Jump to content
Логос

Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 5 минута, Bokisd рече

Ma, bre Vukasine nije e.Maksim pisao nekim andjelskim jezikom pa da se ne moze ukopcati sustina i kontekst i poruka koja postoji u njegovom tekstu, nego sto da ne kazemo da je nesto okey ako bilo koji covek napise nesto dobro i lepo o bilo cemu, bez obzira da li se slazemo sa njim oko nekih stvari,....  znamo za tu neslavnu epizodu koju je imao e.Maksim sa fanarom i nismo zaboravili i pazicemo sta pise i radi na tom polju ali on je episkop nase crkve i treba da imamo odredjeno postovanje i uvazavanje prema njemu narocito ako pise i zalaze se za hriscansku i pravoslavnu veru, to je ljudski i normalno. Meni se svidja tekst e.Maksima ali smatram, po meni, nije to sad to nesto sto je najizvrsnije sto postoji na ovu temu i kao da smatram da sad to moze da bude neki etalon za neko uzviseno razmisljanje .... (al sam rekao... :cheesy3:)

Sv.Teofil Aleksandrijski je proterao silom  monahe origeniste iz pustinja i bio ostar protivnik Origenizma, ali je rekao za Origena,.... Origenova djela nalikuju livadi na kojoj raste svakojako cvijeće. Ako na njoj nađem neki lijepi cvijet, ubrat ću ga; ali ako mi se čini da je nešto puno trnja, izbjegavat ću to kao što bih izbjegavao žalac....

Znaci, trebamo postovati i druge i njihova misljenja ukoliko su po veri i ako imaju dobar kontekst i poruku, a hriscanstvo i njegova propoved medju kinezima je prica u ovom tekstu e.Maksima i sto je po meni okey ispricao neku svoju pricu u vezi toga.

Procitaj ponovo i nemoj ucitavati nesto sto nema veze. 

Ne interesuju me ranije Maksimove epizode, kad ovo komentarisem. Kazem da se ne radi o nekim 'bogoslovskim dubinama', niti tekst daje konkretne odgovore na pitanja kojima se bavi.

Vise je lagano stivo koje kod nekoga moze da ostavi osecaj prijatnosti, kao vec pominjane Stamatisove ikone. 

Ovaj tekst cu tesko procitati po 2. put, a ne verujem da cu ga se secati za koji dan. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Вукашин рече

Procitaj ponovo i nemoj ucitavati nesto sto nema veze. 

Ne interesuju me ranije Maksimove epizode, kad ovo komentarisem. Kazem da se ne radi o nekim 'bogoslovskim dubinama', niti tekst daje konkretne odgovore na pitanja kojima se bavi.

Vise je lagano stivo koje kod nekoga moze da ostavi osecaj prijatnosti, kao vec pominjane Stamatisove ikone. 

Ovaj tekst cu tesko procitati po 2. put, a ne verujem da cu ga se secati za koji dan. 

 

Dobro, izvinjavam se oko ucitavanja i dobro je ako ne postoji.

Ali, reagovao sam na pitanje oko ukopcavanja i razumevanja teksta, deluje kao tvoja preterana ocena.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Bokisd рече

Dobro, izvinjavam se oko ucitavanja i dobro je ako ne postoji.

Ali, reagovao sam na pitanje oko ukopcavanja i razumevanja teksta, deluje kao tvoja preterana ocena.

OK. Mozda ti tako deluje. Sve to sam uglavnom vec negde procitao...nista originalno....

пре 20 минута, Lulaby рече

Možda je i potrebno dva puta da Vam se otkrije.....ne znam...prethodni tekst  je jači ali lepo je rekao Panaret ova tri teksta su celina i tako ih treba posmatrati. Svako dobro i laku noć!

Tesko, ako prvi put ne zakacim nista sto me zaintetesuje, ne verujem da cu se vratiti.

Ava je veceras pomenuo ep. Davida. Citam veceras - Prilozi za duhovnu enciklopediju Dobrotoljublje: ovde i sada. Sjajno stivo, originalne i jasne misli. Vracam se na isti tekst po 3-4 put. 

