Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Логос

Митрополија црногорско-приморска: Предсједник и безбожна ”Црква”

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 36 минута, Zoran Đurović рече

Зато што писци приопћења нису "аутокефални",:)) или су свесно злонамерни и раде на корист Милу.  

Да нам буду јасније неке недоумице

 

Текст Томоса Патријарха Цариградског Мелетија којом се дарује Аутокефалија за уједињену Српску Цркву у Краљевини СХС

 

† МЕЛЕТИЈЕ
по милости Божјој
Архиепископ Цариграда, Новога Рима и Васељенски Патријарх

 


Света Црква уређујући и обављајући све како треба а ради назидавања, сматра да је и ово својствено добром уређивању и канонском поретку, да подешава и уређује границе црквене управе према политичким променама које се дешавају, у колико је то дозвољено светим црквеним законима, како би се управљање црквеним пословима вршило без тешкоћа и са целисходношћу и како би од тога произилазила већа корист за христоимени народ.

Према томе и у погледу на Богоспасајему Краљевину Србију с обзиром на то, што је она после бивших балканских ратова из 1912. и 1913. године и доскорашњег великог светског рата проширена и увећана и подигнута у једно уједињено Краљевство СХС по милости и благослову Божијем, обухватила је у својим границама епархије које су до скора биле под канонском управом Патријаршијског Васељенског Престола и то митрополије: Скопску, Рашко-призренску, Велешко-дебарску, Пелагонијску, Преспанско-охридску и део митрополије Воденске, Епископију Полијанску на основу Букурешког Уговора од 10. августа 1913. г.; Митрополију Струмичку на основу Нејског Уговора од 27. новембра 1919. године; а на основу уговора са Аустријом потписаног у Сен-Жермену у Лаји од 10. септембра 1919. године Митрополије у Босни и Херцеговини: Босанску, Херцеговачку, Зворничку и Бањалучко-бихаћку. Поред тога у границама овог уједињеног Краљевства СХС ушле су и Автокефалне Православне Цркве: Карловачка и Црногорска, као и две далматинске епархије: Задарска и Бококоторска; а заједничком одлуком председника ових цркава сакупљених на Сабору проглашено је њихово управно јединство са Српском Црквом у једну автокефалну цркву под именом „Автокефална Уједињена Православна Српска Црква Краљевства СХС”. Због тога наша Христова Црква на молбу цркве и владе Краљевства СХС имајући у виду каноничност и оправданост црквеног уједињења у једну целину оних црквених области које су већ политички уједињене, ради коначног јединства и хармоније у управи, према правилу Отаца, које каже: „да епископи свакога народа треба да признају првога међу собом и њега сматрају главом” и ради веће и опште користи уједињених области које имају од јединства, једнодушном одлуком, која је донета у седници Светога Синода под председништвом Наше Смерности, одлучује и утврђује следеће: одобрава и благосиља црквено ослобођење од Патријаршијског Васељенског Цариградског Престола и присаједињење Автокефалној Уједињеној Православној Српској Цркви оних епархија које су до скора биле под његовом управом и које су горе споменуте. Признајући пак проглашено јединство автокефалних цркава: Српске, Црногорске и Карловачке, као и двеју далматинских епархија прима од ових образовану Свету Автокефалну Уједињену Православну Српску Цркву као сестру у Христу, која има и ужива сва права автокефалности, према прописима и реду Свете Православне Цркве.

За доказ, сталну и вечиту потврду свега овога што је овако канонски усвојено и утврђено односно оних епархија и делова нашег Светога Патријаршијског Васељенског Престола, које су у последње време припале Богоспасајемој Краљевини СХС, а и односно једне Уједињене Автокефалне Православне Српске Цркве, која је образована у овој Краљевини, издајемо са високопреосвећеним митрополитима, наше у Светоме Духу љубезне браће и саслужитеља, овај наш Патријаршијски и Синодски Томос, чији се текст тачан и неповређен налази изложен и у светом Кодексу наше Свете Велике Христове Цркве са жељом, да Бог сваке благодати, који нас је позвао у своју вечну славу у Исусу Христу, подари свагда сваки благослов и сваки добар плод свима епархијама, које су на овај начин од нас ослобођене, као и целој најсветијој сестри Автокефалној Уједињеној Православној Српској Цркви Краљевства СХС. Њему нека је слава и држава у векове векова. Амин.

Године 1922. фебруара 19, епимнемезе 5.


