Jump to content

Зоран Ђуровић: Када се удруже млади и стари лавови: владике Максим и Амфилохије

Оцени ову тему


Recommended Posts

пре 20 минута, Штампар Макариjе рече

Милане, да је среће Ђуровића не би шљивио нико, међутим, мноштво људи је читало ово писаније и овај његов текст је унио многе смутње, и нисам једини који сматра да је ово рађено по поруџбини и с циљем да се сроза углед Цркве у ЦГ и њених архијереја као и оних који им пружају подршку у овим тешким тренуцима. Ђуровић и многи који њега имају као неко своје божанство не штеде никога ко се успротиви на учтив начин већ га обаспу свим и свачим, зато је и реакција била оваква каква је, што су тражили то су и добили јер други језик очито не разумију. А ако буду имали образа поједини ће забоћи ове наше међе јер се овде људи знају и друкче да ''разговарају'' са неким ко се овако понаша.

А што се политике тиче, ''тријебимо губу из торине'' што рекао Његош, појединци као и горе наведени поп говоре језиком којим говоре Милови и Вучићеви медији. Ако наш глас буде тиши од њиховог, и наша истина буде тиша од њихових лажи бићемо у још већим... проблемима. ;) 

Свакако смо у истим проблемима јер као да је проблем да један другог прекољемо. Јесте Ђуровић уврнут, али ко није. Можда ће доћи дан да Ђуровић заврши на тапету због ко зна чега, што наука још није открила, и да заврши у паклу. Али сада нам је тако како јесте, и тог Ђуровића даје нам Бог, јер све од Бога долази. Да се није у"ватио за конкретне претње од претензија "Цариграда" у нечасним радњама, а не кубури се са манипулацијама у том циљу, не би се нико ни обазирао на њега. Сем оних који га прате.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

  • Replies 2.1k
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Top Posters In This Topic

Popular Posts

Позвао ме је прота Обрен, секретар у МЦП и рече ми да он и Игор немају никакве везе са овима што пишу овде. Било му је непријатно што их ментовах на правди Бога, али је то било због инсинуација оног Т

Мислим да сам се у неком свом посту раније већ потписао. Зовем се Радослав Докмановић. Радослав Наставник Гитаре на ФБ. Из Прибоја сам, живим у Београду. Завршио сам светску књижевност. Треба ли број

Не марим ја да ли се неко зеза, нити се правдам коме, нити повлачим своје речи. Али је очигледно да ово чита маса (лако саблажњивог и у вери неутврђеног народа) и онда се саблажњавају, плаше, хвата их

Posted Images

пре 5 часа, Штампар Макариjе рече

То што је најмасовнији догађај у ЦГ, литију Св. Василија, предводио митрополит Сергије, изасланик УПЦ МП, и то што су ту сваке године присутни Руси а најчешће владике из УПЦ говори довољно о томе какве су везе између ЦГ и Руске цркве а нарочито УПЦ, тиме се не тргује. Прије ће @Kifa постати владика него што ће неко трговати око тих ствари. Тако мним.

Прије ће @Kifa постати владика ... 

Знаш ли ону ... Свак се чеше тамо где га сврби. 

Тако и ти. Настави да се чешеш тамо где те сврби. Продужи и даље да се бавиш темом епископства. Ја одох да нахраним живину.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Пуштише монтенегрини Онуфрија низ воду! Питах Џому: да ли је Барт исправно или неканонски поступио у Украјини?. Одговорио је да не зна. Време клетви прошло...

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Имам 2 запажања:

1) Ово писмо је вероватно написао Радовић. Издиктирао га на матерњем неком од секретара, онда га неко превео на енглески (није тренутно било никога ко добро зна грчки), послали у Фанар, тамо мало дорађено и враћено за Црну Гору. 

2) Овиме се позива Вартоломеј да се умеша у црквене послове. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 36 минута, farisejski.bukvojed рече

Bart, "faktor mira i stabilnosti" i njegov brat ("jedini" u MNE), a i skolski drug.

