Jump to content
Милан Ракић

Burže 2019: Povratak Srbije na svetsku vazduhoplovnu scenu

Оцени ову тему

Recommended Posts

Tango Six četvrti put uz pomoć prvog privatnog hendlera kompanije Sky Partnerizveštava sa najvećeg planetarnog vazduhoplovnog sajma Le Burže, ili jednostavno Burže.

20170619_170845-850x350.jpg

Interesantne naredne dve nedelje za nas na portalu. Burže, drugi srpski Flugtag i nedelju dana kasnije najveća domaća vojnoindustrijska priredba Partner. Naravno, zabavno je pokrivati sve nabrojano ali ove godine je drugačije. Ove godine je broj premijera, ekskluziva i uopšte dešavanja nikad veći. Konačno da i neko iz Srbije, ovog dela Evrope, može izveštavati o dešavanjima koje nas se direktno tiču. Ponovo kupujemo, ponovo imamo premijere, ponovo se nešto dešava. Do trenutka ako i kada se i ovaj balon izduva ili uspori, uživajmo.

Tango Six će vam (kao i uvek prvi i jedini) u narednoj nedelji doneti najinteresantnija dešavanja koja imaju veze sa Srbijom, regijom i ostatkom industrije. Svako ko je bitan, ima resurse da se bavi prodajom i marketingom kako dolikuje, biće sledeće nedelje u Parizu.

Na žalost, ponovo ni jedna srpska kompanija nije toliko jaka i bitna da bi joj izlaganje na Buržeu bio opravdani trošak. Od zemalja bivše Jugoslavije tu je ponovo slovenački prodajno-inovativni div Pipistrel (pre nekoliko dana predstavili su još jedan interesantan koncep) i hrvatska kompanija Inetec. Juče sam saznao da će na ovogodišnjem sajmu u Dubaiju koji se održava u novembru po prvi put izlagati jedna srpska kompanija, tako da ćemo ove godine ipak biti na globalnoj sceni.

20130618_083800.jpg
Neće nas biti mnogo iz ovog regiona ali je organizator uvek spreman / Foto: Petar Vojinović, Tango Six
20170619_100718.jpg
Micubiši je nakon izuzetno agresivnog marketinškog nastupa iskoristio prethodne dve godine da se reorganizuje. Ove godine će ta reorganizacija doneti i novo ime njegovom regionalcu / Foto: Petar Vojinović

Naravno, najveću pažnju naše publike i samim tim najviše naše energije biće posvećeno izlaganju helikoptera H145M u bojama RV i PVO Vojske Srbije. Kao što je Tango Six već prvi javio, Erbas Helikopters je izabrao da ispoštuje svog drugog po veličini kupca u ovom delu Evrope izlaganjem letelice namenjene njemu na Buržeu. Tako će  u okviru „korala“ Erbas grupacije biti izložena letelica u (složili smo se kvalitetno odabranoj i izvedenoj) srpskoj maskirnoj šemi. Helikopteri H145M i dalje zvanično nisu predati Vojsci Srbije tako da je primerak u Parizu i dalje u odgovornosti Erbas Helikoptersa. Primopredaja (za kamere) će se dogoditi na sajmu Partner nedelju dana kasnije gde će Erbas Helikopters biti prisutan sa svojim štandom ali i jednim H145M, najverovatnije primerkom koji je iznenada stigao pre nekoliko dana.

20170620_171854-1.jpg
2017. smo imali samo mock-up, ove godine helikpter u našim bojama / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Kako smo javili u februaru prilikom izveštavanja sa sajma IDEX, Erbas Helikopters ima želju da, ukoliko se lokalno srpski razvijen paket nevođenog naoružanjauspešno testira, isti uvrsti u svoj zvaničan portfolio najnepreciznije i samim tim najjeftinije HForce opcije. Budući da smo zvanično prva HForce mušterija (Nemci razvijaju svoj koncept upotrebe H145M za specijalne snage bez jače vatrene podrške) na Buržeu će pored naše „ptice“ biti izložene sve moguće opcije naoružanja inostranih proizvođača. Helikopter neće imati prikaz u vazduhu, to se do sada dogodilo jedino na sajmu ILA u Berlinu.

Tango Six će vam iz Buržea pripremiti do sada najdetaljniji presek statusa projekta H145M za Srbiju, pre svega u vidu rekonstrukcije opreme koja će biti na svakom vojnom i policijskom primerku kao i precizniju satnicu isporuke koja je započela pre nekoliko dana.

Kako Tango Six saznaje, pored standarnog prisustva delegacije Ministarstva odbrane i RV i PVO Burže će obići i premijerka Srbije Ana Brnabić.

20170621_115143-1.jpg
Znamo i ko sigurno neće biti tu ove godine / Foto: Petar Vojinović, Tango Six
64955639_1262883387202246_11887205036956
Srpsko-hrvatska medijska delegacija na jednom od tradicionalnih čekanja da Rusi udele koju informaciju 2013. godine

Burže će posetiti gotovo sve RV i MO delegacije bivših jugoslovenskih zemalja i pojedinačno „naši ljudi“, kako oni koji rade u industriji tako i oni koji rade za veće inostrane kompanije. Za nas će interesantno svakako biti prisustvo kompanije Suhoj i njenog civilnog programa koji je već nekoliko puta zamalo postao vest vezana za Srbiju. Od većih inostranih konglomerata koji imaju svoja predstavništva u Srbiji na Buržeu će tradicionalno izlagati SR Technics, MTU i drugi.