Патријарх Цариградски МЕЛЕТИЈЕ, одлучује
Кесаријски НИКОЛАЈ
Халкидонски ГРИГОРИЈЕ
Неокесаријски и Катаријски ПОЛИКАРП
Ангирски ГЕРВАСИЈЕ
Халдијски и Керасундски ЛАВРЕНТИЈЕ
Сарандаеклисијски АГАТАНГЕЛ
Никејски ВАСИЛИЈЕ
Амасијски ГЕРМАН
Родоски АПОСТОЛ
Варнски НИКОДИМ
Илиупољски СМАРАГД
Метријски ЈОАКИМ
Секретар Светога Синода Вруилски ДИОНИСИЈЕ

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Bokisd рече

Moje misljenje, da je ovo u pitanju,.... ne znam gde i kad je neko dao autokefaliju i potpunu nezavisnost Mitropoliji,....eto,sv.Petar Cetinjski je rukopolozen od strane Karlovackog patrijarha, sto je dokaz da nije bila 100% nezavisna,... nego eto tako valjda uslo u upotrebu  kao da je autokefalna, sto objektivno gledano nije nikad bila, mozda je imala neku siroku autonomiju, sto neki mozda tumace kao autokefaliju... Just_Cuz_19

Мислим да је овде питање друге врсте требало потенцирати а то је: Како је могуће да Влада Црне Горе покушава отети имовину канонској и од свих у Православљу признатој Цркви - СПЦ, а жели је дати на кориштење неким лакрдијашима који нит су православни нит су признати нит припадају Цркви.

Уједињена Српска Црква у Краљевини СХС је 1922. године добила аутокефалију и она је канонска наследница Аутокефалне Црногорске Цркве из 1918. По жељи саме Аутокефалне Српско-православне Цркве у Црној Гори од децембра 1918. И то је сва прича. 

Само канонска Црква може бити наследница канонске Цркве. Не може секта коју нико не признаје и која нема везе са Црквом бити наследница имовине канонске Цркве. Зато Дедеић и екипа немају никакво право на имовину СПЦ у Црној Гори. 

И дати још тих пар доказа да је и пре 1918 у Црној Гори разликована црквена, династичка, државна и приватна имовина других лица. И како је краљ Никола морао да плаћа земљарину Цетињском Манастиру за земљу на којој је сазидао Дворац. И крај приче.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Kifa рече

Текст Томоса Патријарха Цариградског Мелетија којом се дарује Аутокефалија за уједињену Српску Цркву у Краљевини СХС

Сад пореди овај Томос са украјинским!:))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Kifa рече

Мислим да је овде питање друге врсте требало потенцирати а то је: Како је могуће да Влада Црне Горе покушава отети имовину канонској и од свих у Православљу признатој Цркви - СПЦ, а жели је дати на кориштење неким лакрдијашима који нит су православни нит су признати. Уједињена Српска Црква у Краљевини СХС је 1922. године добила аутокефалију и она је канонска наследница Аутокефалне Црногорске Цркве из 1918. По жељи саме Аутокефалне Српско-православне Цркве у Црној Гори од децембра 1918. И то је сва прича. 

Само канонска Црква може бити наследница канонксе Цркве. Не може секта коју нико не признаје и која нема везе са Црквом бити наследница имовине канонске Цркве. Зато Дедеић и екипа немају никакво право на имовину СПЦ у Црној Гори. 

И дати још тих пар доказа да је и пре 1918 у Црној Гори разликована црквена, династичка, државна и приватна имовина других лица. И крај приче.

(dobro, evo i ovo oko Ujedinjenja SPC kada je 1922. dobila 'autokefaliju'.... mislim, kako dobila kada je vec ima i poseduje od 1219. kada je dobila preko sv.Save i nije nikad zvanicno ukinuta,... nego je samo 1922. godine obnovljena SPC kao vec autokefalna zbog stvaranja spoljasnjih uslova koji pogoduju ujedinjenju, kroz jednu drzavu Kraljevinu SHS,... mislim ono, ako je SPC autokefalna, ne moze i crkva i Mitropolija u CG da bude u isto vreme autokefalna,... pa da se autokefalna Mitropolija ujedini sa autokefalnom SPC i da Mitropolija izgubi svoju autokefalnost zbog sjedinjenja sa autokefalnom SPC,... mislim paradoks :D...nego eto meni deluje  kao neka igra recima da je Mitropolija bila autokefalna sto nema neke veze sa realnoscu...)

