Jump to content
Милан Ракић

Zoran Pezo: Od pada Rimskog carstva do grupe The Fall (Povodom 30. godina filma "Kako je propao rokenrol")

Recommended Posts

Kultni filmski omnibus “Kako je propao rokenrol” drži svoj status poput poluga zlata. “Čuo sam da ga puštaju Bad Blue Boysi kad se voze u autobusu na gostovanja”, rekao je između ostalog Zoran Pezo, režiser poznat po emisijama Hit Depo, Ružiona, te po režiranju dodjela nagrade Porin. U filmu “Kako je propao rokenrol” režirao je prvu (od ukupno tri) priče. Obljetnica filma je bila povod za ovaj razgovor u kojem smo se dotakli mnogo toga
 
  • Kako sada gledate na „Kako je propao rokenrol”?

To je prijelomni film naše generacije. Svi smo mislili da neće biti rata, a u filmu vidiš da najavljujemo rat, kad vidiš kartu kako osvaja Nindža. Nindža ima majicu Batmana, a taj film se pojavio tek poslije. To je zasluga scenarista Branka Vukojevića, on je osjećao što će biti trend. Branko je znao koji će bend za godinu dana biti bend broj jedan. On se igrao s naslovom: ‘Kako nam je propao seks?’, ‘Kako nas je propala droga?’. Te zajebancije je bilo stalno. Ja sam u snimanje ušao skoro pa potpuno nespreman. Trebao sam snimati zadnji, a zbog bolesti glumca snimao sam prvi, pripreme su mi skraćene s dva mjeseca na dva-tri tjedna. Ima ona scena kad Sarma (Ratko Tankosić) skuži u WC-u da je Koma Nindža, pa kaže: „Ćuti, bre, Koma, nemoj da te udavim u šolji”. Meni je to bio dobar znak da će film uspjeti, jer Sarma nije mogao od smijeha snimiti ispod 30 repeticija.

Zubb2.jpg

Naslov filma je nastao iz Brankove intervencije. Svi smo bili obožavatelji grupe The Fall i voljeli smo Marka E. Smitha i njegovu odbojnost prema mainstreamu. Onda je netko spomenuo da je najlošiji film svih vremena „The Fall of Roman Empire”, pa smo se igrali s tim naslovom i na kraju se iskristalizirao „Kako je propao rokenrol”, i svi su bili zadovoljni s naslovom, dakle tri kompletne ekipe, znači, tri režisera, tri scenarista, Pajkić, Šijan je povremeno s nama razgovarao, došli su muzičari Vlada, Gile i Koja, i kad se sve to ujedinilo kao projekt, tada je to krenulo. Ekipa je bila top, fantastična sa svih strana, bilo da je riječ o beogradskoj, zagrebačkoj ili sarajevskoj.

Najzaslužniji za mogućnost realizacije filma su bili Miša Radivojević i Branko Baletić, direktori Avala filma. Nismo mogli imati više sreće kad smo kao debitanti radili taj film koji nas je jako obilježio. Goran Gajić je već imao prvih problema na snimanju. Bili su mitinzi pred skupštinom, izvukao sam se prije mitinga, već sam montirao svoj dio. Ako gledaš kako Nindža osvaja tržište, točno su tako počinjala žarišta. Već se Bata Živojinović počeo zajebavati, dobacivati, već je tada slovenska roba bila pod embargom u Srbiji, a mi kao ekipa smo mislili da se to u stvari nikad neće dogoditi. Vlada Divljan i ja smo se zezali, hoćete li vi nas napasti, sjebao je sve taj rat.

Zubb1.jpg

  • Branko Vukojević je poznat i kao glazbeni novinar…

O njemu je napisana prekrasna monografija „Kako je bio rokenrol”. Branko Vukojević je s Nebojšom Pajkićem bio duša filma. Nebojša je bio središte toga da smo ih sve okupili u tako brzom roku. Branko Vukojević je nakon „Kako je propao rokenrol” napisao scenarij za film Gorana Gajića „Vita jela, zelen bor”. Izvrstan film. Tu se već vidi rat, dvije obitelji komuniciraju putem video kaseta, jedni šalju lovu i žele vidjeti što su sve napravili s tom lovom, ovi drugi muljaju.

