Jump to content

Зоран Ђуровић: Када се удруже млади и стари лавови: владике Максим и Амфилохије

Оцени ову тему


Recommended Posts

пре 2 минута, Жика рече

Ова је наставница.

Možda nije ista osoba, ali sličan je modus operandi. Ovde je malo razrađeniji - pojaviti se na forumu, učestvovati pomalo i na drugim temama, a na ovu dolaziti da grdiš što tema uopšte postoji.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

  • Одговори 2.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Позвао ме је прота Обрен, секретар у МЦП и рече ми да он и Игор немају никакве везе са овима што пишу овде. Било му је непријатно што их ментовах на правди Бога, али је то било због инсинуација оног Т

Мислим да сам се у неком свом посту раније већ потписао. Зовем се Радослав Докмановић. Радослав Наставник Гитаре на ФБ. Из Прибоја сам, живим у Београду. Завршио сам светску књижевност. Треба ли број

Не марим ја да ли се неко зеза, нити се правдам коме, нити повлачим своје речи. Али је очигледно да ово чита маса (лако саблажњивог и у вери неутврђеног народа) и онда се саблажњавају, плаше, хвата их

Постоване слике

Управо сада, Вукашин рече

Jesi ti upoznao celo tamburasko drustvo, kad si tako suguran? 

Знам да препознам. Мислим да то није она.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Жика рече

Знам да препознам. Мислим да то није она.

Koja "ona"? Pola Trebinja je kucalo sa profila :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Lulaby рече

Ne grdim što postoji, samo zaključujem. Ne vidim ništa sporno. Kao što napisah tema se stalno nameće a ja sam došla malo da učestvujem radi razbibrige....

Zaista je sasvim normalno i uobičajeno učlaniti se na forum na kome je već nekoliko dana vruća i aktivna određena tema i odmah se žaliti što se ta tema 'nameće' onima koji bi samo malo razbibrige. I ostaviti 13 komentara na tu temu u 20 sati članstva na forumu. Sasvim normalno i uobičajeno forumsko ponašanje.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Lulaby рече

Ne grdim što postoji, samo zaključujem. Ne vidim ništa sporno. Kao što napisah tema se stalno nameće a ja sam došla malo da učestvujem radi razbibrige....

1 hour ago, Lulaby рече

I onda kad čitate ove komentare imate pravo Ostojiću kao iz septičke jame.

Мораш под хитно да решиш нешто са собом... мсм ако ти није ништа спорно док читаш коментаре из септичке јаме... :)) 
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Жика рече

Да ниси Џома?

Џома је. Максим и то друштво су ме већ пријављивали Фанару. 

Ово је паљба на салве. Зато што би била глава за главу. Такође, то рашчињење не би могло бити прихваћено из њима добро познатих разлога. Само лудаку би сада стало да затеже додатно односе са Спц, јер ја заступам тај став, али као одговорна особа а не непријатељ Фанара. Сам Калист Вер је против позиције Фанара а њихов је клирик. Зашто њега не рашчине? Зато што би себи пуцали у ногу. 

Волео бих да Лохи затражи аутокефалију од Фанара (аутономију не може, јер није у њиховој јуриздикцији). Убили би га црногорци. Како би пак то објаснио Јанићију? Морали би да Јанићија отрују. Дакле, Лохи у овом моменту нема са чиме да тргује са Фанаром да би тражио моју главу. Он ће 26. да моли СПЦ да добије аутономију, и тада ће и њему бити јасно шта СПЦ мисли по том питању. А већ ћемо имати мишљење Венецијанске комисије. Зато мало стрпљења. Оно што приватно знам, ја сам поделио са врхом СПЦ, а ништа од тога Лохи није хтео да зна. И то ми је била потврда да су ми информације тачне. Он не зна да се ипак нашао између чекића и наковања и које је треће решење у оптицају. Мислио је да је најпаметнији, а окружен је лошим људима. Сада је пак касно и да наруче да ме смакну физички, а не само да бургијају у Фанару да ме рашчине. Јер оно што знам је у поузданим рукама. Зато, текидизи, гринго! :D   

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Уријус Хетејин-У. Остојић рече

Ђуровић је оваплоћење глупости и хвала му што постоји, јер да га није, не би знали како глупост изгледа.

