Jump to content
  • ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Рашко-призренског Теодосија данас су у манастиру Високи Дечани Свету Литургију певали чланови надалеко чувеног Грчког византијског хора (Ελληνική Βυζαντινή χωροδία) који је у нашој средини познат по свом оснивачу и дугогодишњем руководитељу хора покојном Ликургу Ангелопулосу.    -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Хор је предводио садашњи хороначалник Јоргос Константину заједно са ковиљским јеромонахом и протопсалтисом оцем Јеротејем који је својевремено учио византијско појање у Атини од г. Ангелопулоса. Иначе, овај хор је дао огроман допринос обнови предањског православног појања не само у Грчкој већ и у целом свету и наступао је у многим земљама. Ове године хор је у организацији и на позив Фестивала средњовековне музике "Medimus" https://medimusfestival.com/ певао у атријуму Христа Спаса у Призрену, а данашњи дан издвојен је за учешће у Св. Литургији у манастиру Високи Дечани који је служио архимандрит Сава, игуман манастира уз саслужење, протојереја-ставрофора Радивоја Панића (привременог пароха бриселског), архимандрита Илариона и дечанских јеромонаха.   Данашњој литургијској радости поред монаха манастира и монахиња из Ђаковице присуствовали су верници из више крајева Србије и Црне Горе, посебно са Косова и Метохије. Занимљиво је да су се на литургији нашли и гости из Италије, група волонтера који у организацији нашег монаха Италијана Бенедикта Скарфија са Сицилије бораве као волонтери у Великој Хочи и Косовском поморављу организујући културно-уметничке активности за наш верни народ. Литургији су присуствовала и два фрањевца из Италије који су већ више пута у свом манастиру пружали гостопримство нашим студентима приликом екскурзија у Италију и који су заинтересовани за православну традицију кренули у ходочашће пешке по светињама Српске Православне Цркве.   На крају Св. Литургије присутнима се обратио игуман манастира, користећи прилику да и на грчком језику изрази захвалност Византијском хору који је увеличао данашњу евхаристијску радост. Отац Сава се сетио и покојног Ликурга Ангелопулоса који је неуморно радио на промоцији византијске црквене музике у Грчкој и целом свету и пренео ово богатство многима којима оно није било познато. Игуман јуе поздравио и госте из Италије изразивиши радост што Св. Краљ Стефан окупља људе добре воље из целог света. На послужењу у манастирској трпезарији хористи из Грчке отпевали су и пар химни на латинском у стилу древног римског појања које је реконструисао покојни Ликург Ангелопулос у сарадњи са Марселом Пресом и његовим хором. То је певање веома слично византијском које је преовладавало у древној православној римској Цркви посебно у 7 и 8. веку када су неки од папа били грчког и сиријског порекла. Радост данашњег евхаристијског сусрета настављена је у манастирској трпезарији заједничком трпезом љубави.  Хористи из Грчке потом су посетили Пећку Патријаршију и кренули пут Атине.   У прилогу достављамо 9 видео записа са појањем хора "Ангелопулос" који су постављени на јутјуб каналу манастира Високи Дечани. Реч је о следећим деловима:                         Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Логос,
      Храм Успенија Пресвете Богородице у Сакраменту данас је прославила своју храмовну славу (три дана раније како би већи број верника могао да се окупи у свом Храму). Заједно са њиховим вољеним Епископом Максимом литургију су служили и Епископи бихаћко-петровачки Сергије, захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и стобиски Давид.      Епископи су дочекани са пуно радости и љубави, посебно од деце која су им прилазећи за благослов, даривала букете цвећа. Храм је био испуњен верним народом, многи од њих су силом прилика заборавили матерњи језик, али чиста срца чувају и негују своју веру и традицију. Литургији је присуствовао велики број деце а велику радост причињава то што су се сва деца причестила.   Никола Станковић    
       
       
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је Свету архијерејску Литургију у недељу десету по Духовима у храму светих Петра и Павла на Топчидеру. Патријарху је саслуживало свештенство храма уз присуство парохијана ове београдске светиње.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
