete umre od ospica, oni bi svejedno ustrajavati kako su cjepiva vještičji recepti, zavjera mračnih centara moći, farmaceutske industrije i slobodnih zidara.
      Stoga, kad jedna žena dođe ispred HNK s transparentom "Želim potpune i točne informacije", ponosno noseći iznad glave zahtjev da joj se kaže istina, bez uljepšavanja i okolišanja, kratko i izravno, u lice, može joj se zapravo kazati samo jedna stvar:
      "Potpuna je i točna informacija, draga gospođo, da ste vi, čisto medicinski gledano, glupi. Baš kao i ostatak vašeg smiješnog društva koje se protivi cijepljenju, i ako jednoga dana vi ili netko vaš otegne papke zato što ste odbili jednu malu, jednostavnu, bezbolnu i besplatnu medicinsku uslugu, bolje zapravo niste ni zaslužili".

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...