Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Рапсоди

Бoжија чуда у нашем животу

Оцени ову тему

Recommended Posts

Ја бих најпре поделила са вама чудо које се дешава ових дана а чији сам сведок. Овде ми можда баш @Vladan :::. може помоћи својим искуством.

Мој малени син често ,,из чиста мира" подигне рукице и поглед ка небу и из свег гласа дозива тату. То траје пар минута и престане. Има три године и за сада још нико са њим није разговарао на ту тему, нити је још питао. Ништа друго не могу да помислим него да је, чудом Божијим, сам себи, на најлепши могући начин, објаснио празнину коју осећа од смрти свог оца.

И не, ово никако није тужна прича, ово је заиста за радост.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Milica Bajic Ја га не бих ништа дирао а објаснио бих или га питао успут када је погодан моменат шта мисли, осећа и слично. У тим питањима и разговорима, по мом искуству, видећеш да је доста онда када сам промени тему на нешто своје дечије :) 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Vladan :::. пробала сам да га питам - где је тата, али приметила сам да му питање не одговара и престала сам да питам.

Чак сам, када је почело такво понашање, пробала да се јавим ја, као да је мене звао. Само ме је збуњено гледао, очима ме пита - шта ти је, па ти си мама ...

joooj

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Milica Bajic рече

@Vladan :::. пробала сам да га питам - где је тата, али приметила сам да му питање не одговара и престала сам да питам.

Чак сам, када је почело такво понашање, пробала да се јавим ја, као да је мене звао. Само ме је збуњено гледао, очима ме пита - шта ти је, па ти си мама ...

joooj

Па нека га, нигде не журите :) 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Vladan :::. рече

Е @Рапсоди хвала ти за тај смех... Ја написао да се мало људи насмеју а они (@Milica Bajic@Драшко и @Лидија Миленковић) се истопише... нећу да се играм... :smeh1:
 

Kako, muko moja, da se smejem ? Brinem kako ces da nam se javis kad sledeci put izgubis kljuceve ; da l' ce biti interneta na Mesecu.....:(:((

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Лидија Миленковић рече

Kako, muko moja, da se smejem ? Brinem kako ces da nam se javis kad sledeci put izgubis kljuceve ; da l' ce biti interneta na Mesecu.....:(:((

Па мсм стварно ако "успем" и трећи пут онда боље сам да седам у ракетлу... :)) 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Пре 2год, бакица купује унуки неку књишку и фале јој 100динара. Рекох , не бррините ништа имам ја код себе, слободно узмите. Захвали се она, мени срце пуно, рекох молим лепо не морате враћати. После недељу дана улази неки батица и замоли ме да ископира неке тестове, пар страна из књиге, да је не би куповао целу. Ја каква сам будала, ни 5, ни 6 одмах му кажем може. Оде он, нема га пола сата. И паде ми на памет, леле ако је неки инспектор, копирање забрањено, напипа јежа у вр' боцку. Кад долази мој камарад и даје ми 100динара и каже, хвала ти пуно брате, изволи сок да попијеш. Чудни су ти поступци пред Господом, само немој да ширите много даље, ће се уале људи, па ће стално долазе куде мене. :D:D:D

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Milica Bajic рече

Мој малени син често ,,из чиста мира" подигне рукице и поглед ка небу и из свег гласа дозива тату. То траје пар минута и престане. Има три године и за сада још нико са њим није разговарао на ту тему, нити је још питао. Ништа друго не могу да помислим него да је, чудом Божијим, сам себи, на најлепши могући начин, објаснио празнину коју осећа од смрти свог оца.

Негде је чуо да је тата сада на небу и онда га зове.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Фоткали  се ја и колега, и када смо развили слику, око моје главе ореол :smeh1: а око колегове нема. Ајде што се прелама  светлост и што се научно и логички  може објаснити шта се то збило и оКле ореолче око моје главе .:smeh1: Али питање је сад....мислим то је чудо...зашто баш око моје главе :smeh1: има ту нешто, има, има. Досадила ја брату и народу  са умишљеним светитељством и брат ме прозвао... Лолка ореолка 12:smeha:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ah, ja sam profesionalno vozio za jednu firmu oko 3,5 godine i par puta me je spasao sam andjeo cuvar, stvarno,.... ima jedan put od smedereva do mladenovca kroz neka sela, uzak asfaltirani put nekih 15km, pored njiva i neke sume, teske i dugacke leve i desne krivine na putu koliko hoces,.... vracao se iz mladenovca kolima za smederevo i nesto gazda nervozan zove gde si, cekamo te,.... ja malo nagazio gas i seko' krivine da stignem.... i dolazim do,.... prav put i ide leva dugacka krivina i malo secem krivinu i prelazim liniju i ulazim u krivinu u pola suprotne trake....i izlazim iz krivine u suprotnu traku i ispred mene na nekih 15 - 20m veliki kamion sa prikolicom i iza njega auto (prosto neverovatno kako se poklopilo),... ja idem velikom brzinom pravo u kamion, nemam vremena da se full koci jer i dalje bi me kamion pokupio,.... ja refleksno pritisnem blago kocnicu i auto se za sekundu jednu ,......malo zanese, desno, levo, desno i upadne i vratim se u moju desnu vozacku traku,...... tacno toliko da prodjem izmedju kamiona i desne ivice kolovoza koja vodi u neku provaliju duboku oko desetak metara....

