Jump to content
Логос

Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 2 часа, Lulaby рече

Ne znam ih ni ja. Ali sam slušala predavanje prof. Ranka Rajovića da deca koja uče slova sa hiroglifama imaju najbolju inteligenciju.

Још само да ми неко објасни шта је најбоља интелигенција, несам школовала хироглифе. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Lulaby рече

A tamo ne idem. NJET! Samo sam jednom bila i videla da me sablažnjavaju neki stavovi. Ja sam ipak za lepe stvari. Okeani...dubine...iznenadjenja ...čudjenja i nova dimenzija...

Чудно је да је Ава ушао у историју уметности Рима и Лација. Сликао за папе и кардинале, цркве, институције, факултете итд. Не знају Латини, они су отпали од евхаристије па су афирмисали Авину уметност.:)) Кад треба нешто за државног секретара Ватикана, зову Аву. 

Максим лепо пева у цркви и на поселима, црта као дете и све је то лепо. Може нешто он и Лохију да нацрта, није фрка. Но, само је Ава радио са највећим живим католичким уметником, Марком Рупником. Када се прича о уметности, онда идеш код уметника, не код приученог. Ја могу да певам као неки луди репер и то прогласим за уметност. Нисам за певање. Тако је Максим за сликање, само што се он заноси. Ја сам свесан где сам у музици. Он се пак не регулише. И то због таквих трабаната као што сте ви.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Панарет рече

У њој има понешто и од Духа Светога, али само ако се не противи Христу. Ми хришћани смо позвани и да кроз ово смештање световне уметности, филозофских система, религијских традиција утиремо свету пут ка Христу.

Ово су бесмислице хришћана. Постоји уметност као таква а која је и антихришћанска. Уметност је уметност. 

Шта ми хришћани? Поготово ови које ти сада хвалиш, а који су ангажовани на прављењу раскола и саблазни. Не разумем уопште ту гордост: Ми хришћани! Ко ти је рекао да си хришћанин? (Не мислим конкретно на тебе, говорим реторички). Видим ту заблуду и слепило јер ови људи које помињеш нису уметници. Они су пародија на уметност. Прочитај текст владике Давида где је оплео Стаматиса. Уметност је озбиљна ствар, не тралала. Уметник је Ван Гог. Шта у Максином сликарству или животу има слично са Ван Гогом? Ништа. Видела жаба да се коњи кују, па и она дигла ногу. 

Ово је све срамно, боље да се ћути.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 43 минута, Zoran Đurović рече

Ово су бесмислице хришћана. Постоји уметност као таква а која је и антихришћанска. Уметност је уметност. 

Шта ми хришћани? Поготово ови које ти сада хвалиш, а који су ангажовани на прављењу раскола и саблазни. Не разумем уопште ту гордост: Ми хришћани! Ко ти је рекао да си хришћанин? (Не мислим конкретно на тебе, говорим реторички). Видим ту заблуду и слепило јер ови људи које помињеш нису уметници. Они су пародија на уметност. Прочитај текст владике Давида где је оплео Стаматиса. Уметност је озбиљна ствар, не тралала. Уметник је Ван Гог. Шта у Максином сликарству или животу има слично са Ван Гогом? Ништа. Видела жаба да се коњи кују, па и она дигла ногу. 

Ово је све срамно, боље да се ћути.  

Прочитао сам текст в. Давида. Захвалан сам му зато што видим колико саучествује у свему што пролазимо као Црква и тиме показује да се заиста труди да буде истински пастир. Међутим, не слажем се с њим у погледу оцене уметности о. Стаматиса. Не мислим да је изразито васкрсни аспект његових икона и фресака знак пада у прелест духовне илузије како ми се чини да то назива в. Давид. Ја пред његовим иконама итекако могу да се молим, не осећам ни препреку ни недостатак. За мене као лаика он је успешно помирио канон и оно стварно ново. 

