Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

На данашњи дан 1904. године је умро Ј.Ј. Змај, који је иначе уврштен у 100 најзнаменитијих Срба у нашој историји.

Пишимо о Змају, о његовим песмама, нека живи, живи...

GesmS4W.jpg
Извор слике: http://slavkojovicicslavuj.blogspot.com/2015/12/blog-post_5.html
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

ПРЕКОМЕРНОСТ

Једна кап би млека
муви доста била
у њојзи се никад
не би удавила.

Ал' лакоме муве
најрадије суну
у море од млека,
у музлицу пуну.

Ти, што немаш мере
у свом младом веку,
гледни муву што се
удави у млеку.

Да и млеко шкоди,
ко би рећи мого!
Ал отров је, веруј,
све штогод је много.

Share this post


Link to post
Share on other sites

СРПКИЊАМА ПРЕД ВИДОВДАН
(1889.)

Ој, ви наша лепша поло,
Ви, украсе наше леје -
Српске мајке, српске љубе,
Српске кћери, српске сеје.

Да ви знате своју снагу,
Ка' што знате наше јаде
Сатрле би чаролијски
Нашег срама накараде.

Ој, ви наша боља поло,
Мекша срца, више душе,
Да ви знате шта имате,
Какву надмоћ и оруже.

Из пехара наших дана
Просуле би капи горке -
И странце би задивле,
Наше драге чудотворке.

Шта? Зар не би мого створит'
Ваше свести узлет јачи
Да у мушком нашем глибу
Све се махом преиначи!

Ил' да викне једна, прва,
А за њоме све остале:
"Отреси се старе клетве!
Залуто си, Србе брале!"

Или да се загрлите
Ка' што с' грли цвет у венцу,
Па ви прве да скочите
Раваници ил' Крушевцу.

И оданде да затруби -
Јест', цветови да затрубе:
"Сложне су вам мајке, кћерке,
Сложне су вам сеје, љубе.

И ево нас, ту стојимо
На бедему српске свести -
И овамо не сме прићи
Ко се слогом не причести.

Ми Косово разумемо -
И људима грме жене:
"Не примамо к себи Србе
Завађене, разбијене!"

(...)

Можда ми је песма санак;
Па и санак, ево, нате;
Ви, србињска лепша поло,
Ви, што дивску моћ имате
- Ако снагу своју знате.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Светли гробови

Бејасте ли, браћо моја млада,
да л' бејасте ви на гробљу када,
ај, на гробљу, на голему?
- Та увек смо ми на њему.
Гробље ј' земља ком се ходи;
гробље ј' вода ком се броди;
гробље - врти и градине;
гробље - брда и долине,
свака стопа:
гроб до гроба.
Гробље ј' спомен доба свију;
гробље - књиге сто се штију;
повесница свих земаља,
староставник цара, краља,
и читуља виших слика
избраника, мученика,
од почетка памтивека.
Све ј' то гробље -
ал' је и колевка.
 
Нема боја ни имена
у висини звездам' свима,
камол' броја и спомена
у земљици гробовима!
Милионе прогутала ј' тама,
црна тама многих тисућлећа,
нико их се више и не сећа,
- но погдеком увек гори свећа.
Ил' је свећа, ил' је име свето,
ил' су дела која се не гасе,
па редове недогледног гробља
својом зраком красе.
Ти гробови,
стари, нови,
они сјају
сваком нараштају -
кад се умље у прошлост удуби,
у тамнини да се не изгуби;
кад се пустиш у давнине свете,
у давнине и свете и клете,
да ти мис'о пута не помете.
То су ватре догласнице,
пружајућ' се из даљних еона
у поворци оној дугој -
досветљујућ' једна другој
струјом која напред лети,
тезећ' само једној мети, -
па се тако светле млази -
па се више светли трази
Једног духа разних доба,
духа коме нема гроба.
- У гроб само сруши кости,
стресе пеп'о кој' му смета
бржем бују виша лета
к узвишеној будућности.
Kо с' осврне да погледи
бистрим оком и погледом
на гробове ове светле,
повеснице дугим редом,
мора чути како ј' живо,
кроз векове, кроз маглину,
дед унуку, отац сину,
борац борцу довикив'о:
"Где ја стадох - ти ћеш поћи!"
"Што не могох - ти ћеш моћи!"
"Kуд ја нисам - ти ћеш доћи!"
"Што ја почех - ти продужи!"
"Још смо дужни - ти одужи!"
То су збори, то су гласи
којима се прошлост краси,
што продиру кроз свет мрачни
са гробова оних зрачни'
спајајући громким јеком
и божанском силом неком,
спајајуци век са веком
и човека са човеком.
Око сваког светлог гроба
(баш к'о горе око звезда)
повесница прича ово:
хватало се неко коло,
коло младо, коло ново,
нове клице стара нада,
ново цвеће стабла стара.
Душе чисте, срца млада,
наследници светог жара; -
ту се слег'о живот млади
да се с гробом разговара.
И ти паде, драги брате!
"Нисам, децо, вас док траје!"
Је л' ти борба била тешка?
"Покушајте, милина је!"
Шта си хтео? - куд си пош'о?
"Тамо куд се стићи мора!"
Зар је вера тако јака?
"Увек јача од злотвора!"
Мало нас је кој' би смели. -
"Ал' вас јака сила креће!"
Зар ко може стићи цели?
"Kо посумња, никад неће!"
А ко беху они диви
који су те напред звали,
који су ти крила дали,
који су те ојачали?
"То бејаху идеали!
Без њих нема више лета
над облаком мрака густа,
без њих би се малаксало,
без њих би се брзо пало,
свет би био гроб без цвета,
живот празан, - младост пуста!"
Око сваког светлог гроба
прикупљ'о се живот нови,
наследници светог жара,
купили се соколови,
пијућ' душом светле зраке. -
Јест', тако је, браћо драга,
ти гробови нису раке,
већ колевке нових снага!
И вама је, јаој, пао
стегоноша дичног стега, -
ал' је син'о гробак нови, -
ви стојите око њега.
Ту погледа брат на брата,
п' онда горе, п' онда у се;
груди дршћу, уста ћуте,
али душе разум'у се.
Да л' то снага ниче нова? -
- Даруј, боже, благослова,
да вас здружи братска слога,
заветнике који с' купе
око гроба Ђуринога!
 
