Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Логос

Митрополија црногорско-приморска: Предсједник и безбожна ”Црква”

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 8 минута, farisejski.bukvojed рече

Eve gi primedbe Venecijanske komisije:

Читаћу после јер морам да изађем. А молићу се да Лохијева магија не делује и на тебе, јер те поколеба у једном моменту.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Radio Televizija Srbije

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/3567989/venecijanska-komisija-promena-vlasnistva-ne-sme-da-utice-na-pravo-koriscenja-verske-imovine.html

 

(ponedeljak, 24. jun 2019, 18:55) - anonymous [neregistrovani]
 

U Holandiji

Su sve crkve u vlasnistvu doticnih vjerskih zajednica, uz to su sve crkve oslobodjene svih opsinskih/drzavnih poreza pa i poreza na nepokretnu imovinu. Inace su mnoge katolicke crkve u NL prije par stotina godina otete od strane protestanata. Zamislite sad da se NL drzava umjesa i trazi da bude vlasnik tih crkava da bi ih potom dala u sluzbu katolika, nezamislivo. Izgleda da je na prostoru exYU sve dozvoljeno i sve izuzetak, posebno kad su srpski zivoti i imovina u pitanju.

 

 

(ponedeljak, 24. jun 2019, 18:44) - Петрија [neregistrovani]
 

Антисрпска Комисија

Суштински Закон је подржан, с тим што ће се, судећи према овом што пише, пре одузимања водити неки судски или управни поступак, за који већ унапред можемо да закључимо како ће се завршити, имајући у виду да се терет доказивања преваљује на страну СПЦ тј. њених делова који имају својство правног лица. Овакво решење је неправично, обзиром да је ноторна чињеница да објекте и земљиште користи СПЦ вековима уназад, независно да ли о томе постоји писани траг или не, па би време фактичког поседа морало да одигра кључну улогу приликом утврђивања права својине тј. својина је стечена одржајем по сили закона. Са друге стране, није јасно како ће тај управни или судски поступак изгледати тј. да ли могуће да ће СПЦ доказивати да је тачно оно што је већ уписано у јавној евиденцији непокретности?

...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 39 минута, Благовесник рече

Већ сам био рекао да нема пребацивања имовине на ЦГ. Неће бити ни негирање власника. Неке од сугестија (нисам читао извештај у оригиналу) да се верске заједнице не иживљавају у тим просторима су бесмислене, јер то и сада важи. Волео бих да видим да се барска надбискупија прекњижи у ЦГ имовину!:))

Примили сте се на Милову и Лохијеву игранку. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

https://mitropolija.com/2019/06/24/protojerej-stavrofor-velibor-dzomic-o-misljenju-vk-o-predlogu-zakona-o-slobodi-vjeroispovijesti-bili-smo-u-pravu-i-venecijanci-rekli-da-nema-preknjizavanja-crkvene-imovine/

Оно што сам ја успео на брзину да прочитам јесте да Вен. комисија тражи измену у смислу да, када држава поднесе захтев катастру да се нека имовина укњижи на државу, да приговор Цркве на тај захтев има суспензиво дејство, одн. да држава не може да се укњижи док се не заврши управни и евентуално судски поступак по том питању. 

Проблем је што је практично прихваћена идеја ЦГ да је сва црквена имовина у кнежевини и краљевини ЦГ била државна, а да је Црква имала право коришћења и убирања плодова, и да је та имовина културна баштина Црне Горе. 

Наводно постоје уверавања државе да те цркве и манастире, чак и ако буду укњижени на државу, наставиће да користи Црква, с тим да ће држава прописати начин коришћења. 