Пази се Светог Андреја и његове методологије;).

@Уријус Хетејин-У. Остојић , @Tristatri 

Ја сам поставио Милове снимке са предизборне кампање где прича јавности да ће шверцовати дрогу, за потребе државне касе... Убрзо је ЦГ постала мека наркомана и дроге, Митрополит га је поред те предизборне кампање подржавао. Ја сам на теми о пљачки Цркве у БГ, где су постојали снимци једне новинарске куће, објавио са јутуба снимак Херцегновског свештеника који је изјавио да су морали сви свештеници да беседе о Милу и подржавају га због наређења Митрополије. То је било време, без рретеране слободе говора и одступања свештеника у личним ставовима. Али не могу да нађем ту тему на Поуке, нити снимак на јутуб сада...

Значи бушатлије су код њега постали црнојевићи, продаја задужбина михољске митрополојије мишковићу (и друге разне продаје, иако острог покрива трошкове, колико сам схватио довољно за све потребе) док му мештани доле протестују, Лекића није подржао када је добио изборе са Вујановићем, тај Лекић је цитирао прислушкивање цркви из књиге Карле Дел Понте...

Па онда имамо питање КиМ, где скреће из реалних оквира и узбуњује народ. Па имамо питање аутокефалије СПЦ...

Које је ваше мишљење о тим питањима (ово потамљено)?

Питам из разлога што је Митрополит имао већу подршку народа и утицај у истоме, 90-их година. Док дрога није побила већи део омладине, или многи нису пошли у миграцију или у милове редове.

Док данас тај Митрополит шета са етно певљакама и васкрсавају Лазара по ЦГ, та деца од 20 година која га слушају са бабама и дедовима не могу ништа да ураде. Одакле новац за то дефиловање? значи задужбине старе 8 векова су се продавале, Руске царске породице су лично куповале од млетака и давале СПЦ. А он је крстионицу посветио Његошу и назвао је Његошева суза!!! па тим чином изазвао још већи отпад Срба из СПЦ у Боку Которску, где је око 120.000 становника тренутно већински србске националности.:))

Помињем крстионицу због сабора у КВ, где се помињала, не улазим у питање проблематике СПЦ на Цетињу. Где је озбиљан академски проблем око неких питања, која се не решавају, него се менатално слаби пуштају да пропадају у лудилу неких људи. ДУкљанска академија и Матица српска и све остале академије заједно не решавају проста питања академије, јер Митрополија прва има идолопоклонство према Петровићима и не разчишћава већ чисте ствари из архива русије, аустрије, италије, србије...

Да ме погрешно не схватите, има таквих у СРб. па и по питању Немањића не само по питању Петровића. Неки не знају да је ДУшан Силни за мало покатоличио Србију, мисле да је латинску јерес искорењивао у виду римокатоличке вере, не у виду латинске јереси коју је и сам Папа искорењивао и прогонио... Па добијамо Мирољубе Петровиће и остале анти-витезове који саблажњавају народ по СРБ.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Уријус Хетејин-У. Остојић рече

Ђуровић је оваплоћење глупости и хвала му што постоји, јер да га није, не би знали како глупост изгледа.

Tako otprilike izgledaju komentari "...kada se previse SNIVA, a stvarno se malo ZNA! " - kao ovaj Vas ?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, Zoran Đurović рече

Ја сам лепо написао зашто треба обријати владику Максима. Ко пажљиво ишчита овај твој ком, видеће одмах зашто сам био у праву. Ем сте неморални, ем сте издајници. Максим је обећао Таси да ће бити послушан, јер га је овај и направио, а и спасио у 3 наврата. Када Таса испусти кашику, а можда и пре тога (ја бих лично волео, па да онда упитам Тасу како је задовољан са својим чадом), Макса ће узети да пева опет бизантске песме. Проваљени сте, друштво. И то боли.  

