Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Када се удруже млади и стари лавови: владике Максим и Амфилохије

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 2 минута, Уријус Хетејин-У. Остојић рече

Зокијеви херувими на инернет порталима. (Рашчињени од живота)

?

Ко си ти? Видим да се презиваш Остојић, а како се зовеш?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Уријус Хетејин-У. Остојић рече

Чисте љубави брате. Што се преко срца прелило, на лицу ми се излило. Молитве старца.

IMG-c3c8727d453ee3b31b104045d3c60707-V.jpg

Радиш као конобар?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Уријус Хетејин-У. Остојић рече

У нади. Конобар је онај који служи, тако и реч ђакон значи служитељ- небески конобар, ако Бог да.

?

Питам да ли си конобар? Да ли ти је то посао?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Уријус Хетејин-У. Остојић рече

Није. Радим као туристички водич у Београду. 

Ti si prvi koji se predstavio.

Share this post


Link to post
Share on other sites

http://www.eparhija-prizren.org/?p=1651

Ovde, kod artemija ima i ovo :

Познато је такође и сведочење протопрезвитера проф. Теодора Зисиса којим наводи речи старца Пајсија, да је од четворице који су знани као ученици светога Јустина Поповића заправо само један прави, аутентичан − Артемије Радосављевић.

Mislim, to sa tim da je neko od staraca rekao ovo ili ono mislim da treba biti malo oprezan, ..... jer ako se uzme da je Pajsije bio u pravu sto se tice m.Amfilohija, onda je u pravu i sto se tice Artemija,.... sto ovde artemijevci i koriste, .... njima oba citata idu na ruku ...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Lulaby рече

Da  li  vi  vidite  radost i  ljubav sa slika i priloga iz  Mitropolije Crnogorsko Primorske i da li  biste vi  kao  i ja vodili  vašu decu (ako je imate)  na poklonjenje  manastirima i svetinjama u mitropoliji i bili  zajedničari i učesnici te  blagodati?

А одакле ти уопште икаква идеја о томе да из неког само теби замисливог разлога не бисмо то радили? Цццц....
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Lulaby рече

Koji je Vaš problem? Odgovorite i Vi? Da li vidite radost i da li biste vodili Vašu decu ako je imate?

Vodite diskusiju sami sa sobom. Ko o tome prica?  

Malo se priberite, pa pogledajte o chemu se diskutuje.

Naravno da je blagodat u Crkvi. Ili mislite da je samo mitropolija blagodatna, a da je u srpskim eparhijama nesto drugacije? Ne razumem???

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 48 минута, Уријус Хетејин-У. Остојић рече

На подебљано ћу одговорити колико знам, а то је да је један од бушатлија скоро крштен, баш потомак оног чија се глава чува у библиотеци Ц. Манастира.

Прогласио га је за потомка црнојевића, ко му је дао потврду за такав закључак?

Мсм. да то није једина глава бушатлија која се чува. они су геноцид направили над србима, бушатлије су хиљаде глава окачили у Исамбул, покупљене са вртијељке где су цетињани депонију направили огомну, Миртополија им споменик није подигла тамо, камоли да су протестовали због депоније, која је санирана тако, да никад археолог ту битку неће моћ да испита и покупи мошти којих је сигурно морало бити. Он би Његоша (познату кукавицу са сифилисом) да прогласи за светитеља.

како ми у Рашку то знамо, а Митрополија то горе у ЦГ не зна?

пре 48 минута, Уријус Хетејин-У. Остојић рече

Што се Косова тиче, погледај филм "Ви идите, ја нећу". Држи опело у јеку погрома док звижде метци око главе. Лично је рукама извлачио тела. Имаш у том документарцу све, па види. Тад је ризиковао живот и то је његов бескомромисни став према Косову.

Ми говоримо о правном питању КиМ данас! и узбињивању народа које врши Амфилохије и Атанасије, вучићева политика је тек посебна прича, али Митрополит не примећује диктаторске склоности, већ сам има проблема да схвати да СРБ. не признаје КиМ већ чека да сепаратисти испуне оно на шта су се обавезали, то је резграничење у оквиру аутономмне покраине КиМ од сепаратистичке самопрозване државе Косово која неће са тиме бит призната.

Такве филмове не гледам, то су Стаљинове форе... јеси плакао после тога филма? блажен си што тако размишљаш јер много тога не знаш, а промироточио би од плача! Битно је да он тражи Милошевића и жену да их као колекционар сахрани где он мисли да треба. 

твој одговор на моје питање је толико неконцентрисан, као да ја тебе сада питам. Мислиш ли да је нормалано што Митрополит, иде у кућу цвећа да кади Тита у гробу (само хоџе раде то код нас у Рашку да ја знам)?

пре 48 минута, Уријус Хетејин-У. Остојић рече

Не знам зашто кажеш да узбуњује народ, прочитај проклетства Светог Петра Цетињског - Житија Светих 31. Октобар.

Јеси ли ти читао Симеона дајбабског, пореклом Поповића из Доњег Краја, били су потурчени пар генерација пре Светог Симеона, па су се вратили у веру предака. Видиш ли можда и Амфилохија да помиње Симеон у својим пророчанствима које су забележене у његове житије (не морам их цитирати, нису непознате) ?

Што се Светог Петра Цетињског тиче, одговара ти "окрећем се у гробу од Митрополита и Мила, само хвали блажо да ме закачи за неки генератор па да правите бесплатну струју".

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 42 минута, Штампар Макариjе рече

. Не можеш да издржиш то што је љепши, паметнији и школованији од тебе. 