Такође, не мислим да не постоји истински хришћанска и профана уметност. Није све у самом уметничком делу, већ оно добија свој живот и значење и кроз реципијента. Нпр ја јако волим Халила Џубрана. Међутим, верујем да његова поезија добија један особит живот и разумевање када је чита неко ко у њој успева препознати Христа, у мери у којој је то могуће. За мене хришћански поглед на свет није један од могућих путева до Бога, већ поглед на свет који све друго наткриљује и само оно што под овом светлошћу не ишчезне има у себи нешто од вечности, може се назвати непролазним уметничким делом. Али је и ликовна уметност у хришћанству која свој прави израз добија у литургији нешто што за мене представља врхунац у уметности. Из чисто профане перспективе, коју може заузети нпр. један атеиста визнатијска икона може бити далеко мање уметнички вреднована од неких врхунских дела ренесансе или барока. Али из хришћанске перспективе - наравно ово је моје виђење- ствари стоје друкчије. 

У изузетној књизи "О духу литургије" Ј. Рацингер пише да Западна црква не би требало да негира властити пут у ликовној уметности који је започела у XII веку, али да и она мора попут Источне да усвоји јасан канон који одваја ликовну уметност у литургији од било које религизоне уметности. Постоји градација у уметничкој вредности која није истоветна у хришћанству (ако његову пуноћу сагледавамо из перспективе Литургије) и у било којој световној оцени уметничке вредности.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Панарет рече

Међутим, све то има вредност ако се Христос назире на крају пута. Као на пример световна поезија. У њој има понешто и од Духа Светога, али само ако се не противи Христу. Ми хришћани смо позвани и да кроз ово смештање световне уметности, филозофских система, религијских традиција утиремо свету пут ка Христу. Наравно, у мери у којој је то могуће остварити...

Jevreji kao izabrani narod neposredno od Boga vremenom su izgubili pravi smisao tog svog poslanja, pa su od toga napravili da su drugi narodi i ljudi sustinski nizi od njih, te od poslanja napravili razlog za svoje nadimanje i nacionalnu gordost. Zato su posebno u poucnim knjigama Starog zaveta npr. Knjiga o Joni, opominjani bas zbog toga! Pravoslavna Crkva mora ozbiljno shvatiti svoje poslanje.  Kada je rec konketno o uspesnoj misiji u Kini i uopste na Dalekom istoku, inkulturizacija je neminovna, ali prava, u znacajnom obliku (ne ovo do sada, mada je jezuitski pokusaj bio dobar i za izvuci pouke kako dalje)  Npr. nama kao starim Slovenima posluzili su paganski obicaji, kalende i slicno da shvatimo, razumemo i prihvatimo Spasitelja i zivot u Crkvi tj. da se sakralizujemo i ohristovimo. Obicaji koji nisu mogli biti ohristovljeni odbaceni su. Svi narodi sveta, mirijade koji su ziveli i zivece, Bozji su ljudi, jer u dubini  duse svesno ili nesvesno zude za Hristom, jer, citiracu Svetog i blazenog Avgustina: ,,Za sebe si nas stvorio zato je nemirno srce nase dok se ne smiri u Tebi". Jelinima je pomogla jelinska filozofija, iako je u sebi i ona imala mnogo manjkavosti i pogresaka, pa u manjoj meri i panteistickog jereslova i pogresne metafizike o dusi i slicno. Kineski znameniti filozofi koji su ziveli negde u isto vreme kada i ovi jelinski, govorili su jezikom i slikom koju razumeju, te hristijanizacijom narocito njihove moralke, etike i asketike mogu biti usmereni u pravom smeru, sa zadatkom da im   se na duhovnom horizontu pokaze i dokaze Hristos kao spasitelj iz zacaranog kruga samsare, uz objasnjenja da nema reinkarnacija, da nema povratka u nebice (jer zasto bi iz nebica u bice bili prizvani da bi se ponovo u nebice vratilli)... Zatim, pored jezika, forme i nacina misije i propovedi, obratiti paznju na novi ikonopis i freskopis, jer vizantijski je u odredjenim resenjima  NEPRIKLADAN tj. zbunjujuci za jednog Kineza. Npr. banalan primer - Gospod Isus sa raspustenom kosom Kineza asocira u skladu sa nihovom tradicijom na sve samo ne na nesto dobro...