Страх те је Максима Зоране Ђуровићу, није тебе страх да он не изда СПЦ већ да ти не дође сјутра у Васељенску. Не можеш да издржиш то што је љепши, паметнији и школованији од тебе. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Камењарац рече

И да, Зоране, рекао сам ти да не знаш са ким куцаш.

Обећао сам ти потпис и рашчињење.

P.S. Χαιρετισμούς για σένα - χθες από το Φανάρι και σήμερα από την Ιταλία ;)imageproxy.php?img=&key=8c24cec91e6b6b6eimageproxy.php?img=&key=8c24cec91e6b6b6eimageproxy.php?img=&key=8c24cec91e6b6b6eimageproxy.php?img=&key=8c24cec91e6b6b6eimageproxy.php?img=&key=8c24cec91e6b6b6eimageproxy.php?img=&key=8c24cec91e6b6b6eimageproxy.php?img=&key=8c24cec91e6b6b6e

38194801_305860870171583_3864137468680863744_n.jpg

@Zoran Đurović Шта им значе ове слике, јел ово Рим или Цариград?

по коментару видим да је психопата ники

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, Zoran Đurović рече

Да, то је очигледно. Као што је очигледно да се Вучић договорио са Милом да отме српске цркве у ЦГ. - Који си ти јадник... Грк ти је хлеб који једеш. 

Какав ми год био мој хљеб је часно и поштено зарађен, мене нико не плаћа да блатим Цркву као што плаћају тебе!

АВа Зоран Ђуровић, сад нам је јасно зашто си АВа!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Камењарац, пази да ти не будеш рашчињен кад то желиш Ђуровићу.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Камењарац рече

Пре свега, морам да изразим жаљење што су се и Поуке ставиле у незавидну улогу пљуваонице по српском митр. Амфилохију црногорско-приморском, зетско-брдском и скендеријском и Егзарху свештенога Трона пећког, као и другим српским епископима. Ако не активно као Ало, Курир, Информер и бЉуц, а оно пасивно, дозволивши овакве иступе незнавених.

Изгледа да је само Пашалуку београдском и централној Србији својствено овакво пљување и нагуђивање. Браћо моја и сестре, то нећете наћи тамо где је Црква страдала - на КиМ, у ЦГ, у Славонији, у Херцеговини итд. Понављам, жалосно је шта су Поуке дозволиле себи. Но, биће и то тема Сабора.

Са друге стране, пашквиле које Ђуровићем пишу његови налогодавци, окупљајући око себе секту оних који му аминују сваку булазан, су нешто најсрамније и најбескруплозније што је православна јавност српских земаља видела у последње време.

Ускоро распоп Ђуровић се отворено сврстао на страну Ђукановића и Дедеића, петоколонашки оптужујући Цркву у Црној Гори, и њене архипастире. Прочитали су, Зоране, све што пишеш, али ниси достојан одговора. Твоја умоболност не може надићи духовно искуство наше сабраће у ЦГ.

Начин на који "аргументујеш" ствари је на нивоу основне школе. Као и ово у вези са речима старца Пајсија. Нигде се у тексту не помиње ничије име. А све би старац дозволио митр. Амфилохију да остане уз њега годину дана на Светој Гори, да је имао такво мишљење о њему. 

Уосталом, твоја беда и мизерност ће те сами покопати. Рекао сам ти да се чуваш. 

Поуке вама дозвољавају да вређате и износите клевете а ви се жалите. Пишем у множини јер се односи на вас Амфијеве и Максимове браниоце. Старац Пајсије је био трпељив па не чуди што га није отерао.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Уријус Хетејин-У. Остојић рече

Зокијеви херувими на инернет порталима. (Рашчињени од живота)

?