Posebno to SKOLOVANIJI ????

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Lulaby рече

Odgovorite da li vidite i da li biste? ... Ja nisam trol ... komentari na račun svetog Mitropolita Amflohija da sam morala da se uključim to je sve.

Наравно да да и наравно да бих. Не мислиш ваљда да у Митрополији само о Амфилохију виси сва радост, љубав, заједништво, благодат и светост? Ако мислиш онда гледај да се само из његове руке причешћујеш а ако не мислиш онда тролујеш (било себе било нас, свеједно) ;) 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Bokisd рече

http://www.eparhija-prizren.org/?p=1651

Ovde, kod artemija ima i ovo :

Познато је такође и сведочење протопрезвитера проф. Теодора Зисиса којим наводи речи старца Пајсија, да је од четворице који су знани као ученици светога Јустина Поповића заправо само један прави, аутентичан − Артемије Радосављевић.

Mislim, to sa tim da je neko od staraca rekao ovo ili ono mislim da treba biti malo oprezan, ..... jer ako se uzme da je Pajsije bio u pravu sto se tice m.Amfilohija, onda je u pravu i sto se tice Artemija,.... sto ovde artemijevci i koriste, .... njima oba citata idu na ruku ...

Ti ne možeš da troluješ, јаче је од тебе. Донеси нам где Пајсије вели да је Артемије једини прави ученик Јустинов. Ја сам привео оно што је речено и написано. Публиковано.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Lulaby рече

Ne. Mene koju sam napisala da volim Mitropolita i da volim da idem u Mitropoliju misle da sam trol. A ja volim i svetu Žiču i Manasiju i Ljubostinju i Kovilj i Koporin i Tvrdoš i Cetinje i Ždrebaonik i Zavala..Rakovica.....Kać ... Prohor Pčinjski...i sve svetinje Rac Almaš...Sent Andreja....Lepavina.Zar treba da vam nabrajam i dalje? . I blagodat je svugde naravno prisutna, velika. A ne znam zašto nekom smeta ako sam rekla da sa slika i priloga iz Mitropolije sija ljubav i radost.

Није она трол. Само искрено поштује Амфилохија. Озбиљно мислим.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у подгоричкој цркви Светог Ђорђа под Горицом. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да данас прослављамо оне који су у нашем роду Господа прославили – Свете краљеве Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и Светог Варнаву Хвостанског.   Звучни запис беседе   „Они су за Њим ходили и Њему служили и Њему јединоме се поклањали. Данашњи владари, они жртвују за себе, за своје угодности, за своју власт све и сва. И своју душу жртвују, и свој народ тврдећи често да они то служе народу. А уствари служе себи и својим страстима. А некадашњи владари, хришћански владари, они су жртвовали и своју власт, и своје здравље, и сами себе су жртвовали за Христа Господа. Ево краља Милуитина, који богатство које му је Бог дао, као владару онога времена, није трошио на наџаке и на буздоване, и на уживања и на своја задовољства и властољубље. Четрдесет храмова је краљ Милутин саградио, и манастира, од којих многи и дан-данас постоје“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да су неки од тих храмова срушени у наше вријеме.   „Чак су опстали у вријеме турске окупације, али су их срушили данашњи моћници и силници овога свијета. Храм у Мушутишту на Косову, само њега да поменемо, је срушен. Остао је кроз сву историју сачуван, а бомбе НАТО пакта су га срушиле у ово наше вријеме“, подсјетио је он.   Митрополит Амфилохије је додао да је краљ Милутин све што је имао приносио Богу.   „И служио је народу своме и служио је Богу своме. И оставио је за собом дивни спомен и дивне светиње. А његов брат Драгутин, не само што је служио Господу, него је, попут својих предака, Светога Симеона Мироточивога и Светога Саве, и осталих светих Немањића, постао и монах Теоктист. Потпуно је себе принио Господу на дар краљ Драгутин. Тиме је показао да је прави хришћански владар био, попут цара Константина и цара Јустинијана у прадревна времена“, казао је Владика.   Казао је и да је Свети исповједник Варнава Хвостански, као млад епископ 1947. године посвједочио Христа и да су га због тога затворили титоисти.   „Рекао је у својој првој бесједи да су милиони оних који су пострадали за Христа у Русији. И због тога су и код нас побили хришћане у то вријеме. И зато је био затваран, да би на крају пострадао 1964. године Врнава Настић, дивни изданак нашега рода“, казао је Митрополит Амфилохије.   Након Литургије, Митрополит Амфилохије је са свештенством освештао Светогеоргијевску гостопримницу у новосаграђеној црквеној згради која се налази поред цркве Светог Ђорђа.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Поводом прославе славе храма Светог Јована Милостивог и поводом 1400 година од рођења за небо овог светитеља, Високопреосвештени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас у овом храму у Кошицама у Словачкој Свету архијерејску литургију.     Саслуживали су му Високопреосвештени Митрополит бориспољски и броварски г. Антоније из Украјинске православне цркве под омофором Митрополита Онуфрија и домаћин, Архиепископ михаловачки и кошицки г. Георгије, са великим бројем свештенства и ђаконства с истока Словачке.   Увече тог истог дана, архијереји су посетили мјесто на коме ће, ако да Бог, бити саграђен манастир посвећен Светом Василију Острошком, први манастир у Словачкој. Освештан је камен-темељац будуће манастирске цркве Острошког Чудотворца. „Карпатски Острог“, рекао је Владика Амфилохије .     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...