And they have lived hapilly everafter...

I konacno SPASHAVANJE REDOVA RAJANA ( citaj Maxima ) na saboru dobija svoj epilog tj smisao. - ali to je samo jos jedna u nizu pukih slucajnosti ... ( znamo ko je spasao Maxa - dobili smo odgovor i zasto ) ?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

И за непријатеље СПЦ у Црној Гори Писмо п. Вартоломеја је аутентично, али не јењава нада да ће успоставити антисрпску црквену структуру:

 

https://www.antenam.net/drustvo/124800-pismo-vjerovatno-autenticno-vartolomej-nije-napisao-da-nece-priznati-autokefalnost-cpc

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 минута, Панарет рече

И за непријатеље СПЦ у Црној Гори Писмо п. Вартоломеја је аутентично

Ne negiram ja to, nego kažem da je pismo poslato sa Cetinja. Kada bi Vatrolomej koristio našu latinicu umesto "ćelave". Ni englezi je ne koriste. Odaje ih "Miraš Dedeić". Njima je u vordu poslato šta da potpišu. Izbačeno je iz pisma od 2000 crnogorsko-(primorska), pa je sada samo crnogorska, kako Amfilohije voli da koristi.  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Znali bismo više kad bi radio ovaj stari černogorski link:

yHa94wx.jpg

Ipak, i ovo je dosta. Ovde je ćelava latinica! U ovom novom pismu Đukanoviću nije, tako da imamo ć.

Patrijarh ne koristi srpsku latinicu, jer to vidimo i u njegovom pismu Vladi Bučkovskom, gde je latinica ćelava. 

https://www.patriarchate.org/-/septon-patriarchikon-gramma-pros-ton-exoch-k-vlado-buckovski-prothypourgon-tes-fyrom-11-08-2005-

Nema šanse da pismo nije nastalo na Cetinju.  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Skrećem pažnju i na to kako su čuli za Milove planove - ne pominje se Amfilohije, da ga sinod SPC ne bi zvao na odgovornost, jer niko ne može da pozove Patrijarha Vartolomeja da se umeša u unutrašnje poslove SPC do li sinod, tj. sabor. 

"Недавно смо у Васељенској Патријаршији били зачуђени сазнањем да сте исказали своју подршку стварању Православне Цркве Црногорске и да је Влада Ваше земље усвојила предлог закона о слободи вјероисповијести, који предвиђа подржављење свих православних цркви изграђених прије 1918. године, као и друге црквене имовине".

Celokupna argumentacija je ona slušana ovih dana iz CG.  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

За претпоставити је да је писмо сачињено на иницијативу Митрополије, па можда је и њен текст оформљен на Цетињу, али п. Вартоломеј је то потписао, чиме је сагласан са целокупном садржином. Мислим да је то оно битно. Након овог писма јасна је и разлика у приступу македонској и Дедеићевој цркви, односно Милогорци су у далеко безнадежнијем положају од Македонаца у погледу добијања аутокефалије. Држава ће морати преговарати са Митрополијом, неће се ићи на украјински сценарио.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Панарет рече

За претпоставити је да је писмо сачињено на иницијативу Митрополије, па можда је и њен текст оформљен на Цетињу, али п. Вартоломеј је то потписао, чиме је сагласан са целокупном садржином. Мислим да је то оно битно. Након овог писма јасна је и разлика у приступу македонској и Дедеићевој цркви, односно Милогорци су у далеко безнадежнијем положају од Македонаца у погледу добијања аутокефалије. Држава ће морати преговарати са Митрополијом, неће се ићи на украјински сценарио.

