Jump to content
JESSY

Суживот или брак

Оцени ову тему

Recommended Posts

                          69123adaf3ec30f6429802e3210a34d1-1.jpg?w

 

„Пре четири и по године упознала сам младића. Јако смо се волели, иако смо се свађали скоро сваки дан, због разних ситница, небитних. Обоје смо веома плаховити. После три године, почели смо да живимо заједно. Ја сам променила посао и скоро увек сам остајала до касно. Он ме је чекао код куће, спремао вечару и слично, а пред Нову годину ме је запросио. Веома сам се радовала и размишљала о томе каква је то срећа за мене, коначно ћу се удати. Полако смо почели да спремамо свадбу. Недељу дана пре сам отпутовала у Питер на пословни пут, а он је остао код куће сам. Када сам се вратила, рекао ми је да се растајемо, да ме више не воли. Ја сам за њега једна сродна душа, сестра, али га не привлачим као девојка.“ Елена, 24 године.

„Урадио сам нешто ужасно. Сад седим и не знам шта да радим. Пре 3 месеца сам запросио девојку са којом живим. Осећања међу нама су постојала, све је било дивно. Али недавно су нестала, испарила. Покушавао сам да их вратим, али никако ми не успева. Ја њу не волим, она мене да. Љуби, грли, видим да жели да буде са мном. А мени се срце слама што не могу да одговорим на њену нежност. Испада да се претварам. Она види да сам безосећајан, пита зашто? Шта могу да одговорим, ако не осећам ништа? Већ је било озбиљних свађа и скандала због тога. Свадба се примиче, припреме теку, а мени на души стоји камен. Скоро да смо се били растали, али је она рекла да према мени још увек нешто осећа и да жели да покушамо поново, иако сам признао да је не волим. Тако ми је ужасно тешко коначно јој рећи све, када се и даље нада. А ја ноћима не спавам, сав сам измучен, катастрофално сам смршао. Тако ми је жао, али је не волим и непријатно ми је да будем са њом.“ Игор, 24 године

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

„Били смо заједно 6 година. То је прилично дуго. Све то време смо живели час са мојим родитељима, час са његовим. Последње године смо живели одвојено. Он је друг мог брата. Први ми је изјавио љубав. Пола године ми се удварао јер сам тада имала другог дечка. Носио ме је на рукама, испуњавао сваки мој хир. Заљубила сам се и схватила да ми је он најблискији и најдражи човек на свету. Шест година готово непрекидне среће (мале свађице се не рачунају, с ким их нема). Отприлике пре три године, нешто се у мени преломило, схватила сам да желим да се удам… не желим просто суживот, него праву породицу и мужа (читај, потпис код матичара). Он је изричито одбио. Изговор му је био да није спреман да издржава породицу, а њему је и тако добро. Прихватила сам то, чак сам сасвим одустала од маштања да ћу некад носити свадбену хаљину, свадбене песме слушати… моја ће деца (Боже, тада сам мислила да ћемо имати децу… јако сам желела дете с њим) бити рођена ван брака и.т.д.

Он је веома прагматичан човек. Увек је говорио: „Мојој породици и деци ништа неће да буде ускраћено (са мном је тако и било)… али да издржавам децу тренутно нисам спреман.“ Притом, финансијски веома добро стоји. Волим га бескрајно, и он мене. Све слободно време смо проводили заједно. Веома смо дружељубиви, увек смо негде лудовали с друштвом, ишли на нека путовања и сл. никуда одвојено нисмо ишли, увек смо били заједно.

14. фебруара ове године ме је запросио. Све као у филму. Фини ресторан на Кутузовском булевару, романтична вечера, сомотна кутијица… Знао је да сам управо тако све и замишљала. Било ми је потпуно неочекивано. Чекао је одговор, а ја сам рекла да ћу размислити…

После тог значајног дана мој се живот претворио у кошмар. Свађе око најмањих ситница. Почео је да се враћа после поноћи, скоро да је престао да буде код куће. Огребала сам му нови ауто (случајно, кад сам излазила с паркинга) — чега сам се тада о себи наслушала, просто ужас. Почела сам реално да осећам да он већ није са мном…

Једног „прекрасног“ дана одлучила сам да прекинем то безумље и искрено сам рекла да сам уморна од таквог односа и да не могу више тако, да хоћу да одем и да неко време будем сама. Сложио се да је то исправна одлука и да је и сам то хтео. Никако нисам очекивала да ће то рећи…

Уследила је још цела недеља непрестаних разјашњавања односа. Рекао је да ме више не воли. Просто ништа не осећа. И то је то, замолио је да га оставим на миру…

Ја као да сам већ умрла изнутра. Ништа ми више није потребно, и нико… само он.“ Марија, 25 година

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

А Ево сасвим другачије приче коју нам је испричала Арина.

