Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Рапсоди

Бoжија чуда у нашем животу

Оцени ову тему

Recommended Posts

Da podelim i ja svoje iskustvo iz voznje. Bio sam sveze polozen vozac, znate kako to ide. Krenem sa mamom i tatom za Ostrog, i vozim pod njegovim nadzorom i polako. Kad smo stigli gore ja dobijem temperaturu niodakle, tako da je tata vozio kad smo krenuli nazad. Ulazimo u tunel, tunel zakrece lagano u krivinu, i nailazi neka slepercina iz kontra smera, visok, i usao do pola u nasu traku, jer nije mogao da stane u svoju zbog visine. Tata refleksno ode uza zid tunela, i tockom zagrebe zid malo. Jos auto sirok bio (fiat multipla). Malo posle toga, meni dobro i prodje temperatura ko da je nije bilo i nisam se razboleo uopste. 
Da sam bio ja za volanom, tacno bi se skucali.

Imao sam dosta pehova kao svez vozac, sam Bog me sacuvao da se ne slupam 100 puta.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bilo je to pre 10-tak godina, na brdovitom Pašinom brdu! :)
Nedelja sabajle, vozim se na Liturgiju i pomislim: "Eto, žena me ostavila i odvela
dve najvoljenije osobe, sebe i ćerku, a ja i dalje idem na Liturgiju ... Čemu sve ovo?"

Kad nasred puta, leži neka mrtva ptičurina. Kandže uvis podignute. Crna ko noć! I ja mahinalno
pomerim volan ulevo, da mi ona "prodje" izmedju točkova, prekrstim se i počnem sa molitvom:
"Bože, spasi duše upokojene..." i u sekundi, shvatim da se za nesuvislo živinče molim ko za čoveka!
U sledećoj sekundi pomislim: "Jaku ti "teologiju" furaš, moj Tomo!"

Pogledam u retrovizor, a iza mene ptica skoči, zaleprša krilima i odlete!

.......
Eto, (i) zato idem na Liturgiju!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moram ovde sa postavim ovu pricu, ipak je i ovo cudo Bozije, ja sam se sav najezio brrr kako je na kraju sve ispalo dobro :

Devojčica (9) trčala za loptom pa UPALA U SEPTIČKU JAMU: Tragedija izbegnuta samo zahvaljujući reakciji OCA HEROJA

https://www.blic.rs/vesti/hronika/devojcica-9-trcala-za-loptom-pa-upala-u-septicku-jamu-tragedija-izbegnuta-samo/5r00cfe

Tog 9. juna popodne moji ćerka i zet sa svoje dve ćerke koje imaju devet i tri godine otišli su u posetu kod prijatelja u Gornjomatejevačku ulicu. Dok su roditelji, na svu sreću, sedeli na terasi u prizemlju ispred kuće, petoro dece (tri devojčice prijatelja i dve njihove) igrale su se u dvorištu nedaleko od njih. Oko 20.15 časova dok su se dogovarali da krenu kući jer je već počeo da pada mrak u bezazlenoj dečijoj igri lopta je odskočila nekoliko metara dalje u dvorištu i tad započinje nezapamćena drama - počinje priču deda devojčice B.R.

I. K. (9) je kao najstarija potrčala je po loptu i ne sluteći ništa bezazleno je stala na nekakav lim i odjednom nestala sa površine dvorišta.

- Deca su zavrištala, a njeni majka i otac koji su krajičkom oka pratili dečiju igru momentalno su skočili iz stolica i otac ne pitavši prijatelje u šta je to upala njegova ćerka munjevito reaguje pretrčava desetak metara i uskače i on, iako nije ni znao da skače u septičku jamu. Sekunde su kao večnost. Da situacija bude teža nego što jeste, ispod samog otvora jame, koji je manji od metra kvadratnog na dubini nešto više od jedog metra nalazi se nekakav pregradni zid koji deli septičku jamu na dva dela (u kojima je čvršći i tečniji fekalni i drugi otpad). Kako su u taj tečniji deo upali i devojčica i njen otac, to sam Bog zna, jer u potpunom mraku kad je uskočio on nije imao ni mogućnosti ni vremena da pozove dete po imenu niti je znao gde je ona upala i da je taj tečni deo dubine još preko dva metra - priča deda devojčice B. R.

Otac u prvi mah nije niti video niti uspeo da dohvati dete, pa je bukvalno zaronio pokušavajući da nekako dohvati dete.