  • Kako se uklopio Bata Živojinović? Čini se da je Bata Živojinović bio vrlo benevolentan…

Prišao je sa simpatijama i to se vidjelo. Čak se malo i zafrkavao, doživljavao je to kao rekreativni pristup. Trebali su snimati Bora Todorović i Srđan Todorović Žika – otac i sin u ulogama oca i sina. Međutim, u priču se upleo Kusturica, koji je Bori svašta napričao, i Bora se povukao. Srđan mi je rekao: „Ja ga mogu nagovoriti ako insistiraš”. U međuvremenu stupili smo u kontakt s Batom Živojinovićem koji je bio pojam one kinematografije i svega, a osim toga uloga Krste Klatića Klaje je izgledala kao da se po njemu pisala. Sjećam se da je na Festivalu u Vrnjačkoj Banji pogledao film i oduševio se.

  • Našao sam Žikinu izjavu kako nije bio baš oduševljen sa svojom ulogom… 

Žika je imao „method actor” fore, mjesec dana uopće nije prao kosu, on je to jako dobro postavio, nije bio otvoren, nije bio nasmijan i na taj način se zrcalio svom ocu jer je bio klinac koji se bunio protiv sistema. Na probnim snimkama na velikom platnu je bio fantastičan.

 

  • U filmu je bilo zezanje sa Sonjom Savić, kojoj u jednom momentu Koma dobacuje da ne voli debele devojke, i onda sam se sjetio da je Gile 1986. Sonji Savić posvetio pjesmu „Debela devojka”. Da li je ta scena referenca na pjesmu „Debela devojka”?

Bile su stalno iskrice, konotacije takvog tipa. To je bio krug ljudi koji je bio jako dobar međusobno privatno, kao rock-obitelj.

  • Koji su bili vaši počeci?

Gajić i ja smo počeli kao tinejdžeri i to kao književni kritičari i onda je došao novi val, rokenrol nam je bio puno bliži. Nema otkačenih književnih kritičara, ja sam se bacio na grupu Film, na Haustor, to su bili naši počeci. Imali smo 18-19 godina kad smo počeli i sve se zavrtjelo kad smo imali 24-25. Prvi spot za Partibrejkerse „Hiljadu godina” mi smo radili na njihovoj prvoj zagrebačkoj svirci u Saloonu. Gajić i ja smo pohađali tadašnji CEZAKUM, današnju Drugu gimnaziju, smjer novinski izvjestitelj. Imali smo školski list u kojem su glavni urednici bili Predrag Figenwald i redatelj Danko Volarić, te književnik i urednik Zoran Roško. Vesela televizija je prvotno napravljena za potrebe par koncerata, osnovana je kao “off-shot” projekt, na večeri Prskalica subotom u Lapidariju, ali bili smo toliko popularni da smo počeli to izvoditi sami četvrtkom. Pojavili su se Betamax, mala kamera i mali rekorder i mi smo počeli snimati, paralelno sa školom. Imali smo otkačene parodije, male video-skečeve, zezali smo se na temu Mirka i Slavka, male segmente videa, bilo je i erotike.

Pezo1.jpg

Digla se velika fama oko toga, jer nije bilo zamislivo da netko sam proizvodi TV-program. Bili smo u Beogradu, čak i u Makedoniji, čak smo završili na izložbi u Klovićevim dvorima. Zezali smo se da je to „deevolucija hrvatske kulture od Baščanske ploče do Vesele televizije”. Kad smo dobili nagradu „7 sekretara SKOJ-a”, mi smo se zezali „7 samuraja SKOJ-a” i nitko nam to ni tada nije zamjerio. Iskustvo s „Veselom televizijom” nam je jako puno pomoglo za slaganje filma „Kako je propao rokenrol”. Gajić je imao bend po imenu Kapetan Video koji je čak dogurao do pozornice SKC-a. Stalno smo se motali između filmova, videa i rokenrola. Video nam je najbolje išao, a igrani film nam je bio san.

  • Kako su profesori s Akademije gledali na vaše projekte?