Petar VOJINOVIĆ

tango-six.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Avocado,
      Otvaram temu povodom ovog teksta:
      Ružić o izmenama zakona: Za promenu Ustava biće dovoljna većina izašlih birača
        Autor: FoNet     Izvor: N1 (arhiva) Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave predložiće Vladi i parlamentu promene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, koji će propisati da za promenu Ustava više ne bude potrebna većina od broja upisanih, nego od broja izašlih birača, najavio je ministar Branko Ružić.
      On je na završnoj javnoj raspravi o nacrtu tog zakona objasnio da je potrebno da se on menja jer je po svojim rešenjima "restriktivan i u velikoj meri prevaziđen i neusaglašen sa Ustavom". Ružić je ocenio da je postojeći Zakon o referendumu ograničavajući faktor u korišćenju "ovih inače značajnih demokratskih mehanizama za ostvarivanje suvereniteta garantovanih Ustavom i ostvaruje se, na ovaj način, ne samo izborima". On je podsetio da je važeći zakon donet 1994. godine, a minimalno izmenjen 1998. i da je primena niza njegovih rešenja u praksi pokazala nedostatke, a činjenica da se referendum i narodna inicijativa retko koriste jesu dokaz.
      Od uvođenja višestranačja u Srbiji, dodao je Ružić, bila su svega tri referenduma - 1992, 1998. i 2006. godine, a predlagač je bila samo Skupština, ne i građani, čija je samo jedna narodna inicijativa prihvaćena, i to Fondacije "Tijana Jurić" za izmenu krivičnog zakona.
      Ružić je ukazao i da su se na lokalnom nivou sprovedeni referendumi odnosili isključivo po pitanju uvođenja mesnih samodoprinosa, što ukazuje da se referendum kao "institut izrazito demokratskog karaktera" vrlo slabo primenjuje. Objašnjavajući predloge izmena odredbi o narodnoj inicijativi, on je naveo da je predloženo da potreban broj birača koji je pokreću u lokalnim samoupravama bude smanjen na pet odsto upisanih birača, jer je do sada nekim lokalnim statutima bilo predviđeno i 25 odsto.
      "Ovom izmenom smo želeli da onemogućimo da u statutima lokalne jedinice lokalne samouprave samostalno utvrđuju ovaj procenat", rekao je Ružić.
      Novina u predlogu o narodnoj inicijativi, istakao je Ružić, jeste to da se rok za prikupljanje potpisa sa dosadašnjih sedam dana, što je bio kratak rok i nije se moglo krenuti u kvalitetnu proceduru, povećava na 90 dana.
      LINK: http://rs.n1info.com/Vesti/a544901/Ruzic-o-izmenama-zakona-Za-promenu-Ustava-bice-dovoljna-vecina-izaslih-biraca.html
       
    • Од Ronald,
      Dnevno se iz Srbije u proseku iseli 142 ljudi. Našu zemlju mesečno napusti 4.337 ljudi, a godišnje tačno 52.049, pokazuju najnoviji podaci Evropskog statističkog zavoda koji je analizirao migracije u regionu i svetu i obelodanio da je u poslednjih 11 godina čak 336.000 Srba dobilo dozvole za odlazak u EU.
       
      Srbija se tako sa 52.049 izdatih dozvola u prošloj godini našla na 15. mestu, uporediva sa BiH koja se nalazila na poziciji ispod, ali i u društvu sa Pakistanom, Albanijom, Irakom i Nigerijom. Iz naše zemlje za godinu dana praktično je iseljen grad veličine Šapca, Užica ili Vranja. U nešto boljoj poziciji našla se susedna Severna Makedonija sa 24.000 odlazaka, dok se Crna Gora našla na 90. mestu sa nešto više od 3.000 dozvola za odlazak u inostranstvo.
      "Zabrinjavajući je trend naglog rasta broja dozvola za stanovnike Srbije, sa 25 hiljada u 2014. na 52 hiljade u prošloj godini", ukazao je u istraživanju o iseljavanju ekonomista Miroslav Zdravković.
      Praktično, u svim zemljama na Zapadnom Balkanu došlo je do velikog rasta iseljavanja u 2018. u odnosu na 2017. Najveći rast je imala Bosna i Hercegovina (+47,8%), sledi Srbija (+32,9%) i Crna Gora (+25,5%), dok je Albanija imala najmanji rast od 20,6 procenata.
      "Iz Albanije se već toliko stanovništva u prethodnih tridesetak godina iselilo da je sve manje moguć dalji rast godišnjeg broja iseljenika", ukazuje Zdravković.
      Posmatrajući trend iseljavanja iz Srbije i regiona tokom poslednje decenije, podaci Evrostata pokazuju da su od 2008. najviše dozvola za odlazak u EU dobili stanovnici Albanije (622 hiljade), zatim Srbije (336 hiljada) i BiH (248 hiljada), Severne Makedonije - 158.256 i Crne Gore - 19.414.
       