- Iako je "nečastivi" želeo da uzme dva života, zahvaljujući blagom Bogu uspeva da dohvati dete za nogu, privuče je k' sebi i nadljudskim naporom je izvadi iznad površine tog dela septičke jame. U potpunom mraku uspeo je da čuje da je dete udahnulo vazduh i čuo je da je živa. Još većim naporom nekako je uspeo da dete progura pored pregradnog zida i doda prijatelju koji se na pola presavijen sagnuo u jamu i dohvatio dete za ruku i izvukao je iz jame. Ova strašna drama se tu ne završava. Otac je ostao u jami u tečnom delu koji nije obična voda da bi mogao da se normano održava na površini jer to je tečni fekalni deo septičke jame. Zidovi su ravni i klizavi od sastava u kome je ostao i kako nema za šta da se uhvati da bi se održao na površini pokušao je da doda ruku prijatelju koji je sa vrha jame pokušao da ga izvuče ali klizava ruka isklizava i on ponovo tone u tečni fekalni otpad. Krajnjim atomima snage, prisebnošću i saznanjem da je dete spašeno uspeva nekako da ponovo izađe na površinu te tečnosti i bukvalno se upre nogama i rukama u dve strane te jame da ne bi ponovo upao u tu tečnost i najverovatnije nikada živ izašao - objašnjava deda devojčice.

U međuvremenu komšije su došle i pokušale da ga kanapom izvuku napolje. Napetost je rasla, jer da bi ga izvukli iz jame morao je da izađe pod uglom pod kojim je i upao, jer je pregradni zid sprečavao drugačiji izlazak.

Neko od komšija je doneo merdevine koje su spustili u jamu, i za koje se hrabri otac uhvatio i uz vratolomnu pozu uspeo da se nekako iskobelja, što je bilo jako teško jer u jami nije bilo mesta da se merdevine postave na čvrsto tlo i on normalno izađe, čime je spašen od sigurne smrti.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Danas sam (grdicete me :D ) trazio cigare po raznim dzepovima jakni da imam uz kafu na nervnoj bazi....ne nadjoh cigare ali nadjoh omiljeni akatist koji trazim vec neko vreme :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Драшко рече

Danas sam (grdicete me :D ) trazio cigare po raznim dzepovima jakni da imam uz kafu na nervnoj bazi....ne nadjoh cigare ali nadjoh omiljeni akatist koji trazim vec neko vreme :)