„Имам 24 године и има три месеца како сам удата. Док нисам срела свог мужа, дружила сам се са момцима. Имам много пријатељица и мислим да у „грађански брак“ ступају углавном девојке у чијој породици нема јаког, паметног, вредног, радног и љубећег оца. Којега и сама кћер много воли. Појаснићу зашто тако мислим, наравно, на свом примеру. Када ми је моја „прва љубав“ предложила да „мало живимо заједно“ (тако је рекао, „да мало живимо заједно“), одбила сам. Главни разлог мог одбијања било је то, што, ако бих живела с њим, било би ме срамота пред мамом, сестрама и, пре свега, пред татом. Одбила сам. И шта? Кроз недељу дана већ је живео са другом девојком. А и они су заједно живели кратко и несрећно, око годину дана.

Међу мојим познаницима живели су у грађанским браковима или ишли ка томе они који се нису са уважавањем односили према свом оцу, или они који га уопште немају.

Наставићу. После неког времена, упознала сам свог будућег мужа. Виђали смо се око пола године и он ми је предложио грађански брак. Одговорила сам да одлазим, да га остављам. Минут касније ме је запросио. (Шта је то било? Да ли сам га вукла за рукав у општину? Уцењивала? Не.)

Имали смо лепу свадбу, било је много емоција када је тражио моју руку од мојих родитеља, и када смо његовима саопштили да намеравамо да се венчамо. Никада нећу заборавити то време. А да сам само пренела код њега свој компјутер, неколико торби с одећом и књиге, шта би то било? Само селидба. И, ако ћемо искрено, не бих се учила трпљењу, да праштам и да кувам за човека који нема храбрости да преузме одговорност за своје „да“ и за мене.

Закључак: не треба лагати себе. Зашто се уопште упуштати, улазити у сумњиви пројекат, ако ниси сигуран у резултат? Не треба дозволити себи заглупљивање речима о „љубави и узвишеним односима, којима нису потребни потписи“. Није тешко платити државну таксу 200 рубаља, позвати родитеље и пријатеље и рећи пред свима да је од сада ово моја жена, а ово мој муж. То је тешко и непотребно само онда када је породица непотребна.“

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

За рушење је довољна само слобода. За градњу, осим слободе, потребно је још много тога.

Слободни сте да ступите у „грађански брак“. Слободни сте и да радите на себи, стекнете довољно знања и снаге, сасвим могуће и изаберете другу особу, и да ступите у законити брак.

Јер, ко год да сте, ако физичко здравље дозвољава, све могућности законитог брака су вам доступне. А да ли ви желите да нешто урадите у вези са тиме? Или ћете, као хронични губитник, изабрати пут самооправдавања, аутосугестије, уверавајући себе да су вам слободе „грађанског брака“ довољне за срећу?

То и јесте тај избор пред који нас ставља слобода.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2019/06/15/suzivot_ili_brak/

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Nije mi najjasnije o  čemu je ceo tekst iako sam pročitao sve primere

Ali za prvi primer bih rekao da je momak postupio pošteno i odgovorno

Raskinuo je pre stupanja u brak

Mnogo su mladi i poštenije je reći nekome da ga/je Ne voliš nego da srljas u ozbiljnu vezu a duša ti se raspada ili prosto nisi spreman

Ovaj poslednji deo članka mi je malo generalizacija 

I ova devojka je malo možda gruba "hoćeš gradjanski brak...ćao "

Ok, al gde je ono hajde da razgovaramo da sednemo...itd...