          На крају Литургије Његова Светост је говорио о значају заједничке молитве у храму и призвао да недељни дан посветимо Христу и приступимо Светим Тајнама. Говорећи о данашњем читању из Јеванђеља, Патријарх је нагласио значај поста и молитве, нарочито током овог Госпојинског поста. "Да бисмо имали чврсту веру и љубав морамо да имамо и остале хришћанске врлине" закључио је Патријарх.   После Свете архијерејске Литургије у храму светих Петра и Павла на Топчидеру, старешина овога храма јереј Владимир Марковић заједно са свештенством упознао је Његову Светост са током радова који се одвијају око храма и истакао значајну помоћ парохијана који доприносе у извођењу радова.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Епископ баришевски Виктор (КоцабаИ, викар Његовог блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, који је јуче Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију уручио писмо подршке Предстојатеља Украјинске православне цркве, казао је Радио-Светигори да је Митрополит Онуфриоје, упутивши писмо Митрополиту Амфилохију, такође подржао вјернике у Црној Гори, као што је и Митрополит Амфилохије храбрим ријечима подржао милионе православних вјерника у Украјини.     „Многи наши вјерници, хиљаде, милиони који су такође изложени гоњењу, саосјећају са својом браћом у Црној Гори. Надамо се да ћемо сви заједно братском подршком, а прије свега молитвом, савладати све тешкоће и искушења која су пала на наша плећа“, казао је Епископ баришевски.   Казао је да украјинско питање данас, нажалост, није само украјинско већ читавог васељенског православља.   „Ми веома тугујемо и жалимо због тога што се дешава. Прошли смо кроз један сложени временски период последњих година када су од наше канонске УПЦ отимали храмове, – и то се, нажалост, и данас наставља, – када су се чуле ријечи мржње, када су државни органи доносили законе да ограниче и дискриминишу УПЦ. И то што се дешава у Украјини, нажалост, не може бити локално, јер када страда један, страдају сви дјелови Цркве Христове“, каже он.   Владика Виктор додаје да су све помјесне Цркве то осјетиле и осјећају.   „Благодарни смо за молитву и подршку и надамо се да ће сва та искушења која су данас задесила свјетско православље проћи, да неће бити неких дубљих подјела, да ћемо опет молитвено подржати једни друге и да ће проћи оно што је било“, увјерен је Владика Виктор.   Архијереј УПЦ вјерује да су ова искушења Цркву у Украјини већ ојачала.   „Наравно, тужно је што су многи људи страдали штитећи своје храмове, као што је случај једне дјевојке у Западној Украјини. И многи други случајеви болно одјекују у нашим срцима. Али треба казати да је после таквих случајева Црква ојачала јер су људи почели једни друге да подржавају са свих страна свијета, да се моле једни за друге“, објасио је он.   Додаје да постоје случајеви да су се људи, који живе у једном мјесту, а нису знали једни друге, не само почели молити једни за друге него су почели да помажу једни другима у конкретним случајевима у свакодневном животу.   „То је лијепо видјети и схватити да су кроз такве тешкоће људи некако постали ближи. И својим јединством су потврдили то заједничко јединство“, наглашава Епископ баришевски.   На подсјећање да су подгорички саборни храм Христовог Васкрсења, у чијим просторијама се налази и Радио-Светигора, заједнички освештали Патријарх цариградски Вартоломеј и Патријарх московски Кирило, Владика Виктор је рекао да се моли и да се нада да ће они опет заједно служити у Подгорици, Кијеву или Москви.   „Дај Боже. Ми се сви за то молимо и вјерујемо да је само привремено ово што нема евхаристијског општења између васељенске и руске Цркве, да ће то ускоро бити прошлост“, поручио је он.   Владика каже да вјерници у Украјини осјећају молитвену подршку вјерника из Црне Горе.   „И то је драгоцјено. Молитва је наше оружје. Молитвена подршка једних другима је пројава оне вјере и љубави коју нам је заповиједио Господ – да волимо ближњега, јер у сваком човјеку треба видјети образ и подобије Божје. И ако ми волимо свога ближњега, кроз ту љубав ми, уствари, јачамо своју љубав према Богу“, поручује Владика Виктор.   На питање може ли се тзв. украјински модел примијенити и у Црној Гори, што је мишљење многих из црногорског државног руководства, Владика каже да је тај модел само показао да је животно неспособан.   „Овдје се можемо присјетити јеванђелске епизоде о кући која је подигнута на пијеску и кући која је подигнута на чврстом тлу. Она која је подигнута на пијеску, када наиђе киша – срушиће се. Слично се десило и у Украјини“, казао је Владика Виктор.   Владика је објаснио да Црква не може да подржава само дио становништва.   „Црква има свјетску мисију и то се веома јасно показало у Украјини када је у оружаном сукобу на истоку наше земље наша Црва заузимала, и данас заузима, позицију миротворца. Не треба узимати само страну, јер су и на другој страни житељи Украјине, чеда наше Украјинске цркве. Такву позицију ће УПЦ, на челу са нашим Предстојатељем Митрополитом Онуфријем и даље имати“, казао је Владика Виктор (Коцаба).     