Akatist oca Joila protiv pusenja? :tv:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Благодаћу и милошћу Божијом, у 10. недељу по Духовима у месту Брезови код Ивањице десио се леп духовни догађај. После неколико деценија у Храму Светог оца Николаја служена је Света Архиерејска Литургија коју је служио Преосвећени Епископ жички господин Јустин, а саслуживали су архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, парох прилички Синиша Никитовић, парох брезовачки јереј Љубодраг Стојковић и протођакон Александар Грујовић. За певницом је био господин Иван Трајковић из Краљева.     У својој надахнутој беседи, Епископ жички господин Јустин је између осталог рекао: „Као што и ви сада у овом храму доживљавате векове, тако исто и ми свештенослужитељи, нарочито ја, који никада овде нисам служио, и када сам видео лепоту овог храма, подсетио сам себе шта су били наши преци. Замислите у овом селу, овакав храм. То да је у древној хришћанској Грчкој, Русији или земљама Блиског Истока, народ би овде долазио даноноћно. Шта би се тада овде дешавало? Овде би се дешавала чуда!   Јер Господ чуда показује тамо где је вера! Зашто смо ослабили у вери, зашто нас нешто друго привлачи – то је посебно питање. Данас смо дошли овде да освештамо време, да скинемо прашину са драгоцености! Не треба то да чинимо сваких 30 година, већ сваке недеље! Треба да се потрудите ви који овде живите да дођете на Свету Литургију, јер без заједнице са Богом, све што радимо, ништа нам не вреди.“   На крају Свете Литургије, Епископ Јустин грамату добротвора је доделио господину Обраду Јеликићу за несебичну помоћ око изградње ограде и уређивања порте храма. Грамату је примио Обрадов син Мишо Јеликић.   После Свете Литургије Епископ Јустин је посетио село Мочиоце и Храм Свете Петке који је у изградњи. Верни народ суседног села Мочиоца се искрено обрадовао доласку свог Епископа. По повратку из Мочиоца организована је трпеза љубави у пансионима „Обрадовић“ и том приликом, парох брезовачки јереј Љубодраг Стојковић се захвалио Преосвећеном Епископу Јустину што је посетио Брезову и тиме испунио жељу верног народа овог краја, који се искрено радовао Светој Архијерејској Литургији која је служена у Храму Светог Николе после 36 година.     Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      Викарни Епископ ремезијански Стефан, са благословом Патријарха српског Иринеја, служио је данас, 26. августа 2019. године, Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду, поводом прославе иконе Пресвете Богородице Страдалне. Епископу Стефану саслуживали су протојереји – ставрофори Радич Радичевић и Станко Трајковић, протојереј Невенко Сукур, јереј Милош Марковић и ђакон Петар Бакајлић.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
          Светој Литургији присуствовао је др Милета Радојевић директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама и многобројни верни народ.   Пре пет година у храму Светог Симеона Мироточивог урађен је и постављен трон за икону Пресвете Богородице Страдалне. Од тада овај храм литургијски прославља спомен ове иконе. И ове године су, по традицији, трпезу љубави и послужење за све присуне приредили гђа Станимирка Свирчевић и гдин Миша Марковић власник ресторана „Дрен“.   После одслужене Свете Литургије и резања славског колача Епископ Стефан је служио и парастос добротворима овог светог храма. Након тога Епископ Стефан је надахнутом беседом поучио свештенство храма и верни народ, преносећи благослове Његове Светости Патријарха Иринеја, и том приликом је рекао да ће дати Бог да буде на Новом Београду „изграђено још више светих храмова у којима ћемо моћи још више и још чешће да се молимо и причешћујемо Светим Тајнама. И на тај начин, да некако, колико је то могуће здравимо“.   На крају се, испред братства храма Светог Симеона Мироточивог и верног народа, протојереј – ставрофор Радич Радичевић захвалио Преосвећеном Епископу Стефану за његов труд и молитвено залагање.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Ма­на­стир Ту­ман на­ла­зи се на де­вет ки­ло­ме­та­ра уда­ље­но­сти од Го­луп­ца, у под­нож­ју го­лу­бач­ких пла­ни­на, окру­жен шу­мом, на ле­вој оба­ли Ту­ман­ске ре­ке, што са­мој све­ти­њи да­је по­себ­ну ле­по­ту. Пет ве­ко­ва на­кон пред­ста­вље­ња Пре­по­доб­ног Зо­си­ма, ја­сно је за­што је све­ти под­ви­жник иза­брао за свој уса­мље­ни и мо­ли­тве­ни жи­вот баш та­кво ме­сто, скри­ве­но од љу­ди и у пот­пу­но­сти по­год­но за мо­ли­тве­но ти­хо­ва­ње.       Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      У понедељак, 19. августа 2019. године, на празник Преображења Господњег, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у рудничком манастиру Благовештење. Епископу су саслуживали: протојереји-ставрофори Драгољуб Ракић, Миладин Михаиловић, Спасоје Јанковић, Драгољуб Кеџић и Драган Васиљевић, протојереј Јован Биберџић, јереј Филип Милуновић и протођакон Иван Гашић.