Djurovic je to rekao pre 15 dana.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Панарет рече

За претпоставити је да је писмо сачињено на иницијативу Митрополије, па можда је и њен текст оформљен на Цетињу, али п. Вартоломеј је то потписао, чиме је сагласан са целокупном садржином. Мислим да је то оно битно. Након овог писма јасна је и разлика у приступу македонској и Дедеићевој цркви, односно Милогорци су у далеко безнадежнијем положају од Македонаца у погледу добијања аутокефалије. Држава ће морати преговарати са Митрополијом, неће се ићи на украјински сценарио.

Za makedonce nisam siguran.

Došao si otprilike na ono o čemu sam govorio u glavnom tekstu: Amfilohije ide na autonomiju-autokefaliju. Jer autonomiju od Fanara teško može da dobije, jer ovi dele autokefalije. I sve je urađeno u dogovoru sa Milom. Gde je ikada Milo kazao da će sa Mirašom obnavljati autokefaliju? Nigde. Nije Milo budala. Zato je uzeo da sa Amfilohijem zamuti vodu ne bi li pretumbali SPC.  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Имате и линк ка видеу на Видовдану. 
      Зоран Ђуровић: Лажни духовници | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
      VIDOVDAN.ORG Трулски Васељенски сабор је одржан 692. год. и донео је један канон против лажних духовника, а то правило јер и...  
    • Од Иван Ивковић,
      Неко је недавно рекао да данашње беседе свештенослужитеља у православним храмовима не чине неку велику услугу Цркви. Разлог за то лежи у чињеници да су проповеди, с једне стране, по правилу преплављене реторским екскурсима у нецрквене теме, а са друге, да у њима преовлађује дидактички манир, вербализам и безидејност, и то баш у времену када црквена реч треба да буде другачија и, у најбољем смислу те речи: црквена. Другим речима, треба да буде ослобођена морализма и рационализма, а то се ретко среће.
      Стога проповеди епископа Игнатија долазе као право освежење. Оне доносе нешто другачије. Из њих одсуствују дуги уводи, стилска поигравања, вештачки реторски ефекти или потреба за показивањем учености. Игнатијева реч је онтолошки интонирана, што ће рећи да он не тражи лепоту израза него пастирски упућује на животно важне истине. Своме слушаоцу препушта да увиди оно што је важно за сами живот, да сазна где је спасење и да стекне здраву веру. На који начин се то постиже? Навео бих неколико одлика другачијег слова најгостољубивијег међу српским владикама.
      Најпре, владика Игнатије избегава алегоријско тумачење, оно које у историјским догађајима тражи самопреносни смисао. Он је усмерен ка Крају („блажени Циљ“, о коме Св. Максим Исповедник говори), што значи да за њега историја игра пресудну улогу као путовање ка Царству и поприште људске слободе. Алегорија му је страна јер, као вернију црквеној егзегези, негује иконичну егзегезу. На евхаристијском сабрању, из кога долази његова беседа, верници доживљавају реално присуство Христово, кроз икону, тип и обличје. То присуство, међутим, иде даље од актуелног агента који га носи или иконизује, не тражећи, међутим, смисао у прошлости, или у аналогијама телесно–духовно, чулно–умно итд. Игнатијево тумачење „узводи ка прототипу“, и води ка Личности која није опипљиво и експериментално подложна контроли. Као показатељ таквог живог старања за историју служе и осврти у беседама епископа Игњатија на Свети и велики сабор на Криту (2016. године) о чијем раду је он брижно обавештавао народ у повереној му епархији.