U počecima njima se to nikako nije sviđalo. U početku Vukotić i Babaja su bili protiv toga, da bi Akademija kasnije počela proizvoditi samo za televiziju i video. Na Akademiji se dogodio obrat, kad smo mi već krenuli drugim putevima, da su sve radili na videu, a nama je to što smo mi radili na videu bio problem, kao: „Kakav video, ovo je ozbiljna filmska akademija”. Teško su prihvaćali promjene. Babaja se hvalio da nikad u životu nije gledao „Star Wars”, a nama su Spielberg, Scorsese i Lucas bili samo takav pojam. S druge strane, bilo je naprednih ljudi kao Nenad Puhovski, Hrvoje Turković kao avangardni teoretičar, veliki Ante Peterlić koji ti je u teoriji dao sve što ti je mogao dati. Veliki Nikola Tanhofer je radio fotografiju… Svaki snimatelj koji je s nama radio vježbu je bio već zreo da odmah praktički bude u profesionalnoj produkciji. Hrvatska stvarno ima sreće da ima svjetski dobre snimatelje…bila je to dobra Tanhoferova podloga. Krešo Golik se nikad nije bunio na umjetničke stvari, samo zanatski dio posla, ozbiljna pitanja. Mi klinci smo često neke od njih doživljavali kao prepreku. Na kraju kad podvučemo crtu, dosta smo dobili od njih. Bili su to ozbiljni profesori s ozbiljnim znanjima, ali kad su te gurali u svoj umjetnički svijet koji nas tada nije zanimao, onda smo to doživljavali kao opresiju.

Zubb-01-S.jpg

  • S obzirom na povezanost filma i stripa, je li bilo kakvih razmišljanja da se „Kako je propao rokenrol” pretvori u franšizu?

Nije, jer nas je bilo puno, nema Branka koji bi to sigurno mogao izvesti… Ima ideja da se proba napraviti spin-off, to već sad nije iduća generacija, sad je Koma deda, ili možda bi se dalo napraviti da je stariji tata. Vidjet ćemo, razgovara se, bilo bi dobro da se još malo zezamo dok su uspomene jake. Nadam se da ću napraviti bar booklet sad za tridesetu obljetnicu. U jesen ćemo u Studentskom centru organizirati 30. obljetnicu filma. Probat ćemo dovesti ekipu, da se svi zabavimo. Koja ima bend Trese lupa udara koji svira muziku iz filma. Gledao sam ga u Vintageu i bio je fantastičan. Bilo bi sjajno da omogućimo da dođe i s tim bendom. 

  • Kako ste funkcionirali s Vladom Divljanom koji je radio muziku za vašu priču u filmu?

Divno. On je bio prekrasan čovjek i bilo mi je žao što on i Idoli nisu više poslije svirali u Kulušiću. Bio sam u njegovoj ekipi za tulumarenje po Zagrebu i Beogradu, on je tada tek istraživao po filmu, iako je imao već dvije tri kompletne filmske muzike.

  • Potpisani ste kao koautor „Ninja mixa”…

Da, svirali smo i bili zbor. Nešto smo snimali i s Kojom, koji je više volio da je njegov rad – njegov rad. U filmskoj ekipi, u manjoj ulozi se pojavio i tadašnji bubnjar Električnog orgazma, Goran Čavajda, naš dragi Čavke, koji je nažalost preminuo, laka mu zemlja.

 

  • Kako ste uspjeli nagovoriti pjevače kao što su Halid Bešlić i Toma Zdravković da sudjeluju u filmu?

I Vesna Zmijanac, i Halid Muslimović je tamo… Nisu oni uski kako se to misli. Baletić me molio da ubacim Tomu jer je već tada bio jako bolestan, da ga ovjekovječimo i da on paše u priču. Odmah sam to i snimio. Snimali smo Zdravkovića u sceni s Batom, najnormalnije, bio je fantastičan, ima svoju scenu, postoji ti verzija filma koja je rađena za TV i to je jedino iskoristila TV Sarajevo i koja je 15 minuta dulja. Verziju za kino smo morali malo sabiti jer nismo htjeli da film bude duži od dva sata. Scena s Tomom Zdravkovićem nije bila toliko bitna za sadržaj, pa je maknuta iz verzije za kina, ta scena je samo objašnjavala kako je Bata fenomenalan narodnjački manager. Mi smo išli na TV Sarajevo tri ponedjeljka kao tri odvojena filma, što je bila odlična fora. Prije toga bi bio razgovor s nama 10-15 minuta i s duljim verzijama naših filmova, što bi se tama zaokružilo na sat vremena. Sukus filma se najbolje zrcali u međuskečevima Zelenog Zuba, kojeg su formirali Gajić i Koja, uza svesrdnu pomoć ostatka ekipe.

