-
Сличан садржај
-
Од Manja88,
Tri rođene sestre iz Podgorice porodile se istog dana
WWW.DANAS.RS U porodilištu cetinjske opšte bolnice danas su se za manje od sat i po porodile tri rođene sestre iz Podgorice i rođeno je četvoro...
-
Од Милан Ракић,
„Ja sam kompletan čovjek“!
U toj rečenici stalo je bogato životno i profesionalno iskustvo Nikšićanina Pavla Maksimovića, koji je zagazio u desetu deceniju, i koji skromno nosi titulu najstarijeg živog pilota u Crnoj Gori. I još važnije, osnivača Avio - helikopterske jedinice Crne Gore.
Da nema, pak mjesta skromnosti govori i sljedeći podatak – iza Pavla Maksimovića je 40 godina aktivnog letjenja, odnosno 60 godina radnog staža, na preko 20 različtih tipova letjelica i ko zna koliko hiljada sati letjenja.
No, protiv ljudske prirode se ne može. Ali, može se odati zahvalnost za sve zasluge ovom čovjeku, makar i pričom, jer Pavle Maksimović je vrijedan svakog slova.
Mnogi bi rekli da nije najvažnije koliko život traje, već koliko je ispunjen? Pavle Maksimović, međutim, može se pohvaliti i jednim i drugim.
Kako je teklo školovanje u Rusiji, koliko je bilo teško osnovati Avio-helikoptersku jedinicu, od kojih situacija mu se “ledila” krv u žilama, budući da je zanimanje pilota jedno od najstresnijih, kako je uspio da „katapultira“ stres iz svoje životne kabine sve te godine…
DIVIO SE VAZDUHOPLOVSTVU, KASNIJE I NJEMU SVI
Pavle Maksimović rođen je prije 96 godina u Gornjem Polju, u mjestu Brod.
„Živjeli smo u to vrijeme dobro, sve dok se nije zaratilo - 1942, kada su nam Italijani zapalili kuću, prvu u Gornjem Polju. Moj otac Rako je, inače, bio veliki radnik i napravio je 1928. veliko imanje od 80 rala u Gornjem Polju, sa hidroelektranom i sistemom za navodnjavanje imanja u dužini od skoro dva kilometra. Imali smo struju, veliku trgovinu... Prije nego što je moj otac umro, dobio je odlikovanje od Jugoslavije, Zlatni krst Svetog Save, kao uzoran domaćin, poljoprivrednik. Razbolio se, međutim, rano i umro“, crtica je to samo iz Maksimovićevog života u kome je ljubav prema letjelicama još u ranoj mladosti zauzimala posebno mjesto.
„Sjećam se kada je bila kapitulacija stare Jugoslavije, kada je kralj Petar II Karađorđević pobjegao sa Kapinog Polja, tu je bilo aviona, i ja sam kao klinac trčao da vidim avione, divio sam se vazduhoplovstvu.”
I sam je postao neko kome su se divili, o čijim vještinama i majstorstvu ispod oblaka i danas sa velikim poštovanjem govore kolege sa prostora bivše Jugoslavije. Baš onako kako su mu se divili drugovi - pitomci kada je izveo prvi let u Rusiji. Bili su, sjeća se i tog momenta, svi u čudu kako sve to uspijeva, na šta im je Maksimović u šali odgovorio:
„Da ste kao i ja vozili zaprežna kola kao niz Šipačnu stijenu i vi biste isto“!
ŠKOLOVANJE
Na pilotskoj akademiji, u gradu Čkalov - Orenburg na Uralu proveo je tri godine, do 1948.
Ruski jezik, kaže nije znao, ali to mu nije smetalo da „kao od šale“ savlada ono zbog što je i došao iz Gornjeg Polja.
Savršeno je, ipak razumio ono što su mu instruktori tokom obuke često govorili: „Maksimovič, harašo“!
Priznaje i da nije bio tako dobar đak kao njegov brat Dragiša i sestra Milena, ali kada je došao u Rusiju, druge kaže nije bilo, no sjedi i uči.
Tako i bi.
„Moj uspjeh je bio izvanredan tokom školovanja u Rusiji. Ono što sam i najviše želio i uspio sam – savladao sam tu avijaciju, išlo mi je to nekako od ruke. Obučavao se na školskim avionima tipa UT-2 i na borbenim avionima tipa IL-2 zvani Štormovik, koji su Njemci zvali “ Vazdušni tenk”, tako da sam komotno mogao da ratujem sa tim čuvenim avionima koji su bili fantastično naoružani“.