Kako pravedni Ucitelj moze od Boga Oca biti prepusten stradanju i smrti, za Kineza je neshvaljivo, misija je tamo i propala zbog toga najvise. To je pitanje za koje nema jasno pronadjenog resenja kako im to objasniti... Mozda naglasavanjem da i zemaljski Njegov sudija Pontije Pilat utvrdjuje da je nevin, a to konstatuje i Bog Otac poljubivsi ga poljupcem vecnog Vaskrsenja tj. upravo zbog te  nevinosti Njegov zivot se ne zavrsava na krstu, vec Vaskrsenju i Vaznesenju, a iz razloga spustanja (unizenja) silaska da pronadje upkojene pretke... Medjutim, nece se mrdnuti s mrtve tacke ako se njihovim filozofima ne oda otvoreno priznanje, makar u meri  koliko su drevni jelinski crkveni misionari i ucitelji dali priznanja svojim  jelinskim filozofima i uciteljima!

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Благовесник рече

 

"Konfučije (VI - V vek pre Hrista) je propovedao da je suština svakog čoveka čovekoljublje  (仁, pin-jin: rén). Ono je materijalna suština čovekovih dužnosti prema drugima i ispoljava se preko savesnosti prema drugima, lojalnosti (忠, pin-jin:zhōng, džung) ili preko altruizma, obzirnosti (恕, pin-jin: shù, šu). Jedino čovek koji se pridržava čovekoljublja može da pravilno i u potpunosti obavlja svoje dužnosti prema drugima. Aksiom savesnosti prema drugima glasi: Ako želiš sebe da uzdigneš, uzdigni druge (己欲立, 而立人, pin-jin: Jǐ yù lì, ér lì rén; Lun-ji 6:30). Aksiom altruizma glasi: Ne  čini  drugome  ono  što  ne  želiš  sebi  (己所不欲, 勿施于人, pin-jin: Jǐ suǒ bú yù, wù shī yú rén; Lun-ji 2:2)."

 

Zar to nije priprema za Evandjelje, Hrista i Crkvu?

 


-Cini  drugima  ono  sto  zelis  da  drugi  cine  tebi.

-Ko se uzvisi ponizice se, ko se ponizi uzvisice se.

-Slavom i cascu cinite jedni druge vecima od sebe.

 

Dobro, u principu i u filozofiji i kod mnogih filozofa pre Hrista postoje isto ovakve stvari o covekoljublju i slicne reci kao ovde sto vidimo, koje vode i slicne su sa recima koje opisuju hriscanske zapovesti, ali ipak kako kaze jedan svetitelj, vidim da postoje u filozofiji mnoge stvari koje su slicne dogmatima nase vere, ali nigde nisam video da se upuceje na Hrista u telu... u principu samo je kroz stare Jevreje kao izabrani Boziji narod  i Mojsijev zakon i proroke mogao da se nasluti i vidi verom dolazak Mesije u telu.

Po meni kod svih ovog naroda koji ne znaju za Hrista ili nisu bili u mogucnosti da saznaju za Njega moze da bude situacion koju opisuje apostol Pavle u Rimlj. 2, 9 - 16 :

14  Јер кад незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону, они немајући закон сами су себи закон;

15  Они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају,

16  На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мојему кроз Исуса Христа.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Благовесник рече

 Medjutim, nece se mrdnuti s mrtve tacke ako se njihovim filozofima ne oda otvoreno priznanje, makar u meri  koliko su drevni jelinski crkveni misionari i ucitelji dali priznanja svojim  jelinskim filozofima i uciteljima!

 

jelini.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 часа, Lulaby рече

Ne bi ih nazvala meditacije jer nije to pravoslavna reč (bar koliko sam ja upoznata sa pravoslavljem) a vladika je autentično pravoslavan. Zapažanja...poredjenja...

