Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Обиљежено 76 година од Битке на Сутјесци (ФОТО)

Оцени ову тему

Recommended Posts

У Националном парку "Сутјеска" на Тјентишту данас је обиљежено 76 година од Битке на Сутјесци у којој је погинуло више од 7.000 бораца Народноослободилачког покрета.
 

Фоча-обиљежено 76 година од Битке на Сутјесци - Фото: СРНА

Фоча-обиљежено 76 година од Битке на СутјесциФото: СРНА

Тим поводом положени су вијенци на партизанску Спомен-костурницу, гдје почивају кости 3.301 борца, док је у подножју споменика у Долини хероја на Тјентишту одржан историјски час.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите и предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић рекао је да је Битка на Сутјесци била једна од највећих битака до тада на овим просторима, али и на просторима читаве поробљене Европе.

- Желимо да младим генерацијама пренесемо поруку о нашој антифашистичкој борби, да истрајемо на нашем антифашистичком опредјељењу, да се такво зло никада не понови - рекао је Милуновић.

Он је напоменуо да је паризански покрет, везавши за себе више од 120.000 Нијемаца, Италијана, Бугара и домобрана, дао велики допринос коначном слому фашизма.

Начелник општине Фоча Радисав Машић подсјетио је да су партизани на Сутјесци извојевали једну од пресудних битака и тако показали колико се воли и како се брани слобода.

- Битка на Сутјесци је исписала бројне примјере јунаштва, чојства, солидарности и братске љубави. Наше окупљање овдје представља, не само дужан помен палима за слободу, већ и завјет да су њихови примјери светионици наше будућности - поручио је Машић.

Тјентиште-обиљежено 76 година од Битке на Сутјесци (Фото: Срна)

Тјентиште-обиљежено 76 година од Битке на Сутјесци (Фото: Срна)

Обиљежавању годишњице славне епопеје присуствовали су поштоваоци партизанског покрета из свих крајева некадашње Југославије.

Пуковник у пензији Радивоје Здравковић, који је на Тјентиште дошао са Друштвом војних пензионера из Подгорице, кажу да су дошли, као и сваке године, да се поклоне слободарским жртвама.

- Младим покољењима треба преносити поруку и значај ове битке, да би знали да цијене жртве наших очева - рекао је Здравковић.

Новка Токмаковић из Ужица истиче да данашње генерације треба да поштују и његују херојство партизана са Сутјеске.

- Они су се за нас борили и за нас живот дали - рекла је Токмаковићева.

На Сутјеску редовно долази и Стојан Кукило из Мркоњић Града, који каже да ће долазити док је жив.

- Никада се не смије заборавити шта су наши борци препатили - рекао је Кукило.

Сјенима својих сабораца поклонио се и борац Прве пролетерске бригаде, осамдесетдеветогодишњи пуковник Зденко Дупланчић из Београда, далматински Скојевац и ослободилац Загреба и Београда.

Он је у Долину хероја дошао окићен бројним одликовањима из Другог свјетског рата, у друштву аутора споменика Битке на Сутјесци, београдског вајара Миодрага Живковића.

- Хитлер, непријатељи и наши издајници нису успјели да нас сломе ни у четвртој, ни у петој офанзиви, а ни у Дрвару, тако да смо увијек излазили као побједници - рекао је Дупланчић.

На историјском часу, говорили су и представници удружења бораца НОР-а из Црне Горе, Србије и Српске.

У Бици на Сутјесци паризански покрет је уз огромне жртве успио да одоли вишеструко јачим њемачким снагама, извукавши се из обруча на мјесту гдје је касније подигнут величанствени споменик у облику да велика бијела камена крила, која симолизују пробој у слободу.

У судару са 120.000 Нијемаца, Италијана, Бугара, усташа и домобрана, од око 22.000 партизана погинуло их је више од 7.000.

android_app_install.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Милан Ракић рече
Националном парку "Сутјеска" на Тјентишту данас је обиљежено 76 година од Битке на Сутјесци у којој је погинуло више од 7.000 бораца Народноослободилачког покрета.
 

Фоча-обиљежено 76 година од Битке на Сутјесци - Фото: СРНА

Српске и југословенске заставе на обиљежавању борбе за слободу, јер слобода ту најбитнија.  Како и треба бити.

Ето, је ли то толико тешко?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане.

      На крштењу је добио име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра месеца 1959. године у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха српског Германа, прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј.
      Истога месеца на дан свете Петке, 27. октобра 1959. године, у цркви Ружици на Калемегдану бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор у Призренској богословији службовао бива упућен на постдипломске студије у Атину. 1969. године бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се пак враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа Његове Светости Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. Годину дана касније 1975. године изабран је за Епископа нишког.
      На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, 22. јануара 2010. године, изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског.
      Долгоденствуј, Свјатјејшиј Владико!
    • Од Логос,
      Од многих цркава брвнара, подигнутих у Србији пре и после Првог српског устанка, сачувано је и заштићено око четрдесет. Највише их је изграђено у време владавине кнеза Милоша Обреновића. Биле су уточиште и место доношења важних одлука у време устанка. Данас представљају споменике културе.
       