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      -И физика, и и хемија, и атоми, и музика, све то почиње од молитве, говорио је проф. Предраг Ристић из чије књиге Колач, у издању Хришћанске мисли из Београда, издвајамо уводно слово владике Атанасија (Јевтића):     Предраг Ристић је велики човек и велики архитекта. Kолико ја знам, ученик је Дероков. Говорио је да треба превазићи свога учитеља и ја мислим да је он превазишао Дерока. Зову га Пеђа Исус, јер је онако жут. Стари је Београђанин. Пун је прича, сећања, живих историја. Као младић је гледао кад су Немци порушили железнички мост на Сави, па су се на срушеном мосту у води заустављали лешеви Срба из Јасеновца. Он је силазио са Топчидерског брда и после је гледао кад су их сахрањивали на Ратном острву. Својевремено је направио предлог архитектонског решења за споменик у води који би се дизао на неколико спратова. То би био споменик јасеновачким жртвама на Ратном острву.   Пеђа је врло интересантна појава. Рецимо, са њим је веома интересантно разговарати о чему год хоћеш, а нарочито о науци и архитектури. Сећам се кад је неко рекао да је математика егзактна наука, а он је на то рекао да та егзактна наука оперише са ирационалним бројем π (пи). И то је тачно.   Сећам се да је радио пројекат за цркву Свих Светих Срба за предграђе Торонта - Мисисагу. Урадио је слику те цркве са више кубета и написао је текст на полеђини да су храмови Тело Христово и да са кубетом представљају оваплоћење Христа као Богочовека. То сам касније користио поводом књиге једног Грка, лекара нефролога, о Светој Софији. Та књига је за годину дана доживела два издања. Преведена је на енглески, а наш епископ Максим је превео на српски. Књига је врхунски опис Свете Софије и тема је отприлике да је Света Софија Тело Христово изаткано од светлости. Тако је и Пеђа Ристић говорио да су храмови Тело Христово. Покушао је да представи, да објасни како он од круга и квадрата прави целу архитектуру храма. На пример, круг који захвата кубе се своди на улазна врата која су у виду правоугаоника усправно. То је чудесно како он објашњава и то је све убедљиво нарочито у његовим храмовима, у његовим цртежима. Мислим да је до сада урадио око сто цркава. Најпре га је ангажовао епископ Амфилохије док је био у Банату. У једном банатском селу је најпре урадио цркву, па онда и многе друге цркве. Постоје фотографије свих њеrових храмова, а посебно наше Херцеговачке Грачанице на Црквини, па наши Пребиловци - храм Светих новомученика пребиловачких, затим црква Свете Тројице у Гацку и колико других цркава је урадио. Нигде се он није поновио.   Кад је код нас радио Херцеговачку Грачаницу на Црквини рекао је: -Нећу да буде копија Грачанице. Урадили су једну код Чикага наши Срби из дијаспоре, али она мени личи као да је од пластике, од најлона. Иначе, он је на Црквини урадио оригиналну Грачаницу, па је уместо оних дебелих песоса, стубова у виду квадрата и правоугаоника свео округле стубове који се, у ствари, и зову стубови. Тако је и олакшао цркву. Иначе, Грачаница је са тим великим правоугаоницима мало тешка, јер је отишла у висину, па нема много простора. Нема ни много светла. Али, Пеђина Грачаница је лепотица на Црквини и у њу су пренете мошти нашег песника Јована Дучића.   И много шта друго је урадио. Срећом, његов син Сава је примио посао од њега и наставља његов рад и његов архитектонски стил.   Иначе, Пеђа Ристић је кao човек један Србин, православац, човек мудар и трезвен. Са њим се вреди упознати и вреди погледати његове радове. Има он и врло занимљивих и мисаоно дубоких чланака. Пре свега, у архитектонској техници је недостижан. Радујем се што ћe изаћи његова књига Колач и што ће својим симболима и описима геометријским бити занимљива за читаоце, за стручњаке. Нека жена је написала: Архитектонски о архитекти и архитектури.   Пеђине цркве су заиста Тело Христово. У мом селу Брдарици је поправљао цркву, па је у суседном селу лично учествовао у зидању куполе коју је, уместо шестаром, радио канапом којим је кружио и обликовао куполу. Никакве скеле није било и није било оплате, него је само канапом показивао како да се слажу цигле, а да не пропадну већ да обликују калоту, полулопту. Хвала Богу да га имамо и да имамо таквих људи. Он продужује наше архитектонско предање.   Зна он много, путовао је на Свету Гору, по Грчкој, у Свету Земљу, али је створио своју синтезу, оригиналну, без кича, без жеље да се, рецимо, покаже као оригиналан, а у ствари је изузетно оригиналан. Треба поменути његову цркву Светог Атиногена на Вучјем долу, Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, храм Светог Јована Владимира на Убу који је сличан Грачаници са циглом и сигом, цркву на Равној Гори и друге.   Епископ Атанасије (Јевтић)     Извор: Српска Православна Црква

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...