      S druge strane, ako posmatramo destinacije koje su primile najviše stranaca, Nemačka je zauzela ubedljivo prvo mesto sa 86.000 dozvola za stanovnike naše zemlje. Slede Austrija (45.000) i Italija (42.000) koje su izdale najviše dozvola u prethodnih 11 godina.
      Da su migracije radne snage, najčešće kvalifikovane, ozbiljan problem za Srbiju ukazao je nedavno i Međunarodni monetarni fond. Kako je ova međunarodna finansijska institucija upozorila u svom izveštaju, Srbija je zemlja u koju rado dolaze strani investitori, ali i zemlja koja ima sve izraženiji problem odliva radne snage. Zato prvi put u ovom dokumentu sugeriše vladi da donese paket mera kako bi se zaustavio "odliv mozgova", odnosno sprečile dalje migracije, posebno kvalifikovanih radnika.
      Ova međunarodna organizacija istovremeno ne spori da stopa nezaposlenosti u Srbiji pada i da je dostigla najniži nivo od 2011.
      Vlada je istovremeno donela odluku o najvećem rastu plata za medicinske radnike koji najčešće odlaze iz Srbije, ali i najavila da će nastaviti da implementira strukturne reforme, kako bi unapredili poslovno okruženje i podržali veći privredni rast, prvenstveno privatnog sektora.
      Istraživanja pokazuju i da je pet razloga zbog kojih iz Srbije odlaze hiljade ljudi koji imaju posao.
      SVAKOG DANA IZGUBIMO 142 LJUDI Broj iseljenja iz Srbije za 5 godina dupliran, godišnja brojka je alarmantna, u društvu smo NIGERIJE I PAKISTANA
      WWW.BLIC.RS Dnevno se iz Srbije u proseku iseli 142 ljudi. Našu zemlju mesečno...  
    • Од Милан Ракић,
      MOGLO BI SE REĆI DA JE VUČIĆ OD MEDIJSKE SCENE SRBIJE U POSLEDNJIH SEDAM GODINA NAPRAVIO "VELIKU SRBIJU" PO SVOJOJ MERI. KAO ŠTO JE "VELIKA SRBIJA" BILA ŠEŠELJU, VEĆ GODINAMA SU SVE TELEVIZIJE SA NACIONALNOM FREKVENCIJOM, VELIKA VEĆINA REGIONALNIH I LOKALNIH TELEVIZIJA KAO I NAJVEĆI BROJ DNEVNIH NOVINA PODREĐENI VUČIĆU, NJEGOVOJ PROPAGANDI, BESOMUČNIM UVREDAMA SVAKOGA KO SE USUDI DA KAŽE NEŠTO ŠTO NIJE U SKLADU SA STVORENOM PARALELNOM REALNOŠĆU. DANAŠNJA SRBIJA "ISKIJAVA" ONDA NEKAŽNJENU "VELIKU SRBIJU"