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        По прочитаном Јеванђељу, владика Јован је подсетио да је сваки празник сећање на неки догађај из Господњег, Богородичиног или живота светитеља, а њихов смисао у свима нама побуђује духовно сећање на њега. Затим, говорећи о самом празнику Преображења Господњег, владика Јован је јеванђелским цитатом описао Господа Исуса Христа, рекавши: “Преобрази се пред њима, и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше беле као светлост (Мт 17, 2). Заиста, браћо и сестре, Христова светлост је била светлија од сваке створене светлости и то су, управо, видели апостоли Петар, Јован и Јаков”. Опоменувши да преображење није само моменат у једној епохи, већ непрекидно прослављање Христа у животу Цркве, епископ је рекао да је сваки човек сарадник Божији, када подстиче свој живот на преображај.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      На празник Светог мученика Евсингија и претпразништво Преображења, 18. августа, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру са свештенством, монаштвом и вјерним народом.   Звучни запис беседе     Митрополиту Амфилохију саслуживали су: протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, протонамјесник Радоје Мијовић, старешина Храма Светог Ђорђа у Бору, јеромонаси Прохор Јосифов и јеромонах Јустин Мреновић, ђакони Александар Лекић, Игор Пешикан и Благоје Рајковић.   У току Литургије, Свете тајне крштења и миропомазања примио је новопросвећени слуга Божији, Радомир Митић из Лесковца, а кум на крштењу му је био Никола Поповић из Подгорице.   Послије прочитаног Апостола и Јеванђеља, сабраном вјерном народу ријечима архипастирске бесједе, обратио се Митрополит Амфилохије дјелећи радост због тога што се у Цетињском манастиру родила једна нова душа и што је брат Радомир дошао из Лесковца код ћивота Светога Петра Цетињског и руке Светог Јована Крститеља, која је Христа крстила у Јордану, и честице Часнога крста на коме је Христос разапет, да прими благослов и постане дјете свјетлости.   Владика је подсјетио да увијек када се у име Христово крштава нека нова душа, пјевамо дивну пјесму: Ви који сте се у Христа крстили у Христа сте се обукли, алилуја! Крштење у име Оца и Сина и Духа Светога је прва и основна тајна људскога и хришћанскога живота и представља погружавање у тајну божанску: Оца и Сина и Духа Светога. Поучио је Архиепископ цетињски сабране да је прво рођење, тјелесно од оца и мајке, рођење за овај свијет и земљу, за живот који је пролазан.   „Крштење Духом Светим и водом, на које је призвао Христос све људе и земаљске народе, је препорађање смртнога земаљскога живота огњем вјечнога и непролазнога живота силом Духа Светога животворнога. Човјеков дух и душа, тијело које је рођено у пролазном свијету и које би остало пролазно, ништавно и роб смрти и пролазности, прима не себе тај велики Божији дар – Тајну крштења.“   Казао је владика Амфилохије да се хришћани разликују од свих других људи и народа по томе што примају на себе тај Свети печат дара Духа Светога којим се запечаћује: човјеково чело – ум, очи – да гледају према вјечности, нос – да мирише правду и истину Божију, усне – да говоре правду и истину Божију, уши – да слушају што је Божије, груди – да сво биће човјеково буде освећено силом Духа Светога, леђа, руке, ноге ..сво човјеково биће.   Посебно је нагласио да је у човјековом животу најважнији тај Божији дар Свете тајне крштења:   „Човјек је бесмртно вјечно биће, и то је оно што примамо кроз Тајну крштења и остале Свете тајне, врлине живећи по заповјестима Божијим, примајући у себе оне божанске силе и енергије, нарочито примајући Тијело и Крв Христову – Свето причешће.“   Причешћујући се Њега постајемо једно са Христом постајући дјеца свјетлости и бесмртности, бесједио је Високопреосвећени владика Амфилохије и додао:   „И као што је Христос призивао небескога Оца и био послушан Њему до смрти, тако и ми исповједамо Оца небескога као свога Оца: Оче наш који си на небесима да се свети Име Твоје да дође Царство Твоје …“   Ту дивну молитву смо научили од Христа и у њој исповједамо Свету Тројицу, истако је Митрополит. Појаснио је да Име Божије, које нам је Бог преко анђела јавио и открио Мајци Божијој, јесте Исус Христос, а Царство је Царство Духа Светога који долази и силази на нас у свим Светим тајнама: миропомазања и крштења, литургији. На Литургији призивамо Духа Светога на нас и наше дарове да нас преобрази у своје храмове а наше приносе, хљеб и вино, претвори у Тијело и Крв Своју.   Даље је објаснио да се на Литургији ми причешћујемо Њега и Његове љубави и  постајемо једно са Њим и једни са другима, не само у овом животу него у вјечности.   „Црква Христова једна Света саборна и апостолска јесте тијело Христово, која нам дарује живот вјечни и непролазни, бесмртност. Зато се радујемо данас да је једна нова душа рођена – новорођена, наш брат Радомир, у овој дивној светињи гдје се родило толико душа кроз вјекове. Овдје се више од 500 година рађају и препорађају безбројне душе, постајући дјеца Божија, дјеца Свјетлости и синови Христа Бога“,  поручио је на крају свог пастирског слова Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска   Митрополит Амфилохије: У човјековом животу најважнији дар је Света тајна крштења | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт)
      MITROPOLIJA.COM На празник Светог мученика Евсингија и претпразништво Преображења, 18. августа, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...