Na kraju svaka priča je za sebe

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

:pop::pop::pop:

Aha, i onda je mrmot zavio cokoladu u foliju:))

Naravoucenije bi bilo da je gradjanski brak fuj to, leglo nesrece, propalih veza, slobode zarad slobode, a crkveni okean srece. 

A nikad vise nesrecnih crkvenih brakova i razvoda, nasilja i svega redno. 

Ljudi treba da se okanu magijskog posmatranja vere i zivota. Nema tog obreda koji ce nekom doneti srecu. Sreca ne pada s neba ona se krvavo zaradjuje. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Иван Ивковић,
      Питање:
      Оче Саво, молим Вас да ми одговорите на следеће питање.
      Шта да уради жена, која је одувек у вери, када је пред браком са мушкарцем, који јој у потпуности у свему одгвовара и љубав постоји, али који није у вери, није ни крштен, не занима га делатно хришћанство, иако каже да верује у Бога? Није крштен и каже да га то не занима, значи нема венчања у цркви. шта да уради она? Да ли да одустане од веначања са њим или да зарад брака одустане од венчања у цркви, иако је то за њу незамисливо да уради?
      Одговор:
      Искрено речено, ту постоји проблем. Наша вера није само нека приватна ствар, рецимо као неки хоби, и да се особи са којом желимо да живимо то може да се свиђа или не свиђа. Хришћанска вера, ако се живи на прави начин је кључна ствар нашег живота и све што чинимо радимо у светлу те наше вере у Христа. Тако је и са браком. Брак није само неко правно повезивање човека и жене, нити је само питање репродукције, већ је пре свега света тајна која подразумева да две особе које су у вери одлуче да живе заједно, али тако што ће њихов заједнички живот, као једног тела, бити икона живота у Христу. Ако се неко обрати Христу док је већ у грађанском браку са другом особом то је нешто сасвим друго и тада љубављу и молитвом треба чинити све што је могуће да се светлост вере појави и у срцу другог супружника. Хришћани на љубав човека и жене не треба да гледају искључиво као на биолошки процес, као на телесну и душевну привлачност, већ пре свега на спремност да обоје у заједничкој вери узрастају у љубави према Богу. Наша вера нас учи да нема истинске љубави према ближњима без љубави према Богу. Може да постоји привлачност, верност и друге особине које су везане за човеков биолошки састав и сличне особине налазимо и код животиња, али љубав у хришћанском смислу нема пуноћу без љубави према Богу која супружнике и сједињује светотајински. Дакле, ако се љубав и брак искључиво гледају на телесном и душевном нивоу супружници неће бити суштински везани оном духовном споном која је неопходна да би им тај начин живота био на спасење и живот вечни.
      У овом конкретном случају мислим да треба бити стрпљив и да човеку кога је та жена заволела треба искрено рећи да је њена вера за њу веома важан део њене личности и да он, ако је истински воли, треба и да је разуме и прихвати као целовиту личност са којом ће поделити целог себе. То није питање формалности, тј. да он како би дошло до брака прихвати да се крсти и венча у цркви само да би се испунио тај предуслов. Веома је важно да обоје живо осете да их не повезује само оно спољашње већ да су и духовно блиски.
      Посебно сам нагласио да је реч о избору који треба направити пре ступања у брак. Ако су супружници већ у браку и једно од њих двоје се обрати, наравно да не треба раскидати заједнички живот и да треба наставити живети са својим супругом или супружницом, пре свега због деце, али исто тако да би Бог призвао спасењу и онога који није у вери. Међутим, када се двоје младих људи налазе пред одлуком да започну брачни живот, мислим и сведочим традицију Цркве да није добро свесно ићи у брачну заједницу са супружником који не само није у вери него је и противан Богу и заповестима Божијим. Наравно, постоји увек могућност да и такав живот доведе до обраћења другога и до срећног и благословеног брака, али, нажалост, најчешћи су случајеви у којима није тако. Постоје дакле изузеци успешних заједница који су из једне телесне заједнице узрасли у обзиљну духовну везу у Христу, али то не може да буде правило нити савет.