Наравно, све то је само на папиру, велико је питање како би се то спроводило у пракси. Бојим се да ово мишљење ВК, иако тражи некакве корекције предлога закона, није довољно добро са аспекта Цркве.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Родољуб Лазић рече

Из јучерашњег саопштења Митрополије:

"Самовољном и неканонском одлуком турских врховних власти укинута је 1766. године Пећка Патријаршија као мајка-црква Цетињске Митрополије. У раздобљу  између 1766. и обнове српске патријаршије 1920. цетињски митрополити и господари Црне Горе истрајно су се залагали за успостављање Пећке Патријаршије и формирање јединствене српске државе. Патријарх пећки Атанасије II Гавриловић додијелио је 1750. цетињском митрополиту звање „егзарха трона пећкога“. Исто звање носиће цетињски митрополити и послије укидања Патријаршије у Пећи. Управо на тај начин првојерарси Цетињске Митрополије промовисали су своју црквено-правну доктрину да је Митрополија на Цетињу легални и легитимни сљедбеник и насљедник аутокефалне Пећке Патријаршије и да је њен духовни и национални циљ да ради на њеној обнови, до које је 1920. и дошло. И у раздобљу свог самосталног живота између 1766. и 1920. Православна Црква у Црној Гори носилац је и промотер српског црквено-народног идентитета, о чему уосталом говоре бројни историјски извори. Управо зато Митрополија Цетињска никад није ни затражила па самим тим ни добила томос (повељу) о стицању статуса. аутокефалне цркве. Њен духовни и национални приоритет био је управо супротан – обнова српске патријаршије у Пећи. "

https://mitropolija.com/2019/06/23/postujmo-zavjestanje-duhovnih-i-narodnih-velikana/

Шта овде није јасно? Може ли из ове изјаве (као и свих у последње време које су дали Амфилохије, еп. Јоаникије, Џомић, као шеф правног тима и други) да произађе, и на који начин, идеја коју заступа Ђуровић - да се Амфилохије договорио са Милом да добије аутокефалију за себе? Ако би после овога Амфилохије кренуо у ту авантуру, био би окарактерисан као највећи издајник и преварант. Који би лудак то урадио? 

И обрнуто -- да хоће то да уради, да направи за себе такву аутокефалну цркву, зашто би слао овакве недвосмислене поруке да је аутокефалија неприхватљива. Постоји толико могућности да се ствари ублаже, релативизују, да се каже округло-па-на-ћоше и на тај начин направи нека одступница у тренутку када би се кренуло у претпостављену акцију стицања аутокефалије. Али просто то није случај. Све изјаве су јасне и недвосмислене. 

Све указује на то да се такви планови не праве. Ноторна психологија то говори. Јер онај ко тако нешто спрема не пише овако. Осим ако је баш, баш глуп.  А ја мислим да је врло јасно да нико од њих није глуп.   

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

„Венецијанска комисија је својим мишљењем о нацрту закона практично ставила мораторијум на пренос права својине на државу док се не реши питање допуштености ограничења права својине које је загарантовано Протоколом 1, уз Конвенцију о основним људским правима и слободама и представља добро утемељену тековину читаве Европе“, прецизирао је Милисављевић за Танјуг.

Како је додао, зато је Венецијанска комисија и дала сугестију за измену спорног Члана 63, односно, препоручила је забрану промене права својине док се не спроведу управни и судски поступци у циљу заштите права на имовину.

Будући да право на имовину гарантује поменута Конвенција Савета Европе, Милисављевић је навео да то значи да би, уколико на унутрашњем плану (пред црногорским управним и судским органима) не би постигле одговарајуће задовољење права на имовину, верске заједнице могле да се обрате Европском суду за људска права у Стразбуру.

Одлука под лупом Европе

Напомињући да је свако ограничење права на имовину изузетак, који се према општим правним правилима мора уско тумачити, Милисављевић је указао да ово мишљење намеће стандард да се у циљу заштите права на имовину морају предвидети прецизне заштите пред судовима и реално делотворне процедуре.

„Будући да Црна Гора покушава да прогласи својом културном баштином нешто што је вековима било заједничка верска баштина православне цркве, свако ограничавање права на имовину биће под лупом прво судских органа у Црној Гори, а затим пред Европским судом за људска права“, нагласио је професор.

Он је напоменуо да Европски суд за људска права има веома богату праксу поводом повреде права на имовину, као и да је „посебно осетљив на свако њено ограничавање“.