BOGATA PILOTSKA KARIJERA
Nakon završene pilotske akademije januara 1948. Maksimović dolazi u Jugoslaviju u borbene jedinice, tačnije u 422. vazduhoplovno borbeni jurišni puk lociran na aerodromu Pleso u Zagrebu.
„Cijelu '48 vozili smo avione koji su imali rusku tehniku. Godinu kasnije nastupa promjena, Infobiro kada smo počeli da dobijamo zapadne avione - Tanderbolte, fine, lovci- bombarderi, nakon čega je uslijedila kompleta preobuka“.
Po završetku obuke Maksimović se vraća u vazduhoplovnu bazu Brežice, Slovenija gdje je na dužnosti komadira eskadrile ostao do kraja 1959.
Nakon toga, zajedno sa još pet pilota, nastavnika letjenje stiže u vazduhoplovni puk vazduhoplovne baze Golubovci u Podgorici gdje je postavljen za komandira škole rezervnih oficira.
Počinje da obučava pilote na školskim avionima tipa Aero3 i školsko borbenim avionima tipa 522. jugoslovenske proizvodnje.
“Bez ijednog udesa mog ili mojih pilota, izveo sam osam klasa rezervnih oficira, od kojih su mnogi nastavili u JAT i drugim aviokompanijama”.
Tu se zadržava godinu do prebaziranja eskadrile na aerodrom Zemunik u Zadru.
1961. biva upućen na aerodrom Pula, gdje završava obuku visokog stepena rukovođenja operativnim jedinicama.
Po završetku obuke vraća se u Zadar gdje nastavlja poslove komandira škole rezervnih oficira sve do 1965. Nakon toga se vraća u Podgoricu i gradi pilotsku karijeru do 1985, kada završava letačku karijeru.
I u penziji, znao je sebe da “počasti” po nekim letom, jer godine nijesu umanjile ljubav prema helikopterima, zato u šali Maksimović u desetoj deceniji znao je i da kaže:
“Sad garant, samo malo da pogledam instrumente mogao bih da poletim”.
OSNOVAO AVIO-HELIKOPTERSKU JEDINICU
Maksimović je osnovao dvije jedinice Avio-helikoptersku sa pilotima i Avionsku sa dva aviona: “Pajper“ i Beechcraft, što tada nije bilo nimalo na oduševljenje Armije .
Razlog - nije bilo dovoljno pilota. Ipak, pustili su ga, kaže na jedvite jada da dođe i uspješno odradi još jedan zadatak.
Preciznije 1972. na zahtjev Izvršnog vijeća Crne Gore Maksimović biva odabran za formiranje Avio - helikopterske jedinice Republičkog sekretarijata unutrašnjih poslova Vlade Crne Gore i ujedno penzionisan sa činom pilota potpukovnika JNA.
„Te godine prelazim u Republički SUP. Tada sam nabavio iz Italije mali fini helikopter AB 206. Takođe, iz Milana, u Galarateu sam nabavio veliki helikopter, koji je mogao da nosi do 18 vojnika sa ratnom opremom, imao je dva jaka motora, ako jedan otkaže, drugi je tu, zaista sigurna letjelica. Kasnije smo nabavili Gazelu, AB21…“, priča Pavle koji je uporedo okupljao i obučavao pilote.
UVIJEK SPREMAN- U PODNE U PONOĆI
„Ono na šta sam posebno ponosan jeste što sam obučio petoro njih na helikopterima, to je velika stvar, a za to nikada ništa nijesam tražio, dobio sam simbolično primanje. Volim sam zaista da letim, ne za pare, već iz meraka i uvijek sam bio spreman, u podne, u ponoći“.
U Avio-helikopterskoj jedinici odškolovao je pilote među kojima su: Milija Rovčanin, Dragan Popović, Branislav Stojanović, Vuka Zečević, Savo Drobnjak, Imre Šimon, Dragan Šćepanović, Đoko Masoničić, Radomir Peković.
Neki od njih su kasnije otišli u Montenegroairlines, zbog čega Maksimović i smatra da MA potiče iz Avio-helikopterske jedinice Crne Gore, koju je osnovao početkom 70-tih.