Laku noc. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 23.6.2019. at 20:40, Логос рече

Мали екскурс: недавно су се на југоистоку Кине нашли свештеници и лаици из различитих помесних православних Цркава. Пошто у Кини нема активних православних храмова, богослужење су вршили у приватном амбијенту. Да ли су саслуживали, нека ћутање о томе, као argumentum ex silentio, буде одговор...

”Ко о чему, баба о уштипцима!”, то би у најкраћем била суштина овог текста, в. Максима! Чак и у ”дневнику из Кине” он не може а да се не дотакне ”саслуживања” свештеника из ”различитих помесних православних Цркава”, и да притом остане помало тајновит и недоречен (=ћутолог), као да је то шта се дешавало у Кини за време његовог боравка у истој важно не знам коме, и не знам колико. Без овог малог екскурса (=одступања, дигресије), намерно уметнутог, текст би и могао да прође као питко штиво, и ништа више од тога. Овако, поново на делу видимо једног епископа који се у свакој прилици ”тобоже” брине за то да постоји ”јединство у саслуживању”, а да притом све време жмури на оба ока и (још увек) брани онога који се, својим личним и сулудим амбицијама да буде изнад свих у Православљу, својски труди да исто то ”јединство у саслуживању” затре у корену. Када напишем брани, мислим на то да и даље (након САСабора) нема ниједног текста в. Максима на и даље актуелно-болну тему ”украјинског раскола” у којем се он ограђује од своје раније апологије Васељенског Патријарха и осталих верних му сатрапа (=архијереја и иних у В. Патријаршији који га подржавају), чиме (ћутањем о томе) ex silentio даје јасан одговор - шта и даље мисли о улози Васељенске Патријаршије у замршеној геополитичкој игри између НАТО пакта и Русије. И, на концу, на чијој је страни у тој игри, наш драги в. Максим!

Ни хиљаду овако питких текстова в. Максима не могу да сперу сву прљавштину коју је он својим фанарофилизмом кад му време није увео у јавни дискурс. И што је најцрње, тај свој фанарофилизам хоће да наметне као систем вредности. Додуше, не провидно и фанатично, већ завијено у обланде благословених богословско-филосовских висина.

Поређење в. Максима са Авом Јустином Ћелијским је, најблаже речено - непримерено. Довољно је само да се човек запита: како би се данас, да је којим случајем жив, понашао Ава Јустин према свом колеги богослову - епископу Максиму?! Да ли би му тетошио (=снисходио), или би му громко одговорио да припази шта прича и шта чини?! Нека се свако од нас запита: да су којим случајем живи Ава Јустин и Св. владика Николај, на чијој би страни били у сукобу између Другог и Трећег Рима? Да ли би Ава Јустин и в. Николај попут в. Максима у увијеној форми писали о ”крсту Васељенског Патријарха који је тешко разумети” или би, напротив, громко, гласно и богословски утемељено, тачку по тачку, разбијали у парампарчад непримерени, дрски и сулуди упад Васељенског Патријарха на канонску територију једне помесне православне Цркве!? Одговор на ова питања уједно је и одговор свим апологетама в. Максима - заљубљеним у сваку његову мисао, сваку његову реч и свако његово дело - да ли се треба одушевљавати оваквим небитним текстовима в. Максима без да се критички осврнемо на његове и те како битне (и још увек не јасно и гласно ревидиране) ставове по питању Украјине, српске аутокефалије, фанарофилизма... 

Не заборавите: став о црквеном питању у Украјини је вододелница за сваког од нас! По томе какав нам је став о ”украјинском расколу” знаће се ко смо, шта смо и какви смо! А  писање о томе шта нам говори физиономија кинеских лица, очију и обрва је млаћење празне сламе, кад јој време није...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Lulaby рече

Znate kad čitate neko štivo letite...a na nekim se mučite dok čitate (otuda beg sa teme o preegzistenciji)..a ja volim da letim dok čitam i da se radujem.