      "Cena za dva velika rata, a nama i za ratove devedesetih, tek će doći." Ovako je, između ostalog, predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom septembra u Budimpešti prokomentarisao negativan prirodni priraštaj i demografske probleme sa kojima se suočavaju i Evropa i Srbija.
      Predsednik se, naravno, nije osvrnuo na sopstvenu ulogu i ulogu Srpske radikalne stranke, čiji je član bio 15 godina, u ratovima devedesetih: u huškanju na ratove, u pozivanje da se proteraju stotine hiljada Albanaca sa teritorije Kosova, u slanje dobrovoljaca u Hrvatsku i BiH, u podsticanju mržnje i netrpeljivost prema svima koji nisu Srbi (uključujući Srbe koji su "nesrpska fukara", kako reče Vučić), u uvođenju jezivog ("poganog", kako reče Vesna Pešić na Peščaniku) jezika u javni prostor, u promovisanju laganja kao legitimnog načina političke borbe, u kontroli medija i drakonskim kaznama za nepodobne. Ukratko, u stvaranju atmosfere iz koje ljudi beže ne osvrćući se.
      Za istraživanje samo medijske emanacije svega gore navedenog verovatno je potreban višemesečni rad tima ljudi (radni naslov projekta: šta si radio u ratu, tata). Ovo ovde predstavlja pokušaj da se prikaže tek fragment delovanja aktuelnog predsednika države, njegovih tadašnjih (većina su i sadašnji) političkih saradnika tokom druge polovine devedesetih godina – koje su sve aktivnosti Vučića i prijatelja opisane u "Velikoj Srbiji", propagandnom listu Srpske radikalne stranke.
      Ubedljivo najveći deo posmatranih brojeva "Velike Srbije" (period 1990–2000) jeste promocija Vojislava Šešelja i njegovih ideja, razmišljanja i stavova o svemu i svačemu. Onoliko koliko je Vučić danas zastupljen na televizijama sa nacionalnom frekvencijom u odnosu na opoziciju, toliko je bio Šešelj u "Velikoj Srbiji" u odnosu na ostale radikale, junake ovog lista – Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića, Maju Gojković, Jorgovanku Tabaković, Stevu Dragišića, Milorada Mirčića, Dragana Todorovića…
      Moglo bi se, ne preterujući mnogo, ako uopšte, reći da je Vučić od medijske scene Srbije u poslednjih sedam godina napravio "Veliku Srbiju" po svojoj meri. Kao što je "Velika Srbija" bila Šešelju, već godinama su sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, velika većina regionalnih i lokalnih televizija kao i najveći broj dnevnih novina podređeni Vučiću, njegovoj propagandi, besomučnim uvredama i kampanjama protiv svakoga ko se usudi da kaže nešto što nije u skladu sa stvorenom paralelnom realnošću. Današnja Srbija "iskijava" onda nekažnjenu "Veliku Srbiju".
      Postoje i razlike: razlika je u tome što je sve te transkripte nebrojenih Šešeljevih konferencija za štampu, gostovanja u svim živim medijima, govora iz Skupštine – što republičke, što savezne – ograničavala činjenica da je prosečan konzument medijskih sadržaja sve njih mogao da izbegne tako što neće čitati "Veliku Srbiju". Danas nije moguće pobeći od sveprisutnog Vučića u svim medijima.
      POČECI: Dakle, Šešelj je nesporna zvezda "Velike Srbije", a Vučić prvi broj posvećen sebi (to je nešto što je "Velika Srbija" radila kada su radikali hteli da promovišu svoje kandidate za neke naredne izbore) dobija u septembru 1997. godine. Tu nalazimo dosta zanimljivih detalja i to u Vučićevom intervjuu "Zemunskim novinama" koji radikalsko glasilo prenosi. U njemu Vučić priča o tome šta je radio u ratu i zašto je ušao u SRS: "Još kao student Pravnog fakulteta u Beogradu osetio sam klimu u kojoj podjednakom snagom deluju i opozicione i snage aktuelne vlasti. Tih godina nije bilo lako misliti drugačije, niti okupiti veći broj istomišljenika. Vladala je atmosfera linča prema svima koji nisu podržavali bilo jedne bilo druge, slična ovoj današnjoj, te sam neretko ulazio u žustre polemike i sa svojim profesorima. U tom zaista kriznom periodu za naš narod našao sam se u dilemi koja je morila mnoge, posebno mlađi svet, koju je razrešio moj četrdesetodnevni boravak kao dobrovoljca u Sarajevu. Po povratku sa ratišta, otišao sam na jednu tribinu Srpske radikalne stranke, jer mi se u to vreme najviše dopadalo ono što je zastupao i govorio dr Vojislav Šešelj. Smatrao sam da govori iz srca, a taj stil i način na koji je nastupao bio je i jedini na političkoj sceni Srbije koji je mogao da me privuče", priča Vučić.
      Nakon što je, po sopstvenim rečima, dobrovoljno otišao da ratuje, učlanio se u stranku koja se hvalila slanjem dobrovoljaca u ratove u Hrvatskoj i BiH, stranku kojoj mir nije cilj. Čitamo izjavu Maje Gojković iz juna 1996, nakon završetka ratova: "Mir nije naš najveći nacionalni interes. I to naši članovi i simpatizeri i glasači već veoma dobro znaju. Mir je najveći nacionalni interes onim političkim snagama u Srbiji, jednako u udruženoj opoziciji i Jugoslovenskoj udruženoj levici, koji na svojim stranačkim skupovima nemaju srpske zastave i znamenje, već drže, ističu različite zastave. Čekaju različite vojske (...)"
      No, nije nužno da vidimo šta priča Maja Gojković. Prvom prilikom kada je Vučić dobio veći prostor u "Velikoj Srbiji" (a to je u broju od juna 1995, kada su i Šešelj i Nikolić u zatvoru, a "Velika Srbija" piše o protestnom mitingu radikala), on objašnjava svoje želje i očekivanja:
      "Kada je pažnja učesnika mitinga počela da popušta, pošto je bilo naporno satima stajati na jakom suncu, u prvom trenutku nastupio je Aleksandar Vučić, Generalni sekretar Stranke. Njegove reči, izgovorene nadahnuto u jednom dahu, kao strele odapete u ‘zlikovce na grbači naroda’, podigle su tenziju, izvukavši iz mase usklike odobravanja i skandiranja protiv tiranije. Reči istekle iz srca ušle su u srca okupljenih a ‘Slobo odlazi’, ‘Slobo odlazi’ tutnjalo je kao grmljavina. Aleksandar Vučić je ‘oživeo’ miting koji je u tom trenutku dostigao vrhunac. Mi smo za mir. Najpre bismo ga stvorili. Oslobodili bi srpske zemlje, postavili srpsku vojsku na granice, pa da vidimo sme li Turčin ili ustaša da udari! Nikada niko ne bi smeo!’ ‘Dedinjski dahija treba da siđe sa trona vlasti. Slobo odlazi, vreme je! Slobo odlazi! Odlazi, jer ako sam ne odeš, oteraće te srpski radikali!’"
      Obaška što će tri godine radikali kasnije ući u vladu sa SPS-om i JUL-om, vidi se da je Vučićeva namera "da ratuje za mir". Godinu dana ranije, "Velika Srbija" objavila je fotografiju na kojoj budući predsednik i buduća guvernerka Narodne banke Srbije – tada "samo" narodni poslanici Aleksandar Vučić i Jorgovanka Tabaković – stoje ispred Palate pravde sa grupom ljudi u maskirnoj odeći, uz potpis "Grupa četnika, dobrovoljaca Srpske radikalne stranke i narodnih poslanika na platou ispred tzv.’Palate pravde’". Već sama ova slika govori o stanju države te 1994. godine.
      Iz istog broja od septembra 1997. saznajemo i Vučićevo viđenje kako mediji treba da funkcionišu – ovi principi će se neumoljivo odslikavati u oba puta kada je bio u prilici da dođe na vlast: 1998–2000. (kada je bio ministar za informisanje u drugoj vladi Mirka Marjanovića) i 2012–2019. (potpredsednik, pa predsednik vlade, pa predsednik države).
      Piše "Velika Srbija", dakle, kako je "malo poznato da je Aleksandar Vučić svojevremeno pokrenuo srpsko-englesku redakciju televizije na Palama", a aktuelni predsednik – tada generalni sekretar SRS – objašnjava: "U ratnim uslovima je nemoguće objektivno informisanje – normalno je da se čak otvoreno navija za svoje. To nema veze ni sa političkom strankom kojoj pripadate. Valjda je prirodno da svaki Srbin oseća nevolju svoga naroda i da se trudi da mu pomogne. Ako mislite da sam se zalagao za Hrvate ili muslimane – nisam i ne pada mi na pamet da se stidim toga."
      ISTRAGA STRANIH PLAĆENIKA I DOMAĆIH IZDAJNIKA: Miroljubivu politiku stranke i sopstvenih svetonazora objašnjava Šešelj u broju "Velike Srbije" iz novembra 1997. Naravno, kao u SNS sada, tako i u SRS tada nema disonantnih tonova: stranka i njeni funkcioneri misle, govore i rade kao i njen lider. Tada Šešelj objašnjava kako će radikali da reše problem Kosova. U broju naslovljenom "Srpski radikali i nacionalne manjine", u kome se, inače, ističe izuzetan položaj nacionalnih manjina u Srbiji, Šešelj izjavljuje: "Kad se ta vlast promeni, kad srpski radikali budu vladali Kosovom i Metohijom, videće se kako funkcioniše pravna država i kako se taj problem relativno lako i bezbolno rešava. Oni koji nemaju naše državljanstvo, a deluju sa separatističkih pozicija, moraće da napuste teritoriju naše države".
      Na pitanje novinara – koji, čini se, nema ništa protiv zamišljenog plana – "kako ćete to rešiti, kako ćete ih naterati da napuste našu državu", Šešelj odgovara: "Vrlo lako i jednostavno. Onog trenutka kada budu čuli da su radikali pobedili na izborima i preuzeli kompletnu vlast u Srbiji, 300.000 Albanaca će sami otići preko granice, ubeđen sam u to. Drugo, ako Nemačka može 300.000 Šiptara, koji nemaju nemačko državljanstvo, da protera sa svoje teritorije, zašto onda mi to isto ne bismo uradili sa 300.000 Albanaca koji nemaju naše državljanstvo, a ovde žive kao nelojalni stanovnici naše države i dovode u pitanje naš državni suverenitet i teritorijalni integritet."
      Cela 1998. protiče u ratnoj psihozi, a sukob na Kosovu počinje da eskalira. Nakon ulaska SRS u koalicionu vladu sa SPS-om i JUL-om u martu 1998, Šešelj pojašnjava šta će se desiti ako NATO napadne Srbiju: "Znači, oni mogu nama izazvati velike žrtve. Mogu izazvati razaranja, ali nam ne mogu oteti teritoriju. Ako mi ne možemo pohvatati američke mornare u Sredozemlju, ko će onda biti glavna žrtva eventualne agresije na Srbiju. Lokalni Albanci. Ne možemo pohvatati Amerikance, možemo Albance."
      U isto vreme Vučić brani "svoj" zakon, koji je, osim bombardovanja, ubistva 10 hiljada i proterivanja 800.000 Albanaca sa Kosova, masovnih grobnica i hladnjača sa leševima u Srbiji, državnih ubistava novinara i političkih protivnika te gubitka teritorije Kosova i Metohije, obeležio ovu vladu: zakon o informisanju.
      Tokom 1998. Vlada Srbije najpre donosi Uredbu, a potom i novi Zakon o informisanju, koji važi u uslovima kada preti ratna opasnost. Ovom Uredbom i Zakonom bukvalno su satrti mediji koji nisu bili po volji vlastima – "Dnevni telegraf", "Danas", "Naša borba", "Vreme"… Postavka je bila jednostavna – novine su bile odgovorne za istinitost izjava sagovornika. Ako bi ih neko tužio zbog prenetih reči, mediji su bili u obavezi da dokažu da je to istinito, u suprotnom bi plaćali ogromne novčane kazne po ekspresnim presudama prekršajnih sudova.

