Jump to content
Милан Ракић

VELIBOR DŽOMIĆ O OTIMANJU CRKVENE IMOVINE "Ako se zakon primi u Crnoj Gori, možemo očekivati da će isti princip primeniti i na KOSOVU"

Оцени ову тему

Recommended Posts

Oduzimanje imovine Mitropolije crnogorsko-primorske SPC, a koje pokušava da sprovede vlast u Podgorici, presedan je koji treba da posluži i kao model Prištini za otimanje crkvene imovine na Kosovu i Metohiji.

9zUk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

U Crnoj Gori se tokom vikenda doslovce dogodio narod. Ogromni plato ispred podgoričkog hrama Hristovog vaskrsenja ispunilo je nekoliko hiljada građana iz svih delova Crne Gore, sveštenstvo i monaštvo. Sa ovog sabora je jasno poručeno vlastima i tamošnjem predsedniku Milu Đukanoviću da povuku sporni zakon koji ima samo jedan cilj - oduzimanje imovine Srpske crkve, ali i da ukoliko odbiju, "narod neće dozvoliti otimanje i da će telima braniti crkve i hramove SPC".

Sporni zakon o slobodi veroispovesti još nije usvojen u Skupštini, ali jeste predlog zakona koji je jednoglasno usvojio kabinet premijera Duška Markovića. Milo Đukanović prepoznat je kao svojevrsni pokrovitelj spornog propisa. Sabor - na koji je narod i sveštenstvo pozvao mitropolit Amfilohije zajedno sa trojicom vladika, čije se eparhije prostiru delom i na teritoriji Crne Gore - završen je, ali je u Podgorici ostala krajnje usijana atmosfera.

zk6k9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

FOTO: ANADOLIJA

Odredba zakona o slobodi veroispovesti, a zbog koje je po svemu sudeći pisan ceo sporni zakon, glasi:

"Svi verski objekti koji su bili imovina države Crne Gore pre gubitka njene nezavisnosti i pripajanja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, a koji kasnije nisu na odgovarajući pravni način prešli u svojinu neke verske zajednice, biće prepoznati kao državna imovina".

U zakon je utkana kao osnovna odredba ono što i jeste višegodišnje nastojanje crnogorskih vlasti, a to je prisvajanje hramova Srpske crkve.

Sporni zakon nema samo taj cilj. O dvostrukoj opasnosti inicijative u Crnoj Gori za "Blic" govori protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, koji je i koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske. On kaže da ukoliko se ovakav vid prisile nametne u Crnoj Gori, gotovo sigurno biće sproveden i na Kosovu i Metohiji.

cEbk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

FOTO: ANADOLIJA

- Skandalozne i neprihvatljive odredbe koje su se našle u predlogu zakona, pored ostalih, otvorile su i pitanja o ciljevima koji se njime žele postići, kao i o aspektima koji izlaze izvan granica Crne Gore. Mora se znati da se u Crnoj Gori pokušava napraviti presedan sa oduzimanjem imovine crkava i verskih zajednica. Presedani obično služe da bi se ukoliko zatreba još negde primenili. Nije mali broj znavenih ljudi koji ovo što se danas pokušava sprovesti gledaju i izvan Crne Gore. I tu se, pre svega, misli na Kosovo i Metohiju - poručuje otac Velibor. On dodaje da ako se "ovo na ovakav način nametne i primeni u Crnoj Gori, onda možemo da budemo sigurni da će se to uraditi i na Kosovu i Metohiji".

- Ima znatan broj gotovo identičnih odredbi u pokušaju prištinskih Albanaca da od 2012. godine na svaki način usvoje Izmene i dopune Zakona o verskim slobodama iz 2007. godine i da za početak kršenjem autonomnog verskog prava crkava i verskih zajednica stvore mehanizme državne kontrole njihovog unutrašnjeg verskog života u svakom segmentu. Čitam ovih dana i upoređujem ta dva teksta i u pojedinim delovima vidim isti rukopis - naglašava koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske.

Otac Velibor kaže: "Ne bi me sutra čudilo da Tači ili Haradinaj prepišu ovaj predlog zakona iz Crne Gore". - I javno obznane svoje aktivnosti u pogledu daljeg gonjenja Eparhije raško-prizrenske SPC i stvaranja nekakve "kosovske pravoslavne crkve" ili da, zagovarajući objedinjavanje Albanaca i stvaranje jednog albanskog društva, zatraže bilo šta što bi značilo uništenje kanonskog crkvenog poretka. I zbog toga je važno da se stručno i argumentovano obrazloži neprihvatljivost ponuđenog akta u Crnoj Gori ne samo za našu Crkvu nego i za temeljne ljudske vrednosti i prava - poručuje otac Velibor.

ujJk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

FOTO: ĐORĐE KOJADINOVIĆ / RAS SRBIJA

Govoreći generalno o pitanju crkvene imovine, naš sagovornik kaže da se mora imati u vidu da je u svim bivšim jugoslovenskim republikama posle rata bilo na snazi isto zakonodavstvo o crkvama i verskim zajednicama i da ni u jednoj od novih država crkvena imovina nije proglašena za državnu.

- Naprotiv, otvoren je zakonski proces restitucije i obeštećenja za oduzetu imovinu crkava i verskih zajednica. I poratno oduzimanje šuma, zgrada i obradive zemlje od manastira i hramova jasno pokazuje da u vreme socijalizma to nije bila državna ili društvena imovina. Jer, zašto bi država onda sama od sebe oduzimala? Imam pune kutije dokaza da crkvena imovina u Crnoj Gori do 1918. godine nije bila državna, ali intencija predloga zakona nije vezana za dokaze i postupke nego za jednostranu konfiskaciju manastira, crkava i njihove imovine i to bez dokaza - ističe Džomić.

Već jednom pali pred Venecijanskom komisijom

Vlast u Podgorici jednom je već imala pokušaj oduzimanja imovine SPC i to nacrtom iz 2015. godine. Ovaj dokument je zbog grube manjkavosti i pravno spornih odredbi povučen iz procedure pred Venecijanskom komisijom, a sve njegove nedostatke taksativno je obrazložio pravni tim Mitropolije. Sada je na stolu ponovo dokument, ovog puta u formi predloga zakona, a koji je u pojedinim delovima isti, a delom još spornije napisan nego nacrt iz 2015.