Da, ako uzmemo neki scenario da Milo uzme imovinu SPC u CG, kako misli da je preda Dedeicu ako nije kanonski priznat, eventualno ako ima neko 'obecanje' od VP,...Milo vec  pominje da ce mu p.Vartolomej dati autokefaliju, da li prica bas napamet, pitanje je ?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Вучић: Надам се да узурпације имовине СПЦ неће бити

Председник Србије Александар Вучић поновио је данас да се нада да покушаја узурпације имовине СПЦ у Црној Гори неће бити и додао да су застрашујуће речи које су се на рачун Срба могле чути у црногорској јавности.

На питање новинара да ли се у међувремену нешто променило у вези са том ситуацијом, Вучић каже:

"Не. Ја сам их замолио, они су моју молбу презрели. Објаснили су ми да имамо патерналистички однос према Црној Гори. Нисам знао да они немају патерналистички однос према Србији, када говоре о Косову и Метохији и разграничењу и свему другом, али ја прихватам да сви важни и моћни људи нама држе придике."

Ми ћемо да се понашамо одговорно, додао је Вучић и рекао да ми њима нећемо држати придике.

"Нека они раде свој посао, ми ћемо да радимо свој. Свакако да нисам срећан због такве ситуације, нисам срећан ни због тога што неки наши званичници претерују и користе речи које не смеју да користе. А о речима које користе представници црногорске јавности вређајући Србе као народ - то је толико застрашујуће, да немам речи", рекао је он.

Додаје да су почели да га оптужују да је ''очистио'' БИА од црногорских кадрова и да је за то крив посебно.

"Нема ту црногорских и српских кадрова, то су људи који су радили посао на најнормалнији начин... Шта да радите, ваљда је дозвољено да свима сметате", додао је Вучић.

Изразио је наду да неће бити покушаја узурпације имовине СПЦ.

"Желим да верујем да ће то заиста тако и да буде", закључио је Вучић.

 

http://www.novosti.rs/вести/насловна/политика.393.html:801873-Predsednik-u-Minsku-Nadam-se-da-uzurpacije-imovine-SPC-nece-biti-necemo-drzati-pridike-Sada-je-izvesnije-da-Pariza-nece-biti

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Bokisd рече

(dobro, evo i ovo oko Ujedinjenja SPC kada je 1922. dobila 'autokefaliju'.... mislim, kako dobila kada je vec ima i poseduje od 1219. kada je dobila preko sv.Save i nije nikad zvanicno ukinuta,... nego je samo 1922. godine obnovljena SPC kao vec autokefalna zbog stvaranja spoljasnjih uslova koji pogoduju ujedinjenju, kroz jednu drzavu Kraljevinu SHS,... mislim ono, ako je SPC autokefalna, ne moze i crkva i Mitropolija u CG da bude u isto vreme autokefalna,... pa da se autokefalna Mitropolija ujedini sa autokefalnom SPC i da Mitropolija izgubi svoju autokefalnost zbog sjedinjenja sa autokefalnom SPC,... mislim paradoks :D...nego eto meni deluje  kao neka igra recima da je Mitropolija bila autokefalna sto nema neke veze sa realnoscu...)

Da, ako uzmemo neki scenario da Milo uzme imovinu SPC u CG, kako misli da je preda Dedeicu ako nije kanonski priznat, eventualno ako ima neko 'obecanje' od VP,...Milo vec  pominje da ce mu p.Vartolomej dati autokefaliju, da li prica bas napamet, pitanje je ?

Прво правило Светих Апостола каже: "Епископа да постављају два или три епископа".

Црна Гора је добила другог епископа 1909. када је Кирило Митровић постао Епископ Захумско-рашки. Значи и тај услов су испунили. Њих двојица без помоћи трећега из неке друге Помесне Цркве, могли су хиротонисати неког за епископа.

Опет понављам, сама "независна српско-православна Црква у Црној Гори" или "Света аутокефална Црквау Црној Гори" је себе назвала и аутокефалном и независном, у документу од децембра 1918.

То 1922 потврђује и Цариградски Патријарх Мелетије који Цркву у Црној Гори назива Аутокефаном Црногорском Црквом. И сад ми да кажемо: Еј, није то тачно. И канони, и епископи у Црној Гори 1918. и Цариградски Патријарх 1922. причају лаж и глуме!?

Немој да се бламирамо и да без потребе, због наше неозбиљности или брзоплетости, дајемо распопу Дедеићу и Миловој некрштеној екипи материјал да нас окривљују као фалсификаторе. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 36 минута, Kifa рече

Немој да се бламирамо и да без потреб

Немој да се бламираш па да расправљаш са Бокситом. Немој да поновиш моју грешку, кумим те капицом!