Е, хвала ти на комплименту! Забринуо бих се за себе кад би неко видео сличности моје и Максине теологије. :slikanje: Ја се бавим озбиљним теолошким проблемима, нисам бозаџија. Ове слободне љубави у заједници ме уопште не интересују. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Талични Том рече

Чак и у ”дневнику из Кине” он не може а да се не дотакне ”саслуживања” свештеника из ”различитих помесних православних Цркава”

Издоминирао си! 

пре 4 часа, Талични Том рече

и даље (након САСабора) нема ниједног текста в. Максима на и даље актуелно-болну тему ”украјинског раскола” у којем се он ограђује од своје раније апологије Васељенског Патријарха и осталих верних му сатрапа

Нећемо у овоме веку дочекати такав текст!:))

пре 4 часа, Талични Том рече

Поређење в. Максима са Авом Јустином Ћелијским је, најблаже речено - непримерено.

Ава Римски би казао: То је противприродни блуд!:))

пре 4 часа, Талични Том рече

како би се данас, да је којим случајем жив, понашао Ава Јустин према свом колеги богослову - епископу Максиму?! Да ли би му тетошио (=снисходио), или би му громко одговорио да припази шта прича и шта чини?! 

Загрмео је Ава Јустин кроз Аву Римског!

пре 4 часа, Талични Том рече

Не заборавите: став о црквеном питању у Украјини је вододелница за сваког од нас! По томе какав нам је став о ”украјинском расколу” знаће се ко смо, шта смо и какви смо!

Амен!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Духовни покровитељ епископа Максима, митрополит Амфилохије, се угледао на ТеологијаЊет где се свако мало нешто исправља! Ладно је ко-ауторско дело издао поново, али је сада из аутора избацио владику Данила! 

65187378_358222941547213_582175342870711 65291610_2515774988456649_58072643006994

Иначе, саветујем читаоцима теологијањет да скринују текстове кад се објаве, јер их после преправљају. Тако је Максим прво лупио Конгар, а после неки дан исправише у де Либак.:))

64881555_2321819774699034_15699552999707 65222296_547835779084324_847905380502601  

Прво је ориђинал, друго исправљен текст. 

Само, ко слага да је Зизи највећи? Крајње демагошка изјава. Де Либак му највећи, а ладно га побрка са Конгаром!:))12:smeha::)) Тако то бива кад се демагошки кује по мјесецу...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, Zoran Đurović рече

Издоминирао си! 

Нећемо у овоме веку дочекати такав текст!:))

Ава Римски би казао: То је противприродни блуд!:))

Загрмео је Ава Јустин кроз Аву Римског!

Амен!

Драги о. Зоране, заиста немам пуно времена да се оглашавам, али ово нисам могао да прећутим. Просто је смешно да се једном скромном тексту посвећује оволика пажња. Некако ми се чини да љубитељи в. Максима заиста имају једну чудну потребу да им се отвори треће око, јер са ова два не могу да примете оно што је суштина дискусије, суштина реченог, написаног, насликаног... Ко зна, можда у неком наредном ”дневнику са Тибета” доживе и то чудо везано за треће око? До тада, тамбуре у руке па правац Требиње. Тамо отварају треће око најбезболније. Само нек се јаве Психули. Она/они је/су мајстор/и за ту врсту ”духовне медицине”. Тачније речено, они (тамбураши из Требиња) су српска верзија Молдера и Скали.

ПС: ако се, којим случајем, Лулаби и Панарет, запитају одакле ми ово за ”треће око” и Психулу (Молдера и Скали), само нек се врате на чувену темо о в. Максиму и све ће им бити јасно. Јер, само се ”трећим оком” могло закључити да сам ја Владан, Пера, Мика, Лаза... Никако другачије.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, Аристарх рече

Исихазам спада у врсту медитације:ok:.

Не спада. Исихазам је молитва Богу Живом а медитација је самообмана.