      Затим, читајући ове беседе уочавам да њихов аутор не жели да угоди психолошким жељама слушалаца, већ радије тежи да их мистагошки уведе у ослобођени време–простор где ће учесници стећи слободу од свих себичних прохтева. Постаће зближени са празницима Христа и његових Светитеља у заједници Духа Светога на основу личне слободе и љубави, а насупрот егоизму и нужности. Овај епископ свој народ позива да се преда новом опиту присуства и доласка Христовог не заобилазећи ниједну битну тему хришћанског живота, од покајања и жртве, преко вере и служења, до љубави и слободе.
      Такође, како би пробудио истински смисао евхаристијског приношења као нечег изворног, непатвореног и истиносног — а то је чисти плод заједнице која опитује Васкрсење — владика Игњатије лишава своје слово свих реторских фраза. Нема ничег монотоног у овим беседама. Док беседи, владика гради заједницу Цркве и елиминише заборав Онога који долази и који васкрсава. Свестан је да беседа која не упућује на Личност Христову упућује на таштину света. Он своје слушаоце и читаоце води ка Источнику света и живота. Ова збирка беседа сведочи да у евхаристијском сабрању видимо и сусрећемо Бога кроз заједницу са другима.
      У том погледу, епископ Игњатије је потпуно веран црквеном предању. Наиме, историјски посматрано, хришћани су, како на Истоку тако и на Западу, кроз векове покушавали да осликају икону будућег Царства. У том настојању, западна традиција је радије изабрала невизуелне начине у његовом описивању. Ово ће протестантски Запад, из историјских разлога који су познати, довести до реалистичног приступа у уметности и уопште у црквеном животу. Чини нам се да је Исток радије изабрао један иконични и есхатолошки оквир, што је допринело да његова литургијска кореографија прати смерно‑усхићену драматургију Пасхе у којој не слушамо лекције из теологије него суделујемо у драми људске историје. Слово пожаревачког владике је део те иконичне мистагогије у којој све богодолично прославља Бога, „за живот света и спасење“.
      О овој књизи једноставних и кратких а дубоких беседа спознајемо како изгледа проста, а мудра хришћанска, свест једног верног јерарха који сву наду полаже у Господа. Беседе епископа пожаревачког и браничевског Игнатија не плене „плетенијем“ речи и стилском лепотом, него непосредношћу поруке. Оне позивају у Тајну, што би, чини ми се, требало да буде сврха сваке литургијске беседе.
      Да закључим: владика Игњатије својим логосом на доличан начин почаствује Логос (Реч, Христа), да парафразирам Св. Григорија Богослова. И на томе смо му сви захвални.
      Епископ Лосанђелески Максим
       