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Kifa

Једно је фактичка самосталност, условно аутокефалност, а друго је канонска. У овом  акту Мелетијевом стоји да је и Карловачка Црква аутокефална. Када су и од кога Карловачка и Црногорска Црква тражиле и добиле аутокефалност? 

Црногорски аутокефалисти тврде да је Црногорска црква аутокефална од не-знам-кад. С друге стране, цитира се да је Руска православна Црква почетком 19. века уврстила Црногорску цркву као аутокефалну, а да то стоји и у каталогу Константинопољске пастријаршије из 1855. године.

Ако је била аутокефална, како то да се њени митрополити нису рукополагали на Цетињу, него од Пећког патријарха, а после у Русији и у Карловцима? Ако је Црногорска церква тек, како кажеш, 1909. године добила другог епископа, како је могла бити аутокефална пре тога? Или је аутокефална од не-знам-кад, или од почетка 19. века, или од 1909. или од кад? Не може бити све то одједном?

А др. Радослав Грујић пише у "Православна Српска Црква": ""Poslije ukidanja Pećke patrijaršije Sava Petrović je proglasio sebe samostalnim mitropolitom. Ovu samostalnost priznao je docnije Sveti Sinod Ruske pravoslavne crkve, a zatim i Carigradska patrijaršija".

Да ли постоји варијанта да неко сам себе прогласи за самосталну Цркву?

Очито се бркају фактичка самосталност и канонска аутокефалност.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Kifa рече

Прво правило Светих Апостола каже: "Епископа да постављају два или три епископа".

Црна Гора је добила другог епископа 1909. када је Кирило Митровић постао Епископ Захумско-рашки. Значи и тај услов су испунили. Њих двојица без помоћи трећега из неке друге Помесне Цркве, могли су хиротонисати неког за епископа.

Опет понављам, сама "независна српско-православна Црква у Црној Гори" или "Света аутокефална Црквау Црној Гори" је себе назвала и аутокефалном и независном, у документу од децембра 1918.

То 1922 потврђује и Цариградски Патријарх Мелетије који Цркву у Црној Гори назива Аутокефаном Црногорском Црквом. И сад ми да кажемо: Еј, није то тачно. И канони, и епископи у Црној Гори 1918. и Цариградски Патријарх 1922. причају лаж и глуме!?

Немој да се бламирамо и да без потребе, због наше неозбиљности или брзоплетости, дајемо распопу Дедеићу и Миловој некрштеној екипи материјал да нас окривљују као фалсификаторе. 

Mislim da to moza da bude ta autonomija o kojoj stalno nesto pricamo, da Mitropolija moze sebi da rukopolaze svoje episkope, dok se prvi u toj oblasti mitropolit rukopolaze i postavlja od strane vise instance tj. autokefalne crkve kojoj pripada i to je SPC ..... kao sv.Petar C. od karlovackog patrijarha i drugi primeri koji se pominju u ovom saopstenju Mitropolije.

Deluje to nesto slicno onome kao kod stare Mitropolije Moskve kada je VP naimenovao i rukopologao njihovog mitropolita dok su oni sami izmedju sebe rukopolagali svoje episkope za svoje episkopije. Ili, Ohridski arhiepiskop naimenovan od cara i biran od klira VP i od nje rukopolagan i dalje je on sam rukopolagao svoje episkope.... i to je takodje bila autonomija, ne autokefalije jer njihov prvi episkop zavisi od vise instance koja je VP.

Sta znam ovo za VP, mozda postoji neka kanonska i bogolovska i istorijska studija kako i zasto VP pominje Crnogorsku Crkvu kao autokefaliju.... mislim, svasta su pricali i radili VP kroz istoriju 20. veka , evo vidimo i sada, ne mora da znaci da sve sto kazu da je automatski i tacno, zar ne ?

Mislim, kad i gde i dali postoji neki validni kanonski dokument , neki Tomos ili bilo sta koji ukazuje da je Mitropolija koja je bila u sastavu SPC nekada postala samostalna i nezavisna 100% i autokefalna ? Da li postoji tako nesto ili ce da Dedeic i ekipa da traza autokefaliju u nekim 'recima' koje ko zna kako i kojim povodom su izgovorene.