То је слично само ономе ко не зна за Господа Исуса Христа.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Талични Том рече

Јер, само се ”трећим оком” могло закључити да сам ја Владан, Пера, Мика, Лаза... Никако другачије.

Владан је Гудфадер!12:smeha: Узе дечко да направи видео у Бг, окачи га на Поуке, али ни то није убедило стручњака за светост, Рођу Лазића! Иначе, тибетанци су почели да тврде како имам неколико профила!:)) Која је то пројекција, брате!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Талични Том рече

Лаза

Па што не кажеш да си то ти? @Лазар Нешић:)) Сигурно си писао захтев да те Максим запопи, па не смеш отворено да пишеш против њега!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Lulaby рече

Nemojte Vi da upadate ovde i kvarite ovako lepu temu molim Vas. Imate Vaše teme pa pišite.

Text je u rangu srednjoskolskog pismenog rada iz Srpskog. Limunadica. Laki putopis - za drugove i drugarice. Malo zacinjeno sa drevnim kineskim misliocima, malo grcka filosofija - cisto analogije radi, nekoliko citata - mora se, par prideva - da se ukrasi - sve to uz nekoliko neizbeznih faulova i naravno - kao sto rece Talicni - da sasluzujemo svi.

Sve u svemu - ...kao Maxim po diviziji!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 51 минута, Lulaby рече

Ne znam iz kakve rupe se Vi javljate ali očigledno ste u problemu. Koliko je meni poznata situacija vladika Maksim je dao svoju izjavu na Saboru po pitanju Ukrajine a Vi ćete verovatno još narednih nekoliko godina čučati na rupi i čekati na svaki njegov korak. Ako Vas i dalje boli ta tema uzmite pa Vi pišite o tome ali ne pod pseudonimom kao ovde, već transparentno pod svojim imenom i prezimenom. Moje slobodno pisanje i iznošenje mojih ličnih misli Vam smeta. Pa ja tako vidim, osećam, živim. I baš mi se svidja što je vladika Maksim počeo slobodno da piše svoja zapažanja, putopisne dnevnike i lakša i dublja štiva jer nama  je to i potrebno.Nisam zaljubljena u misao i delo nego jednostavno nešto Vam se svidi više nešto manje a ja sam ovde napisala nekoliko svojih zapažanja i Vama je to zasmetalo...Pa možda bih više i sama pisala, da postoji više novih lepih osvešavajućih i nadahnutih tekstova.  Razumete mi ištemo mir i ljubav i pravu veru.  Mislim da ne treba ponovo bilo šta da piše o Ukrajini....

U pravu ste za Oca Justina I vladiku Nikolaja...da se svi zapitamo...imamo njih kao smernice...pa da izvolimo...Lično bih se prva radovala da  čujem i vidim na delu sveštena lica nalik Nikolaju i Justinu...I vidim ih.. a bilo bi lepše i više da ih ima....Kad stanemo ispred ikona neka nam ona budu ogledala pa ako nam odraz nije jasan znači treba nam pokajanje...i Gospod čini čuda ako se pokajemo...ruka spasa stiže ali ako mi ne vidimo da nam je odraz u ikoni nejasan i guramo po svome kako će Gospod delati na nama. Mi moramo dati znak, korak da želimo da budemo kao likovi svetitelja....A o Maksimu i Ukrajini..Pustite to....Ta tema je završena. Radujte se životu ...izadjite iz rupe i gledajte ka Gospodu i likovima svetih, od srca Vam to želim. Svako dobro! 

Заиста немам времена да се прегањам са Вама, па ћу Вам одговорити најкраће могуће. 