Željka JEVTIĆ, BLIC

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

E, mozda zbog ovoga sto kaze o.Djomic da je moguce da ovaj zakonski presedan ako prodje moze da se primeni i na drugim slucajevima konkretno na KiM od strane Tacija, treba nasa drzava da se vise angazuje u odbrani SPC u CG jer se indirektno tice i nas.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Милан Ракић рече

"Svi verski objekti koji su bili imovina države Crne Gore pre gubitka njene nezavisnosti i pripajanja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, a koji kasnije nisu na odgovarajući pravni način prešli u svojinu neke verske zajednice, biće prepoznati kao državna imovina".

Овде јасно пише "имовина државе Црне Горе".   И ту не би могла да буде нека претња Цркви, јер  је и митр. Амфилохије износио у неком интервјуу да је неспорно да је само нека капела у државном власништву била. Могуће је да постоји још неки члан закона којим је на шири начин дефинисано шта ће се сматрати имовином државе Црне Горе, па одатле прети опасност. Или оно што каже Џомић да ће држава одузимати црквену имовину без обзира на законске одредбе. Али онда би све то морала у судским поступцима, по тужби, да врати, па је све онда обично замлаћивање. Јер онда је требало да донесе закон са другачијом одредбом. Не може се у правној држави одузимати имовина, и то таквог значаја и обима, супротно пропису. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Могао бих и занемарити овакву смешну и злонамерну опаску. 

Због публике, а евентуално и због самог буквоједа, ако је вољан да нешто зна: пропис је шири појам и обухвата и законе и подзаконске акте.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Иначе, овде се може видети тај спорни предлог закона:

file:///C:/Users/rodoljub/Downloads/Predlog zakona o slobodi vjeroispovijesti ili uvjerenja i pravnom položaju vjerskih zajednica.pdf

Ради се о члановима 62. и 63. тог закона.

Share this post


Link to post
Share on other sites

A, bre,:1314_womens: mislim sta je bre sa tobom brate bukovjed, sta ti je covece, :scratch_head: profi advokatu pricas o zakonima i propisima a nisi se informisao, (eto, ja ne znam mnogo o zakonima, ali sam predpostavio da je Lazic rec ..propis....napisao u nekom sirem kontekstu stvari).....napadas m.Amfilohija kao da ti je skrivio nesto ne daj boze licno, pa, cak i da si u pravu 100% , stvarno preterujes u optuzbama i nacinu na koje iznosis te optuzbe , da li razumes da takvim pisanjem mozes da dodas vatru markovitima i drugima u nekom njihovom opravdanju svojih postupaka (samoopravdanje) daj malo strpljenja i razumevanja za celu situaciju u kojoj je nasa SPC, svi smo tu da pazimo i pisemo ako vidimo neke probleme, ali, treba biti i umeren u pisanju i iznosenju cinjenica i stavova.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Родољуб Лазић рече

Иначе, овде се може видети тај спорни предлог закона:

file:///C:/Users/rodoljub/Downloads/Predlog zakona o slobodi vjeroispovijesti ili uvjerenja i pravnom položaju vjerskih zajednica.pdf

Ради се о члановима 62. и 63. тог закона.

(ne radi link, ali ima na net-u)

Koje je tvoje misljenje o tim clanovima zakona, da li to ima potporu u pravnoj nauci ?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, farisejski.bukvojed рече

koji nisam uspeo da vidim na .../rodoljub/file.pdf a ne verujem da ga iko moze videti

12:smeha::))

ја тек сада видео да је ставио линк са свог рачунара...

file:///C:/Users/rodoljub/Downloads/Predlog zakona o slobodi vjeroispovijesti ili uvjerenja i pravnom položaju vjerskih zajednica.pdf

добро је да овде нема хакера који би то могли да злоупотребе... :smeh1:
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, farisejski.bukvojed рече

 

Iz ova dva citirana dela sledi (nuzno) da se tvrdi da se imovina moze oduzimati saglasno uredbi, ukazu, pravilniku i (mozda cak) poslovniku.

U mojoj primedbi nije bilo niceg zlonamernog. Radi se samo o preciznosti i pedantnosti. U konkretnom slucaju, kada se onus probandi stavlja na onog ko dokazuje da je vlasnik, kao sto se predlogom (koji nisam uspeo da vidim na .../rodoljub/file.pdf a ne verujem da ga iko moze videti) propisuje, moja opaska je sasvim umesna.

Наравно да не следи нужно. 

 

пре 2 часа, farisejski.bukvojed рече

имовинска права била су регулисана искључиво законом, а не прописом

Из овога пак следи нужно да ви сматрате прописом само подзаконске акте. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, farisejski.bukvojed рече

Potpuno je nepotrebno da se nadgornjavamo i time trolujemo temu. Jasno je da ste rezumeli/si razumeo.

Ко је започео троловање злонамерноим и нетачном опаском?

Као и увек, злонамерност се не исплати. Било би добро да то запамтите.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, farisejski.bukvojed рече

U konkretnom slucaju ce se primena cl. 62 i 63 lomiti upravo na podzakonskim aktima o uknjizbi i gradjevinskim propisima. Kao sto u RS nije moguce (sada) uknjiziti novoizgradjenu porodicnu stambenu zgradu ("kucu") na gradskom gradjevinskom zemljistu (a mozda cak i na zemljistu u gradjevinskom reonu) bez potvrde da ima prikljucak za struju.

Zapamtite da alergija na murdarluk nije dolozna.

Колега, не занимају ме ваше (дис)квалификације. Не сећам се да сам према вама био некоректан на овом форуму. То је једино што од вас очекујем.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, farisejski.bukvojed рече

Moja prognoza primene ovog zakona je da ce se od SPC u MNE traziti registracija pred nadleznim organom (policijska uprava), upravo ono sto gg. Amfilohije nije hteo da uradi i sto je spocitavano "Mirasevcima". Registracija ce biti neophodna da bi se dokazalo pravno sledbenistvo sa titularem prava svojine pre 1918.