Mislim ako vec imaju autokefaliju,  lepo neka odu' kod Vartolomeja i kazu, ej, evo imamo mi autokefaliju, pise tamo negde kod p.Meletija.....hocemo da udjemo u opstenje sa VP kao vec priznati,.... verovatno bi izleteli kroz prozor... :D ...Ili, moze i Amfilohije da ode' sa pricom da vec ima tu neku autokefaliju na 'recima'... verovatno bi Vartolomej mislio da je mozda malo svratio u neku 'kafanu'.... :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

 На основу препоруке Синода Васељенске патријаршије у Цариграду, постигнут је споразум да пећки патријарх, још пре изборног сабора, пошаље бланко потврдну грамату за новог митрополита. Својом граматом од 18. маја 1710. године, патријарх Калиник I дао је аутономију Крушедолској митрополији и тиме признао њену каноничност

Упркос противљењима аустријских државних власти, духовна зависност Карловачке митрополије од Пећке патријаршије опстала је дуго. Формално је нестала тек пошто је Пећка патријаршија укинута бератом султана Мустафе од 11. септембра 1766,[17]мада је већ раније фактички престала да постоји. Карловачка митрополија је тако постала фактички аутокефална, премда за то никада није добила формално признање од Цариградске патријаршије. Па ипак, у књизи из 1855. „Редослед катедри у источно-православној цркви“ (грч. Τάξις των θρονων της ορθοδοξου ανατολικης εκκλησιας), коју је одобрила и сама Цариградска патријаршија, Карловачка митрополија јавља се међу аутокефалним црквама (εκκλησιαι αυθοκεφαλοι) и то испред грчке, а иза Руске и Кипарске цркве.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Карловачка_митрополија

Тако изгледа што се тиче Карловачке "аутокефалне" цркве, која се такође помиње, као и црногорска "аутокефална" црква код Мелетија. Значи нити је "Карловачка црква", тј. митрополија тражила нити је добила канонску аутокефалност, него је имала аутономију која је, стицајем црквених и политичких прилика "прерасла" у фактичку аутокефалију. То исто би се могло рећи и за Цетињску митрополију. Ако смо на терену црквеног канонског права, нема аутокефалности ни Црногорске ни Карловачке цркве које се као аутокефалне помињу и код Мелетија и у Константинопољском каталогу из 1855. године.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 37 минута, Родољуб Лазић рече

На основу препоруке Синода Васељенске

Садисто, поставља све као плаин текст. Не могу да се приближавам и одаљујем од екрана. Зато та опција постоји овде. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 44 минута, Родољуб Лазић рече

 На основу препоруке Синода Васељенске патријаршије у Цариграду, постигнут је споразум да пећки патријарх, још пре изборног сабора, пошаље бланко потврдну грамату за новог митрополита. Својом граматом од 18. маја 1710. године, патријарх Калиник I дао је аутономију Крушедолској митрополији и тиме признао њену каноничност

Упркос противљењима аустријских државних власти, духовна зависност Карловачке митрополије од Пећке патријаршије опстала је дуго. Формално је нестала тек пошто је Пећка патријаршија укинута бератом султана Мустафе од 11. септембра 1766,[17]мада је већ раније фактички престала да постоји. Карловачка митрополија је тако постала фактички аутокефална, премда за то никада није добила формално признање од Цариградске патријаршије. Па ипак, у књизи из 1855. „Редослед катедри у источно-православној цркви“ (грч. Τάξις των θρονων της ορθοδοξου ανατολικης εκκλησιας), коју је одобрила и сама Цариградска патријаршија, Карловачка митрополија јавља се међу аутокефалним црквама (εκκλησιαι αυθοκεφαλοι) и то испред грчке, а иза Руске и Кипарске цркве.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Карловачка_митрополија

Тако изгледа што се тиче Карловачке "аутокефалне" цркве, која се такође помиње, као и црногорска "аутокефална" црква код Мелетија. Значи нити је "Карловачка црква", тј. митрополија тражила нити је добила канонску аутокефалност, него је имала аутономију која је, стицајем црквених и политичких прилика "прерасла" у фактичку аутокефалију. То исто би се могло рећи и за Цетињску митрополију. Ако смо на терену црквеног канонског права, нема аутокефалности ни Црногорске ни Карловачке цркве које се као аутокефалне помињу и код Мелетија и у Константинопољском каталогу из 1855. године.

 

Не могу ово да читам.