„Nikada se nije desilo da Avio- helikopterska jedinica nije bila spremna da odgovori na zadatke. Ta jedinica je, zapravo Bogom data za sve - i policiji, poljoprivredi, zdravstvu, i kao takva treba da ima što više pilota, da se modernizuje i ojača“, smatra Maksimović.
NESREĆA NA MAGANIKU, POTRAGA ZA KARAVELOM
U sjećanju Maksimovića urezan je i 11. septembar 1973, kada je avion „Karavela“ sa linije Skoplja udario u Babin zub. To popodne, kada je obaviješten da se dogodila nesreća, u kojoj je inače poginulo svih 35 putnika i šest članova posade, i dalje je pred očima ovog iskusnog pilota:
„Brže bolje, pokupim mehaničara i dođemo do aerodroma. Tada je u potragu bio uključen i pomoćnik Sekretara SUP-a. I krenem maršutom kojom je trebalo "Karavela" da dođe - od Skoplja preko Mojkovca do Podgorice. Taj avion je, međutim, napravio zaokret kod Mojkovca, toliko se bio spustio, što je dosta greška pilota, a i kontrole letjenja koja je to trebalo da zna, tako da je on na kraju sa sjeverne strane od Mojkovca udario u vrh Maganika“, prisjeća se Pavle koji u jednom dahu nastavlja priču:
„Maganik je bio u oblacima, a sjeverni vjetar je bio toliko jak da je bacao helikopter kao perušku. I baca nas tako gore, dolje, i ja odlučim da napravim čitav jedan krug. Ne vidim vrh Maganika, ali ne odustajem, i kažem: “Ajde da napravim još jedan krug". Oblaci se pomjeraju, čas ima, čas nema Sunca, i samo u jednom trenutku vidim olupinu na dnu Maganika, nakon čega smo obavijestili toranj o tom strašnom događaju”.
I poslije nesreće, Maksimović je išao na Maganik, vozio je pojedine rukovodioce da kupe djelove od aviona.
„To je bio dosta težak zadatak, jer zaista bilo je loše vrijeme, toliko je bio jak sjeverni vjetar da sam se borio praktično sa mašinom da je održim u vazduhu“, kaže Maksimović pred kojim je bilo mnogo izazova, ali gotovo nikada ne i prepreka.
ZEMLJOTRES 1979.
Još jedan prizor je pred očima Maksimovića - zemljotres 1979, tada su učestvovali u spašavanju povrijeđenih, a na raspolaganju su, kaže imali - mali Ben i Gazelu.
„Kada je zatreslo bio sam u stanu u Podgorici. Odmah sam pozvao da se pripremi helikopter. Nakon toga, pozvao me je sekretar SUP i saopštio da će i predsjednik Izvršnog vijeća hitno ići u obilazak primorja. Mehaničar i ja „fićom“ krećemo ka Aerodromu. I tada smo Gazelom obišli područje od Ulcinja do Herceg Novog. Nijesmo ulazili u kuću tih dana”, sjeća se Pavle.
Vrijedan pomena je i podatak da je za vrijeme zemljotresa, Crna Gora dobila i prvi AB212 sa autopilotom.
MNOGE ŽIVOTE SPASIO, RIZIKUJUĆI SVOJ
Toliko je bilo situacija, da je nemoguće nabrojati sve u kojima je humanost Maksimovića ostavljala bez riječi. O tome najbolje svjedoči, koliko bi se ljudi na ulici javilo ovom Nikšićaninu u znak zahvalnosti.
A ovo su samo neke od tih, u kojima je želja da se pomogne drugom bila mnogo jača od straha za sopstveni život.
„U mjestu Sirovac kod Šavnika, jedan čovjek je pao sa kuće, čistio snijeg i oba kuka polomio. Bio je snijeg toliko veliki da nijesam mogao da sletim ispred kuće, ali uspjeli smo nekao umotanog u ponjave da ga ubacimo u helikopter i dopremili do bolnice u Nikšiću“.
Takođe, život je spasio jednom dvanestogodišnjaku iz Šavnika, kome je bilo puklo slijepo crijevo.
Sjeća se i porodilje Solumiju Dakić, koja se, istina i Maksimovića sjećala do pred smrt.