(1879)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Поуке.орг инфо, на овој теми је @Lulaby дао/-ла велики допринос, а сада нема тих порука овде.

Како? Зашто? (рефрен увек исти, ал' будућност ипак биће светла)

Share this post


Link to post
Share on other sites

То је Божја воља

Француско ће дете
Бити Француз прави,
То је Божја воља,
То је по нарави.

Малено Енглешче,
У радости плива
Што ће Енглез бити,
У томе ужива.

Питај мало Немче.
Шта ће бити - чуј га,
Немац, бићу Немац,
И зато поштуј га.

Малено Мађарче,
Зарана се труди,
Да свом роду служи,
То поштују људи.

Талијанче мало,
Талијанству хити,
Па зар би могло,
друго штогод бити.

Ја сам Српче мало,
Мене српство чека,
Србоваћу Боже,
Свога целог века.

Дедови су моји,
Kрв за српство лили,
Та је иста крвца,
И у мојој жили.

Српски ћу да живим,
Српски да се владам,
И готов сам увек,
За то и да страдам.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Laž – Jovan Jovanović – Zmaj

Laž je čudan most:
Preko te prenese,
Ali natrag nikad više –
Natrag ne može se.

Da je plitko dno u laži,
To već svako zna.
Ja bih o njoj drugo reko
Da i nema dna.

Jer kome se god u njojzi
Kupat dopadne,
Danas, sutra, prekosutra
U njoj propadne. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Obeležja – Jovan Jovanović – Zmaj

Po svom perju ptica,
Po čistoći domaćica,
Po ukusu so,
Po rogovma vo,
Po toploti leto,
Po lajanju pesto,
Po govoru luda
– Poznaju sesvuda.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Polovno znanje – Jovan Jovanović – Zmaj

Polovno znanje,
To ti je odelo
Uzano i tesno –
A ko se u njemu
Još razmeće besno,
Pući se i širi,
Podere ga brzo,
Pa golota viri.

Share this post


Link to post
Share on other sites

БРЗАЛИЦЕ

Брзалице је називао реченицама „за прекрхавање језика“. Углавном су засноване на играма речи и слова, а поред духовитости, оне имају и једну врло корисну функцију вежбања правилног изговора:

– Чемул’ ће вићи Мићине ћемане?
– Ту кобила, ту колиба; ту се кобила уколибила.
– Ко није за по сата сит заситиће л’ се за сат?
– Метеори мере море; море поремети метеоре.
– Пица поп по пепелу; пада пеп’о по попу.
– Грк се грма мрко гледи. мрк је Грк, и брк му је мрк.
– Прота се портом шета; портин прота, протина порта.
– Пера репу бере; бера репу пере.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Срце ми је дуго: Од пете до главе, –
И још мало вири, вири више главе.
Да ми није срца мога,
не би мене на сто метли,
ја и моје срце умиремо светли.
(решење: свећа)

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

МАЈМУН И ОГЛЕДАЛО

 

Нашао мајмун стари

огледало неко,

па видео себе

и озбиљно реко:

"Е, што јесте, јесте,

нема брате збора, 

још видео нисам

оваквога створа!

Гле како је смешан,

гле, како је длакав!

Е, баш свима хвала

што ја нисам такав!"