U pogledu zemljisno-knjizne prakse u MNE, relativno skoro (pre 2-3 godine) imao sam priliku da se osvedocim u neprofesionalnost/korumpiranost njihovog geodetskog zavoda, koji je proizvoljno upisivao titulare prava na nepokretnostima, a menjao je i upisane povrsine parcela i gradjevina u jednoj primorskoj opstini. U konkretnom slucaju slamka spasa bila je zemljisno-knjizna isprava iz vremena austro-ugarske i ostavinska resenja do upisanog titulara.

Po mojoj prognozi Venecijanska Komosija nece dati negativno misljenje.

Cekaj, ti se razumes u to zakonsko pravo ? 

Nesto me interesuje, recimo ovo oko registracije ako Amfilohije mora da se registruje da bi se dokazalo pravno nasledstvo pre 1918., ... posle toga sledi dokazivanje kroz te zemljisne -knjige koje su izgleda menjanje i nisu 'tacne' i onda ostaju neke druge knjige iz vremena austro - ugarske....

Ovo prvo oko registracije meni ne deluje zakonski problematicno po Mitropoliju, da li gresim ? 

Dok ovo oko dokazivanja ko je upisan u knjige kao vlasnik moze da bude problematicno za Mitropoliju ?

Recimo, ako Venecijanska komisija da negativno misljenje, da li to automatski znaci da zakon ne ulazi u proceduru i ne sme biti izglasan, koje su nadleznosti te' komisije ?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Саопштење Митрополије ЦП, објављено на званичној страници Српске Цркве:

Наиме, истина је да се у појединим градским срединама (не свим), велики дио градског грађевинског земљишта води на државу. Тако је и са земљиштем испод и око неколико великих београдских цркава. А и то је плод послијератне национализације. Међутим, на свакој од тих парцела, Црква има право коришћења земљишта, а на објекту који је на земљишту има право својине. Спомен-храм Светог Саве још увијек нема употребну дозволу, јер није завршен, те се Црква води као његов држалац, а након завршетка, нема никакве сумње, да ће Црква бити уписана као његов власник, као што се води да је власник сусједне мање цркве Светог Саве, која се налази у непосредној близини Спомен-храма. При томе, треба истаћи да садашња власт не само што не својата Спомен-храм Светог Саве, него даје милионе за његов завршетак.

 

http://www.spc.rs/sr/ministar_vanjskih_poslova_katastarskih_djela_crne_gore

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Manja88,
      Tri rođene sestre iz Podgorice porodile se istog dana
      WWW.DANAS.RS U porodilištu cetinjske opšte bolnice danas su se za manje od sat i po porodile tri rođene sestre iz Podgorice i rođeno je četvoro...  
    • Од Милан Ракић,
      „Ja sam kompletan čovjek“!

      U toj rečenici stalo je bogato životno i profesionalno iskustvo Nikšićanina Pavla Maksimovića, koji je zagazio u desetu deceniju, i koji skromno nosi titulu najstarijeg živog pilota u Crnoj Gori. I još važnije, osnivača Avio - helikopterske jedinice Crne Gore.
      Da nema, pak mjesta skromnosti govori i sljedeći podatak – iza Pavla Maksimovića je 40 godina aktivnog letjenja, odnosno 60 godina radnog staža, na preko 20 različtih tipova letjelica i ko zna koliko hiljada sati letjenja.
      No, protiv ljudske prirode se ne može. Ali, može se odati zahvalnost za sve zasluge ovom čovjeku, makar i pričom, jer Pavle Maksimović je vrijedan svakog slova.
      Mnogi bi rekli da nije najvažnije koliko život traje, već koliko je ispunjen? Pavle Maksimović, međutim, može se pohvaliti i jednim i drugim.
      Kako je teklo školovanje u Rusiji, koliko je bilo teško osnovati Avio-helikoptersku jedinicu, od kojih situacija mu se “ledila” krv u žilama, budući da je zanimanje pilota jedno od najstresnijih, kako je uspio da „katapultira“ stres iz svoje životne kabine sve te godine…
      DIVIO SE VAZDUHOPLOVSTVU, KASNIJE I NJEMU SVI
       Pavle Maksimović rođen je prije 96 godina u Gornjem Polju, u mjestu Brod.
      „Živjeli smo u to vrijeme dobro, sve dok se nije zaratilo - 1942, kada su nam Italijani zapalili kuću, prvu u Gornjem Polju. Moj otac Rako je, inače, bio veliki radnik i napravio je 1928. veliko imanje od 80 rala u Gornjem Polju, sa hidroelektranom i sistemom za navodnjavanje imanja u dužini od skoro dva kilometra. Imali smo struju, veliku trgovinu... Prije nego što je moj otac umro, dobio je odlikovanje od Jugoslavije, Zlatni krst Svetog Save, kao uzoran domaćin, poljoprivrednik. Razbolio se, međutim, rano i umro“, crtica je to samo iz Maksimovićevog života u kome je ljubav prema letjelicama još u ranoj mladosti zauzimala posebno mjesto.

      „Sjećam se kada je bila kapitulacija stare Jugoslavije, kada je kralj Petar II Karađorđević pobjegao sa Kapinog Polja, tu je bilo aviona, i ja sam kao klinac trčao da vidim avione, divio sam se vazduhoplovstvu.”
      I sam je postao neko kome su se divili, o čijim vještinama i majstorstvu ispod oblaka i danas sa velikim poštovanjem govore kolege sa prostora bivše Jugoslavije. Baš onako kako su mu se divili drugovi - pitomci kada je izveo prvi let u Rusiji. Bili su, sjeća se i tog momenta, svi u čudu kako sve to uspijeva, na šta im je Maksimović u šali odgovorio:
      „Da ste kao i ja vozili zaprežna kola kao niz Šipačnu stijenu i vi biste isto“!
      ŠKOLOVANJE