„Tu porodilju iz snijegom osiječene Male Crne Gore po jakom vjetru helikopterom prevezli smo do nikšićke bolnice. Ne znam ni sam kako, ali sam uspio da sletim pred samu kuću. Ali, nijesam smio da pustim komande, otišao sam bez mehaničara. Njenom mužu uspio sam da objasnim kako da uđu u helikopter, zatvore vrata i zavežu se. Žena Boga moli da se ne porodi u helikopteru, i eto, nekim čudom, dovezem ih do bolnice i žena se srećno porodila“, priča Pavle koji je za ovaj gest dobio grudu sira i kablić skorupa.
„Često sam nosio ljekove do Šavnika, Žabljaka. Stalno sam, zapravo krstario po Crnoj Gori. Ono što se mogu pohvaliti jeste da ko kog je tražio od Republičkog SUP-a helikoptere za pomoć nikada nikome nijesmo odbili, iako je bilo rizika na pretek".
Prisjeća se Pavle još nekih opasnih situacija iz kojih je uspio da se bezbjedno izvuče.
„Dešavao se da nestane struja, pokidaju se dalekovodi. Muka živa je to bila, vrlo opasno je to letjenje bilo. Prst pred okom se ne vidi, mećava i po takvom nevremenu tražili smo kvar čitavom trasom od Podgorice do Berana, Bijelog Polja...Kada pronađemo gdje su pokidane žiće, spustimo radnike da otklone kvar. Elektroprivreda je mnogo tražila od nas i mi smo mnogo toga uradili za nju“.
No, nijesu to bile jedine drame na nebu, a koje su na sreću imale srećan kraj za Maksimovića.
„Nekoliko puta je grom udarao u moje avione i crknu instrumenti na komandnoj tabli, ali srećom ne i motor“.
Izbjegao je toliko kritičnih situacija na nebu, jednu pak ispred svoje kuće nije, cijepajući drva ostao je bez prsta.
No, ni to mu nije bio problem da nastavi letjenje, još 15 godina pilotirao je bez palca.
Uspio je 1988. i da preživi teški saobraćajni udes u Brezoviku.
Mnogo toga, zapravo uspio je u životu Pavle Maksimović, dostojanstveno i nadasve skromno kako voli i sam da kaže.
I onda kada je život imao ugasitije boje, uz porodične tragedije, ipak zahvaljujući onome za šta ne postoji mjerna jedinica, a to je ljubav i pažnja najbližih, Maksimović ponosno gazi svoje godine i daje, bez lažne skromnosti primjer kako je to biti maestro u svom poslu.
Jelena Ćetković
-
Од Trifke,
Nisam znao gde da ovo stavim pa postavih ovde. Neka adm. pomeri gde treba
http://rtcg.me/vijesti/drustvo/248797/ujedinjenje-u-jednu-crkvu-nemoguce.html?fbclid=IwAR3e2-9Ebu0OviH94Osso7YSGDYtH2QeKj6hnYqYXFiS4VHlFwEZ852S6Do
MIHAILO PORUČIO
Ujedinjenje u jednu crkvu nemoguće
Inicijativu predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića da se u jednu - pravoslavnu ujedine Srpska i Crnogorska crkva, poglavar CPC vladika Mihailo smatra nemogućim i neprihvatljivim rješenjem i poručuje da "pred oltarima takve crkve Crnogorci neće klečat".
"Pred oltarima takve crkve Crnogorci neće klečat": Mihailo (Foto: Anadolija) " "Svaka pravoslavna crkva depozit je tradicije i kulture naroda koji joj je povjeren na razvijanje hrišćanskih vrlina. Svaka je lojalna svojoj državi i narodu, Srpska - srpskome, Ruska - ruskome i tako redom. Zato pravoslavna crkva koja nije nacionalno obilježena i čije biće nije i nacionalno ne postoji u pravoslavnoj vaseljeni. Da ima osnova za nju, već bi takva bila oživljena i prožeta Duhom Svetijem", istakao je mitropolit Mihailo.
Predsjednik Đukanović nedavno je ponudio svojevrsnu platformu za rješavanje crkvenog pitanja u našoj zemlji - smatra da bi formiranje pravoslavne crkve Crne Gore bez nacionalnog predznaka stavilo tačku na podijeljenost pravoslavnih vjernika.