      И сам познајем супружнике који су започели свој брачни живот грађанским браком и да је у међувремену обраћење једнога од њих довело до обраћења другога и да су на крају одлучили да за свој заједнички живот добију благослов Цркве. Сада, када нема много некрштених душа и када хришћанин или хришћанка који обзиљно живе свој живот у Христу желе да ступе у брак крајње је пожељно да њихова супружница или супружник такође буду у вери, како би њихова заједница од самог почетка била благословена. Света тајна брака је часна и поштована у Цркви и има смисао само у евхаристијском контексту, као заједница мушкарца и жене који желе да живе свој живот у Христу у брачној заједници, делећи једни са другим све у Христу, јер то је суштина хришћанског брака. Ово може да изгледа као теорија али ако нам је приоритет живот у Христу, а тек потом све друго, наравно да томе све треба бити подређено. Проблем данашњег секуларизованог друштва јесте да се вера често доживљава као помоћно средство да живимо боље и срећније наш земаљски живот. Ако баш све не иде како треба многи се онда и разочарају јер очекују од Бога да им дарује срећу. То је погрешна перспектива и можемо говорити у том случају више о животу у Христу као средству, а не као циљу нашег постојања.
      Наравно, као монах не претендујем да могу да дам најбоље правило али покушавам да размишљам на основу онога што сам успео да научим у познанству и контакту са људима који су ми тражили савет.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 2. августа 2020. године, на Илиндан, светом архијерејском Литургијом у храму Светог пророка Илије у Миријеву.
          Звучни запис беседе   Саслуживали су протојереј-ставрофор Драган Предић, војни свештеник Стеван Стевановић и протођакон Дамјан Божић. Поводом храмовне славе додељене су грамате благодарности за несебичну љубав и материјалну помоћ миријевској цркви заслужним парохијанима: г. Драгиши Вукашиновићу, г. Златану Јанковићу и гђи Слађани Шћекић, која је била домаћин славског сабрања.   Прослави су молитвено присуствовали директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Милета Радојевић и директор Седме београдске гимназије г. Мирослав Маркићевић.   Након Свете Литургије уследила је Литија око храма. Литија се зауставила испред новоподигнуте чесме у порти цркве коју је Патријарх Иринеј освештао. По повратку литије испред храма уследило је читање Светог Јеванђеља, те је Патријарх Иринеј са свештенством, верним народом и домаћинима славе пресекао славски колач.   На крају, Његова Светост Патријарх Иринеј је упутио речи поуке и утехе свештенству и верном народу о величини дела св. Пророка Илије, који је „живећи у времену случном нашем, позивао народ на покајање и моралну обнову“.   Време у коме је живео Пророк Илија јесте време велико духовног пада Израиљског народа. Стање сличном нашем данашњем, то је време када се име Божије није поштовало, када се вера није уважавала у народу. У таквом времену Господ шаље своме народу једног великог Пророка који је изобличавао народ због његових грехова и, који се није устручавао да ни једном цару да каже страшне опомињуће рећи, рекао је Патријарх Иринеј у беседи.   У молитвеном разговору између Пророка и Господа видимо да је Господ многомилостив и да из љубави чека да се Његов народ покаје и поврати од греха. Чак и онда када Господ шаље различите невоље на свој народ, као што је суша, Он то чини нерадо и из љубави да поврати народ од греха, а о томе јасно можемо читати управо у Библији где се говори о светом Пророку Илији, поручио је Патријарх Иринеј, закључујући да је Пророк Илија чудесно завршио свој живот, исто као што је и га је чудесно живео. А Нови завет нас учи да ће Пророк Илија поново доћи пред други долазак Христов.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Edmund,
      Наставница грађанског васпитања: Антифа мора ући у школске програме и није питање никаквог избора или компромиса!
      12. јула 2020. Поделите: FacebookTwitterEmailViberFacebook MessengerCopy Link Наслов текста је заправо реченица наставнице грађанског васпитања у једној групи на Фејсбуку која се бави проблемом верске наставе и грађанског васпитања.
      И, када је о томе реч, по речима исте наставнице, просветни радници у Србији немају „никаквог избора или компромиса“