      Извор: Епархија пожаревачко-браничевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Недељу десету по Духовима, 16. августа 2020. године Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у Вазнесењском храму манастира Милешеве. Саслуживали су парох прњаворски (Епархија бањалучка) протојереј-ставрофор Душко Дринић и ђакон Иван Савић.   Звучни запис беседе   Манастир Милешева је овог лета једно од места које често посећују поклоници из Србије па је тако било и ове недеље када је доста верника учествовало у Божанској служби, причестило се Светим Телом и Крвљу Христовим, узнело молитве и благодарност Богу.   Поздрављајући присутне Епископ Атанасије је најпре заблагодарио Богу на љубави коју нам изобилно показује: – На овој Божанској Литургији све смо добили што нам је потребно за ход кроз живот, за вечно спасење, за вечни живот. Јер, Литургија је оно најсветије што имамо на земљи, најсветије сабрање и најсветији догађај. Ту нас Бог најближе Себи прихвата, и ту, на православној Литургији, најближе прилазимо Богу.   – Господ нас храни Собом, Својим Телом и Крвљу, али храни нас и својом речју, својом мудрошћу. Увек се треба питати шта смо запамтили, шта знамо од прочитаног одељка из Јеванђеља, из науке Господње, и шта знамо о ономе што је чинио Господ наш. Много је корисних знања, али, најкорисније знање је оно које можемо добити из Јеванђеља.   Епископ Атанасије је затим укратко подсетио присутне, и растумачио прочитани одељак из Јеванђеља који се чуо на данашњој Светој Литургији: – И у данашњем прочитаном одељку из Јеванђеља Господ нас поучава шта нам је потребно за живот, рекао је Епископ Атанасије у својој беседи и наставио: – Господ је објаснио, ако имате само једну мрвицу вере, то је веза са Богом, то је свест о томе да је Бог са нама, то је препоручивање себе Богу, то је призивање Бога у помоћ, то је живљење живота не у усамљености него живљење живота са Богом, то је вера. Везаност наша, нашег бића са Богом. И ако та везаност буде тако слаба као што је једно мало зрно, биће моћна.   Преосвећени је на крају уз благослов свима присутнима поделио по један примерак књиге Свето Причешће – Лек бесмртности Епископа бачког г. Иринеја.     Извор: Епархија милешевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством служио је данас, на празник Свете Марије Магдалине, Свету архијерејску литургију у Цркви Светог архангела Михаила и освештао конак у Манастиру Светих мироносица у селу Дупило у Црмници.   Звучни запис беседе   У току Свете службе Божје Високопреосвећени владика је произвео у протопрезвитера оца Слободана Лукића, пароха црмничког, пожељевши му да још ревносније настави своје свештенослужење живоме Господу нашем Исусу Христу, приносећи себе на дар оним ријечима из Свете литургије: Сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.   “На то смо призвани сви, да живот свој предамо Христу Господу. И ти, као презвитер Цркве Божје, као провједник Јеванђеља, као служитељ Свете литургије, онај који приноси Свете дарове, призван си да управо у том Духу служиш у све дане свога живота Господу. Потрудио си се у ових десетак година овдје у Црмници у служењу Христу Богу нашем и надамо се у Господу да ће и ова награда да буде подстицај да још ревносније, још спремније, приносиш себе Христу Богу на дар, као и оне које ти је Господ повјерио да васпитаваш у страху Божјем, у вјери, нади и љубави да их приводиш Тијелу и Крви Господњој – Причешћу – и да их преко Светих тајни уграђујеш у вјечно и непролазно Царство Христа Бога нашега”, казао је Митрополит.   Отац Слободан је заблагодарио, истичући да ову награду доживљава као велики благослов и позив на ревносније служење Христу и Цркви Његовој:   “Молим се Богу, да да крепости и снаге да у том призвању истрајавам, да достојно послужим Цркви, народу, а уздам се у ваше молитве и благослов, молитве отаца браће и цијеле Цркве.”   У архипастирском слову након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, Архиепископ цетињски је казао да је све што је створено руком Божјом чудесно те да нема ничега у Божјој творевини што није свједочанство божанске доброте и љепоте.   “У свему је Бог диван, али је посебно диван Бог живи и истинити у човјеку, у људском лику, јер у људском бићу Бог је уградио све дивоте и љепоте које је уградио у свеукупној својој творевини.Тако да онај који види човјека и сагледа га, он кроз њега, као малога, као мали свијет, микрокосмос, сагледава сав макрокосмос, сву величину божанску. Сва Божја творевина је присутна у човјеку, духовна и тјелесна, али човјек је и више од тога, он је биће створено по лику и подобију Божјем”, бесједио је владика Амфилохије.   