      Na pilotskoj akademiji, u gradu Čkalov - Orenburg na Uralu proveo je tri godine, do 1948.
      Ruski jezik, kaže nije znao, ali to mu nije smetalo da „kao od šale“ savlada ono zbog što je i došao iz Gornjeg Polja.
      Savršeno je, ipak razumio ono što su mu instruktori tokom obuke često govorili: „Maksimovič, harašo“!
      Priznaje i da nije bio tako dobar đak kao njegov brat Dragiša i sestra Milena, ali kada je došao u Rusiju, druge kaže nije bilo, no sjedi i uči.
      Tako i bi.
      „Moj uspjeh je bio izvanredan tokom školovanja u Rusiji. Ono što sam i najviše želio i uspio sam – savladao sam tu avijaciju, išlo mi je to nekako od ruke. Obučavao se na školskim avionima tipa UT-2 i na borbenim avionima tipa IL-2 zvani Štormovik, koji su Njemci zvali “ Vazdušni tenk”, tako da sam komotno mogao da ratujem sa tim čuvenim avionima koji su bili fantastično naoružani“.
      BOGATA PILOTSKA KARIJERA
      Nakon završene pilotske akademije januara 1948. Maksimović dolazi u Jugoslaviju u borbene jedinice, tačnije u 422. vazduhoplovno borbeni jurišni puk lociran na aerodromu Pleso u Zagrebu.

      „Cijelu '48 vozili smo avione koji su imali rusku tehniku. Godinu kasnije nastupa promjena, Infobiro kada smo počeli da dobijamo zapadne avione - Tanderbolte, fine, lovci- bombarderi, nakon čega je uslijedila kompleta preobuka“.
      Po završetku obuke Maksimović se vraća u vazduhoplovnu bazu Brežice, Slovenija gdje je na dužnosti komadira eskadrile ostao do kraja 1959.
      Nakon toga, zajedno sa još pet pilota, nastavnika letjenje stiže u vazduhoplovni puk vazduhoplovne baze Golubovci u Podgorici gdje je postavljen za komandira škole rezervnih oficira.

      Počinje da obučava pilote na školskim avionima tipa Aero3 i školsko borbenim avionima tipa 522. jugoslovenske proizvodnje.
      “Bez ijednog udesa mog ili mojih pilota, izveo sam osam klasa rezervnih oficira, od kojih su mnogi nastavili u JAT i drugim aviokompanijama”.
      Tu se zadržava godinu do prebaziranja eskadrile na aerodrom Zemunik u Zadru.
      1961. biva upućen na aerodrom Pula, gdje završava obuku visokog stepena rukovođenja operativnim jedinicama.
      Po završetku obuke vraća se u Zadar gdje nastavlja poslove komandira škole rezervnih oficira sve do 1965. Nakon toga se vraća u Podgoricu i gradi pilotsku karijeru do 1985, kada završava letačku karijeru.
      I u penziji, znao je sebe da “počasti” po nekim letom, jer godine nijesu umanjile ljubav prema helikopterima, zato u šali Maksimović u desetoj deceniji znao je i da kaže:
      “Sad garant, samo malo da pogledam instrumente mogao bih da poletim”.
      OSNOVAO AVIO-HELIKOPTERSKU JEDINICU
      Maksimović je osnovao dvije jedinice Avio-helikoptersku sa pilotima i Avionsku sa dva aviona: “Pajper“ i Beechcraft, što tada nije bilo nimalo na oduševljenje Armije .
      Razlog - nije bilo dovoljno pilota. Ipak, pustili su ga, kaže na jedvite jada da dođe i uspješno odradi još jedan zadatak.

      Preciznije 1972. na zahtjev Izvršnog vijeća Crne Gore Maksimović biva odabran za formiranje Avio - helikopterske jedinice Republičkog sekretarijata unutrašnjih poslova Vlade Crne Gore i ujedno penzionisan sa činom pilota potpukovnika JNA.
      „Te godine prelazim u Republički SUP. Tada sam nabavio iz Italije mali fini helikopter AB 206. Takođe, iz Milana, u Galarateu sam nabavio veliki helikopter, koji je mogao da nosi do 18 vojnika sa ratnom opremom, imao je dva jaka motora, ako jedan otkaže, drugi je tu, zaista sigurna letjelica. Kasnije smo nabavili Gazelu, AB21…“, priča Pavle koji je uporedo okupljao i obučavao pilote.

      UVIJEK SPREMAN- U PODNE U PONOĆI
      „Ono na šta sam posebno ponosan jeste što sam obučio petoro njih na helikopterima, to je velika stvar, a za to nikada ništa nijesam tražio, dobio sam simbolično primanje. Volim sam zaista da letim, ne za pare, već iz meraka i uvijek sam bio spreman, u podne, u ponoći“.

      U Avio-helikopterskoj jedinici odškolovao je pilote među kojima su: Milija Rovčanin, Dragan Popović, Branislav Stojanović, Vuka Zečević, Savo Drobnjak, Imre Šimon, Dragan Šćepanović, Đoko Masoničić, Radomir Peković.
      Neki od njih su kasnije otišli u Montenegroairlines, zbog čega Maksimović i smatra da MA potiče iz Avio-helikopterske jedinice Crne Gore, koju je osnovao početkom 70-tih.
      „Nikada se nije desilo da Avio- helikopterska jedinica nije bila spremna da odgovori na zadatke. Ta jedinica je, zapravo Bogom data za sve - i policiji, poljoprivredi, zdravstvu, i kao takva treba da ima što više pilota, da se modernizuje i ojača“, smatra Maksimović.