Као прво: ништа в. Максим по питању Украјине није дао на Сабору. Писао је покајно писмо (представку) гледе његових претходно изречених ставова о српској аутокефалији. Шта нам то говори? Да в. Максим и даље у украјинском расколу држи страну Васељенском Патријарху. Да ја износим неистине, у ових неколико недеља након САСабора, прочитао бих нешто од в. Максима на ту тему да је он написао и ревидирао своје ставове. Не, он је и даље (додуше прикривено) на страни Васељенског Патријарха, то јест сврстао се на страну НАТО пакта. Чак се и у свом дневнику из Кине морао да осврне на то, као и увек подмукло. И то само духовно слеп и карактерно подао човек не може а да не види. Све остало је замајавање.

Као друго: Ви мислите да не треба да поново било шта пише о Украјини. Ја мислим супротно. А овим што сте написали, и Ви се офирате по питању Украјине. До страдања наше православне браће у Украјини стало Вам је к’о до лањског снега. Више Вам је стало да читате ”богословске бозе” Вашег миљеника, па макар се оне односиле и на сасвим небитну причу о Кинезима. Поновићу: питање Украјине и наш став по том горућем питању је (за сваког од нас понаособ) вододелница, иза које се види ”ко је вјера, а ко невјера”

Као треће: Ваш миљеник се према о. Зорану понео нечасно, што је о. Зоран лепо објаснио више пута и изнео читав случај на увид јавности. И не само он, него и остали чланови Комисије који су крајње нехајно и лепршаво прогурали једног кандидата, спрдајући се том приликом са о. Зораном (да не дуљим о томе). Само то је довољно да дискредитује сваки даљи богословски (писани, мисаони, усмени и ини) учинак Вашег врлог и милог в. Максима. Све и да свима Вама својим писањем отвори не само треће око, него и четврту димензију, то што се у једном тренутку понео нечасно (=подло) говори о њему више него сви његови текстови. А није смео то себи да дозволи!

Као четврто: И, да, заиста Господ чини чуда ако се покајемо. А да се в. Максим покајао за то што је био неправедан према о. Зорану, да му је искрено и братски рекао: ”Опрости, оче и брате!”, могли бисмо и надаље да критички полемишемо о вредностима богословских текстова в. Максима. Овако, још једном, све пада у воду. Што би рекао чувени Марко Миљанов: ”Радије сам погинути главом, но образом”

Као пето: након ових речи М. Миљанова, сами закључите ко у читавој причи има а ко нема образ, ко се радује животу а ко у животу чини лоша дела! И које су теме завршене, а које су још увек недовршене... А Ви и даље останите у тој Вашој рупи, у којој би да сместите све остале који не мисле као Ви.

Толико од мене. Во вјеки вјеков!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Lulaby рече

Vama sve smeta kad ste zatrovani pa ne vidite srcem čisto! Baš mi je žao. Čitajte malo lepša štiva...pitkija....a ne samo da se trujete i bljujete vatru. Ne ide.

Ne radi se ovde o tome da li neko vidi cisto srcem ili ne, vec o realnom sagledavanju subverzivnog delovanja doticnog....skinite ruzicaste naocare - mozda pogled nece biti toliko lep i uzvisen, ali ce bar biti posten i istinit.

Onima koji veruju u laz, istina je otrovna...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, Lulaby рече

Oprostite kume, koja je Vaša istina? Moj stav je moj i meni je istinit i nikad zaista nikad ne bih napisala nešto što ne mislim. I molim Vas da se ne bavimo toliko mojim mislima o tekstu jednog vladika. Niti sam ja toliko bitna niti on. Ili Vama jeste?

ISTINA JE SAMO JEDNA - VLADIKA ARTRMIJE , ups ? pardon MAXIM ?