      Tokom celog perioda dok je ministar informisanja, Vučić zdušno brani ovaj zakon: naziva ove medije NATO slugama, stranim agenturama, optužuje ih da vode "psihološko-propagandni rat" protiv srpskog naroda i države… Na primer: "Kada ste govorili o nekim političkim reperkusijama i o tome šta sve neki naši protivnici u zemlji trenutno preduzimaju, postoje pojedini agenti stranih obaveštajnih službi koji se nalaze na čelu pojedinih medija, koji ništa drugo i ne rade, osim što izveštavaju lažno, predstavljajući ovu zemlju onakvom kakva ona nije i pokušavajući da nanesu što više zla svojoj zemlji."
      Ili:
      "Da li nekome odgovara da podiže politički fašizam? Odgovara mu. Medlin Olbrajt je izdala naređenje da pronađu razloge zbog čega će do kraja marta, najkasnije početka aprila, pokušati da izazovu novo krvoproliće na ulicama srpskih gradova, to je njihov cilj, to je suština njihovog delovanja."
      Ili:
      "Niko od tih koji rade za agresore, koji rade za okupatore, ne želi da predstavi narodu ono što jeste istina, da je za ubistvo Pavla Bulatovića ili Željka Ražnatovića kriv Haški tribunal."
      Ili:
      "Istovremeno, pojačava se pritisak i kampanja proameričkih medija u Republici Srbiji, onih koji postoje zahvaljujući donacijama iz tih zemalja, onih koji su napravljeni sa jednim jedinim ciljem, a to je rušenje Srbije, kao nezavisne i slobodne države i po cenu uništenja celokupnog srpskog naroda. Na te zadatke, poslednja je ukazala američki državni sekretar Medlin Olbrajt, koja je na sastanku u Banja Luci sa antisrpskim medijima, ne treba da vam govorim imena, to su nezavisni ‘Reporter’, ‘Vreme’, ‘Agencija BETA’, ‘Glas Srpski’ i verovatno još neki, iznela nove zadatke za svoje poslušnike i podanike u Saveznoj Republici Jugoslaviji, ali i u ostalim srpskim zemljama."
      Ili:
      "Uostalom, da ne bih zaboravio, Keti Marton, inače žena gospodina Holbruka, nešto nam je pripretila, pa kaže sledeću stvar, pišući valjda otvoreno pismo Komitetu za zaštitu novinara – ženi Ričarda Holbruka su se žalili svi ovi naši, zbog toga što im je, navodno, ugrožena medijska sloboda, i oni kažu, kaže Keti Marton u svom pismu sledeće: ‘Najsvežiji je primer Dejana Anastasijevića i Miloša Vasića, kojima je prećeno krivičnim gonjenjem, zbog njihovog izveštavanja o ratnim zločinima na Kosovu’...
      Dakle, ona kaže da su oni pisali o ratnim zločinima, koje su, naravno, počinili, prema njoj, Srbi na Kosovu i Metohiji. Ona to otvoreno kaže i ona je da se spasu oni, da se ne sprovode nikakve sankcije protiv onih koji su pisali o navodnim srpskim ratnim zločinima na Kosovu i Metohiji."
      Na ovaj način Vučić i Vlada Srbije efikasno uništavaju svaku mogućnost da se nekažnjeno govori o zločinima Vlade u kojoj je on ministar: govoriti da su srpska policija i vojska počinili zločine na Kosovu nije patriotski i nije u "državnom interesu" i vid je neprijateljske propagande, stoga, to će ili ostati neizgovoreno, ili će biti žestoko kažnjeno.
      Nakon završetka bombardovanja i gubitka teritorije Kosova i Metohije, radikali donose odluku da napuste vladu, ali im to zabranjuje predsednik Srbije Milan Milutinović. Ostaju u vladi sve do petog oktobra 2000, nakon čega se do izbora u decembru 2000. formira tromesečna prelazna vlada.
      KRAJ, PRVI PUT: U februaru 2000. Vučić nastavlja miroljubivu politiku i negovanje kulture govora: "Vidite da mnogi sa podsmehom kažu: gde su vam danas Karlovac, Ogulin, Karlobag i Virovitica? To nam ova nesrpska fukara, ovi mučenici i jadnici, što onima koji su ovu zemlju bombardovali skute i ruke ljube, oni hoće da kažu: gde ste vi danas radikali u tim srpskim mestima. Kao da Srbi nikad nisu držali ni Karlovac, kao da na samo nekoliko kilometara od Karlobaga i Virovitice nismo bili, kao da ni danas nema preko 20% Srba u Ogulinu. Kao da to nisu srpska mesta. Raduju se i seire tome što su ustaše okupirale srpsku zemlju i hoće i nas radikale da ubede da to nije srpsko, da smo mi govorili gluposti, da mi nismo znali šta je naše, a mi ni tada ni danas nismo hteli i nećemo ništa što je tuđe. Hoćemo samo ono što je naše, srpsko, a to su i Karlobag, i Ogulin, i Karlovac, i Virovitica, i sve te srpske zemlje. I to moraju da znaju. Neka se oni stide, neka se stide ti Srbi, samo rođenjem Srbi, koji sa podsmehom govore o tim srpskim mestima, o tim srpskim teritorijama.
      Govore danas, kažu: vi ste u vlasti, vi ste ta država, a izgubili smo suverenitet na Kosovu i Metohiji. Jesmo, izgubili smo suverenitet na Kosovu i Metohiji, udarila je najjača sila ovoga sveta, ali ne zaboravite da je jedina politička snaga u svim srpskim zemljama koja je bila protiv okupacije srpske teritorije Kosova i Metohije, koja je bila protiv plana Ahtisari-Černomirdin, koja je bila za borbu za očuvanje Kosova i Metohije i suvereniteta Kosova i Metohije bila Srpska radikalna stranka i nijedna više. Mi ćemo Kosovo i Metohiju, kao i Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, bar onaj deo koji je izgubljen u poslednjoj hrvatsko-muslimanskoj ofanzivi, vratiti. Da li ćemo je vratiti sutra, za nekoliko godina ili za neku deceniju, to je drugo pitanje, ali naša odlučnost, naša borba, naša želja da vratimo ono što je naše, da se naš narod vrati na svoja ognjišta, da vratimo naše teritorije je najvažnija i toj želji se ne može niko suprotstaviti zato što je to legitimna želja, to je naša zemlja i niko nam ne može oduzeti pravo na to."
      Sa jedne strane, bilo je odmah jasno ko je bio najviše odgovoran za ogromne tragedije građana koji su nekada živeli u SFRJ, koje su trajale punu deceniju. Ono što ne može biti jasno jeste neverovatna lakoća "šaltovanja" svih tih koji su te tragedije izazvali u sistem posle 5. oktobra 2000. godine. Maltene svi ti – i ljudi i političke partije – koji su vodili ratove i na njih huškali nastavili su svoje političko postojanje i svoje političke karijere, kao da se nikada ništa sporno nije dogodilo. U tome treba tražiti uzroke sadašnjeg stanja u kojem se nalazi država Srbija.
       