„У том смислу би положај верске заједнице пред овим судом био прилично повољан и могла би се очекивати јасна и брза одлука“, сматра Милисављевић.

https://rs.sputniknews.com/vesti/201906251120182801-otimanje-nije-proslo-zasto-je-misljenje-venecijanske-komisije-nepovoljno-po-montenegro-/

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Родољуб Лазић рече

Чини ми се да непотребно постоје паралелно две или три теме о ситуацији у Црној Гори и да би администрација требало да их обједини.

Зато сам им говорио да не закључавају моју тему. Све је могло да иде тамо. Испоставило се да имам право и да никакве отимачине имовине не може бити. Лохијеви тамбураши су причали супротно. Само су вршили притисак на СПЦ да би добили самосталност. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Твоја главна теза је да је Амфилохије направио договор са Милом и Вартоломејем да добије аутокефалију. Ово је споредна ствар у твом чланку.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Родољуб Лазић рече

Твоја главна теза је да је Амфилохије направио договор са Милом и Вартоломејем да добије аутокефалију. Ово је споредна ствар у твом чланку.

Лупаш по обичају. Јасно је поменут мотив мог текста: да не дође до проливања крв и, јер Лохи пумпа народ безвезе, а тек онда објашњавам да пумпање је у договору са миломо и мотивисано је добијањем аутономије (Бартоломео је поменут само као нека могућност). Проблем са тобом је што не можеш да поднесеш да сам у праву као и увек, а ти у криву, као и увек. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Zoran Đurović рече

Лупаш по обичају. Јасно је поменут мотив мог текста: да не дође до проливања крв и, јер Лохи пумпа народ безвезе, а тек онда објашњавам да пумпање је у договору са миломо и мотивисано је добијањем аутономије (Бартоломео је поменут само као нека могућност). Проблем са тобом је што не можеш да поднесеш да сам у праву као и увек, а ти у криву, као и увек. 

Рекло би се да креће извлачење из целе приче.

Ово су кључне реченице из твог текста:

а цела прича је направљена да би се спасио образ Амфилохију за то отцепљење….

Митрополит черногорски је случајно сишао из авиона у Истамбул и посетио патријарха Вартоломеја, јер је путовао за Молдавију. Синод је о томе сазнао из медија. Био је само са једном особом од поверења. Нико га није делегирао. Можемо само да наслутимо о чему се причало. Не какав је дан.

Независност ЦПЦ је готово немогуће дати Мирашу, јер је њега Фанар рашчинио, мада се тамо не пита много о доследности, а Лав Лајовић није баш у винклу… Зато се Амфилохију нуди широкогруда помоћ за аутокефалност, коју ће он представити СПЦ као неопходност, као најбољу могућу опцију. Мило је ту да прискочи…Лохи је то све мајсторски одиграо. Он је наш Филарет, који није постао патријарх, али је сневајући белу пану, сам је себи ставио."

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Родољуб Лазић рече

Рекло би се да креће извлачење из целе приче.

Ово су кључне реченице из твог текста:

Да ли си ти по природи глуп или су ти страсти сасвим ослепеле разум? Мржња доводи до оваквог посуновраћења... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Желимо да митрополит црногорски зависи од пећског патријарха у Србији. Кад садашњи митрополит умре, пристајемо за сад, да његов насљедник буде рукоположен у Карловцима, али да увијек буде изабран по старом обичају, т. ј. да га бирају:  гувернадури потчињени главари и цио народ црногорски, али само дотле, докле Турци буду владали Србијом, те не можемо да га слободно пошаљемо у Пећ.“
       
      Ово је тачка 11. акта из 1799. године који је црногорска депутације упутила аустријској царици Марији Терезији, послије разговора са канцеларом кнезом Кауницом у Бечу. Депутацију су чинили: гувернадур Јован Радонић, архимандрит Петар Петровић и сердар Иван Петровић. Из акта је јасно да депутација, у којој је био  будући Архиепископ цетињски и Митрополит црногорски Петар I Петровић Његош, сматра Митрополију црногорску као неодвојиви дио (епархију) Пећке патријаршије, тј. Православне српске цркве.