Share this post


Link to post
Share on other sites

На основу препоруке Синода Васељенске патријаршије у Цариграду, постигнут је споразум да пећки патријарх, још пре изборног сабора, пошаље бланко потврдну грамату за новог митрополита. Својом граматом од 18. маја 1710. године, патријарх Калиник I дао је аутономију Крушедолској митрополији и тиме признао њену каноничност

Упркос противљењима аустријских државних власти, духовна зависност Карловачке митрополије од Пећке патријаршије опстала је дуго. Формално је нестала тек пошто је Пећка патријаршија укинута бератом султана Мустафе од 11. септембра 1766,[17]мада је већ раније фактички престала да постоји. Карловачка митрополија је тако постала фактички аутокефална, премда за то никада није добила формално признање од Цариградске патријаршије. Па ипак, у књизи из 1855. „Редослед катедри у источно-православној цркви“ (грч. Τάξις των θρονων της ορθοδοξου ανατολικης εκκλησιας), коју је одобрила и сама Цариградска патријаршија, Карловачка митрополија јавља се међу аутокефалним црквама (εκκλησιαι αυθοκεφαλοι) и то испред грчке, а иза Руске и Кипарске цркве.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Карловачка_митрополија

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Желимо да митрополит црногорски зависи од пећског патријарха у Србији. Кад садашњи митрополит умре, пристајемо за сад, да његов насљедник буде рукоположен у Карловцима, али да увијек буде изабран по старом обичају, т. ј. да га бирају:  гувернадури потчињени главари и цио народ црногорски, али само дотле, докле Турци буду владали Србијом, те не можемо да га слободно пошаљемо у Пећ.“
       
      Ово је тачка 11. акта из 1799. године који је црногорска депутације упутила аустријској царици Марији Терезији, послије разговора са канцеларом кнезом Кауницом у Бечу. Депутацију су чинили: гувернадур Јован Радонић, архимандрит Петар Петровић и сердар Иван Петровић. Из акта је јасно да депутација, у којој је био  будући Архиепископ цетињски и Митрополит црногорски Петар I Петровић Његош, сматра Митрополију црногорску као неодвојиви дио (епархију) Пећке патријаршије, тј. Православне српске цркве.






       
      Јован Маркуш
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Од првог јула ове године у Митрополији црногорско-приморској на Цетињу налази се икона Светог Севастијана Сасовићког, Џексонског и Свеамеричког. 

      Икона је дар господина Марка Дабовића, једног од потомака светитељевих сродника, који се несебично труди како би свјетлост његовог знаменитог и заслужног  претка што јаче засијала пред људима и како би, видјевши добра дјела Светог Севастијана, прославили Оца нашега који је на небесима.
      Икону су Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију предали господин Марко Дабовић и господин Марко Kљајевић у пратњи свештеника Александра Папића, пароха Сасовићке парохије из које потиче овај многозаслужни и Богом прослављени трудбеник и прегалац на њиви Господњој.

      Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      Завјет Тројичинданског сабора, одржаног 15. јуна у Подгорици, позива нас да свједочимо Христа Распетога и Васкрслога свима и у свако вријеме и да чувамо достојанство, идентитет и Светиње Цркве којој припадамо и којој су кроз сву историју Црне Горе припадали и наши преци.

      Из тих разлога Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори позива вјерни народ и све којима је истина на срцу, да потпишу петицију којом се од Владе захтјева да повуче Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница и припреми нови који ће бити у сагласности са достојанством Црне Горе и међународним стандардима о слободи вјероисповијести. Петиција се потписује У Саборном храму христовог Васкрсења у Подгорици, као и у свим храмовима Црне Горе, зато је ваш потпис залог борби за одбрану Светиња и братске љубави. Петицију је потписало до сада преко 60.000 људи. Завјетујмо се да ћемо чувати, обнављати и бранити своје Светиње, ћивоте наших Светитеља, цркве, манастире, гробља и гробове наших предака! Тако нам Бог Љубави, Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки помогли!
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У праву је предсједник Ђукановић да се питање слободе вјероисповијести тиче државне стабилности, демократског устројства и свеукупног црногорског идентитета. Зато је било важно да су он и Влада Црне Горе првјенствено учинили напор да спроведу најшире могуће консултације са свим релевантним субјектима (сви ће се ваљда сагласити да је Православна Црква ту најважнија, јер се Закон у највећој мјери на њу односи) и да у таквом процесу дође до консензуса прихватљивог за све, а који је у складу са Уставом Црне Горе, али и са свим међународним документима која уређују питање слободе вјероисповијести. Митрополија, по ко зна који пут, понавља да није против доношења новог закона, али јесте и биће против, једностраних активности црногорских власти по овом питању.
       