       
                  Многи вероучитељи у Србији, забринути за свој предмет и посао, пратили су дешавања око новог упутства Министарства просвете које је требало да преполови фонд часова верске наставе и грађанског васпитања као и још неких изборних предмета. Поред смањења фонда упутство би имало и деструктивне последице по школске распореде, расположеност ђака да присуствују часовима, дискриминацију у односу на другу децу и наставнике као и друге негативне последице које су описали директори школа, представници синдиката, разна удружења, као и Одбор за верску наставу митрополије Београдско-Карловачке. Пратећи дешавања око спорног упутства вероучитељи су активни на бројним групама и страницама на друштвеним мрежама. Једно од таквих места је и група на Фејсбуку по имену „Борба за грађанско васпитање и верску наставу“. Првобитно је група започета као место за одбрану грађанског васпитања али је затим укључена и верска настава. Материјалима и коментарима на групи свесрдно су доприносиле све колеге наставници свих изборних предмета и владала је атмосфера солидарности и заједништва. Али не задуго…
       
                  Администраторка групе је поставила пар објава а у једној од њих је упознала чланове групе са својим активностима око упознавања ученика са покретом Антифа током распуста. Уз објаву је постављен и линк ка чланку о Антифа покрету у листу Данас који има као илустрацију фотографију са BLM (Black Lives Matter) протеста чији су се неки „образовани“ припадници „прославили“ рушењем историјских споменика у САД укључујући [sic] и споменике људима који су се борили против расизма…
       
                  Осим тога што објава нема никакве везе са наменом групе последња реченица у њој која се тиче покрета Антифа је веома проблематична и гласи: „Антифашизам мора ући у школске програме и није питање никаквог избора или компромиса.“ Објава је још чуднија ако се има у виду да је постављена на групи која брани управо изборне наставне програме.

                  Многи од наставника испровоцирани оваквим апсолутистичким и бескомпромисним ставом колегинице да се идеологија америчког Антифа покрета мора увести у српске школске програме су реаговали.
      Преносимо коментар једног вероучитеља који је убрзо избачен са те групе и блокиран:

                  „Комунистичка идеологија Антифе која се представља као аутентични антифашизам не сме (поново) ући у школске програме поготово не по тоталитарном комунистичком принципу да то „није питање никаквог избора ни компромиса.
       
                  Некада под паролом заштите права радничке класе а сада под паролом заштите права мањина фундаменталистички комунизам се поново продаје као (једини) ослободилац потлачених и водич у светлу и праведну будућност. Будућност у којој ће сви, „опет“, имати једнака права. Сви уједињени и срећни под једном идеологијом. Сви осим оних које Антифа означи као расисте и фашисте. За те означене нема једнакости, нема посла, нема светле будућности. Јер ако тако каже анти-фашистичка, анти-расистичка, слободољубива, правдољубива и увек у праву Антифа ко може да тврди другачије? Само фашисти и расисти наравно.
       
                  Дакле, не тоталитарном комунизму у које год модерно заштитничко одело да се пресвуче.
       
                  Наравно, не и расизму и фашизму! Али без претварања тог отпора у деструктивни фанатични фундаментализам који би да се увуче у политику, законе и школе. А затим да из те позиције његови комесари одређују ко је подобан или неподобан, ко може а ко не може да ради, ко може а ко не може да живи.“
      ………………………….
      Дакле, по мишљењу ове следбенице Антифа покрета, и нажалост администраторке групе, онај ко има неслагања са идеологијом Антифа покрета и то јавно изнесе није подобан да брани опстанак изборних предмета!? Онај коме смета увођење идеологије на силу не може да брани слободан избор ђака. Потпуни парадокс. Додуше, за оне који се сећају комунистичке „толеранције“ ту нема парадокса, за њих је овакво понашање неких Антифа комесара потпуно очекивано.
       
                  Сва слаткоречива причица из њене објаве о томе шта су са ђацима „радили на пољу антифашизма, мира и толеранције“ је нестала у пар кликова мишем. Нестао је њен антифашизам, нестао је њен мир који шири, нестала је толеранција. Остао је само „антифашизам“, немир и бескомпромисна цензура без права на избор. Тачно оно што је рекла да би увела и у српске школе.
       