( morao sam se nasaliti, necete mi zameriti, iskreno se nadam )

Nije mi bas razumljivo sta ste hteli reci - ali nije ni vazno, a dok stvari ne postanu jasnije - NEKA TAO BUDE SA VAMA ?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У недељу 22. по Педестници, 17. новембра 2019. лета Господњег Његово Преосвештенство викарни Епископ ремезијански Стефан богослужио је у малој цркви Светог Саве на Врачару. Преосвећеном владици саслуживало је свештенство храма, уз молитвено учешће мноштва народа Божјег. Доносимо прилог ТВ Храм са овог литургијског сабрања.   
    • Од Логос,
      Празник Обновљења Храма Светог великомученика Георгија, заштитника свете обитељи Манастира Враћевшнице, прослављен је најсвечаније Светом Архијерејском Литургијом.     Његовом Преосвештенству Епископу жичком Г. Јустину, саслуживали су архимандрити Сава (Илић) и Тимотеј (Миливојевић), протојереј Чедомир Дамљановић, протонамесник Божидар Бован и протођакон Александар Грујовић.   Свечаној атмосфери допринео је и верни народ који је дошавши са разних страна, из Краљева, Ужица, Чачка и Крагујевца, узео активног учешћа у Литургији. Након прочитаног Јеванђеља, Владика је надахнуто беседио. Поучио нас је да не будемо хришћани само по називу.   Ако хоћемо да се спасемо, да будемо са Христом у Царству небеском, онда морамо бити истински део Цркве, морамо да живимо Свете Тајне, да умножавамо врлине! За све то, диван је пример Свети Георгије, кога поштују и инославни, који је својим животом сведочио Реч Божију, који је због тога и страдао. У страдањима, на светитељу се показала сила Божија – сваки пут бивао је исцељен!   Његова непоколебљива вера, истински је путоказ нама ка спасењу, ка томе да будемо они истински. Господ је рекао да је у својој љубави, при свом доласку, на земљу донео и мач! Мач, да раздвоји истину од лажи, оне праве од лажних! Ми смо прави ако са и у Цркви задобијамо спасење. На том путу смо ако се усавршавамо у посту, молитви и љубави, рекао је Владика Јустин.     Након резања славског колача, мати Ксенија је са сестрама за све присутне припремила трпезу љубави.     Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      У 22. недјељу по Духовима Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Фотије служио је свету архијерејску Литургију у Петропавловском храму у Козлуку. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намјесник зворнички, протојереј-ставрофор Видоје Лукић; парох оравачки, протонамјесник Душко Ђурић; парох друге парохије козлучке, јереј Дражен Стевановић; парох тешањски, јереј Мирослав Тодоровић; као и протођакон Славољуб Милошевић.   Звучни запис беседе   Овом приликом Преосвећени Владика рукоположио је достојног иконописца Данијела Билића у свештени чин ђакона. 'Ми смо људи склони да се одмах упоредимо са убогим Лазаром. Ја сам сиромашан, презрен и ниподаштаван од других, кажемо за себе. Али у ствари кад би се измерио са другима, вероватно би над многима и пред многима ја био богаташ из данашње јеванђељске приче. Многи су од мене и сиромашнији и болеснији, у ропству или неправедно протерани.   Ова прича је једна од оних које важе у свим временима, јер ми непрестано мењамо свој статус – од убогог Лазара до богаташа. Једно време сам богат. Добро ми иде са послом, добро ми је у породици, ја се понесем и заборавим на сиротињу и чак, почнем да их презирем. Не мислим да сутра ја могу да будем на том месту. Зато је потребно да се у овој причи непрестано огледамо и тражимо место где смо ми у њој. Јер, од тог места где сам ја овде на Земљи зависи и моја место у вечности'' - поучио је Епископ Фотије у данашњој бесједи.   Литургијско сабрање завршено је трпезом љубави, уз благодарење за велике благодатне дарове којим је благословена Црква Божија у Козлуку!     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Логос,