      Зна предсједник Ђукановић да је закон, овакав какав је сад, усмјерен против Православне Цркве. То је јавна тајна и ни он то не крије у интервјуу, поводом кога реагујемо. Он, с друге стране, не зна и нису га добро савјетовали они који су га слагали, па он то поновио, да Црква у Црној Гори, коју погрешно назива ”ЦПЦ”, никад није била аутокефална, нити је укинута указом регента Александра Карађорђевића. Та манипулација се толико одомаћила да се користи као поштапалица, а ради се о бруталној неистини. Регент Александар је само, као тадашњи суверен Краљевства СХС, прихватио одлуку свих архијереја (укључујући, на првом мјесту, оне архијереје из Црне Горе, одлуком Светог Синода у Краљевини Црној Гори) који су својом вољом, без гласа против, обновили Пећку Патријаршију – под именом Српска Патријаршија, што је са одушевљењем прихваћено и од свештенства и од вјерног народа у Црној Гори и црквени живот је настављен у пуном континуитету. Чак је и Влада  у егзилу у ”Гласу Црногорца” поздравила обнову Патријаршије, само замјеривши што је њено сједиште у Београду, а не у Пећкој Патријаршији, гдје је краљ Никола 1913. године поставио за првог Пећког митрополита, послије укидања Патријаршије (1766), Гаврила Дожића. Залудна је нада предсједника да ће Цариградска Патријаршија признати аутокефалност Цркве у Црној Гори. Коме да је призна? Човјеку који је рашчињен од Синода исте те Патријаршије? То, прије и изнад свега, не би смјела да буде брига предсједника секуларне државе, који је уз то јавно декларисани некрштени атеиста. Ако су за њега питања вјере ”трице и кучине”, било би пристојно да се макар не петља у њих. Има право да изнесе своје мишљење, колико год било погрешно и неутемељено, али нема право да користи институционалне државне механизме да се обрачунава с Црквом и да је уподобљава себи и својој идеологији или прави нове ”цркве”. Патријарх Иринеј, као и Митрополит Амфилохије, али и сви вјерни, као слободни људи и грађани, с друге стране, имају право да се одреде према потезима власти, али они свакако немају никакве институционалне механизме, којима би могли да утичу на уређење државног поретка, бирање предсједника или Владе. Другим ријечима, онај који има власт и силу државе би морао да се уздржи од напада на људе који ништа од тога немају, а користе само – ријеч. То би било чојски и црногорски. Уосталом, требао би предсједник да се одлучи – да ли је Митрополија учинила злочин према Црној Гори или она има, како сам вели у писму блаженопочившем патријарху Павлу, ”значај за Црну Гору и историјску улогу у борби за слободу црногорског, српског и осталих балканских народа”. Треба додати да је непоштено причу о Православној Цркви почети од 1918. године и прећутати да је на њеној данашњој територији Црне Горе Свети Сава прије осам вијекова основао четири епископије, које и данас имају своју овдашњу јурисдикцију.
      Још је мање тачан закључак који предсједник извлачи из наводне аутокефалности ”ЦПЦ” – да је њена имовина била државна. У Србији је, за разлику од Црне Горе од краја деветнаестог вијека, постојала Православна Црква, која је била аутокефална томосом добијеним од Васељенске Патријаршије (1879) и, гле чуда, њена имовина није у власништву државе била ни тада, нити је то сада (иако неки понављају неистину да је црквена имовина и у Србији у својини државе). То што су постојала одређена ограничења у располагању имовином, будући да је Православна Црква била државна вјера, а држава хришћанска, не значи да је држава била власник те имовине.
      Управо да би сачувала историјски црквени идентитет у Црној Гори, Црква је дужна да се одупре онима који га мијењају и желе да подвласте Цркву свoјим новим секуларним идеологијама и новом идентитету. Треба ли Митрополија и сви други да се одрекну свога утемељитеља на овим просторима – Светога Саве, да би била подобна? Треба ли да се одрекне Светога Василија Острошкога, којег је рукоположио српски Пећки Патријарх или Светога Петра Цетињског, којег је рукоположио српски Карловачки Патријарх? Да презре писмо Митрополита Саве Петровића, који пише Московском Митрополиту Платону ”от всјех архиереов славено-сербских” или оно младога архимандрита Петра Петровића, потоњег Светога Петра Цетињског, упућено аустријском двору, у којем он, гувернадур Иван Радоњић и сердар Иван Петровић веле да желе да ”Митрополит црногорски зависи од Пећкога патријарха у Србији”, па додају да ће га слати у Карловце на рукоположење, али само ”дотле докле Турци буду владали Србијом, те не можемо да га слободно пошаљемо у Пећ.” Да избришемо из памћења ”Оду Немањи” митрополита Василија Петровића и натпис на његовом гробу у Петрограду – ”Патријарашкога српскога трона егзарх” или да, као неки безумници