      Ministar heroj
      U junu 2000. u "Velikoj Srbiji" izlazi tekst koji bi bez problema oberučke prihvatili mnogi današnji mediji:
      "Republički ministar za informacije Aleksandar Vučić po američkim aršinima je među najvećim srpskim krivcima, jer je, zahvaljujući ministarstvu u kome je njegova reč najstarija, istina o srpskim patnjama, ali i o srpskom patriotizmu, probila sve svetske medijske blokade. Zahvaljujući Aleksandru Vučiću i ministarstvu za informacije, prvi put u poslednjih pedeset godina, Srbi su dobili medijski rat. Zato Vučića Zapad ne voli, ali stranački istomišljenici, uopšte srpski narod poštuje Aleksandra Vučića, najmlađeg ministra Vlade narodnog jedinstva."
      Generacija
      U broju posvećenom Vučiću iz 1997. "Velika Srbija" ponavlja transkript emisije u kojoj duel imaju Goran Vesić iz Demokratske stranke i Aleksandar Vučić. Divan detalj o mogućem objašnjenju stvaranja nedodirljive kaste političara i posledičnog zarobljavanja države u decenijama koje su usledile:
      Voditelj: Jeste li oženjeni?
      Vesić: Nisam oženjen.
      Voditelj: Gospodine Vučiću, isto pitanje.
      Vučić: Nisam oženjen, hvala bogu. A što se tiče ovog drugog pitanja, bavim se politikom profesionalno, to je najnormalnije. Jedva čekam, kao i ostali građani Srbije, da sada na predstojećim izborima pobede SRS i Vojislav Šešelj.
      Voditelj: A znate li zašto niste oženjeni? Žene pored vas dvojice ne mogu da dođu do reči.
      Vučić: Bar se zna ko je gazda!
      Voditelj: Kažite mi na kraju ove emisije, šta mislite iskreno o gospodinu Vesiću?
      Vučić: Mi imamo žestoke političke duele, i to je sasvim prirodno i normalno. Ali, ono što Vi niste rekli, gospodin Vesić i ja se poznajemo.
      Voditelj: Iz školske klupe Pravnog fakulteta.
      Vesić: Sedam godina.
      Vučić: Zajedno smo krenuli na fakultet. Ali, bez obzira na sve naše političke razlike, one neće promeniti naš lični odnos.
      Voditelj: Je li istina da Vas je gospodin Vesić nagovorio na politiku?
      Vučić: Ne, on me je nagovarao da uđem u Demokratsku stranku, to je bilo 1991. godine. Ali, imali smo i tada politička razmimoilaženja. Međutim, ostali smo prijatelji, bez obzira na sve.
      Vesić: Znate šta, gospodin Vučić i ja smo juče sedeli na kafi, i to ćemo činiti verovatno i sutra. Mi se raspravljamo ovako žestoko zato što zastupamo različite političke opcije, ali, kao što je gospodin Vučić rekao, mi smo prijatelji i to ćemo ostati.
      Radmilo MARKOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      U okviru posete delegacije Nacionalne garde Ohaja Republici Srbiji, Islamsku zajednicu su posetili kapelani Nacionalne garde: pukovnici Endrju Akino, Danijel Baris, Endrju Kortni i kapetan Tom Vajtmen.