Исихазам спада у врсту медитације:ok:. Има САНУ пар радова на ту тему. иако исихазам нема везе са источњачким праксама, баш превише

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 23.6.2019. at 11:40, Логос рече

А шест векова после Хераклита и Лао Цеа, на грчком острву Патмосу живео је свети апостол и јеванђелист Јован Богослов. Ту, у прогонству, у једној острвској пећини, син Грома је свом ученику Прохору диктирао оно што је директним откривењем, зачуђен, примио од Бога. „У почетку беше Логос, и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог“. И тако Тао постаје тело што, можда у будућности, кинеску религију може да ослободи од мистицизма и учини је оваплоћенском (иако Кинези верују у реинкарнацију, ипак се страшно боје смрти). Одступање од Тао (скретање с Пута) јесте промашај циља, амартија. Кинески Пут, ослобођен протолошке интровертности, може да послужи као задивљујући мост ка хришћанству.

Збуњује ме намера текста, да ли Максим уопштено говори о религијама или стварно о мисионарењу Православља, на овај начин? или је ово уопштено написано за неке друге потребе типа САНУ...

По мени, хришћанско мисионарење има највећи пролаз преко комунизма које је атеизам. Иако они стварно навелико оживљавају конфучијизам. У коме је суштина у поштовању хјерархије, хармоније и предака. мсм. да би они тешко прешли на хришћанство, да притом није у питању Православље, иако је тамо преко 30.000.000 хришћана кинеза.

мсм. ипак је нама хришћанство грађено на вери предака, тај Сократ је дефинисао демона, Платон нека друга питања, Аврамелин је такође битан за разматрање...

On 23.6.2019. at 11:40, Логос рече

За разумевање (и евангелизацију) Кине, сматрам да је важно проучавање физиономије, посебно лица које нас доводи до „човека срца“. „Оспољашњење“ унутрашњих стања, које показује ерупцију унутрашњих осећања. То је једно дубоко егзистенцијално стање које лице преноси, те узводи мисионара на друго поље, један други ниво. Феномен кинеског погледа се разликује од хиндуског. Иако је то наизглед стилизовано лице, оно према вама одаје врло снажан израз, тако динамичан да га ниједна холивудска шминка не може дочарати.

Хахаха, ово нисам очекивао, можда нисам ни схватио:945729:.

Али што се холивудске шминке тиче, ту није у праву уопште, кинескиње имају посебну науку о шминки и овим концима са којма затежу лице. Била је емисија о томе на ТВ, зезају их због тога у пола света, јер тога нема ни у холивуду без злоупотреба ауто кеда0703_read... 

Видео снимак који то доказује

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Lulaby рече

A tamo ne idem. NJET! Samo sam jednom bila i videla da me sablažnjavaju neki stavovi. Ja sam ipak za lepe stvari. Okeani...dubine...iznenadjenja ...čudjenja i nova dimenzija...

Taj osecaj "prijatnosti" i lepe stvari ne vrede nista, ako se na tome zavrsi. 

Ne treba se sablaznjavati. Ako mi nesto nije jasno, konsultujem Jovana Damaskina, Vasilija Velikog, Sofronija Saharova...pa tako ucim. 

Citao sam Rouza pre desetak godina, nije mi ovo nista novo...Samo, Rouz nikako nije bio povrsan, sve sto je pisao, prvo je proziveo. Kada se bavio drevnom kineskom filizofijom, poceo je da uci i savladao je njihov jezik, kad je postao monah, ziveo je to do koske...kod njega nije vazio taj pricncip prijatnosti, vec sve za Istinu.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 45 минута, Lulaby рече

Meni je iskreno žao što se Vama ne svidja ono što se nama svidja ali svakako imate pravo na svoje mišljenje. Pa i to da sam ja trabant poštujem. Vi mene niste ni upoznali ali sam trabant jer mi se svidja tekst vladike Maksima ili knjiga svetog oca Justina. Slava Bogu i trabanti znaju da vole i da se raduju. Svako dobro!

OK je to, ali ovo nisu nikakve bogoslovske dubine, vec lagano stivo.

Teme o kojima je vec pisano.

Misao koja skakuce tamo-amo, nema jasne niti koja povezuje sve. Meni se takav stil ne svidja.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Zoran Đurović рече

Ово су бесмислице хришћана. Постоји уметност као таква а која је и антихришћанска. Уметност је уметност. 