      NESREĆA NA MAGANIKU, POTRAGA ZA KARAVELOM
      U sjećanju Maksimovića urezan je i 11. septembar 1973, kada je avion „Karavela“ sa linije Skoplja udario u Babin zub. To popodne, kada je obaviješten da se dogodila nesreća, u kojoj je inače poginulo svih 35 putnika i šest članova posade, i dalje je pred očima ovog iskusnog pilota:
      „Brže bolje, pokupim mehaničara i dođemo do aerodroma. Tada je u potragu bio uključen i pomoćnik Sekretara SUP-a. I krenem maršutom kojom je trebalo "Karavela" da dođe - od Skoplja preko Mojkovca do Podgorice. Taj avion je, međutim, napravio zaokret kod Mojkovca, toliko se bio spustio, što je dosta greška pilota, a i kontrole letjenja koja je to trebalo da zna, tako da je on na kraju sa sjeverne strane od Mojkovca udario u vrh Maganika“, prisjeća se Pavle koji u jednom dahu nastavlja priču:
      „Maganik je bio u oblacima, a sjeverni vjetar je bio toliko jak da je bacao helikopter kao perušku. I baca nas tako gore, dolje, i ja odlučim da napravim čitav jedan krug. Ne vidim vrh Maganika, ali ne odustajem, i kažem: “Ajde da napravim još jedan krug". Oblaci se pomjeraju, čas ima, čas nema Sunca, i samo u jednom trenutku vidim olupinu na dnu Maganika, nakon čega smo obavijestili toranj o tom strašnom događaju”.
      I poslije nesreće, Maksimović je išao na Maganik, vozio je pojedine rukovodioce da kupe djelove od aviona.
      „To je bio dosta težak zadatak, jer zaista bilo je loše vrijeme, toliko je bio jak sjeverni vjetar da sam se borio praktično sa mašinom da je održim u vazduhu“, kaže Maksimović pred kojim je bilo mnogo izazova, ali gotovo nikada ne i prepreka.
      ZEMLJOTRES 1979.
      Još jedan prizor je pred očima Maksimovića - zemljotres 1979, tada su učestvovali u spašavanju povrijeđenih, a na raspolaganju su, kaže imali - mali Ben i Gazelu.
      „Kada je zatreslo bio sam u stanu u Podgorici. Odmah sam pozvao da se pripremi helikopter. Nakon toga, pozvao me je sekretar SUP i saopštio da će i predsjednik Izvršnog vijeća hitno ići u obilazak primorja. Mehaničar i ja „fićom“ krećemo ka Aerodromu. I tada smo Gazelom obišli područje od Ulcinja do Herceg Novog. Nijesmo ulazili u kuću tih dana”, sjeća se Pavle.
      Vrijedan pomena je i podatak da je za vrijeme zemljotresa, Crna Gora dobila i prvi AB212 sa autopilotom.
      MNOGE ŽIVOTE SPASIO, RIZIKUJUĆI SVOJ
      Toliko je bilo situacija, da je nemoguće nabrojati sve u kojima je humanost Maksimovića ostavljala bez riječi. O tome najbolje svjedoči, koliko bi se ljudi na ulici javilo ovom Nikšićaninu u znak zahvalnosti.

      A ovo su samo neke od tih, u kojima je želja da se pomogne drugom bila mnogo jača od straha za sopstveni život.
      „U mjestu Sirovac kod Šavnika, jedan čovjek je pao sa kuće, čistio snijeg i oba kuka polomio. Bio je snijeg toliko veliki da nijesam mogao da sletim ispred kuće, ali uspjeli smo nekao umotanog u ponjave da ga ubacimo u helikopter i dopremili do bolnice u Nikšiću“.
      Takođe, život je spasio jednom dvanestogodišnjaku iz Šavnika, kome je bilo puklo slijepo crijevo.
      Sjeća se i porodilje Solumiju Dakić, koja se, istina i Maksimovića sjećala do pred smrt.
      „Tu porodilju iz snijegom osiječene Male Crne Gore po jakom vjetru helikopterom prevezli smo do nikšićke bolnice. Ne znam ni  sam kako, ali sam uspio da sletim pred samu kuću. Ali, nijesam smio da pustim komande, otišao sam bez mehaničara. Njenom mužu uspio sam da objasnim kako da uđu u helikopter, zatvore vrata i zavežu se. Žena Boga moli da se ne porodi u helikopteru, i eto, nekim čudom, dovezem ih do bolnice i žena se srećno porodila“, priča Pavle koji je za ovaj gest dobio grudu sira i kablić skorupa.
      „Često sam nosio ljekove do Šavnika, Žabljaka. Stalno sam, zapravo krstario po Crnoj Gori. Ono što se mogu pohvaliti jeste da ko kog je tražio od Republičkog SUP-a helikoptere za pomoć nikada nikome nijesmo odbili, iako je bilo rizika na pretek".

      Prisjeća se Pavle još nekih opasnih situacija iz kojih je uspio da se bezbjedno izvuče.
      „Dešavao se da nestane struja, pokidaju se dalekovodi. Muka živa je to bila, vrlo opasno je to letjenje bilo. Prst pred okom se ne vidi, mećava i po takvom nevremenu tražili smo kvar čitavom trasom od Podgorice do Berana, Bijelog Polja...Kada pronađemo gdje su pokidane žiće, spustimo radnike da otklone kvar. Elektroprivreda je mnogo tražila od nas i mi smo mnogo toga uradili za nju“.
      No, nijesu to bile jedine drame na nebu, a koje su na sreću imale srećan kraj za Maksimovića.
      „Nekoliko puta je grom udarao u moje avione i crknu instrumenti na komandnoj tabli, ali srećom ne i motor“.
      Izbjegao je toliko kritičnih situacija na nebu, jednu pak ispred svoje kuće nije, cijepajući drva ostao je bez prsta.
      No, ni to mu nije bio problem da nastavi letjenje, još 15 godina pilotirao je bez palca.
      Uspio je 1988. i da preživi teški saobraćajni udes u Brezoviku.
      Mnogo toga, zapravo uspio je u životu Pavle Maksimović, dostojanstveno i nadasve skromno kako voli i sam da kaže.

      I onda kada je život imao ugasitije boje, uz porodične tragedije, ipak zahvaljujući onome za šta ne postoji mjerna jedinica, a to je ljubav i pažnja najbližih, Maksimović ponosno gazi svoje godine i daje, bez lažne skromnosti primjer kako je to biti maestro u svom poslu.
      Jelena Ćetković