  • Kako ste oba Halida, Vesnu Zmijanac i Tomu nagovorili da to snime?

Bila je to neka hit parada, njihov skupni nastup, rekli smo im da će biti na filmu i što treba raditi – slikati se s Ninjom i mahati u kameru. Njima je to bilo super. Poslije sam radio nešto s Bešlićem i čini mi se da on ni ne zna da je u tom filmu. I da ti još nešto kažem. Paralelno u studiju do nas su Dušan Kovačević i njegov ko-redatelj (mislim da je Andrija Đukić) dovršavali „Profesionalca” i mi smo gledali kako rade. Svaki njihov kadar je nama bio sjajan, a Kovačević i njegov koredatelj su se svađali kao pas i mačka. Nama nije bilo jasno zašto se toliko svađaju kad je, kažem, njihov film već tada izgledao super. Mislim da su njih dvojica tek na Festivalu u Puli shvatili kakav su sjajan film napravili.

 

Zoran TUČKAR

logo.png

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Problemi u Domu u Sremčici za decu i odrasle sa posebnim potrebama su mnogobrojni, a uslovi u nekim paviljonima nisu ni na najnižem nivou ljudskog dostojanstva, rekao je za N1 defektolog Petar Vladetić iz tog Doma, kojem je sud dodelio status uzbunjivača, a koji je zbog ukazivanja na loše stanje u toj ustanovi, kako kaže, ponovo dobio otkaz.
      - U muškom paviljonu uslovi su katastrofalni – sa kartonskim prozorima, deca nemaju gde da se istuširaju, prenatrpano je i jedan defektolog radi sa više od 40 dece bez negovatelja, spremačica, tehničke pomoći, bog da nam je u pomoći - kazao je Vladetić.
      On je naveo da stručni rad sa korisnicima u ovoj ustanovi zbog loših uslova praktično ne postoji, od obećanja koja su dobili se ništa nije promenilo i stanje je još gore, a na sve to se dešava i korona koja je, kako dodaje, dodatno otežala situaciju u svakom smislu.
      Dom u Sremcici za decu i odrasle sa posebnim potrebama je u predhodne dve godine otvoren za medije i pred kamerama pokazan je jedan paviljon, međutim, posle toga problemi se nastavljaju pa je defektolog Petar Vladetić ponovo rešio da se obrati medijima.
      On kaže da je trenutno opet dobio otkaz zbog konstantnog obraćanja i ukazivanja na probleme koji su konstantni u toj ustanovi sa 300 korisnika.
      - Ti problemi ne prestaju od mojih poslednjih obraćanja u medijima, ništa se nije popravilo, uplašen sam i za bezbednost i zdravlje te dece, kao i korisnika odraslih osoba - istakao je.
      On je objasnio da je njegova želja da se izvrši medijski pritisak, jer samo tako može stanje da se promeni i da se pomogne.
      - To je sada neuslovno, regresira, propada. Na žalost sve je prepušteno nama, organizujemo se kako uspevamo, ali to nije na najnižem nivou ljudskog dostojanstva - kaže.
      I hrana je bila neadekvatna, pa je, kako navodi, morao da reaguje. Kako je naveo, muški paviljon je apsolutno neuslovan.
      - U muškom paviljnu deca nemaju WC, ti uslovi stvarno nisu ni za koga, ni sat vremena niko tu ne bi trebalo da boravi. Na 120 korisnika imate 2, 3 poluispravna tuša, otpada plafon na glavu dok se tuširaju, a miris... nema spremačica, negovatelja. Ko je odgovoran za to? - upitao je.
      Kako je istakao, velika je nebriga i to se ne može dozvoliti. "Davali su pokvaren keks, buđav stari hleb, svaki put trpite odmazdu, pritiske, podeljeni su otkazi defektolozima, ili se ljudi drže na upozorenjima pred otkaz, od kuvarica do defektologa, drže se u strahu. Ja sam uplašen, ali ovo je jedini način da se toj deci pomogne", istakao je.
      Vladetić kaže da ima podršku kolega, ali da je veliki strah ostati bez posla u doba korone, gde su šanse za zapošljavanje minimalne.
      - Ljudi se plase i ja ih razumem. Dosta njih i želi da se obrati… Nisam ni ja previše hrabar, nego nema više ko, dužan sam da se obratim u ime te dece. Oni ne dobijaju ništa od toga što im je zagarantovano - kazao je defektolog.
      Prema njegovim rečima, korisnici su uznemireni, jer ne mogu da ostvare svoje potrebe. "Vrlo je teško, ceo stručni rad je urušen u ustanovi lošom organizacijom".
      https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/294187/za-decu-u-domu-budjav-hleb-pada-plafon-na-glavu-dok-se-kupaju.html
       