Шта ми хришћани? Поготово ови које ти сада хвалиш, а који су ангажовани на прављењу раскола и саблазни. Не разумем уопште ту гордост: Ми хришћани! Ко ти је рекао да си хришћанин? (Не мислим конкретно на тебе, говорим реторички). Видим ту заблуду и слепило јер ови људи које помињеш нису уметници. Они су пародија на уметност. Прочитај текст владике Давида где је оплео Стаматиса. Уметност је озбиљна ствар, не тралала. Уметник је Ван Гог. Шта у Максином сликарству или животу има слично са Ван Гогом? Ништа. Видела жаба да се коњи кују, па и она дигла ногу. 

Ово је све срамно, боље да се ћути.  

Bravo! 

Iskreno, meni bi bilo tesko da se molim pred nekim Stamatisovim ikonama. 

Kad sam hteo da provalim ko si i sta si, samo sam pogledao ikone na tvom sajtu. Ovo pisanje neko moze da ukopca, neko ne. Moze da zavara, ali sa ikonama nema greske. :D

Sjajne su. Avgustin, Sava, Nikola, Spiridon, Georgije...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Lulaby рече

Možda tema i nije tako loša ali ja sam izgleda ušla u pogrešno vreme....Zaista se trudim da čitam i slušam predavanja, imam omiljene predavače već godinama i decenijama pratim njihov rad. Vladika Maksim je mladji episkop i razlikuje se od ostalih profesora i predavača koje sam slušala ili čitala. Verujte na nekoliko predavanja u Beogradu na kojima je on govorio uvek se nešto novo nauči, nesvakidašnje i poučno. A sada i novi tekstovi...nadahnuti...Meni je sličan svetom ocu Justinu ....Znate kad čitate neko štivo letite...a na nekim se mučite dok čitate (otuda beg sa teme o preegzistenciji)..a ja volim da letim dok čitam i da se radujem. A tako se i utvrdjujem u veri već godinama. Samo se udopunjujem razumete. I biram ono što mi je lepo i što volim....

Maksim slican Justinu? 

Necemo vise na ovu temu. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Вукашин рече

Ovo pisanje neko moze da ukopca, neko ne.

Ma, bre Vukasine nije e.Maksim pisao nekim andjelskim jezikom pa da se ne moze ukopcati sustina i kontekst i poruka koja postoji u njegovom tekstu, nego sto da ne kazemo da je nesto okey ako bilo koji covek napise nesto dobro i lepo o bilo cemu, bez obzira da li se slazemo sa njim oko nekih stvari,....  znamo za tu neslavnu epizodu koju je imao e.Maksim sa fanarom i nismo zaboravili i pazicemo sta pise i radi na tom polju ali on je episkop nase crkve i treba da imamo odredjeno postovanje i uvazavanje prema njemu narocito ako pise i zalaze se za hriscansku i pravoslavnu veru, to je ljudski i normalno. Meni se svidja tekst e.Maksima ali smatram, po meni, nije to sad to nesto sto je najizvrsnije sto postoji na ovu temu i kao da smatram da sad to moze da bude neki etalon za neko uzviseno razmisljanje .... (al sam rekao... :cheesy3:)

Sv.Teofil Aleksandrijski je proterao silom  monahe origeniste iz pustinja i bio ostar protivnik Origenizma, ali je rekao za Origena,.... Origenova djela nalikuju livadi na kojoj raste svakojako cvijeće. Ako na njoj nađem neki lijepi cvijet, ubrat ću ga; ali ako mi se čini da je nešto puno trnja, izbjegavat ću to kao što bih izbjegavao žalac....

Znaci, trebamo postovati i druge i njihova misljenja ukoliko su po veri i ako imaju dobar kontekst i poruku, a hriscanstvo i njegova propoved medju kinezima je prica u ovom tekstu e.Maksima i sto je po meni okey ispricao neku svoju pricu u vezi toga.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Lulaby рече

Pa po meni jeste. Jeste li čitali Srna u izgubljenom raju? Ne smete da imate predrasude kad čitate. Uzmete i ne mislite ko je napisao. Znate nas predrasude u startu odbiju ili privuku ali je to greška. Lakoća pisanja i ljubav prema  Tvorcu i tvorevini...Na šta Vas asocira otac Justin? Mislim konkretno delo...?