Нагласио је да је диван Господ у свему постојећем, диван је у човјеку, предиван и чудесан у личности Христа богочовјека и у личностима оних који су Његови, који су Му послужили кроз своју историју:   “Диван је Господ у светим пророцима, светим апостолима, светим богоносним оцима, мученицима, мученицама кроз вјекове, у свима онима који су посвједочили Христа и својом људском природом и својим животом и својом мученичком смрћу, који су примили на себе христолики начин постојања, а Христос је рекао: Нисам дошао да Ми служе, него да служим и не само да служим људима него да живот свој положим за људе своје. То је Његова љубав која не тражи своје, која се само дарује”, казао је владика и додао да су на ту христолику љубав призвани сви који се крштавају у име Оца и Сина и Духа Светога, сви људи и сви земаљски народи.   Међу онима који су Богу послужили посебно мјесто заузима равноапостолна Марија Магдалина. Како је казао, њен спомен је повод данашњег сабрања у овој древној светињи и још древнијој светињи која се налази недалеко од ове, а која је била посвећена овој угодници Божјој, гдје су се многи подвизавали и трудили да ходе путем Господњим, гдје су написане, преписане и преведене многе драгоцјене књиге.   “Обновом ове светиње обнавља се и та древна светиња. Ове наше сестре које уграђују своју младост, живот, у обнову ове светиње, оне обнављају и спомен на ту древну светињу која је од најстаријих овдје на овим просторима саграђена у спомен Марије Магдалине, дивне и чудесне дјевојке коју је Господ исцијелио, истјерао из ње седам злих духова. Ослободила се тјелесно и духовно, уселио се Господ  у њено срце, биће.”   Подсјетивши да је Марија Магдалина међу првима повјеровала у Христа као Месију, Спаситеља, Искупитеља свијета, Митрополит Амфилохије је истакао да је она Господу служила заједно са Његовом Мајком и осталим женама мироносицама, док је проповједао Јеванђеље у Јерусалиму и на свим другим мјестима Свете земље Палестине. Када је Христос био распет потресена тим страшним догађајем, била је поред Њега, заједно са њима и Св. Јованом Богословом када су Господа сви ученици напустили.   Марија Магдалина је прва која је дошла послије Христовога распећа и погребења на Његов гроб, прва којој се Васкрсли Господ јавио и послао је да ту велику истину коју је видјела јави и осталим ученицима.   “И од тада па до краја свога живота Марија Магдалина је остала живи свједок у којој се Господ прославио. Свједочила је васкрслога Господа и сво њено житије послије тог догађаја је управо свједочење Њега васкрсклога из мртвих, Кога је она видјела, чула и опипала”, рекао је владика, подсјетивши да је она стигла и до цара римскога Тиберија и понијела му то свједочанство, поздрављајући га ријечима: Христос васкресе! Такође, Блага Марија је прва која је офарбала јаја као симбол Христовог васкрсења.   Након резања славског колача Митрополит Амфилохије је за настојатељицу манастира Светих мироносица поставио сестру Лукију, која је дошла из манастира Рустово и своју родитељску кућу претворила у манастирски дом, а чији су преци себе такође уградилу у ову светињу. Митрополит је говорио и о значају манастира Рустово, који је постао огњиште духовног рађања из чије свете обитељи је рођен и овај и Манастир Светог Василија Острошког у Улцињу.   Митрополит црногорско-приморски је освештао конак Манастира Светих архангела и Свете Марије Магдалине, истичући да је то наставак великога дијела још од времена Светог Андреја Првозваног, који је овдје проповиједао Јеванђеље, затим Војислављевића и свих оних који су уградили себе у лавру Светих Архангела Михаила и Гаврила и лавру Свете Марије Магдалине која поново васкрсава и обнавља се.   “У Цркви Божјој све је у знаку Христовог распећа, што значи у знаку страдања, подвига, али и у знаку васкрсења.То је тајна личности Христове, Христа богочовјека, то је тајна Цркве Његове сараспете Њему и сараспињане кроз вјекове, као и у наше вријеме и у ове наше крајеве свуда, па и овдје у Дупилу”, рекао је владика.   Појашњавајући да је Црна Гора била сва крштена и за вријеме књаза Николе и послије њега, Митрополит је нагласио да, нажалост, данас има доста Црногораца који себе проглашавају за “монтенегрине” и који више неће да припадају тим Црногорцима краља Николе, црмничког војводе Маше Ђуровића, 70 Дупиљана и других великих људи који су жртвовали себе за ову светињу:   “Ова обитељ васкрсава и кроз њу васкрсава све што је свето и честито кроз вјекове од Војислављевића па до наших времена. Обнављају се преко ове свете обитељи не само они који ће да живе и који живе у њој, него се обнавља и древно предање Светога апостола Андреја, Војислављевића, Светих отаца наших Немањића, Балшића, Црнојевића и Петровића. Све се то обнавља преко обнове наших душа часним крстом. Преко обнове овдашње светиње, Дупило постаје познато читавом свијету”, казао је на крају свог обраћања Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

×
×
  • Креирај ново...