данас у Црној Гори, бришемо из црквеног календара Светога Саву, његовог оца Симеона и Светог Стефана Дечанског, које су господари Зете Црнојевићи печатали у првим штампаним календарима Црне Горе? Подобни би, ваљда, били и на линији предсједниковог виђења црногорског идентитета, када би презрели ријечи предсједника Владе Краљевине Црне Горе др Лазара Томановића, изречене приликом проглашења Црне Горе за краљевину (1910): ”Поврх тога, Митрополија цетињска једина је Светосавска Епископска столица, које је без прекидања до данас сачувана…” Још море је оваквих примјера којих би Црква морала да се одрекне да би постала онаква какву је предсједник замислио – слушкиња идеолошких интереса његове партије и његових истомишљеника. Неће Црква бити слушкиња ни Црне Горе ни Србије, ни српства ни црногорства, нити било какве идеологије ни било којег великодржавног пројекта нити чувати нечију ”инфраструктуру” – јер више не би била Црква. Али не може да заборави шта су они најбољи у њеној историји говорили и чинили и да им, по својим моћима, подражава, ријечима и дјелима, у одбрани светиња и свога двијехиљадегодишњег бића.
      Помиње предсједник да се 90-тих година неко неовлашћено књижио као власник црквене имовине – алудирајући на Митрополију и остале епископије Српске Патријаршије у Црној Гори – те вели да је то отимање вриједне имовине  и злочин према Црној Гори. Опет промашај. Предсједник не говори истину по том питању. Како је то Црква могла да отме своју имовину? Ко је жртва тог злочина којег помиње предсједник? Жалосно је то што говори и чини предсједник по овом питању. Уосталом, нисмо баш сви толико кратког памћења. Бјеху ли он и његова партија у то вријеме носиоци истих ових државних овлашћења која и сада имају? У овом говору предсједника још се једна недосљедност примјећује. Након приватизације свега и свачега, па и имовине одузете од Цркве и вјерских заједница послије Другог свјетског рата, чиме је држава признала да није у стању да адекватно газдује својим ресурсима и имовином, планира се национализација – ни мање ни више – него остатака црквене имовине, па и више од тога – њених храмова! Дошли бисмо, а неће Бог дати, у ситуацију да је све приватно власништво у овој секуларној држави осим ”државних” вјерских објеката. Шта ће држави вјерски објекти? Шта ће да ради с њима? Зашто их одузима, ако не планира да их другоме даје? Препозната је намјера предсједника и свих оних који учествују у овој нечасној работи. Та намјера иде изнад њихових идеолошких очева, који су били разумнији по овом питању и нису одузимали вјерске објекте. Сврставају се  у још жешће гонитеље Цркве, него што су били они прије њих.
      Страшна је и недопустива клевета предсједника Ђукановића којом Српску Православну Цркву означава више као политичку, него као вјерску организацију. Он је као невјерник потпуно некомпетентан да то цијени. Српска Православна Црква је уважена и призната међу свим Православним Црквама и важан је дио породице васељенске Цркве. То што он то не препознаје ништа не одузима Цркви, али гласовито говори о предсједниковом новом односу према слободи Цркве.
      Неистинита је, такође, тврдња да организација Православне Цркве прати државну организацију и да је све супротно томе противно канонском праву. Узмимо само оне помјесне Цркве које су прве у поретку Православних Цркви: Константинопољска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска и Московска Патријаршија – ниједна од њих се не распростире на територији једне државе! Не постоји ли као призната Српска Православна Црква и у државама насталим од бивше Југославије и широм Европе, Америке и Аустралије? Свака има своју историјску јурисдикцију на више држава. Предсједник је или подлегао незнању оних који га о овоме савјетују (који су, изгледа, обољели од гадне болести нацизма или брозоморе) или свјесно обмањује јавност. Шта год да је – савјетујемо му да се, оптужујући Цркву за политику не бави стварањем Цркава у Црној Гори.
      Предсједник би морао да чује глас Цркве и народа Божијег и да повуче Предлог закона и заложи се, да се, у име јединства наших предака, који су се заједнички борили за слободу и будућност Црне Горе, представници државних власти, Цркве и других вјерских заједница, у истинском дијалогу договоре о законском акту, који ће бити на корист свих црногорских грађана без разлике.
      Молимо се за Црну Гору и за напредак свих њених грађана без разлике и желимо Предсједнику и свима онима који га у овоме подржавају – да одустану од својих пљачкашких наума и не спроводе насиље према Цркви и вјери уопште, него да се врате богољубљу и братољубљу.
       
      Из Митрополије црногорско-приморске

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...