                  Можда би неко рекао да је реч само о наставници заведеној Антифа идеологијом која се понела да је много важна и хоће да буде популарна у друштву форсирајући деструктивни фундаменталистички комунизам па је мало на Фејсбуку демонстрирала свој прави „антифашизам“, „мир“ и „толеранцију“. Нажалост, то би била много боља опција од онога о чему је вероватно реч. Мастер рад који је ревносна администраторка 2014. одбранила на Универзитету Сингидунум код ментора Гордане Добријевић гласи: „Савремена политичка пропаганда и комуникација са бирачима на политичком тржишту“. Наставница грађанског је уједно и одборница Социјалдемократске партије Србије на Карабурми.
       
                  Ако је тај мастер рад био темељан и квалитетан онда тешко да је овде реч о заведеној наставници која тера западњачку идеолошку моду. Можда је у питању неко ко се добро разуме у политичку пропаганду и комуникацију (и неизбежну манипулацију) људима на политичком тржишту. И таква особа ради на томе да уведе идеологију неокомунистичког Антифа покрета у српске школе. И за ту пропаганду користи Фејсбук групу која нема никакве везе са тим. Дакле, већа је вероватноћа да је реч о политичкој пропаганди и прорачунатој намери да се деца и наставни програми у Србији освоје иделогијом Антифа покрета у жељи да се у новим генерацијама ученика припреми база бирача који би овакве покрете подржали и можда једном довели и на власт. А такви покрети би онда све у Србији уредили без права на избор и без компромиса. Ко се не слаже са њима биће, толерантно, избачен из групе у неки нови „анифашистички“ логор.

                  Иначе, будући да је наставница дала ђацима задатак да током распуста истраже појам Антифе, било би занимљиво да се види у оквиру ког наставног плана и програма је то урађено. Има ли Антифе већ у српским наставним програмима? Или је ово једна политичка импровизација којом се ђаци доводе у контакт са једним веома осетљивим идеолошким и социолошким проблемом? Будући да је наставница приказала низак ниво антифашизма, мира и толеранције биће да има основа за забринутост у вези са питањем:
      На који то начин она упознаје децу са комунистичком идеологијом Антифа покрета?
      Видовдан
       
       
    • Од uomo del Ve.Te.,
      "Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду; Него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду. "
      "Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим, у шта ћете се одјенути."
      Кад дође време за проповед на Литургији и ако је овај Јеванђелски одељак/текст читан сваки пут ме ухвати страх и неописива туга како ће свештеник да протумачи/проповеда  верницима који су дошли тог дана на службу Божију....
      ...неколико пута био сам сведок где свештеник буквално каже ништа се ви не брините у животу за овоземаљске ставри само је битно да ви дођете у Цркву.... како рећи човеку који има децу, породицу, који мора да плати месечне рачуне, и рећи овом човеку: ма не брини ти ништа, или немој да се бринеш низашто... један свештеник у једној метрополи чак је рекао  људи који не долазе у Цркву иду директ у пакао.... 
      У већини случајева свештеници нису способни (незнају) на прави начин да проповедају/протумаче/поуче верне на Литургији кад се чита овај битни део текста.... човек увек мора да буде пажљив како ће и шта ће да каже а поготово кад проповеда на ову тему.....
      Замилите хипотетички, у апстракцији на пример да ЈА возим мерцедесов чип од 100 хиљада Евра, да имам 3 стана и 2 куће, и да препродајем плацеве, градим стамбене зграде и продајем станове...и тако још неки "ситни" бизнис... и да ја онда причам/кажем вама: Ма не сабирајте ви себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лопови поткопавају и краду,.....Ово би био велики проблем зато што ви (ти који читаш ово ниси) нисте глупи... иако ми вероватно неби рекли директно у очи: онда би барем помислили у себи чекај ти имаш то све и све то радиш а нама пирчаш причице.....
      Поздрав за све људе добре воље
      PS.
      Ако сте присуствовали на Литургији кад је читан ова одељек, какво је ваше искуство тј. шта се чули? како је свештеник тумачио/проповедао на ову тему?
       
       
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са званичне интернет странице Информативне службе Епархије бачке доносимо текст Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја: Свето Причешће - извор здравља или извор болести?

          ЕПИСКОП БАЧКИ ДР ИРИНЕЈ: СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ – ИЗВОР ЗДРАВЉА ИЛИ ИЗВОР БОЛЕСТИ? /pdf/

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...