Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

ГУСЛАРЕВА СМРТ 

Јован Јовановић Змај



На западу сунце пало 

на камено стење, 

пало, па се распрштало 

у драго камење. 

А на небу небројице 

звездице се сјаје, 

ко на земљи што трепећу 

сузе тужне раје. 

С кога раја сузе лије 

тако без престанка? 

С Топал паше што је лего 

ал му нема санка. 

 

Скочи паша, трља чело 

бес му кида груди: 

"Нема Бога, нема правде, 

људи су нељуди!" 

"Пролио сам море крви 

Те проклете раје, 

посејо сам у све краје 

горке уздисаје." 

Куд год пођем, земља стрепи, 

а раја скапава, 

ни мој доро воде неће 

кад није крвава... 

Ено блага седам кула, 

још је небројано, 

у харему много цура, 

ал сам их се мано... 

Не годи ми, не прија ми, 

празне су ми груди, 

славно име, дично име, 

за тим Топал жуди.... 

Гусле, гусле! - Рајо, рајо! 

Проклети хајдуци! 

Зар дас ваше име пева, 

ви погорски вуци? 

Зар да Топал песму слуша 

што вам вечност спрема, 

А тај паша, Топал паша, 

свог певача нема? 

Мрзим злато, мрзим благо, 

та све ми је тамно, 

Топал паша песму хоће, 

хоће име славно... 

Зар та раја само знаде 

гинут од мог мача? 

Зар то робље неће злата, 

не да ми певача?" 

Тако паша бесни, риче, 

кидају га жеље... 

Па заурла: "Турадијо, 

спремајте весеље! 

Доведте ми старца Мирка, 

зар још није туна!? 

Доведте ми тог гуслара 

о да дивних струна! 

Нек ми пева, нек ме слави, 

слава и милина, 

ЈУЧЕ САМ МУ ПОГУБИО 

СВА ЧЕТИРИ СИНА! 

Слепац седи гусле држи, 

уз груди их стеже, 

турадија пева, кликће 

све се растолеже. 

Турци пију, Топал неће, 

кадкад пехар баци, 

мало пође, ал му дршћу 

камени кораци... 

 

Слепац седи, гусле држи, 

сузом их полива, 

седа коса доле пала 

па гусле покрива. 

"Нудер псино! - Не, не тако 

већ: старино драга! 

У ЧИЈОЈ СУ РУЦИ ГУСЛЕ 

КОД ЊЕГА ЈЕ СНАГА! 

Каква снага, ђјаур клети... 

Одкуд њему снаге? 

Не, не слушај, певај старче, 

од воље ти драге... 

Певај дела Топал паше 

име ми украси, 

ослади ми горки живот, 

ОД СМРТИ МЕ СПАСИ! 

Да ја чујем како с пева 

моја величина, 

пустићу ти из тамнице, 

сва четири сина!" 

"Пустићеш их?" живну старац, 

"Хоћу жељо драга 

и даћу ти сребра, злата, 

небројена блага..." 

Гуслар ћути, гуслар бледи, 

ох да тешких мука, 

диже гусле и гудало, 

ал му дршће рука. 

"Певај старче, ох та певај, 

ја се славит морам, 

можда не знаш шта те чека 

ако си упоран? 

Твоју срећу, твоју наду, 

твоја четир сина, 

поломићу, покосићу, 

као четир крина!" 

Уздрхта се слепи старац, 

хтеде да загуди, 

ал му прва, мучна, тешка, 

застаде у груди. 


Сузе капљу, квасе гусле, 

а гуслар посрну, 

тресну гусле и разби их 

о земљицу црну... 

"УБОЈИЦО, ПОТУРИЦО, 

ИЗДАЈИЦО КЛЕТИ! 

ТИ ДУШМАНЕ РОДА СВОГА, 

КРВАВА АВЕТИ! 

Поломи ми моју срећу, 

покоси ми наду, 

ал те гусле, СРПСКЕ ГУСЛЕ, 

ЛАГАТИ НЕ ЗНАДУ!" 

То изрече, више неће,

клону, па посрну, 

мртав паде крај гусала, 

на земљицу црну. 

Цикну паша! - Ал му с лица 

несташе облаци, 

десну руку челу стави, 

КРСТ НА СЕБЕ БАЦИ! 

Клече поред мртва старца, 

да гусле пољуби, 

једно туре сабљом махну, 

ГЛАВУ МУ ОДРУБИ...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Патак и жабе

Ако сте докони
прочитајте ово:
стари патак украј баре
држао је слово.

Слушале га жабе
велике и мале,
слатке су му речи
једва дочекале.

Говорио патак
о врлини мира
и да нико никог
не треба да дира.

Свако има права
да слободно живи,
не сме тлачит’ оне
што му нису криви.

Слога, мир и љубав
благослов је прави,
зато нека нико
никога не гњави.

Слушале су жабе
ово красно слово,
кад патак ућута,
десило се ово:

Један жабац мали
поближе је стао, –
а патак га зграби,
па га прогутао.

Из овог се нешто
и научит’ даде:
хуље лепо зборе,
ал’ нитковски раде.