    • Од Trifke,
      Nisam znao gde da ovo stavim pa postavih ovde. Neka adm. pomeri gde treba
      http://rtcg.me/vijesti/drustvo/248797/ujedinjenje-u-jednu-crkvu-nemoguce.html?fbclid=IwAR3e2-9Ebu0OviH94Osso7YSGDYtH2QeKj6hnYqYXFiS4VHlFwEZ852S6Do
      MIHAILO PORUČIO
      Ujedinjenje u jednu crkvu nemoguće
      Inicijativu predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića da se u jednu - pravoslavnu ujedine Srpska i Crnogorska crkva, poglavar CPC vladika Mihailo smatra nemogućim i neprihvatljivim rješenjem i poručuje da "pred oltarima takve crkve Crnogorci neće klečat".
       "Pred oltarima takve crkve Crnogorci neće klečat": Mihailo (Foto: Anadolija) " "Svaka pravoslavna crkva depozit je tradicije i kulture naroda koji joj je povjeren na razvijanje hrišćanskih vrlina. Svaka je lojalna svojoj državi i narodu, Srpska - srpskome, Ruska - ruskome i tako redom. Zato pravoslavna crkva koja nije nacionalno obilježena i čije biće nije i nacionalno ne postoji u pravoslavnoj vaseljeni. Da ima osnova za nju, već bi takva bila oživljena i prožeta Duhom Svetijem", istakao je mitropolit Mihailo.
      Predsjednik Đukanović nedavno je ponudio svojevrsnu platformu za rješavanje crkvenog pitanja u našoj zemlji - smatra da bi formiranje pravoslavne crkve Crne Gore bez nacionalnog predznaka stavilo tačku na podijeljenost pravoslavnih vjernika.
      On je ranije u intervjuu u "Živoj istini" istakao da bi ta crkva trebalo da bude otvorena "za sve vjerujuće ljude pravoslavne vjeroispovijesti i koja će svima koji su do sada službovali u ovoj ili onoj crkvi otvoriti mogućnost da svoje usluge, iskustvo i znanje stave u funkciju da se ta crkva razvije i postane važan oslonac dalje društvene kohezije u Crnoj Gori", pozvavši Mitropoliju crnogorsko-primorsku i ostale eparhije SPC u našoj zemlji da budu dio "rješenja, a ne da ostanu tradicionalno dio problema".
      Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije poručio je dva dana kasnije kako u Crnoj Gori postoji tendencija ljudi "koji ne znaju ni šta je crkva, niti vjeruju u Boga, niti su kršteni da stvaraju svoje ‘crkve’".
      Crnogorska pravoslavna crkva do sada se nije oglašavala povodom Đukanovićeve inicijative, a vladika Mihailo u izjavi za Pobjedu kategoričan je da ne gledaju blagonaklono na takvo rješenje decenijskog spora dvije vjerske zajednice.
      "Srpska crkva već se gromoglasno protivi i samome pomenu takvoga rješenja, a Crnogorska ga smatra nemogućim i neprihvatljivim. Moguće da je nekome cilj da napravi treću, takozvanu pravoslavnu crkvu. U svakome slučaju, pred oltarima takve crkve Crnogorci neće klečat, niti se tako rješava podijeljenost unutar nacionalnoga bića pravoslavnih Crnogoraca. Evo sto godina ta podijeljenost nije prevaziđena. Nijedne vlasti do sada se nijesu trudile da osnaže crnogorski identitet i da državu oslone na Crnogorce. Slom Crne Gore 1989. godine je dokaz tome, a ni danas nijesu bolje prilike", upozorava Mihailo.
    • Од Драгана Милошевић,
      Skupština Srbije usvojila je danas izmene Krivičnog zakonika koji predviđa doživotni zatvor za ubice dece bez prava na pomilovanje.
        Usvajanju zakona prisustvovao je i Igor Jurić, prvi čovek Fondacije "Tijana Jurić", koja je i njegov inicijator.
      Tačno dve godine i dva meseca prošlo je od kada je "Blic" objavio prvi tekst o inicijativi za uvođenje kazne doživotne robije koju su Igor Jurić i Fondacija "Tijana Jurić" pokrenuli u saradnji sa našom redakcijom, čiji je predstavnik Ivan Jovanović takođe danas u parlamentu.
      O uvođenju kazne doživotnog zatvora za ubice dece, ali i setu drugih izmena Krivičnog zakonika, danas će se glasati u Skupštini Srbije.
      Tekst koji smo objavili tog marta 2017. pokrenuo je niz drugih naslova sa istom tematikom, niz okruglih stolova, seminara, ali i pisama upućenih državnom vrhu da reaguje i usvoje naš predlog. Naši pozivi i molbe nisu bili bez razloga, jer 158.000 građana stajalo je uz nas. Svi oni dali su svoj potpis i podržali akciju jer svima nam je bio isti cillj - da monstrume koji su sposobni da ubiju ni krivo ni dužno dete, siluju ga do smrti ili ubiju trudnicu, zauvek sklonimo sa ulica.

       
      Da bi se došlo do ovoga gde smo sada, Igor Jurić, čovek koji je pokrenuo čitavu ovu ideju, zajedno sa timom Fondacije "Tijana Jurić", prošao je trnovit put.
      Čovek koji je ostao bez ćerke, devojčice Tijane (14) koju je ubio mesar monstrum iz Surčina Dragan Đurić, krenuo je na početku u donkihotovsku borbu sa vetrenjačama. Borbu u kojoj ga je sve vreme jakim držala misao "da želi da veruje da je njegova ćerka morala da umre da se to ne bi dešavalo drugoj deci": Čovek koji je najveći bol koji može zadesiti nekoga, bol za svojim detetom, preusmerio u pomaganje drugoj deci. Svim silama trudio se da na argumentovan način objasni zašto se doživotni zatvor i to bez uslovnog otpusta za najstrašnije zločine, pod tim se misle ubistva dece, mora uvesti u naš Krivični zakonik.