      У околини Опленца и Букуље, у срцу предивне Шумадије, окружена природом, изворском водом и зеленилом, налази се црква брвнара стара 188. година. У Даросави се налази и црква брвнара, светих апостола Петра и Павла која је подигнута 1831. године. Обнављана је и рестаурирана неколико пута, почетком 20. века, 1972. године и последњи пут пре неколико година.  Спада у ред цркава брвнара средње величине и површине је од 73 метра квадратна. Веома је значајна за све Даросавце који се поносе својом црквом брвнаром. „Даросава егзистира неких 300 и више година и међу првим досељеницима дошли су и моји Перишићи и наравно, мени је јако битна, ја сам крштен овде, ја сам се венчао у овој цркви. Мени је битна а и свим Даросавцима је битна“, рекао је Драгослав Куле Перишић из Даросавца. А црква је још препознатљивија према томе што је Јеврем Грујић сахранио оца овде. Црква брвнара је, на иницијативу Даросаваца, недавно потпуно обновљена.
      „Овом приликом морам да се захвалим и да нагласим да је носио цео пројекат...поп Радивоје, свештеник, који је дошао из Босне и он је заволео ово село, заволео и ову цркву и он стално са својом децом долази овде“, додао је Драгослав. „Ви знате да је Аранђеловац град који традиционално прима туристе,  људи се радо враћају“,истакао је др Зоран Зечевић из Туристичке организације Аранђеловца. Даросавци то доказују најновијим примером породице из Русије, која је након само једне посете овом крају, одлучила да управо у цркви брвнари светих апостола Петра и Павла, крсти дете. Црквама брвнарама карактеристичан изглед дају правоугаона врата и мали број прозора. Подсећају на обичну кућу из 18. и почетка 19. века. Иконостасом је преграђена у два одељења - први служи за окупљање верника а мањи, олтарски, део је за свештеника. Иконостас не допире до саме таванице која је заједничка за цео простор. Звоник стоји на северозападној страни цркве. Редовна служба овде је обављана до 2002. године. Врата цркве свакодневно су отворена за све посетиоце.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      У трећу недељу по Духовима, на празник Рођења Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, 7. јула 2019. године, у манастирском храму Светог Јована Крститеља у Гомирју евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим.

      Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво епархија Загребачко-љубљанске, Британско-скандинавске и Горњокарловачке. После заамвоне молитве и литије око манастирског храма преломљен је славски колач у славу и част заштитника те свете обитељи која прославља 420 година постојања. О историјату манастира Гомирја читајте овде.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Поводом храмовне славе Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у острошком скиту Јован До код Никшића, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије служио је данас на Ивањдан са свештенством Свету архијерејску литургију.

      Митрополит Амфилохије је у архипастирској бесједи, након читања зачала из Светог јеванђеља о чудесном зачећу и рођењу Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, казао да су се већ Јевреји послије Јовановог рођења од благочестивих родитеља Светих Захарија и Јелисавете, питали шта ли ће бити ово дијете.
      „Јованов отац, Захарија је, зато што није могао повјеровати ријечима Архангела Гаврила, онемио све до оног тренутка када се поставило питање које име да се да дјетету“, подсјетио је владика на данашње Јеванђеље.
      И тек када је Захарија рекао да ће се звати Јован, отворио је уста, почео да говори и благосиља Бога за велики Божији дар кога се удостоји и он, и његова супруга, а кроз њих двоје сав изабрани Божији народ. То дијете, надахнуто Духом Светим, већ је из утробе материне проговорило, Јелисавета је његовим устима проговорила кад је дошла Пресвета Дијева код ње у Горњи крај:
      „Откуда то да мати Господа мога дође мени говорио је Јован прије свога рођења о Христу, чији је претеча, који је Господа крстио у Јордану и који је прве године свога живота проводио у пустињи.“
      Претеча Јован Крститељ је изашао на проповијед, да крштава водом и припрема народ јеврејски за крштење водом и оним Духом Светим који га је надахнуо још у утроби матере његове, Духом Светим којим дише све што дише, који је живот свега постојећег и који је задахнуо и утробу матере Јелисавете да и она роди дијете.
      Говорећи о прослављању рођења младенца Јована Крститеља и Претече, Митрополит је нагласио да хришћани двије хиљаде година прослављају рођење највећег рођеног од жене, како је сам Господ рекао за њега:
      „Прославља Црква Божија Христа Господа, али, такође, заједно са Њим и Његовим рођењем, прославља и рођенога од Јелисавете и Захарија чудом Божијим, Јована Крститеља и Претечу. “
      Високопреосвећени је подсјетио да је овај свети храм на овом свету мјесту управо посвећен том рођењу захваљујући братству Никчевића које је манастиру Острог приложио ову земљу. Иначе Ивањдан је слава овог братства. Нагласио је да је ова пустиња процвјетала дивним трудом нашега оца Лазара и братство ове обитељи, благословом Светога Василија Острошкога.
      „Један од најдивнијих изданака острошке светиња јесте Јован До, ово свето мјесто у коме се прославља рођења Светог Јована Крститеља. Ми се сабирамо овдје да заједно са Јелисаветом и Захаријом, и његовим савременицима благосиљамо име Божије што је Господ послао то дијете да благовијести долазак – рођење – самога Бога у овај свијет. Благосиљамо срцем и душом Господа и благодаримо му што нас је удостојио, у ово наше вријеме, да наставимо то свето дијело слављења имена Божјега и прослављања рођења Светог Јована Крститеља и Претече.“
      Митрополит се помолио да Господ, молитвама Светог Јована, благослови свако рођење и у ово наше вријеме, како би мајке рађале дјецу која ће бити слична Светом Јовану Крститељу
      „Да рађају дјецу надахнуту Духом Светим, Духом Божијем у времену када су људи све више удаљени од Цркве Божије, а тиме и од Светог Јована Крститеља и начина како се он родио од Захарија и Јелисавете. Нека би Господ благословио све мајке, као Јелисавету, и очеве, као Захарију, пророка и првосвештеника, да се умноже благословена Божија дјеца у овом свијету“, казао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије.
      Послије Свете литургије Храм Рођења Светог Јована Крститеља опходила је празнична литија, након које је Митрополит Амфилохије, игуман острошки, благосиљао и пререзао славски колач поводом храмовне славе, као и славске колаче данашњих свечара.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Create New...