       
      Јован Маркуш
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Од првог јула ове године у Митрополији црногорско-приморској на Цетињу налази се икона Светог Севастијана Сасовићког, Џексонског и Свеамеричког. 

      Икона је дар господина Марка Дабовића, једног од потомака светитељевих сродника, који се несебично труди како би свјетлост његовог знаменитог и заслужног  претка што јаче засијала пред људима и како би, видјевши добра дјела Светог Севастијана, прославили Оца нашега који је на небесима.
      Икону су Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију предали господин Марко Дабовић и господин Марко Kљајевић у пратњи свештеника Александра Папића, пароха Сасовићке парохије из које потиче овај многозаслужни и Богом прослављени трудбеник и прегалац на њиви Господњој.

      Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      Завјет Тројичинданског сабора, одржаног 15. јуна у Подгорици, позива нас да свједочимо Христа Распетога и Васкрслога свима и у свако вријеме и да чувамо достојанство, идентитет и Светиње Цркве којој припадамо и којој су кроз сву историју Црне Горе припадали и наши преци.

      Из тих разлога Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори позива вјерни народ и све којима је истина на срцу, да потпишу петицију којом се од Владе захтјева да повуче Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница и припреми нови који ће бити у сагласности са достојанством Црне Горе и међународним стандардима о слободи вјероисповијести. Петиција се потписује У Саборном храму христовог Васкрсења у Подгорици, као и у свим храмовима Црне Горе, зато је ваш потпис залог борби за одбрану Светиња и братске љубави. Петицију је потписало до сада преко 60.000 људи. Завјетујмо се да ћемо чувати, обнављати и бранити своје Светиње, ћивоте наших Светитеља, цркве, манастире, гробља и гробове наших предака! Тако нам Бог Љубави, Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки помогли!
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У праву је предсједник Ђукановић да се питање слободе вјероисповијести тиче државне стабилности, демократског устројства и свеукупног црногорског идентитета. Зато је било важно да су он и Влада Црне Горе првјенствено учинили напор да спроведу најшире могуће консултације са свим релевантним субјектима (сви ће се ваљда сагласити да је Православна Црква ту најважнија, јер се Закон у највећој мјери на њу односи) и да у таквом процесу дође до консензуса прихватљивог за све, а који је у складу са Уставом Црне Горе, али и са свим међународним документима која уређују питање слободе вјероисповијести. Митрополија, по ко зна који пут, понавља да није против доношења новог закона, али јесте и биће против, једностраних активности црногорских власти по овом питању.
       