      I uspeo je. U januaru ove godine, nakon što je 31. decembra 2018. ministarka pravde Nela Kuburović oformila radnu grupu za izmene i dopune Krivičnog zakonika, predsednik Aleksandar Vučić je najavio uvođenje kazne doživotnog zatvora.
      Posle niza sastanaka radne grupe, pre tačno mesec dana, 20. aprila, Ministarstvo pravde usvojilo je sve predloge Fondacije "Tijana Jurić". U nacrt zakona uvrstilo je kaznu doživotnog zatvora i to bez uslovnog otpusta samo za slučajeve kada su u pitanju ubistva dece i trudnica. Za ostala dela gde je propisana kazna doživotnog zatvora uslovni otpust postoji.
      Odmah nakon prvomajskih praznika ovaj zakon iznet je pred poslanike u Skupštini.
        Međutim, baš u tom periodu krenulo se sa peticijama i pokušajima da se usvajanje ovog zakona ospori. Gotovo preko noći dogodila se politizacija čije je donošenje pokrenuo jedan običan čovek, otac žrtve koju je ubio monstrum, pa su čak i oni koji za dve godine nisu želeli da podrže zakon, krenuli da dostavljaju na mejlove razne peticije o uvođenju doživotnog zatvora.
        Pored pokušaja da se prisvoje zasluge, ovih dana posebno se ističu oni koji bi da ospore ovu odluku. Pa je tako nekoliko pravnika - advokata, sudija, ali i tužilaca - čak i predstavnik Državnog veća tužilaca, potpisalo peticiju kojom naglašavaju da se takva kazna kosi sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Posle dve godine, koliko traje borba Igora Jurića, svi oni setili su se tek sada kada je predlog pred glasanjem u Skupštini da kritikuju. Pre toga, gotovo da se niko tim povodom nije oglašavao.
      Politizacija cele priče
      I Igor Jurić je svestan da političari manipulišu čitavom pričom. Bojkot Skupštine od dela opozicije samo je dodatno iskomplikovao priču i omogućio političarima da se i na ovako važnim pitanjimqa skupljaju poeni. Ipak, na stranu sve, najbitnije je da izmene sutra budu usvojene, a zakon počne da se primenjuje.
      Šta sve podrazumevaju izmene KZ:
      Izmenama Zakona je predviđeno ukidanje kazne zatvora od 30 do 40 godina, i uvođenje doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela.
        Doživotna kazna je predviđena za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem, što je u skladu s predlogom Fondacije "Tijana Jurić" koji je podržalo oko 160.000 građana.
      Doživotna kazna zatvora proširena je i na sva druga krivična dela za koja je prema važećem zakonu predvidjena kazna od 30 do 40 godina. Ta dela su ubistva predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, terorizam...
       
      Predviđeno je da osuđenik na doživotni zatvor može uslovno da se otpusti nakon izdržanih 27 godina zatvora. U skladu sa inicijativom Fondacije "Tijana Jurić" predviđeno je, medjutim, da sud ne može otpustiti osuđenog za krivična dela određena tom inicijativom - za one koji su osuđeni zbog ubistva dece, trudnica i nemoćnih lica.
      Predviđene su i strože kazne za povratnike učinilaca krivičnih dela. Pooštravaju se kazne za zlostavljanje i mučenje, nasilje u porodici, poresku utaja, ubijanje i zlostavljanje životinja, sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, napad na službeno lice u trenutku vršenja službene radnje, učestvovanje u grupi koja sprečava službeno lice u vršenju službene radnje i nasilničko ponašanje na sportskim utakmicama.
      Izmene i dopune usklađene su s međunarodnim telom koje postavlja globalne standarde u oblasti borbe protiv pranja novca i borbe protiv terorizma. Uvodi se i novo krivično delo - napad na advokate, što je u skladu sa predlogom Advokatske komore Srbije.
      Tri udarca
      Zakon "tri udarca" u izmenjenom Krivičnom zakoniku odnosiće se na strože kažnjavanje onih koji se uporno vraćaju kako kriminalnim radnjama, tako i nasilju. Ovaj zakon odnosiće se na sve one koji dva ili više puta učine krivično delo s umišljajem. U praksi, to će značiti da onaj koji dva puta ili više završi pred sudom zbog nasilja u porodici sada će biti kažnjen robijom ne kraćom od polovine zaprećene kazne. Dakle, ako je kazna do pet godina robije, najmanje na dve i po. Takođe, kazna neće moći da mu se ublaži. I da, mora na robiju.
      Droga
      Minimalna kazna za uzgajivače opijuma i konoplje (osnovnih derivata za proizvodnju heroina i marihuane) povećava se na godinu dana sa ranijih šest meseci. Čak i onaj koji samo drži veću količinu narkotika (dakle, ne jedan džoint) može se kazniti zatvorom od tri do 10 godina. Do sada su kazne za posedovanje narkotika bile znatno niže, a dokazivanje namere za distribuciju droge uvek je stvaralo probleme tužilaštvima.
      Priprema dela
      To je takođe nova tačka zakona. Nacrt podrazumeva da će se za pripremu ubistva, ali i drugih krivičnih dela kažnjavati i oni za koje policija i tužilaštvo imaju saznanja i dokaze da su pripremali ubistva, odnosno sva krivična dela za koje je zaprećena kazna viša od pet godina. Ovaj član zakona osmišljen je upravo da bi bio zadat udarac mafijaškim klanovima.
      Napad na advokate
      U pitanju je novi član Krivičnog zakona 336B. U njemu se kaže da onaj koji napadne advokata ili člana njegove porodice može da bude kažnjen zatvorom do tri godine.
      Ako mu nanese lake telesne povrede, predviđena je kazna od jedne do pet godina, uništenje imovine kazniće se robijom do dve godine. Ova dela oštrije su kažnjena samo kad se dogode u vezi sa poslom koji advokat obavlja.
      Glasalo nekoliko opozicionih poslanika
      Za izmene Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku kojima su uvodi doživotni zatvor za najteža krivična dela, pored poslanika vladajuće koalicije, glasalo je i nekoliko poslanika opozicije. Glasao je poslanik Nove Srbije - Pokret za spas Srbije Đorđe Vukadinović, zatim samostalni poslanik Miladin Ševarlić, poslanice LSV Olena Papuga i Nada Lazić, kao i prisutni poslanici SRS.
      Posalnici drugih opozicionih stranaka, koji već neko vreme bojkotuju rad parlamenta, ni danas nisu bili u skupštinskoj sali.
      link
    • Од grigorije22,
      Informer       E. I. | 25.08.2018. | 23:22 U SUTOMORU GORE NEGO U SPLITU! Crnogorac ubio od batina mladića jer je iz Srbije
      HRONIKA   ●      0 Stefan Novoselac (19) pao u komu pošto ga je brutalno pretukao Petar Vojvodić (19). Tuči prethodila prepirka oko kruške za udaranje u luna-parku. Vojvodić je napao Stefana kada je čuo da je ovaj iz Srbije: "Ođe si, seljaku, došao da se kurčiš", urlao je Crnogorac
        Crnogorac Petar Vojvodić (19) iz Bara pretukao je u Sutomoru Stefana Novoselca (19) iz Rume samo zato što je po govoru prepoznao da je iz Srbije. Zbog teških povreda Stefan je upao u komu i primljen je u Klinički centar u Podgorici, gde mu se lekari bore za život. Policija je pronašla i uhapsila Vojvodića.
      Sukob između Stefana Novoselca i Petra Vojvodića izbio je u noći između srede i četvrtka, i to oko kruške za udaranje u luna-parku.
      Zverski napad
      - Stefan i njegov drug S. G. (19) bili su u kafiću u Sutomoru, pa su odlučili da se oprobaju udarajući u krušku u luna-parku. Posle izvesnog vremena došao je Petar Vojvodić, koji je bio u društvu nekoliko mladića. U početku su uredno svi čekali svoj red da udaraju u krušku, ali ubrzo je Petar počeo da provocira Stefana i njegovog druga - kaže naš izvor i dodaje:
      - Mladići iz Srbije nisu reagovali na prozivke, ali je ipak zbog uvreda Stefan izgubio strpljenje i suprotstavio se bahatom Vojvodiću. Petar se u trenutku začudio kada je čuo da Stefan i njegov drug nisu iz Crne Gore, pa se okrenuo prema svom društvu i rekao: "Pa oni su iz Srbije."
      U tom trenutku, kako navodi Informerov izvor, Petar Vojvodić se zaleteo na Stefana Novoselca govoreći: "Ođe si, seljaku, došao da se kurčiš." Tada je počeo da ga besumučno udara pesnicama i šutira nogama.
      - Novoselac je pao i udario potiljkom u beton, a onda je Vojvodić u lice udario i S. G. Srećom, sukob su sprečili drugi mladići iz Crne Gore, koji su jedva uspeli da obuzdaju pomahnitalog mladića - saznaje naš list.
      SARA VIDAK (20) VEĆ DEVET DANA NEVINA ROBIJA! Srpkinja žrtva torture u zatvoru u Crnoj Gori!
       