...i tacno prodjem velikom brzinom izmedju kamiona i ivice puta koji vodi u provaliju,....uf, i sada kad se setim najezim se i prekrstim i zahvalim Bogu i mom andjelu cuvaru, verujte bukvalno je bilo kao na filmu, prostor izmedju kamiona i ivice puta i provalije je bio skoro taman toliko sirok da prodjem kolima a pre toga sam isao velikom brzinom pravo u kamion,... kako je auto sam od sebe posle malog kocenja uspeo da se uglavi u taj prostor, ja to nisam mogao da izvedem,.... i nisam izveo, jednostavno sam malo instiktivno pritisnuo kocnicu i auto se sam nekako zaneo levo - desno i sam se 'uglavio' u taj prostor i prosao sam velikom brzinom pored kamiona i drugog auta i provalije  ..... slava Bogu sto sam ziv....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Рапсоди рече

Фоткали  се ја и колега, и када смо развили слику, око моје главе ореол :smeh1: а око колегове нема. Ајде што се прелама  светлост и што се научно и логички  може објаснити шта се то збило и оКле ореолче око моје главе .:smeh1: Али питање је сад....мислим то је чудо...зашто баш око моје главе :smeh1: има ту нешто, има, има. Досадила ја брату и народу  са умишљеним светитељством и брат ме прозвао... Лолка ореолка 12:smeha:

Mi smo mnogo zezali brata jedne moje drugarice kome se na slici s njenog krštenja formirao oreol oko glave na kojoj je bio izuzetno pobožan izraz lica. Čovek je žestoki ateista i izraz mu je bio sarkastičan :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Paradoksologija рече

Čovek je žestoki ateista i izraz mu je bio sarkastičan :D

Може да буде, а не мора да значи. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 32 минута, Lady Godiva рече

Негде је чуо да је тата сада на небу и онда га зове.

И ја сам то прво помислила. Онда сам питала све блиске људе у окружењу, али нико није са њим причао о томе. Једино је могуће да је нешто повезао из цртаћа (?), нмм појма... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 часа, Milica Bajic рече

Мој малени син често ,,из чиста мира" подигне рукице и поглед ка небу и из свег гласа дозива тату.

Слично се дешавало мојој другарици, изненада је преминуо отац од мог другара ( мој другар и другарица имају ћеркицу девојчицу), и мала је често показивала мами на врх неког ормара и виче ено деда седи тамо, или крије се иза завесе, дете није знало тада ништа. Ево, пишем ово ја момак од 23 године, идем сад у теретану и док пишем ово осврћем се око себе и јежим се....

 