      Зна предсједник Ђукановић да је закон, овакав какав је сад, усмјерен против Православне Цркве. То је јавна тајна и ни он то не крије у интервјуу, поводом кога реагујемо. Он, с друге стране, не зна и нису га добро савјетовали они који су га слагали, па он то поновио, да Црква у Црној Гори, коју погрешно назива ”ЦПЦ”, никад није била аутокефална, нити је укинута указом регента Александра Карађорђевића. Та манипулација се толико одомаћила да се користи као поштапалица, а ради се о бруталној неистини. Регент Александар је само, као тадашњи суверен Краљевства СХС, прихватио одлуку свих архијереја (укључујући, на првом мјесту, оне архијереје из Црне Горе, одлуком Светог Синода у Краљевини Црној Гори) који су својом вољом, без гласа против, обновили Пећку Патријаршију – под именом Српска Патријаршија, што је са одушевљењем прихваћено и од свештенства и од вјерног народа у Црној Гори и црквени живот је настављен у пуном континуитету. Чак је и Влада  у егзилу у ”Гласу Црногорца” поздравила обнову Патријаршије, само замјеривши што је њено сједиште у Београду, а не у Пећкој Патријаршији, гдје је краљ Никола 1913. године поставио за првог Пећког митрополита, послије укидања Патријаршије (1766), Гаврила Дожића. Залудна је нада предсједника да ће Цариградска Патријаршија признати аутокефалност Цркве у Црној Гори. Коме да је призна? Човјеку који је рашчињен од Синода исте те Патријаршије? То, прије и изнад свега, не би смјела да буде брига предсједника секуларне државе, који је уз то јавно декларисани некрштени атеиста. Ако су за њега питања вјере ”трице и кучине”, било би пристојно да се макар не петља у њих. Има право да изнесе своје мишљење, колико год било погрешно и неутемељено, али нема право да користи институционалне државне механизме да се обрачунава с Црквом и да је уподобљава себи и својој идеологији или прави нове ”цркве”. Патријарх Иринеј, као и Митрополит Амфилохије, али и сви вјерни, као слободни људи и грађани, с друге стране, имају право да се одреде према потезима власти, али они свакако немају никакве институционалне механизме, којима би могли да утичу на уређење државног поретка, бирање предсједника или Владе. Другим ријечима, онај који има власт и силу државе би морао да се уздржи од напада на људе који ништа од тога немају, а користе само – ријеч. То би било чојски и црногорски. Уосталом, требао би предсједник да се одлучи – да ли је Митрополија учинила злочин према Црној Гори или она има, како сам вели у писму блаженопочившем патријарху Павлу, ”значај за Црну Гору и историјску улогу у борби за слободу црногорског, српског и осталих балканских народа”. Треба додати да је непоштено причу о Православној Цркви почети од 1918. године и прећутати да је на њеној данашњој територији Црне Горе Свети Сава прије осам вијекова основао четири епископије, које и данас имају своју овдашњу јурисдикцију.
      Још је мање тачан закључак који предсједник извлачи из наводне аутокефалности ”ЦПЦ” – да је њена имовина била државна. У Србији је, за разлику од Црне Горе од краја деветнаестог вијека, постојала Православна Црква, која је била аутокефална томосом добијеним од Васељенске Патријаршије (1879) и, гле чуда, њена имовина није у власништву државе била ни тада, нити је то сада (иако неки понављају неистину да је црквена имовина и у Србији у својини државе). То што су постојала одређена ограничења у располагању имовином, будући да је Православна Црква била државна вјера, а држава хришћанска, не значи да је држава била власник те имовине.
      Управо да би сачувала историјски црквени идентитет у Црној Гори, Црква је дужна да се одупре онима који га мијењају и желе да подвласте Цркву свoјим новим секуларним идеологијама и новом идентитету. Треба ли Митрополија и сви други да се одрекну свога утемељитеља на овим просторима – Светога Саве, да би била подобна? Треба ли да се одрекне Светога Василија Острошкога, којег је рукоположио српски Пећки Патријарх или Светога Петра Цетињског, којег је рукоположио српски Карловачки Патријарх? Да презре писмо Митрополита Саве Петровића, који пише Московском Митрополиту Платону ”от всјех архиереов славено-сербских” или оно младога архимандрита Петра Петровића, потоњег Светога Петра Цетињског, упућено аустријском двору, у којем он, гувернадур Иван Радоњић и сердар Иван Петровић веле да желе да ”Митрополит црногорски зависи од Пећкога патријарха у Србији”, па додају да ће га слати у Карловце на рукоположење, али само ”дотле докле Турци буду владали Србијом, те не можемо да га слободно пошаљемо у Пећ.” Да избришемо из памћења ”Оду Немањи” митрополита Василија Петровића и натпис на његовом гробу у Петрограду – ”Патријарашкога српскога трона егзарх” или да, као неки безумници