      У недељу, дана 17. новембра, када Црква слави преподобног Јоаникија Великог, светом архијерејском Литургијом у храму Светог великомученика Димитрија началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Преосвештеном Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Герман Богојевић (Епархија канадска), протојереј-ставрофор Милован Влаовић, други парох даљски, протонамесник Немања Клајић, први парох даљски и ђакон Предраг Јелић из Даља. Владика Херувим је после заамвоне молитве изговорио следећу беседу:     -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божји, нека је на здравље и спасење данашња света Литургија у нашем Саборном храму Светог великомученика Димитрија. Благодат Божја која нас увек позива сабрала нас је да будемо део Тела Христовог, да се са Богом сједињујемо кроз Тело и Крв Христову. То је највећи дар који човек може да прими, да Причешћем излечи своју душу и тело.   Заиста је велики благослов Божји када се можемо сабрати око Тела и Крви Христове, то је пуноћа живота у Цркви Божјој. Нема лепшег примера заједничарења од онога у Цркви Божјој. На Литургији се налази испуњење, ту се задобијају небеска блага и врлине. Врлинама се успињемо ка Небеском Оцу, Творцу свих нас Који је из своје превелике љубави омогућио заједницу кроз Тело и Крв Христову. Зато се на сабрању сећамо тих истина које су нам дате и требају бити наш путовођ у овоземаљским бурама.    Заиста је тешко у овом свету живети одвојен од Бога. Ако нисмо у заједници са Богом теже схватамо и прихватамо све оно што нам се у животу дешава. Догађаје у животу доживљавамо као страшне ствари које нас не воде ка испуњењу. Ако живимо са Богом онда све добија своју пуноћу. Овај свет је безнадежан и не води нас у смеру у којем нас руководи Црква Божја. Црква нас руководи ка Небеском Царству, ка вечној нади, вечној љубави и крепости. Свет нас овим не нуди, зато је савремени човек је безнадежан и нема свој пут ако није у Цркви Божјој.   Данас смо из Светог Јеванђеља чули да се многи људи облаче у скупоцена одела, што је заправо овоземаљска страст. Човек хрли страстима јер су оне пријемчиве људској природи. Међутим, то нису оне вечне вредности и дође тренутак када више не знамо где смо и ко смо, одакле смо.    Губимо се у бурама овоземаљских брига и невоља јер немамо Христа, немамо Бога пред собом. Ако имамо Бога пред собом онда се нећемо изгубити у вртлогу овоземаљског сладострашћа, него ћемо имати Светлост на крају тога тунела. Та Светлост је Црква Божја, та Светлост је Господ наш Исус Христос. Господ Исус Христос је наш Пут и Истина, наша вечна Врлина и Крепост. Требамо ходити Крстоносним путем који нас води ка Царству Небеском. Ван Цркве Божје не можемо то осетити, нити примити. У Цркву Божју морамо долазити и сабирати се око Тела и Крви Христове. Од апостолског времена, па све до данашњега дана Црква овенчана венцем светитељса сведочи Господа Исуса Христа. Светитељи су окренувши се Христу открили да свет нема у себи наде и утехе, него да је пролазан и испуњен страстима. Ходили су Крстоносним путем и задобили венац вечне славе. Пуноћа живота свих нас налази се у Цркви где смо сабрани око Тела и Крви Христове, где смо браћа у Христу. Браћа која немају ништа једни против других, који у суштини свог бића не носе сујету него Христа.   Лепо је када је храм пун људи који вапију ка Господу и својим појањем и присуством пројављују благодатну заједницу. Ту је благодат Божја присутна. Наши родоначелници, свети Сава и свети Симеон, учили су нас да идемо путем у Царство Небеско. Пут у Царство Небеско јесте трновит и тежак, али је благословен. Ако тим путем ходимо бићемо благословен народ, народ који зна своје назначење у овом свету. Нема правог назначења нити истине без Господа Исуса Христа.   Требамо да долазимо у свети храм, да посећујемо света богослужења и да се напајамо Речју Јеванђеља које је вечна истина и вечно откровење Бога човеку. Ако смо послушни тој Речи бићемо заиста светосавски народ, народ богоносан.   Нека сте живи, срећни и благословени, нека је благословен данашњи дан у који смо се сабрали да још једном посведочимо Истину, пуноћу Сабрања и живота у Телу и Крви Христовој. Амин.