On je ranije u intervjuu u "Živoj istini" istakao da bi ta crkva trebalo da bude otvorena "za sve vjerujuće ljude pravoslavne vjeroispovijesti i koja će svima koji su do sada službovali u ovoj ili onoj crkvi otvoriti mogućnost da svoje usluge, iskustvo i znanje stave u funkciju da se ta crkva razvije i postane važan oslonac dalje društvene kohezije u Crnoj Gori", pozvavši Mitropoliju crnogorsko-primorsku i ostale eparhije SPC u našoj zemlji da budu dio "rješenja, a ne da ostanu tradicionalno dio problema".
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije poručio je dva dana kasnije kako u Crnoj Gori postoji tendencija ljudi "koji ne znaju ni šta je crkva, niti vjeruju u Boga, niti su kršteni da stvaraju svoje ‘crkve’".
Crnogorska pravoslavna crkva do sada se nije oglašavala povodom Đukanovićeve inicijative, a vladika Mihailo u izjavi za Pobjedu kategoričan je da ne gledaju blagonaklono na takvo rješenje decenijskog spora dvije vjerske zajednice.
"Srpska crkva već se gromoglasno protivi i samome pomenu takvoga rješenja, a Crnogorska ga smatra nemogućim i neprihvatljivim. Moguće da je nekome cilj da napravi treću, takozvanu pravoslavnu crkvu. U svakome slučaju, pred oltarima takve crkve Crnogorci neće klečat, niti se tako rješava podijeljenost unutar nacionalnoga bića pravoslavnih Crnogoraca. Evo sto godina ta podijeljenost nije prevaziđena. Nijedne vlasti do sada se nijesu trudile da osnaže crnogorski identitet i da državu oslone na Crnogorce. Slom Crne Gore 1989. godine je dokaz tome, a ni danas nijesu bolje prilike", upozorava Mihailo.
-
Од Драгана Милошевић,
Skupština Srbije usvojila je danas izmene Krivičnog zakonika koji predviđa doživotni zatvor za ubice dece bez prava na pomilovanje.
Usvajanju zakona prisustvovao je i Igor Jurić, prvi čovek Fondacije "Tijana Jurić", koja je i njegov inicijator.
Tačno dve godine i dva meseca prošlo je od kada je "Blic" objavio prvi tekst o inicijativi za uvođenje kazne doživotne robije koju su Igor Jurić i Fondacija "Tijana Jurić" pokrenuli u saradnji sa našom redakcijom, čiji je predstavnik Ivan Jovanović takođe danas u parlamentu.
O uvođenju kazne doživotnog zatvora za ubice dece, ali i setu drugih izmena Krivičnog zakonika, danas će se glasati u Skupštini Srbije.
Tekst koji smo objavili tog marta 2017. pokrenuo je niz drugih naslova sa istom tematikom, niz okruglih stolova, seminara, ali i pisama upućenih državnom vrhu da reaguje i usvoje naš predlog. Naši pozivi i molbe nisu bili bez razloga, jer 158.000 građana stajalo je uz nas. Svi oni dali su svoj potpis i podržali akciju jer svima nam je bio isti cillj - da monstrume koji su sposobni da ubiju ni krivo ni dužno dete, siluju ga do smrti ili ubiju trudnicu, zauvek sklonimo sa ulica.
Da bi se došlo do ovoga gde smo sada, Igor Jurić, čovek koji je pokrenuo čitavu ovu ideju, zajedno sa timom Fondacije "Tijana Jurić", prošao je trnovit put.
Čovek koji je ostao bez ćerke, devojčice Tijane (14) koju je ubio mesar monstrum iz Surčina Dragan Đurić, krenuo je na početku u donkihotovsku borbu sa vetrenjačama. Borbu u kojoj ga je sve vreme jakim držala misao "da želi da veruje da je njegova ćerka morala da umre da se to ne bi dešavalo drugoj deci": Čovek koji je najveći bol koji može zadesiti nekoga, bol za svojim detetom, preusmerio u pomaganje drugoj deci. Svim silama trudio se da na argumentovan način objasni zašto se doživotni zatvor i to bez uslovnog otpusta za najstrašnije zločine, pod tim se misle ubistva dece, mora uvesti u naš Krivični zakonik.
I uspeo je. U januaru ove godine, nakon što je 31. decembra 2018. ministarka pravde Nela Kuburović oformila radnu grupu za izmene i dopune Krivičnog zakonika, predsednik Aleksandar Vučić je najavio uvođenje kazne doživotnog zatvora.