Јован Јовановић Змај

 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ Јован (Пурић) бесједио је 7. октобра 2019. године у оквиру духовних трибина понедељком у Општини Вождовац, које приређује храм Светог Преображења Господњег на Пашином брду у Београду. Тема излагања Преосвећеног Владике била је „Венац истине, доброте и лепоте„, а за звучни запис благодаримо огранизаторима трибине.   Звучни запис предавања   Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      У уторак, 22. октобра 2019. године, у раним поподневним сатима, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, посетио је 64. Међународни београдски сајам књига који се у периоду од 20-27.октобра одржава у репрезентативном простору Београдског сајма у Београду.     У пријатној атмосфери најзначајније и најпрестижније књижевне манифестације у југоисточној Европи, са више од 500 домаћих и 60 иностраних излагача, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, учешће је узела и Издавачка установа “Каленић” Епархије шумадијске представивши своја најзначајнија издања.   Епископ шумадијски Господин Јован посетио је и благословио штандове црквених излагача који су достојно представили Српску православну цркву и мисију Православне цркве, а посебну част учинио је посетом епархијском штанду Издавачке установе “Каленић” где се у дужем разговору задржао са посетиоцима епархијског штанда и посебно похвалио ангажовање епархијских представника на достојном представљању Епархије шумадијске.   Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована и у име Епархије шумадијске, свим излагачима који достојно представљају Српску православну цркву, желимо успешан наступ на Београдском сајму књига.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      У недељу седамнаесту по Духовима, 13. октобра 2019. године,  у Зајечару, свету архијерејску Литургију служили су Њихова Преосвештенства Епископ тимочки г. Иларион и Епископ пакрачко-славонски г. Јован уз саслужење свештенослужитеља зајечарског намесништва.     Након тумачења јеванђелског одељка о Хананејки која моли Христа да излечи њену ћерку, владика Јован је истакао да смо сви ми, примивши реч Божју, позвани да станемо око свете Трпезе где више нема званих и незваних, господара и паса, где смо сви браћа.     Епископ Јован је затим позвао сабрани народ да у суботу 16. новембра 2019. године дође на освећење обновљеног храма Светих апостола Петра и Павла у селу Кућанци, храма у ком је крштен блаженопочивши патријарх Павле, а који је 1992. године разорен до темеља. Добро нам дошли да, пре свега, прославимо патријарха Павла коме је 15. новембра десет година од блаженог упокојења. Нема разлога да сумњамо да је патријарх Павле свети Божји човек. Ако он то није, онда нема Божјих људи на земљи, слагали су нас, рекао је владика Јован. Архијерејску литургију појао  је Дечји хор Саборног храма у Зајечару.     Извор: Епархија тимочка
    • Од Логос,
      -Представљање књиге знаменитог архимандрита Јована (Радосављевића) у Богословији светих Кирила и Методија у Призрену-   У свечаној сали Призренске богословије данас је одржано прво представљање нове књиге архимандрита Јована (Радосављевића), ”О Владици Николају - шта савременици кажу”, и књиге ”Мемоари”.      О књигама и њиховом аутору говорили су: проф. др Валентина Питулић, јеромонах проф. у Призренској богословији Никита Адамовић и отац Дејан Крстић, проф. у богословији у Нишу. Професори, ђаци и гости имали су прилику да чују живу реч живе енциклопедије, архимандрита оца Јована Радосављевића, који је пред свима оживео ликове Светих које је лично познавао, Светог Владике Николаја и Светог оца Јустина Ћелијског, блаженопочившег Патријарха Павла и многих других. Боравак оца Јована у Призренској богословији, у којој је и сам дуго година био омиљени професор многим генерацијама богослова, донео је освежење и радост свима.        Извор: Призренска богословија
    • Од Логос,
      Шездесет девето издање емисије „Светотајинско богословљеˮ посветили смо великим богоносним оцима и учитељима Цркве, светом Василију Великом, архиепископу Кесарије Кападокијске и светом Јовану Златоусту. Поврх свега, наше умно путовање кроз ток овонедељне емисије било је посвећено промишљању о овим светилима Цркве и њиховом неизмерном и надасве знаменитом доприносу у састављању Анафоре.     Свети Амфилохије, епископ Ликаонске Иконије и свети Прокл, Константинопољски патријарх сматрају да постоје два разлога због којих су свети Василије Велики и свети Јован Златоуст сачинили Литургију. Према речима Светог Амфилохија, Свети Василије је молио Бога да му дâ силу духа и разума да служи Литургију својим речима. После његове шестодневне ватрене молитве Спаситељ му се јавио на чудесан начин и испунио његову молитву. Свети Прокл каже следеће: „Апостоли, и после њих учитељи Цркве вршили су Божанствену службу веома дуго, хришћани, пак, чија се побожност охладила, касније су престали да долазе на Литургију због тога што је дуго трајала. Свети Василије је, снисходећи слабости људској, скратио Литургију, а после њега свети Златоуст још више.ˮ   Ову лепу и благословену прилику искористили смо да одшкринемо врата житијâ ових јерараха који су нам остали пример и путоказ истинског богословствовања које свој извор налази у Литургији као Тајни над тајнама и као савршеној катихези.   Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић       Све емисије Светотајинско богословље можете пронаћи ОВДЕ  
        Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...