      Sa delegacijom iz Sjedinjenih država Islamsku zajednicu je posetio i pukovnik dr Saša Milutinović – načelnik Odeljenja za veru Vojske Srbije i zastavnik Elvir Selimović – pomoćnik muftije vojnog.

      Delegaciju je dočekao muftija Eldin ef. Ašćerić koji je goste upoznao sa istorijatom Bajrakli džamije, kao i sa podacima o broju muslimana Srbije i njihovom učešću u društvenom životu u Srbiji.

      Muftija Ašćerić je govorio i o istorijatu verske službe u vojskama kraljevina Srbije i Jugoslavije kao i učešću muslimanske brigade u odbrani Beograda u Prvom svetskom ratu.

      Nakon kraćeg obraćanja muftije Ašćerića i obilaska džamije, goste je ugostio muftija srbijanski Abdullah ef. Numan.

      Muftija Numan je istakao značaj zajedničkog delovanja predstavnika svih monoteističkih religija u rešavanju aktuelnih problema današnjeg sveta.

      “Mi pre svega treba da se upoznamo, da iskreno, jasno i glasno kažemo ko smo i kakva su naša ubeđenja. Naši problem su zajednički, mi živimo zajedno i zajedno te probleme treba i da rešavamo,” kazao je između ostalog muftija Numan.

    • Од Милан Ракић,
      I ove godine, početkom septembra, veliki broj zaljubljenika u avijaciju okupio se u vazduhoplovnoj bazi Hinterstoisser, u blizini austrijskog gradića Zeltweg da prisustvuje jednom nesvakidašnjem događaju u organizaciji austrijske vojske i kompanije Red Bull. AIRPOWER ni ove godine nije izneverio očekivanja publike, pa smo pored uobičajnih učesnika evropskih događaja, mogli da vidimo i neke retke pojave.