Posle niza sastanaka radne grupe, pre tačno mesec dana, 20. aprila, Ministarstvo pravde usvojilo je sve predloge Fondacije "Tijana Jurić". U nacrt zakona uvrstilo je kaznu doživotnog zatvora i to bez uslovnog otpusta samo za slučajeve kada su u pitanju ubistva dece i trudnica. Za ostala dela gde je propisana kazna doživotnog zatvora uslovni otpust postoji.
Odmah nakon prvomajskih praznika ovaj zakon iznet je pred poslanike u Skupštini.
Međutim, baš u tom periodu krenulo se sa peticijama i pokušajima da se usvajanje ovog zakona ospori. Gotovo preko noći dogodila se politizacija čije je donošenje pokrenuo jedan običan čovek, otac žrtve koju je ubio monstrum, pa su čak i oni koji za dve godine nisu želeli da podrže zakon, krenuli da dostavljaju na mejlove razne peticije o uvođenju doživotnog zatvora.
Pored pokušaja da se prisvoje zasluge, ovih dana posebno se ističu oni koji bi da ospore ovu odluku. Pa je tako nekoliko pravnika - advokata, sudija, ali i tužilaca - čak i predstavnik Državnog veća tužilaca, potpisalo peticiju kojom naglašavaju da se takva kazna kosi sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Posle dve godine, koliko traje borba Igora Jurića, svi oni setili su se tek sada kada je predlog pred glasanjem u Skupštini da kritikuju. Pre toga, gotovo da se niko tim povodom nije oglašavao.
Politizacija cele priče
I Igor Jurić je svestan da političari manipulišu čitavom pričom. Bojkot Skupštine od dela opozicije samo je dodatno iskomplikovao priču i omogućio političarima da se i na ovako važnim pitanjimqa skupljaju poeni. Ipak, na stranu sve, najbitnije je da izmene sutra budu usvojene, a zakon počne da se primenjuje.
Šta sve podrazumevaju izmene KZ:
Izmenama Zakona je predviđeno ukidanje kazne zatvora od 30 do 40 godina, i uvođenje doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela.
Doživotna kazna je predviđena za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem, što je u skladu s predlogom Fondacije "Tijana Jurić" koji je podržalo oko 160.000 građana.
Doživotna kazna zatvora proširena je i na sva druga krivična dela za koja je prema važećem zakonu predvidjena kazna od 30 do 40 godina. Ta dela su ubistva predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, terorizam...
Predviđeno je da osuđenik na doživotni zatvor može uslovno da se otpusti nakon izdržanih 27 godina zatvora. U skladu sa inicijativom Fondacije "Tijana Jurić" predviđeno je, medjutim, da sud ne može otpustiti osuđenog za krivična dela određena tom inicijativom - za one koji su osuđeni zbog ubistva dece, trudnica i nemoćnih lica.
Predviđene su i strože kazne za povratnike učinilaca krivičnih dela. Pooštravaju se kazne za zlostavljanje i mučenje, nasilje u porodici, poresku utaja, ubijanje i zlostavljanje životinja, sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, napad na službeno lice u trenutku vršenja službene radnje, učestvovanje u grupi koja sprečava službeno lice u vršenju službene radnje i nasilničko ponašanje na sportskim utakmicama.
Izmene i dopune usklađene su s međunarodnim telom koje postavlja globalne standarde u oblasti borbe protiv pranja novca i borbe protiv terorizma. Uvodi se i novo krivično delo - napad na advokate, što je u skladu sa predlogom Advokatske komore Srbije.
Tri udarca
Zakon "tri udarca" u izmenjenom Krivičnom zakoniku odnosiće se na strože kažnjavanje onih koji se uporno vraćaju kako kriminalnim radnjama, tako i nasilju. Ovaj zakon odnosiće se na sve one koji dva ili više puta učine krivično delo s umišljajem. U praksi, to će značiti da onaj koji dva puta ili više završi pred sudom zbog nasilja u porodici sada će biti kažnjen robijom ne kraćom od polovine zaprećene kazne. Dakle, ako je kazna do pet godina robije, najmanje na dve i po. Takođe, kazna neće moći da mu se ublaži. I da, mora na robiju.