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      Поред свега што је до сада речено, потребно је размотрити и ово што следи. Чини се, заиста, да ова божанствена и свештена служба освећује на двојак начин. Један начин је посредништво; јер, принесени Дарови и самим чином приношења освећују оне који их приносе и оне за које су принесени, и чине да Бог буде милостив према њима. Други начин је свето Причешће, јер нам, по речима Самога Господа, постаје истинско јело и истинско пиће.     2. Од ова два начина освећења, први је заједнички и за живе и за упокојене; јер жртва се приноси и за једне и за друге. Други начин освећења могућ је само живима, пошто упокојени не могу више да једу и пију. Па шта онда? Зар упокојени због тога не примају освећење од светог Причешћа и зар су они по томе мањи од живих? Никако. Јер, Христос и њима предаје Себе на начин који је само Њему знан.   3. Да би ово било јасно, размотримо шта је то што омогућује освећење, да бисмо видели да ли су душе упокојених исте као и душе живих.   4. Шта је то, дакле, што освећење чини могућим? Да ли то што неко има тело, или то што хита ка свештеној Трпези, или што Светињу узима у руке, или што је прима у уста, или то што једе или пије? Никако. Јер, многи од оних којима је све то могуће и који су тако приступили светим Тајнама, никакве користи за себе од тога нису стекли, и одступили су препуни сваковрсних зала.   5. Па шта је онда то што чини да освећени стекну освећење? И шта је то што Христос од нас тражи? То је очишћење душе, љубав према Богу, вера, жеља за светим Тајнама, воља за Причешћем, пламена ревност, жедно хитање. То је оно што нам доноси оно освећење; са тим треба да заједничаре у Христу они који приступају светом Причешћу, јер без свега тога Причешће и није могуће.   6. Све то, међутим, није телесно, него зависи само од душе. Према томе, све ово могу остварити и душе упокојених исто колико и душе живих.   7. Дакле, ако су душе спремне и приготовљене за примање светих Тајни, и ако Господ, Који освећује свете Дарове и приноси их на жртву, увек жели да освећује и да сваки пут предаје Себе, шта их онда омета да се причесте? Баш ништа.   8. Но, могао би неко запитати: ако неко од живих има у својој души сва ова поменута добра, па ипак не приступа Причешћу, хоће ли у истој мери задобити освећење које од Причешћа происходи?   9. Не свако, него само они који, попут душа упокојених, не могу телесно да приступе; као они који „се потуцаху по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским“, који не беху у прилици да виде Жртвеник и свештеника. Њих је Сам Христос невидљиво осветио овим освећењем. Откуда ми то можемо знати? Отуда што су они имали у себи живот, који иначе не би имали да нису били причасници ове свете Тајне. Јер, Сам Христос је рекао: „Ако не једете Тела Сина Човечијега и не пијете Крви Његове, немате живота у себи“. А да би то показао, многима од светих послао је анђеле да им донесу свете Дарове.   10. Али, ако неко не приступи светој Трпези а у стању је то да учини, њему је потпуно немогуће да задобије освећење од светих Дарова. Не само зато што није приступио, него зато што је могао да приступи, па није; јер тиме показује да у његовој души нема добрих расположења потребних за примање свете Тајне.   11. Јер, какву ревност и жељу за свештеном Трпезом има онај ко лако може да похита к њој, а не жели? Каква је вера у Бога код онога ко се не плаши претње што почива у речима Господњим упућеним онима који презиру ову Вечеру? Како се може веровати некоме да љуби нешто, када тоне узима иако га лако може узети?   12. Стога уопште није необично то што Дарове са ове Трпезе Христос предаје и душама одвојеним од тела, коЈима се ниЈедан од ових греха не може приписати. Но, необично и натприродно је то што човек, који живи у пропадљивости, једе то непропадљиво Тело. А да се једно бесмртно суштаство, као што је душа, на начин који је њој подесан, причешћује оним што је бесмртно – шта је у томе необично? Па ако је Христос, по Свом неизрецивом човекољубљу и неисказивој мудрости, изнашао начин да оствари то што је необично и натприродно, како Му нећемо веровати да остварује оно што је уобичајено и што је природно?   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...