данас у Црној Гори, бришемо из црквеног календара Светога Саву, његовог оца Симеона и Светог Стефана Дечанског, које су господари Зете Црнојевићи печатали у првим штампаним календарима Црне Горе? Подобни би, ваљда, били и на линији предсједниковог виђења црногорског идентитета, када би презрели ријечи предсједника Владе Краљевине Црне Горе др Лазара Томановића, изречене приликом проглашења Црне Горе за краљевину (1910): ”Поврх тога, Митрополија цетињска једина је Светосавска Епископска столица, које је без прекидања до данас сачувана…” Још море је оваквих примјера којих би Црква морала да се одрекне да би постала онаква какву је предсједник замислио – слушкиња идеолошких интереса његове партије и његових истомишљеника. Неће Црква бити слушкиња ни Црне Горе ни Србије, ни српства ни црногорства, нити било какве идеологије ни било којег великодржавног пројекта нити чувати нечију ”инфраструктуру” – јер више не би била Црква. Али не може да заборави шта су они најбољи у њеној историји говорили и чинили и да им, по својим моћима, подражава, ријечима и дјелима, у одбрани светиња и свога двијехиљадегодишњег бића.
      Помиње предсједник да се 90-тих година неко неовлашћено књижио као власник црквене имовине – алудирајући на Митрополију и остале епископије Српске Патријаршије у Црној Гори – те вели да је то отимање вриједне имовине  и злочин према Црној Гори. Опет промашај. Предсједник не говори истину по том питању. Како је то Црква могла да отме своју имовину? Ко је жртва тог злочина којег помиње предсједник? Жалосно је то што говори и чини предсједник по овом питању. Уосталом, нисмо баш сви толико кратког памћења. Бјеху ли он и његова партија у то вријеме носиоци истих ових државних овлашћења која и сада имају? У овом говору предсједника још се једна недосљедност примјећује. Након приватизације свега и свачега, па и имовине одузете од Цркве и вјерских заједница послије Другог свјетског рата, чиме је држава признала да није у стању да адекватно газдује својим ресурсима и имовином, планира се национализација – ни мање ни више – него остатака црквене имовине, па и више од тога – њених храмова! Дошли бисмо, а неће Бог дати, у ситуацију да је све приватно власништво у овој секуларној држави осим ”државних” вјерских објеката. Шта ће држави вјерски објекти? Шта ће да ради с њима? Зашто их одузима, ако не планира да их другоме даје? Препозната је намјера предсједника и свих оних који учествују у овој нечасној работи. Та намјера иде изнад њихових идеолошких очева, који су били разумнији по овом питању и нису одузимали вјерске објекте. Сврставају се  у још жешће гонитеље Цркве, него што су били они прије њих.
      Страшна је и недопустива клевета предсједника Ђукановића којом Српску Православну Цркву означава више као политичку, него као вјерску организацију. Он је као невјерник потпуно некомпетентан да то цијени. Српска Православна Црква је уважена и призната међу свим Православним Црквама и важан је дио породице васељенске Цркве. То што он то не препознаје ништа не одузима Цркви, али гласовито говори о предсједниковом новом односу према слободи Цркве.
      Неистинита је, такође, тврдња да организација Православне Цркве прати државну организацију и да је све супротно томе противно канонском праву. Узмимо само оне помјесне Цркве које су прве у поретку Православних Цркви: Константинопољска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска и Московска Патријаршија – ниједна од њих се не распростире на територији једне државе! Не постоји ли као призната Српска Православна Црква и у државама насталим од бивше Југославије и широм Европе, Америке и Аустралије? Свака има своју историјску јурисдикцију на више држава. Предсједник је или подлегао незнању оних који га о овоме савјетују (који су, изгледа, обољели од гадне болести нацизма или брозоморе) или свјесно обмањује јавност. Шта год да је – савјетујемо му да се, оптужујући Цркву за политику не бави стварањем Цркава у Црној Гори.
      Предсједник би морао да чује глас Цркве и народа Божијег и да повуче Предлог закона и заложи се, да се, у име јединства наших предака, који су се заједнички борили за слободу и будућност Црне Горе, представници државних власти, Цркве и других вјерских заједница, у истинском дијалогу договоре о законском акту, који ће бити на корист свих црногорских грађана без разлике.
      Молимо се за Црну Гору и за напредак свих њених грађана без разлике и желимо Предсједнику и свима онима који га у овоме подржавају – да одустану од својих пљачкашких наума и не спроводе насиље према Цркви и вјери уопште, него да се врате богољубљу и братољубљу.
       
      Из Митрополије црногорско-приморске

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...