Droga
Minimalna kazna za uzgajivače opijuma i konoplje (osnovnih derivata za proizvodnju heroina i marihuane) povećava se na godinu dana sa ranijih šest meseci. Čak i onaj koji samo drži veću količinu narkotika (dakle, ne jedan džoint) može se kazniti zatvorom od tri do 10 godina. Do sada su kazne za posedovanje narkotika bile znatno niže, a dokazivanje namere za distribuciju droge uvek je stvaralo probleme tužilaštvima.
Priprema dela
To je takođe nova tačka zakona. Nacrt podrazumeva da će se za pripremu ubistva, ali i drugih krivičnih dela kažnjavati i oni za koje policija i tužilaštvo imaju saznanja i dokaze da su pripremali ubistva, odnosno sva krivična dela za koje je zaprećena kazna viša od pet godina. Ovaj član zakona osmišljen je upravo da bi bio zadat udarac mafijaškim klanovima.
Napad na advokate
U pitanju je novi član Krivičnog zakona 336B. U njemu se kaže da onaj koji napadne advokata ili člana njegove porodice može da bude kažnjen zatvorom do tri godine.
Ako mu nanese lake telesne povrede, predviđena je kazna od jedne do pet godina, uništenje imovine kazniće se robijom do dve godine. Ova dela oštrije su kažnjena samo kad se dogode u vezi sa poslom koji advokat obavlja.
Glasalo nekoliko opozicionih poslanika
Za izmene Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku kojima su uvodi doživotni zatvor za najteža krivična dela, pored poslanika vladajuće koalicije, glasalo je i nekoliko poslanika opozicije. Glasao je poslanik Nove Srbije - Pokret za spas Srbije Đorđe Vukadinović, zatim samostalni poslanik Miladin Ševarlić, poslanice LSV Olena Papuga i Nada Lazić, kao i prisutni poslanici SRS.
Posalnici drugih opozicionih stranaka, koji već neko vreme bojkotuju rad parlamenta, ni danas nisu bili u skupštinskoj sali.
link
-
Од grigorije22,
Informer E. I. | 25.08.2018. | 23:22 U SUTOMORU GORE NEGO U SPLITU! Crnogorac ubio od batina mladića jer je iz Srbije
HRONIKA ● 0 Stefan Novoselac (19) pao u komu pošto ga je brutalno pretukao Petar Vojvodić (19). Tuči prethodila prepirka oko kruške za udaranje u luna-parku. Vojvodić je napao Stefana kada je čuo da je ovaj iz Srbije: "Ođe si, seljaku, došao da se kurčiš", urlao je Crnogorac
Crnogorac Petar Vojvodić (19) iz Bara pretukao je u Sutomoru Stefana Novoselca (19) iz Rume samo zato što je po govoru prepoznao da je iz Srbije. Zbog teških povreda Stefan je upao u komu i primljen je u Klinički centar u Podgorici, gde mu se lekari bore za život. Policija je pronašla i uhapsila Vojvodića.
Sukob između Stefana Novoselca i Petra Vojvodića izbio je u noći između srede i četvrtka, i to oko kruške za udaranje u luna-parku.
Zverski napad
- Stefan i njegov drug S. G. (19) bili su u kafiću u Sutomoru, pa su odlučili da se oprobaju udarajući u krušku u luna-parku. Posle izvesnog vremena došao je Petar Vojvodić, koji je bio u društvu nekoliko mladića. U početku su uredno svi čekali svoj red da udaraju u krušku, ali ubrzo je Petar počeo da provocira Stefana i njegovog druga - kaže naš izvor i dodaje:
- Mladići iz Srbije nisu reagovali na prozivke, ali je ipak zbog uvreda Stefan izgubio strpljenje i suprotstavio se bahatom Vojvodiću. Petar se u trenutku začudio kada je čuo da Stefan i njegov drug nisu iz Crne Gore, pa se okrenuo prema svom društvu i rekao: "Pa oni su iz Srbije."
U tom trenutku, kako navodi Informerov izvor, Petar Vojvodić se zaleteo na Stefana Novoselca govoreći: "Ođe si, seljaku, došao da se kurčiš." Tada je počeo da ga besumučno udara pesnicama i šutira nogama.