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ Јован (Пурић) бесједио је 7. октобра 2019. године у оквиру духовних трибина понедељком у Општини Вождовац, које приређује храм Светог Преображења Господњег на Пашином брду у Београду. Тема излагања Преосвећеног Владике била је „Венац истине, доброте и лепоте„, а за звучни запис благодаримо огранизаторима трибине.   Звучни запис предавања   Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      У уторак, 22. октобра 2019. године, у раним поподневним сатима, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, посетио је 64. Међународни београдски сајам књига који се у периоду од 20-27.октобра одржава у репрезентативном простору Београдског сајма у Београду.     У пријатној атмосфери најзначајније и најпрестижније књижевне манифестације у југоисточној Европи, са више од 500 домаћих и 60 иностраних излагача, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, учешће је узела и Издавачка установа “Каленић” Епархије шумадијске представивши своја најзначајнија издања.   Епископ шумадијски Господин Јован посетио је и благословио штандове црквених излагача који су достојно представили Српску православну цркву и мисију Православне цркве, а посебну част учинио је посетом епархијском штанду Издавачке установе “Каленић” где се у дужем разговору задржао са посетиоцима епархијског штанда и посебно похвалио ангажовање епархијских представника на достојном представљању Епархије шумадијске.   Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована и у име Епархије шумадијске, свим излагачима који достојно представљају Српску православну цркву, желимо успешан наступ на Београдском сајму књига.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      У недељу седамнаесту по Духовима, 13. октобра 2019. године,  у Зајечару, свету архијерејску Литургију служили су Њихова Преосвештенства Епископ тимочки г. Иларион и Епископ пакрачко-славонски г. Јован уз саслужење свештенослужитеља зајечарског намесништва.     Након тумачења јеванђелског одељка о Хананејки која моли Христа да излечи њену ћерку, владика Јован је истакао да смо сви ми, примивши реч Божју, позвани да станемо око свете Трпезе где више нема званих и незваних, господара и паса, где смо сви браћа.     Епископ Јован је затим позвао сабрани народ да у суботу 16. новембра 2019. године дође на освећење обновљеног храма Светих апостола Петра и Павла у селу Кућанци, храма у ком је крштен блаженопочивши патријарх Павле, а који је 1992. године разорен до темеља. Добро нам дошли да, пре свега, прославимо патријарха Павла коме је 15. новембра десет година од блаженог упокојења. Нема разлога да сумњамо да је патријарх Павле свети Божји човек. Ако он то није, онда нема Божјих људи на земљи, слагали су нас, рекао је владика Јован. Архијерејску литургију појао  је Дечји хор Саборног храма у Зајечару.     Извор: Епархија тимочка
    • Од Логос,
      -Представљање књиге знаменитог архимандрита Јована (Радосављевића) у Богословији светих Кирила и Методија у Призрену-   У свечаној сали Призренске богословије данас је одржано прво представљање нове књиге архимандрита Јована (Радосављевића), ”О Владици Николају - шта савременици кажу”, и књиге ”Мемоари”.      О књигама и њиховом аутору говорили су: проф. др Валентина Питулић, јеромонах проф. у Призренској богословији Никита Адамовић и отац Дејан Крстић, проф. у богословији у Нишу. Професори, ђаци и гости имали су прилику да чују живу реч живе енциклопедије, архимандрита оца Јована Радосављевића, који је пред свима оживео ликове Светих које је лично познавао, Светог Владике Николаја и Светог оца Јустина Ћелијског, блаженопочившег Патријарха Павла и многих других. Боравак оца Јована у Призренској богословији, у којој је и сам дуго година био омиљени професор многим генерацијама богослова, донео је освежење и радост свима.        Извор: Призренска богословија
    • Од Логос,
      Шездесет девето издање емисије „Светотајинско богословљеˮ посветили смо великим богоносним оцима и учитељима Цркве, светом Василију Великом, архиепископу Кесарије Кападокијске и светом Јовану Златоусту. Поврх свега, наше умно путовање кроз ток овонедељне емисије било је посвећено промишљању о овим светилима Цркве и њиховом неизмерном и надасве знаменитом доприносу у састављању Анафоре.     Свети Амфилохије, епископ Ликаонске Иконије и свети Прокл, Константинопољски патријарх сматрају да постоје два разлога због којих су свети Василије Велики и свети Јован Златоуст сачинили Литургију. Према речима Светог Амфилохија, Свети Василије је молио Бога да му дâ силу духа и разума да служи Литургију својим речима. После његове шестодневне ватрене молитве Спаситељ му се јавио на чудесан начин и испунио његову молитву. Свети Прокл каже следеће: „Апостоли, и после њих учитељи Цркве вршили су Божанствену службу веома дуго, хришћани, пак, чија се побожност охладила, касније су престали да долазе на Литургију због тога што је дуго трајала. Свети Василије је, снисходећи слабости људској, скратио Литургију, а после њега свети Златоуст још више.ˮ   Ову лепу и благословену прилику искористили смо да одшкринемо врата житијâ ових јерараха који су нам остали пример и путоказ истинског богословствовања које свој извор налази у Литургији као Тајни над тајнама и као савршеној катихези.   Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић       Све емисије Светотајинско богословље можете пронаћи ОВДЕ  
        Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...