Rekoh da necu vise :D

Justin reze kao nozem, razdvaja meso od kostiju. Sve sto pise i govori izvire iz molitve.

Citao sam pre par dana jednu njegovu besedu. Strasno. Dize mrtve.

Maksim ne dobacuje ni blizu.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У недељу 22. по Педестници, 17. новембра 2019. лета Господњег Његово Преосвештенство викарни Епископ ремезијански Стефан богослужио је у малој цркви Светог Саве на Врачару. Преосвећеном владици саслуживало је свештенство храма, уз молитвено учешће мноштва народа Божјег. Доносимо прилог ТВ Храм са овог литургијског сабрања.   
    • Од Логос,
      Празник Обновљења Храма Светог великомученика Георгија, заштитника свете обитељи Манастира Враћевшнице, прослављен је најсвечаније Светом Архијерејском Литургијом.     Његовом Преосвештенству Епископу жичком Г. Јустину, саслуживали су архимандрити Сава (Илић) и Тимотеј (Миливојевић), протојереј Чедомир Дамљановић, протонамесник Божидар Бован и протођакон Александар Грујовић.   Свечаној атмосфери допринео је и верни народ који је дошавши са разних страна, из Краљева, Ужица, Чачка и Крагујевца, узео активног учешћа у Литургији. Након прочитаног Јеванђеља, Владика је надахнуто беседио. Поучио нас је да не будемо хришћани само по називу.   Ако хоћемо да се спасемо, да будемо са Христом у Царству небеском, онда морамо бити истински део Цркве, морамо да живимо Свете Тајне, да умножавамо врлине! За све то, диван је пример Свети Георгије, кога поштују и инославни, који је својим животом сведочио Реч Божију, који је због тога и страдао. У страдањима, на светитељу се показала сила Божија – сваки пут бивао је исцељен!   Његова непоколебљива вера, истински је путоказ нама ка спасењу, ка томе да будемо они истински. Господ је рекао да је у својој љубави, при свом доласку, на земљу донео и мач! Мач, да раздвоји истину од лажи, оне праве од лажних! Ми смо прави ако са и у Цркви задобијамо спасење. На том путу смо ако се усавршавамо у посту, молитви и љубави, рекао је Владика Јустин.     Након резања славског колача, мати Ксенија је са сестрама за све присутне припремила трпезу љубави.     Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      У 22. недјељу по Духовима Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Фотије служио је свету архијерејску Литургију у Петропавловском храму у Козлуку. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намјесник зворнички, протојереј-ставрофор Видоје Лукић; парох оравачки, протонамјесник Душко Ђурић; парох друге парохије козлучке, јереј Дражен Стевановић; парох тешањски, јереј Мирослав Тодоровић; као и протођакон Славољуб Милошевић.   Звучни запис беседе   Овом приликом Преосвећени Владика рукоположио је достојног иконописца Данијела Билића у свештени чин ђакона. 'Ми смо људи склони да се одмах упоредимо са убогим Лазаром. Ја сам сиромашан, презрен и ниподаштаван од других, кажемо за себе. Али у ствари кад би се измерио са другима, вероватно би над многима и пред многима ја био богаташ из данашње јеванђељске приче. Многи су од мене и сиромашнији и болеснији, у ропству или неправедно протерани.   Ова прича је једна од оних које важе у свим временима, јер ми непрестано мењамо свој статус – од убогог Лазара до богаташа. Једно време сам богат. Добро ми иде са послом, добро ми је у породици, ја се понесем и заборавим на сиротињу и чак, почнем да их презирем. Не мислим да сутра ја могу да будем на том месту. Зато је потребно да се у овој причи непрестано огледамо и тражимо место где смо ми у њој. Јер, од тог места где сам ја овде на Земљи зависи и моја место у вечности'' - поучио је Епископ Фотије у данашњој бесједи.   Литургијско сабрање завршено је трпезом љубави, уз благодарење за велике благодатне дарове којим је благословена Црква Божија у Козлуку!     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Логос,