    • Од JESSY,
      Počelo je snimanje celovečernjeg igranog filma „Toma“ u režiji Dragana Bjelogrlića i Zorana Lisinca. Projekat ovog filma je (sa 45 miliona dinara) podržan na Konkursu Filmskog centra Srbije za sufinansiranje proizvodnje domaćih igranih filmova u julu 2018. godine.
        Planirano je da ovaj film prikaže same početke, baš kao i vrhunac slave Tome Zdravkovića, njegove ljubavi koje su ga inspirisale prilikom komponovanja nekih od najvećih hitova, baš kao i odnos sa velikim brojem prijatelja koje je imao u umetničkom miljeu tadašnje Jugoslavije. Pored Tome, kroz film ćemo pratiti i živote poznatih umetnika tog vremena: Dragana Nikolića, Bore Todorovića, Zorana Radmilovića i drugih.
      Foto: Aleksandar Letić Film nastaje po scenariju Nikole Pejakovića, Dragana Bjelogrlića, Zorana Lisinca i Maje Todorović. Direktor fotografije je Goran Volarević (koji je već sarađivao sa Bjlogrlićem – u slučaju filmskog diptiha i serije Montevideo…), autor muzike je Željko Joksimović, a kostimograf Boris Čakširan.
      Glavne uloge tumače: Milan Marić, Tamara Dragičević, Petar Benčina, Andrija Kuzmanović, Mirjana Karanović, Slobodan Boda Ninković, Olja Bacić.
      Foto: Aleksandar Letić Producenti su Dragan Bjelogrlić (Cobra Film) i Željko Joksimović (Minacord Production), uz podršku Filmskog centra Srbije i Telekoma Srbije.
      Film će se snimati okvirno 60 dana na raznim lokacijama u našoj zemlji (Valjevo, Beograd, Perlez, Tara, Baranda, Pančevo, Prijepolje, Dolovo, Zrenjanin).
      Planirano je da film bude premijerno prikazan početkom 2021. godine.
      https://citymagazine.rs/kultura/film-tv/pocelo-snimanje-filma-toma-dragana-bjelogrlica-i-zorana-lisinca/
       
    • Од JESSY,
      Festival je fokusiran na filmove s autentičnim glumačkim ostvarenjima, a karakterističan je po tome što se sve programske celine odvijaju na otvorenom i besplatne su.
        Pokrenut i vođen od strane tima mladih filmskih autora, Bašta fest je dobar primer razvoja inicijative i kreativnog entuzijazma. S idejom da decentralizuje kulturu, festival usmerava bogat filmski, muzički, prateći i edukativni program na Zlatiborski okrug u kome je Bajina Bašta smeštena. Najveći uspeh festivala je činjenica da je u toku proteklih šest godina postao tačka sretanja studenata, mladih filmskih autora iz čitavog sveta, glumaca iz zemlje i regiona, među kojima su bili i Dragan Bjelogrlić, Hana Selimović, Slaven Došlo, Marko Janketić, Milan Marić, Isidora Simijonović i mnogi drugi.

      Bašta Fest 2020 biće sedmo izdanje jedinstvene filmske manifestacije i održaće se od 23. do 26. jula. Kako su saopštili organizatori, s obzirom na novonastale okolnosti, festival će biti revijalnog karaktera i imaće fokus na domaće i regionalne autore. Svi filmovi prijavljeni za ovogodišnji Bašta Fest biće pomereni za selekciju za narednu godinu.
      Ovogodišnji filmski program predstavlja 7 debitantskih filmova reditelja koji su do sada bili deo Bašta Festa, a koji su imali svoje premijere u protekle dve godine.
                               