А и негде сам прочитао да је Антоније Велики рекао, да када би ми мирјани били у стању да видимо духовни свет у потпуности тј оно што је око нас, да би изгубили разум одма. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Благодаћу и милошћу Божијом, у 10. недељу по Духовима у месту Брезови код Ивањице десио се леп духовни догађај. После неколико деценија у Храму Светог оца Николаја служена је Света Архиерејска Литургија коју је служио Преосвећени Епископ жички господин Јустин, а саслуживали су архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, парох прилички Синиша Никитовић, парох брезовачки јереј Љубодраг Стојковић и протођакон Александар Грујовић. За певницом је био господин Иван Трајковић из Краљева.     У својој надахнутој беседи, Епископ жички господин Јустин је између осталог рекао: „Као што и ви сада у овом храму доживљавате векове, тако исто и ми свештенослужитељи, нарочито ја, који никада овде нисам служио, и када сам видео лепоту овог храма, подсетио сам себе шта су били наши преци. Замислите у овом селу, овакав храм. То да је у древној хришћанској Грчкој, Русији или земљама Блиског Истока, народ би овде долазио даноноћно. Шта би се тада овде дешавало? Овде би се дешавала чуда!   Јер Господ чуда показује тамо где је вера! Зашто смо ослабили у вери, зашто нас нешто друго привлачи – то је посебно питање. Данас смо дошли овде да освештамо време, да скинемо прашину са драгоцености! Не треба то да чинимо сваких 30 година, већ сваке недеље! Треба да се потрудите ви који овде живите да дођете на Свету Литургију, јер без заједнице са Богом, све што радимо, ништа нам не вреди.“   На крају Свете Литургије, Епископ Јустин грамату добротвора је доделио господину Обраду Јеликићу за несебичну помоћ око изградње ограде и уређивања порте храма. Грамату је примио Обрадов син Мишо Јеликић.   После Свете Литургије Епископ Јустин је посетио село Мочиоце и Храм Свете Петке који је у изградњи. Верни народ суседног села Мочиоца се искрено обрадовао доласку свог Епископа. По повратку из Мочиоца организована је трпеза љубави у пансионима „Обрадовић“ и том приликом, парох брезовачки јереј Љубодраг Стојковић се захвалио Преосвећеном Епископу Јустину што је посетио Брезову и тиме испунио жељу верног народа овог краја, који се искрено радовао Светој Архијерејској Литургији која је служена у Храму Светог Николе после 36 година.     Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      Викарни Епископ ремезијански Стефан, са благословом Патријарха српског Иринеја, служио је данас, 26. августа 2019. године, Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду, поводом прославе иконе Пресвете Богородице Страдалне. Епископу Стефану саслуживали су протојереји – ставрофори Радич Радичевић и Станко Трајковић, протојереј Невенко Сукур, јереј Милош Марковић и ђакон Петар Бакајлић.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
          Светој Литургији присуствовао је др Милета Радојевић директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама и многобројни верни народ.   Пре пет година у храму Светог Симеона Мироточивог урађен је и постављен трон за икону Пресвете Богородице Страдалне. Од тада овај храм литургијски прославља спомен ове иконе. И ове године су, по традицији, трпезу љубави и послужење за све присуне приредили гђа Станимирка Свирчевић и гдин Миша Марковић власник ресторана „Дрен“.   После одслужене Свете Литургије и резања славског колача Епископ Стефан је служио и парастос добротворима овог светог храма. Након тога Епископ Стефан је надахнутом беседом поучио свештенство храма и верни народ, преносећи благослове Његове Светости Патријарха Иринеја, и том приликом је рекао да ће дати Бог да буде на Новом Београду „изграђено још више светих храмова у којима ћемо моћи још више и још чешће да се молимо и причешћујемо Светим Тајнама. И на тај начин, да некако, колико је то могуће здравимо“.   На крају се, испред братства храма Светог Симеона Мироточивог и верног народа, протојереј – ставрофор Радич Радичевић захвалио Преосвећеном Епископу Стефану за његов труд и молитвено залагање.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Ма­на­стир Ту­ман на­ла­зи се на де­вет ки­ло­ме­та­ра уда­ље­но­сти од Го­луп­ца, у под­нож­ју го­лу­бач­ких пла­ни­на, окру­жен шу­мом, на ле­вој оба­ли Ту­ман­ске ре­ке, што са­мој све­ти­њи да­је по­себ­ну ле­по­ту. Пет ве­ко­ва на­кон пред­ста­вље­ња Пре­по­доб­ног Зо­си­ма, ја­сно је за­што је све­ти под­ви­жник иза­брао за свој уса­мље­ни и мо­ли­тве­ни жи­вот баш та­кво ме­сто, скри­ве­но од љу­ди и у пот­пу­но­сти по­год­но за мо­ли­тве­но ти­хо­ва­ње.       Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      У понедељак, 19. августа 2019. године, на празник Преображења Господњег, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у рудничком манастиру Благовештење. Епископу су саслуживали: протојереји-ставрофори Драгољуб Ракић, Миладин Михаиловић, Спасоје Јанковић, Драгољуб Кеџић и Драган Васиљевић, протојереј Јован Биберџић, јереј Филип Милуновић и протођакон Иван Гашић.