      У недељу, дана 17. новембра, када Црква слави преподобног Јоаникија Великог, светом архијерејском Литургијом у храму Светог великомученика Димитрија началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Преосвештеном Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Герман Богојевић (Епархија канадска), протојереј-ставрофор Милован Влаовић, други парох даљски, протонамесник Немања Клајић, први парох даљски и ђакон Предраг Јелић из Даља. Владика Херувим је после заамвоне молитве изговорио следећу беседу:     -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божји, нека је на здравље и спасење данашња света Литургија у нашем Саборном храму Светог великомученика Димитрија. Благодат Божја која нас увек позива сабрала нас је да будемо део Тела Христовог, да се са Богом сједињујемо кроз Тело и Крв Христову. То је највећи дар који човек може да прими, да Причешћем излечи своју душу и тело.   Заиста је велики благослов Божји када се можемо сабрати око Тела и Крви Христове, то је пуноћа живота у Цркви Божјој. Нема лепшег примера заједничарења од онога у Цркви Божјој. На Литургији се налази испуњење, ту се задобијају небеска блага и врлине. Врлинама се успињемо ка Небеском Оцу, Творцу свих нас Који је из своје превелике љубави омогућио заједницу кроз Тело и Крв Христову. Зато се на сабрању сећамо тих истина које су нам дате и требају бити наш путовођ у овоземаљским бурама.    Заиста је тешко у овом свету живети одвојен од Бога. Ако нисмо у заједници са Богом теже схватамо и прихватамо све оно што нам се у животу дешава. Догађаје у животу доживљавамо као страшне ствари које нас не воде ка испуњењу. Ако живимо са Богом онда све добија своју пуноћу. Овај свет је безнадежан и не води нас у смеру у којем нас руководи Црква Божја. Црква нас руководи ка Небеском Царству, ка вечној нади, вечној љубави и крепости. Свет нас овим не нуди, зато је савремени човек је безнадежан и нема свој пут ако није у Цркви Божјој.   Данас смо из Светог Јеванђеља чули да се многи људи облаче у скупоцена одела, што је заправо овоземаљска страст. Човек хрли страстима јер су оне пријемчиве људској природи. Међутим, то нису оне вечне вредности и дође тренутак када више не знамо где смо и ко смо, одакле смо.    Губимо се у бурама овоземаљских брига и невоља јер немамо Христа, немамо Бога пред собом. Ако имамо Бога пред собом онда се нећемо изгубити у вртлогу овоземаљског сладострашћа, него ћемо имати Светлост на крају тога тунела. Та Светлост је Црква Божја, та Светлост је Господ наш Исус Христос. Господ Исус Христос је наш Пут и Истина, наша вечна Врлина и Крепост. Требамо ходити Крстоносним путем који нас води ка Царству Небеском. Ван Цркве Божје не можемо то осетити, нити примити. У Цркву Божју морамо долазити и сабирати се око Тела и Крви Христове. Од апостолског времена, па све до данашњега дана Црква овенчана венцем светитељса сведочи Господа Исуса Христа. Светитељи су окренувши се Христу открили да свет нема у себи наде и утехе, него да је пролазан и испуњен страстима. Ходили су Крстоносним путем и задобили венац вечне славе. Пуноћа живота свих нас налази се у Цркви где смо сабрани око Тела и Крви Христове, где смо браћа у Христу. Браћа која немају ништа једни против других, који у суштини свог бића не носе сујету него Христа.   Лепо је када је храм пун људи који вапију ка Господу и својим појањем и присуством пројављују благодатну заједницу. Ту је благодат Божја присутна. Наши родоначелници, свети Сава и свети Симеон, учили су нас да идемо путем у Царство Небеско. Пут у Царство Небеско јесте трновит и тежак, али је благословен. Ако тим путем ходимо бићемо благословен народ, народ који зна своје назначење у овом свету. Нема правог назначења нити истине без Господа Исуса Христа.   Требамо да долазимо у свети храм, да посећујемо света богослужења и да се напајамо Речју Јеванђеља које је вечна истина и вечно откровење Бога човеку. Ако смо послушни тој Речи бићемо заиста светосавски народ, народ богоносан.   Нека сте живи, срећни и благословени, нека је благословен данашњи дан у који смо се сабрали да још једном посведочимо Истину, пуноћу Сабрања и живота у Телу и Крви Христовој. Амин.