      Informer MESTO INCIDENT Kruška u luna -parku u kom je Petar Vojvodić pretukao Novoselca
       
      Nakon dobijenih batina, mladići iz Srbije su krenuli u apartman u kom su boravili.
      - Novoselac je, dolazeći prema apartmanu, sve vreme povraćao, ali je njegov drugo mislio da povraća jer je pijan. On je odmah legao da spava, ali je onda pao u komu, pa je S. G. pozvao Hitnu pomoć. Novoselac je prebačen u barsku bolnicu, ali je zbog težine povreda odmah prebačen u Klinički centar Crne Gore u Podgorici. Njegovom takođe pretučenom prijatelju lekari su konstatovali težak prelom vilice - objašnjava naš sagovornik.
      Pao niz stepenice
      Crnogorski portali su naveli da je policija došla u bolnicu i da su drugari povređenog Novoselca rekli da je on pijan pao niz stepenice i tako se povredio, ali ubrzo je otkriveno šta se zaista desilo.
      - Inspektori su locirali Petra Vojvodića i odmah ga uhapsili. Identifikovana su i dvojica mladića koji su u trenutku napada bili sa njim, ali protiv njih neće biti podneta prijava jer oni nisu učestvovali u tuči, nego su čak pokušali i da je spreče - pišu tamošnji mediji.
      Sasvim je interesantno da je crnogorska policija pokrenula postupak i protiv Stefanovih drugara.
      - Njima se na teret stavlja krivično delo prikrivanje. Navodno, oni se terete zato što nisu rekli da je Stefan napadnut, nego su slagali policiju rekavši da je pao niz stepenice - kaže naš sagovornik upućen u ovaj incident.
       
      Informer Stefan Novoselac
         
      Baka: Stefan ni mrava ne bi zgazio
      Reporteri Informera u Rumi su juče zatekli Stefanovu baku Maricu. Ona nam je ispričala da njen unuk nikada ni mrava ne bi zgazio.
      - Verujte, šokirana sam što je Stefan tako brutalno pretučen. Prosto ne mogu da verujem da je Stefan pretučen samo zato što je iz Srbije. Ako je to tačno, to je strašno. Stefanova majka Slavica je otišla u Crnu Goru, dok je njegov otac Nikola iz Švedske takođe otputovao dole. Zasad nemam više nikakvih informacija.
      U Glavnoj ulici u Rumi ispred porodične kuće Novoselac i njihovog kafića "Novoselac NS kafe" u petak su se okupile mnogobrojne komšije.
      - Znam tu porodicu godinama, vredni ljudi, Stefanov otac Nikola je kamiondžija u inostranstvu. Stefan je divan mladić, povučen i kulturan, završio je nedavno Srednju poljoprivrednu školu ovde u Rumi. Uvek se lepo javljao, nikad nikakve probleme nije pravio, svima nam je žao zbog svega što se desilo. Šta reći, dečko ni mrava ne bi zgazio, a evo šta mu se desilo - kaže komšija.
       
      Neki od Srba koji su stradali u Crnoj Gori facebook/Sara Vidak  
      * Srpska državljanka Sara Vidak (20) već deset dana nevina čami u zatvoru u Spužu zbog navodnog napada na sudiju Prekršajnog suda u Kotoru Jelenu Stanišić. Devojka je po hitnom postupku optužena, i sve odluke koje su bile na njenu štetu donošene su bez odlaganja, dok su one koje su njoj išle u prilog na čekanju. Interesantno je da je sudija koja optužuje našu državljanku navela da joj je u napadu povređena ruka, ali su mediji objavili njene fotografije na kojima se vidi da su njene optužbe lažne.
      * Sredinom jula u Bečićima je poginuo Miloš Vukomanović (25) iz Kraljeva, dok je njegova verenica Snežana Rudinac (24) teško povređena kada je na njih dok su prelazili ulicu na pešačkom prelazu naleteo automobil. Kobne večeri na njih je svojim vozilom naletela Emina Adrović poznata slikarka iz Budve protiv koje je tek u četvrtak podignuta optužnica.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...