- Novoselac je pao i udario potiljkom u beton, a onda je Vojvodić u lice udario i S. G. Srećom, sukob su sprečili drugi mladići iz Crne Gore, koji su jedva uspeli da obuzdaju pomahnitalog mladića - saznaje naš list.
SARA VIDAK (20) VEĆ DEVET DANA NEVINA ROBIJA! Srpkinja žrtva torture u zatvoru u Crnoj Gori!
Informer MESTO INCIDENT Kruška u luna -parku u kom je Petar Vojvodić pretukao Novoselca
Nakon dobijenih batina, mladići iz Srbije su krenuli u apartman u kom su boravili.
- Novoselac je, dolazeći prema apartmanu, sve vreme povraćao, ali je njegov drugo mislio da povraća jer je pijan. On je odmah legao da spava, ali je onda pao u komu, pa je S. G. pozvao Hitnu pomoć. Novoselac je prebačen u barsku bolnicu, ali je zbog težine povreda odmah prebačen u Klinički centar Crne Gore u Podgorici. Njegovom takođe pretučenom prijatelju lekari su konstatovali težak prelom vilice - objašnjava naš sagovornik.
Pao niz stepenice
Crnogorski portali su naveli da je policija došla u bolnicu i da su drugari povređenog Novoselca rekli da je on pijan pao niz stepenice i tako se povredio, ali ubrzo je otkriveno šta se zaista desilo.
- Inspektori su locirali Petra Vojvodića i odmah ga uhapsili. Identifikovana su i dvojica mladića koji su u trenutku napada bili sa njim, ali protiv njih neće biti podneta prijava jer oni nisu učestvovali u tuči, nego su čak pokušali i da je spreče - pišu tamošnji mediji.
Sasvim je interesantno da je crnogorska policija pokrenula postupak i protiv Stefanovih drugara.
- Njima se na teret stavlja krivično delo prikrivanje. Navodno, oni se terete zato što nisu rekli da je Stefan napadnut, nego su slagali policiju rekavši da je pao niz stepenice - kaže naš sagovornik upućen u ovaj incident.
Informer Stefan Novoselac
Baka: Stefan ni mrava ne bi zgazio
Reporteri Informera u Rumi su juče zatekli Stefanovu baku Maricu. Ona nam je ispričala da njen unuk nikada ni mrava ne bi zgazio.
- Verujte, šokirana sam što je Stefan tako brutalno pretučen. Prosto ne mogu da verujem da je Stefan pretučen samo zato što je iz Srbije. Ako je to tačno, to je strašno. Stefanova majka Slavica je otišla u Crnu Goru, dok je njegov otac Nikola iz Švedske takođe otputovao dole. Zasad nemam više nikakvih informacija.
U Glavnoj ulici u Rumi ispred porodične kuće Novoselac i njihovog kafića "Novoselac NS kafe" u petak su se okupile mnogobrojne komšije.
- Znam tu porodicu godinama, vredni ljudi, Stefanov otac Nikola je kamiondžija u inostranstvu. Stefan je divan mladić, povučen i kulturan, završio je nedavno Srednju poljoprivrednu školu ovde u Rumi. Uvek se lepo javljao, nikad nikakve probleme nije pravio, svima nam je žao zbog svega što se desilo. Šta reći, dečko ni mrava ne bi zgazio, a evo šta mu se desilo - kaže komšija.
Neki od Srba koji su stradali u Crnoj Gori facebook/Sara Vidak
* Srpska državljanka Sara Vidak (20) već deset dana nevina čami u zatvoru u Spužu zbog navodnog napada na sudiju Prekršajnog suda u Kotoru Jelenu Stanišić. Devojka je po hitnom postupku optužena, i sve odluke koje su bile na njenu štetu donošene su bez odlaganja, dok su one koje su njoj išle u prilog na čekanju. Interesantno je da je sudija koja optužuje našu državljanku navela da joj je u napadu povređena ruka, ali su mediji objavili njene fotografije na kojima se vidi da su njene optužbe lažne.
* Sredinom jula u Bečićima je poginuo Miloš Vukomanović (25) iz Kraljeva, dok je njegova verenica Snežana Rudinac (24) teško povređena kada je na njih dok su prelazili ulicu na pešačkom prelazu naleteo automobil. Kobne večeri na njih je svojim vozilom naletela Emina Adrović poznata slikarka iz Budve protiv koje je tek u četvrtak podignuta optužnica.
-