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      Поред свега што је до сада речено, потребно је размотрити и ово што следи. Чини се, заиста, да ова божанствена и свештена служба освећује на двојак начин. Један начин је посредништво; јер, принесени Дарови и самим чином приношења освећују оне који их приносе и оне за које су принесени, и чине да Бог буде милостив према њима. Други начин је свето Причешће, јер нам, по речима Самога Господа, постаје истинско јело и истинско пиће.     2. Од ова два начина освећења, први је заједнички и за живе и за упокојене; јер жртва се приноси и за једне и за друге. Други начин освећења могућ је само живима, пошто упокојени не могу више да једу и пију. Па шта онда? Зар упокојени због тога не примају освећење од светог Причешћа и зар су они по томе мањи од живих? Никако. Јер, Христос и њима предаје Себе на начин који је само Њему знан.   3. Да би ово било јасно, размотримо шта је то што омогућује освећење, да бисмо видели да ли су душе упокојених исте као и душе живих.   4. Шта је то, дакле, што освећење чини могућим? Да ли то што неко има тело, или то што хита ка свештеној Трпези, или што Светињу узима у руке, или што је прима у уста, или то што једе или пије? Никако. Јер, многи од оних којима је све то могуће и који су тако приступили светим Тајнама, никакве користи за себе од тога нису стекли, и одступили су препуни сваковрсних зала.   5. Па шта је онда то што чини да освећени стекну освећење? И шта је то што Христос од нас тражи? То је очишћење душе, љубав према Богу, вера, жеља за светим Тајнама, воља за Причешћем, пламена ревност, жедно хитање. То је оно што нам доноси оно освећење; са тим треба да заједничаре у Христу они који приступају светом Причешћу, јер без свега тога Причешће и није могуће.   6. Све то, међутим, није телесно, него зависи само од душе. Према томе, све ово могу остварити и душе упокојених исто колико и душе живих.   7. Дакле, ако су душе спремне и приготовљене за примање светих Тајни, и ако Господ, Који освећује свете Дарове и приноси их на жртву, увек жели да освећује и да сваки пут предаје Себе, шта их онда омета да се причесте? Баш ништа.   8. Но, могао би неко запитати: ако неко од живих има у својој души сва ова поменута добра, па ипак не приступа Причешћу, хоће ли у истој мери задобити освећење које од Причешћа происходи?   9. Не свако, него само они који, попут душа упокојених, не могу телесно да приступе; као они који „се потуцаху по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским“, који не беху у прилици да виде Жртвеник и свештеника. Њих је Сам Христос невидљиво осветио овим освећењем. Откуда ми то можемо знати? Отуда што су они имали у себи живот, који иначе не би имали да нису били причасници ове свете Тајне. Јер, Сам Христос је рекао: „Ако не једете Тела Сина Човечијега и не пијете Крви Његове, немате живота у себи“. А да би то показао, многима од светих послао је анђеле да им донесу свете Дарове.   10. Али, ако неко не приступи светој Трпези а у стању је то да учини, њему је потпуно немогуће да задобије освећење од светих Дарова. Не само зато што није приступио, него зато што је могао да приступи, па није; јер тиме показује да у његовој души нема добрих расположења потребних за примање свете Тајне.   11. Јер, какву ревност и жељу за свештеном Трпезом има онај ко лако може да похита к њој, а не жели? Каква је вера у Бога код онога ко се не плаши претње што почива у речима Господњим упућеним онима који презиру ову Вечеру? Како се може веровати некоме да љуби нешто, када тоне узима иако га лако може узети?   12. Стога уопште није необично то што Дарове са ове Трпезе Христос предаје и душама одвојеним од тела, коЈима се ниЈедан од ових греха не може приписати. Но, необично и натприродно је то што човек, који живи у пропадљивости, једе то непропадљиво Тело. А да се једно бесмртно суштаство, као што је душа, на начин који је њој подесан, причешћује оним што је бесмртно – шта је у томе необично? Па ако је Христос, по Свом неизрецивом човекољубљу и неисказивој мудрости, изнашао начин да оствари то што је необично и натприродно, како Му нећемо веровати да остварује оно што је уобичајено и што је природно?   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...