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        По прочитаном Јеванђељу, владика Јован је подсетио да је сваки празник сећање на неки догађај из Господњег, Богородичиног или живота светитеља, а њихов смисао у свима нама побуђује духовно сећање на њега. Затим, говорећи о самом празнику Преображења Господњег, владика Јован је јеванђелским цитатом описао Господа Исуса Христа, рекавши: “Преобрази се пред њима, и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше беле као светлост (Мт 17, 2). Заиста, браћо и сестре, Христова светлост је била светлија од сваке створене светлости и то су, управо, видели апостоли Петар, Јован и Јаков”. Опоменувши да преображење није само моменат у једној епохи, већ непрекидно прослављање Христа у животу Цркве, епископ је рекао да је сваки човек сарадник Божији, када подстиче свој живот на преображај.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      На празник Светог мученика Евсингија и претпразништво Преображења, 18. августа, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру са свештенством, монаштвом и вјерним народом.   Звучни запис беседе     Митрополиту Амфилохију саслуживали су: протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, протонамјесник Радоје Мијовић, старешина Храма Светог Ђорђа у Бору, јеромонаси Прохор Јосифов и јеромонах Јустин Мреновић, ђакони Александар Лекић, Игор Пешикан и Благоје Рајковић.   У току Литургије, Свете тајне крштења и миропомазања примио је новопросвећени слуга Божији, Радомир Митић из Лесковца, а кум на крштењу му је био Никола Поповић из Подгорице.   Послије прочитаног Апостола и Јеванђеља, сабраном вјерном народу ријечима архипастирске бесједе, обратио се Митрополит Амфилохије дјелећи радост због тога што се у Цетињском манастиру родила једна нова душа и што је брат Радомир дошао из Лесковца код ћивота Светога Петра Цетињског и руке Светог Јована Крститеља, која је Христа крстила у Јордану, и честице Часнога крста на коме је Христос разапет, да прими благослов и постане дјете свјетлости.   Владика је подсјетио да увијек када се у име Христово крштава нека нова душа, пјевамо дивну пјесму: Ви који сте се у Христа крстили у Христа сте се обукли, алилуја! Крштење у име Оца и Сина и Духа Светога је прва и основна тајна људскога и хришћанскога живота и представља погружавање у тајну божанску: Оца и Сина и Духа Светога. Поучио је Архиепископ цетињски сабране да је прво рођење, тјелесно од оца и мајке, рођење за овај свијет и земљу, за живот који је пролазан.   „Крштење Духом Светим и водом, на које је призвао Христос све људе и земаљске народе, је препорађање смртнога земаљскога живота огњем вјечнога и непролазнога живота силом Духа Светога животворнога. Човјеков дух и душа, тијело које је рођено у пролазном свијету и које би остало пролазно, ништавно и роб смрти и пролазности, прима не себе тај велики Божији дар – Тајну крштења.“   Казао је владика Амфилохије да се хришћани разликују од свих других људи и народа по томе што примају на себе тај Свети печат дара Духа Светога којим се запечаћује: човјеково чело – ум, очи – да гледају према вјечности, нос – да мирише правду и истину Божију, усне – да говоре правду и истину Божију, уши – да слушају што је Божије, груди – да сво биће човјеково буде освећено силом Духа Светога, леђа, руке, ноге ..сво човјеково биће.   Посебно је нагласио да је у човјековом животу најважнији тај Божији дар Свете тајне крштења:   „Човјек је бесмртно вјечно биће, и то је оно што примамо кроз Тајну крштења и остале Свете тајне, врлине живећи по заповјестима Божијим, примајући у себе оне божанске силе и енергије, нарочито примајући Тијело и Крв Христову – Свето причешће.“   Причешћујући се Њега постајемо једно са Христом постајући дјеца свјетлости и бесмртности, бесједио је Високопреосвећени владика Амфилохије и додао:   „И као што је Христос призивао небескога Оца и био послушан Њему до смрти, тако и ми исповједамо Оца небескога као свога Оца: Оче наш који си на небесима да се свети Име Твоје да дође Царство Твоје …“   Ту дивну молитву смо научили од Христа и у њој исповједамо Свету Тројицу, истако је Митрополит. Појаснио је да Име Божије, које нам је Бог преко анђела јавио и открио Мајци Божијој, јесте Исус Христос, а Царство је Царство Духа Светога који долази и силази на нас у свим Светим тајнама: миропомазања и крштења, литургији. На Литургији призивамо Духа Светога на нас и наше дарове да нас преобрази у своје храмове а наше приносе, хљеб и вино, претвори у Тијело и Крв Своју.   Даље је објаснио да се на Литургији ми причешћујемо Њега и Његове љубави и  постајемо једно са Њим и једни са другима, не само у овом животу него у вјечности.   „Црква Христова једна Света саборна и апостолска јесте тијело Христово, која нам дарује живот вјечни и непролазни, бесмртност. Зато се радујемо данас да је једна нова душа рођена – новорођена, наш брат Радомир, у овој дивној светињи гдје се родило толико душа кроз вјекове. Овдје се више од 500 година рађају и препорађају безбројне душе, постајући дјеца Божија, дјеца Свјетлости и синови Христа Бога“,  поручио је на крају свог пастирског слова Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска   Митрополит Амфилохије: У човјековом животу најважнији дар је Света тајна крштења | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт)
      MITROPOLIJA.COM На празник Светог мученика Евсингија и претпразништво Преображења, 18. августа, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...