      Uz debitantske filmove Marka Đorđevića, Ene Sendijarević, Maše Nešković, Nermina Hamzagića, Stefana Maleševića i Milene Grujić pogledaćemo i njihove kratke filmove koji su bili deo takmičarskog programa festivala do sada, kao i debitantski film Ognjena Glavonića koji je bio selektor festivala 2014-2016.
      Festival se ove godine dešava uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, Filmskog Centra Srbije, opštine Bajina Bašta i drugih. Medijski sponzor Bašta festa je ove godine Oblakoder magazin.
      https://citymagazine.rs/kultura/film-tv/7-basta-fest-festival-kratkog-igranog-filma/
       
    • Од Драгана Милошевић,
      Od juče, 30. juna, u Beogradu je obavezno nošenje maski u gradskom prevozu i svim zatvorenim prostorima, bez izuzetka. A kakva je situacija na terenu?

      Na terenu se kuju teorije zavere, pa tako i dalje imate priliku da vidite gomile ljudi bez maski u javnim zatvorenim prostorima. Na molbe trgovaca da stave maske spremni su da uđu u sukob, ali i da podele svoja cenjena mišljenja o maskama. Isto to rade i na društvenim mrežama.

      Ovo iznad je još i najmanje sumanuta teorija, jer kao i uvek kada se potegnu usko stručne teme poput epidemiologije, ispostavi se da baš iz te oblasti imamo najviše onlajn stručnjaka.

       
      Imamo onlajn epidemiologe, uvek dobro obaveštene, koji odlično znaju stanje na terenu i uvek je u suprotnosti sa zvaničnim i istinitim podacima.

       
      Osim epidemiologa, tu je i čuveno "E, baš neću da nosim masku, ti ćeš da mi kažeš". Ekstremno ignoratski i ekstremno sebično.

       
      Maske ne funkcionišu po principu "ko hoće da nosi, neka nosi". Samo ako ih svi nosimo imaju potpuni smisao. Maska koju ti nosiš štiti druge, maska koju drugi nose štiti tebe.

      Pojavilo se i jedno istraživanje u kome je primećeno da muškarci pružaju poseban otpor maskama jer ih je stid, ne žele da pokažu slabost i nisu "kul". Posebno su teški na tome tradicionalni muškarci. Možda se plaše da će se izblamirati maskom, ali se očito ne plaše da će se izblamirati glupostima koje bez blama izgovaraju.
      Recimo, nedavno je uticajni republikanac Tom Rajs u intervnuu za "The Wall Street Journal" izjavio da odbija da nosi masku. "Maska ne štiti nas, nego druge od nas" rekao je u svoju odbranu. Upravo tako i kao što smo već primetili, cela poenta leži u tome da svi nosimo maske i da ne izjavljujemo neosnovane gluposti koje mogu pogubno da utiču na zdravlje svih ljudi.
      MASKE POMAŽU
      Vrlo je jednostvno objasniti i zašto - najveći deo infekcija događa se putem kapljica koje izlaze iz usta zaraženih. Stavite masku. Kvalitetna je bolja od nekvalitetne, ali bilo kakva bolja je od nikakve.
      Ako vam zaista treba naučni dokaz, evo studije iz aprila koja se bavila inficiranima sezoskim gripovima i korona virusom i pokazalo se da su čak i oni inficirani koji su nosili loše nameštene hirurške maske prošli odlično jer su maske čak i takve blokirale gomilu kapljica što znači da su zarazili minimalan broj ljudi u odnosu na to koliko bi zarazili bez maske. Ali važno je da maske nose svi, bez obzira na status infekcije. Kina kao zemlja u kojoj često dosta generacija živi pod istim krovom, već dugo ima razvijenu kulturu nošenja maski u domaćinstvima ako je neko zaražen i istraživanja nakon pandemije pokazuju da se pokazalo da je dosta ukućana sačuvano od infekcije zato što su svi, i zaraženi ukućanin kao i ostali, nosili maske.
      T.G.
       
      "Ne pada mi na pamet da stavim masku, zna se KO TO NOSI": Evo šta Srbi misle o zaštitnim maskama i PORAŽAVAJUĆE JE - Zena.rs
      ZENA.BLIC.RS Od juče, 30. juna, u Beogradu je obavezno nošenje maski u gradskom prevozu i svim zatvorenim prostorima, bez izuzetka. A kakva je situacija na terenu?  
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...