      Aeromiting je imao jako dinamičan program, i gledaocima nije dozvoljavao da „dođu do daha“. Program je svako jutro počinjao „pozivom na buđenje“ tokom kog je bazu nadletao Douglas DC-6 u pratnji dva Eurofajtera iz sastava austrijskog RV-a.
      Letački program započinjali su helikopteri, među njima i slovački Mi-17 / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Austrijski Black Hawk i nemački NH90 / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Nakon toga je defileom helikoptera započinjao letački program, nastupali su austrijski Alouette III, slovački Mi-17 do nemačkog NH90, koji su, svaki posebno, imali kratak solo program, pre nego što bi napustili vidokrug publike.
      Najveća privatna akro-grupa Breitling na avionima Albatros / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Švajcarski Hornet iz Fliegerstaffel 17 (17. eskadrila) “Sokolovi“ u specijalnoj šemi farbanja / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Patrouille Suisse ostavila je utisak najuvežbanije akro-grupe / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Ove godine, organizatori nisu imali srece sa vremenom, pa su prvog dana programi radjeni u sniženim šemama, bez mnogo figura u vertikalnoj ravni, pa su se ređale svima dobro poznate tačke koje se mogu videti na većini aeromitinga, grčki „ZEUS“ na F-16, najveći privatni tim Breitling na L-39, kao i austrijski SAAB 105ÖE. Svoju umešnost pred publikom stigli su da pokažu i češki Mi-35, švajcarski F/A-18 Hornet i Super Puma, kao i jedina nadzvučna akro-grupa ove godine, Patrouille Suisse.
      “Retka zverka“, poljski Su-22M4 imao je vrlo skroman program / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Visoko i daleko, na ovogodišnjem AIRPOWER nastupio je samo jedan poljski Su-22 / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Poslednji Fitter u Evropi / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Prva „retka zverka“ koja je imala prilike da zapara nebo iznad Zeltwega bio je poljski Su-22 „Fitter“, koji smo prvi put imali prilike da vidimo nakon problema sa izbacivim sedištima koji je pogodio i poljske MiG-ove 29. Iako Poljaci uglavnom rade program sa dva Su-22, ovde je bio samo jedan, i izveo je jako „bojažljiv“ program, što je odalo utisak da piloti nisu u trenaži. Iako je leteo jako visoko, i daleko, obilata upotreba mamaca, kočionog padobrana, i sama pojava Fitter-a, bila je dovoljna da publika bude i više nego očarana. Drugi Su-22 koji je došao iz Poljske, mogao se naći pored slovačkog MiG-a 29 u statičkom delu izložbe.
      Bliska manevarska vazdušna borba aviona Fokker DR.I i aviona Tummelisa / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Piloti Sejbra i MiG-a 15 takođe su izveli dogfajt / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Spitfajer i Korser, ovoga puta “neprijatelji“ u vazdušnoj borbi / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Dva austrijska EF-2000 presreću Red Bull-ov Falcon-900 / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Kako je program bio podeljen u 4 celine, treći deo je bio rezervisan za blisku manevarsku borbu, gde su se „borili“, avioni istih generacija. Tako se, protiv aviona kog je proslavio Crveni Baron (Fokker DR I), našao švedski Tummelisa, Corsair protiv Spitfire-a, a Sejbr je svog protivnika našao u českom MiG-u 15UTI, kog je tokom celog programa pokušavao da dovede u nišansko staklo. Austrijska vojska je uz veliku buku prikazala poletanje iz pripravnosti, i presretanje „neposlušnog“ aviona, kog je u ovoj prilici predstavljao Red Bull-ov Falcon 900. Nakon toga, na nebu su ostali Tajfuni da prikažu još jednu scenu dogfajta.
      Uvek zanimljivi Frecce Tricolori / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Španska akro-grupa Patrulla Águila, poslednjih godina jedna od najboljih u Evtropi / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Švedski oldtajmer Draken, zbog svog zanimljivog izgleda jedna od najvećih atrakcija na aeromitinzima / Foto: Branislav Milošević, Tango Six U poslednjem delu programa predstavile su se akro-grupe iz Italije i Španije, kao i svima dobro poznati „Dark Falcon“, belgijski F-16. Priliku da zatvori letački program imao je švedski oldtajmer, SAAB Draken, koji je i pored svojih skromnih manevarskih sposobnosti, izveo nekoliko forsiranih zaokreta, što je bilo i više nego dovoljno, da zaokupi pažnju publike.
      Češki Mi-35 sa generatorima dima na krajevima krila / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Posada belgijskog A109 ispaljuje IC mamce / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Narednog dana vreme se dodatno pogoršalo, što je onemogućilo poletanje DC-6, i dovelo do mnogih izmena u programu. Helikopteri su bili prinuđeni da popunjavaju program, kada nije bilo mogućnosti za poletanje aviona, pa su tako otkazani mnogi nastupi, od Triccolora, preko Brietling-a, do MiG-a 15 i Sejbra. Kako kiša nije popuštala, organizatori su morali da puste češkog Hind-a, i belgijskog A109 da svojim sjajnim nastupima popune program, dok se vreme ne popravi.
      Sjajam program jedrilica demo tipa Blanix / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Prevrtanje aviona Tummelisa nakon sletanja, pilot prošao bez posledica / Foto: Branislav Milošević, Tango Six U međuvremenu su dve jedrilice tima Blanix izvele sjajan program, kojem mogu pozavideti i neke akro-grupe, što je bilo jako dobro prihvaćeno od strane publike. Smelo su sa travnate površine poleteli i popularni „matorci“, Fokker i Tummelisa, koji su uz zvuke mitraljeza i pilotima u autentičnim letačkim kombinezonima, napravili odličan šou, ali u trenutku kada DR I „obara“ švedski avion, pri sletanju se Tummelisa prevrnuo, srećom bez posledica po pilota.
      Flying Bulls kompanije Red Bull na avionima B-25, Corsair, P-38 i Alpha Jet / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Pilot aviona T-28B je popunjavao “prazan prostor“ u letačkom programu / Foto: Branislav Milošević, Tango Six U popodnevnim časovima je došlo do kratkog razvedravanja, pa su organizatori izvukli svoje najjače adute. Prvo su poleteli Patrouille Suisse, koji su svakako odali utisak najuvežbanije akro-grupe, preko popularnog Belgijanca, do Red Bull-ovih Flying Bulls-a, koji su po ovom vremenu izgledali posebno efektno zbog sjajne šeme farbanja. Dok su se B-25 Mitchell, P-38 Lightning, F-4 Corsair i Alpha Jet smenjivali u različitim formacijama i solo nastupima, prazan prostor je popunjavao T-28B „Trojan“, koji je zaglavio palicu „ka sebi“, i konstantno izvodio različite petlje. Nažalost, pri kraju dana, vreme se opet pogoršalo, pa su Draken i mađarski Gripen uz kišu zatvorili program.
      Italijanski F-35A, ovaj tip aviona retko se za sada u Evropi pojavljuje na aeromitinzima / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Oko srpskog civilnog galeba rado su se okupljali ljubitelji avijacije iz našeg regiona / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Nemački Tornado / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Na statici se pored An-2, Jak-11, italijanskog F-35A, kao i velikih aviona kao što su P-3 Orion i A400, našlo mesta i za dva nama zanimljiva primerka. Nemci su uz bogati program na statici punoj Tornada i Tajfuna, došli i sa H145M, u konfiguraciji za njihove specijalne snage. Interesantno je da Luftwafe ima solo display na ovom helikoperu, ali se ove godine nije našlo prostora u programu za njega, kao i za nama najdraži primerak sa statike, Galeb G-2 iz Aerokluba „Galeb“ oko kog su se rado skupljali ljudi iz regiona.
      Odziv ljudi je i pored lošeg vremena bio sjajan. Prema rečima organizatora, samo je u subotu kroz aerodrom prošlo preko 185 hiljada ljudi. Ovo je jedan od retkih događaja koji je okrenut spoterskoj zajednici, i omogućava im dodatan pristup namenskim lokacijama za fotografisanje i uživanje u programu.
      Branislav MILOŠEVIĆ

       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...