Ко си ти? Видим да се презиваш Остојић, а како се зовеш?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Светом архијерејском литургијом коју је служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством у Бару је данас прослављена четврта годишњица освећења Саборног храма Светог Јована Владимира.
       
      Звучни запис беседе
      Владика је у литургијској проповиједи подсјетио да су се навршиле четири године откад су Патријарх светога града Јерусалима Теофело Трећи, наш Патријарх Иринеј и Архиепископ Албаније Анастасије, заједно са другим представницима свих помјесних Цркава освештали овај храм.
      “Велики догађај који спаја овај храм с храмом у Јерусалиму који је подигнут на мјесту распећа Христовог, на мјесту Његовог погребења и Његовог васкрсења. Сила васкрслог Христа је, значи, уграђена у овај храм и у његову љепоту украшену том силом Божјом, силом светога града Јерусалима”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
      Додао је да смо ми помјесна Српска црква, али смо на првом мјесту Јерусалимска црква гроба Господњега, Црква Христа васкрслога.
      “Царство Божје је призвање људско. Човјек се рађа на земљи од оца и мајке, али ово рађање је рађање за пролазни живот. А рођење у Христу, рођење у тајни крштења, којим се данас росдио и наш мали Данило, то је рођење за вјечни, непролазни и бесмртни живот”, казао је Владика Амфилохије.
      Нагласио је да смо због тога ми хришћани синови Божји и да је то наше звање и наше призвање.
      “Синови свјетлости, а не синови таме и мрака. Синови бесмртности и свједоци бесмртности, а не синови пролазности и смрти”, рекао је он и додао да постоје двије врсте људи на земљи. они који се клањају смрти и ништавилу и живе смрћу и ништавилом и они који се клањају бесмртноме Богу живоме,Оцу и Сину и Духу Светоме и Њиме задобијају вјечни непролазни живот.
      Митрополит Амфилохије је казао да су хришћани свједоци бесмрртности, вјечног и бесмртног живота.
      “Хришћанско звање је најузвишеније звање и на земљи и на небу. У то име је и саграђен овај храм”, закључио је Митрополит Амфилохије.
      Владика је у току Литургије чином протопрезвитера одликовао оца Младена Томовића, пароха барскога.
      У презвитерски чин рукоположио је ђакона Братољуба Радовића.
      Након Литургије Митрополит Амфилохије је освештао дјечју играоницу која ће радитти при храму Светог Јована Владимира.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Zoran Đurović,
      Имате и линк ка видеу на Видовдану. 
      Зоран Ђуровић: Лажни духовници | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
      VIDOVDAN.ORG Трулски Васељенски сабор је одржан 692. год. и донео је један канон против лажних духовника, а то правило јер и...  
    • Од Иван Ивковић,
      Неко је недавно рекао да данашње беседе свештенослужитеља у православним храмовима не чине неку велику услугу Цркви. Разлог за то лежи у чињеници да су проповеди, с једне стране, по правилу преплављене реторским екскурсима у нецрквене теме, а са друге, да у њима преовлађује дидактички манир, вербализам и безидејност, и то баш у времену када црквена реч треба да буде другачија и, у најбољем смислу те речи: црквена. Другим речима, треба да буде ослобођена морализма и рационализма, а то се ретко среће.
      Стога проповеди епископа Игнатија долазе као право освежење. Оне доносе нешто другачије. Из њих одсуствују дуги уводи, стилска поигравања, вештачки реторски ефекти или потреба за показивањем учености. Игнатијева реч је онтолошки интонирана, што ће рећи да он не тражи лепоту израза него пастирски упућује на животно важне истине. Своме слушаоцу препушта да увиди оно што је важно за сами живот, да сазна где је спасење и да стекне здраву веру. На који начин се то постиже? Навео бих неколико одлика другачијег слова најгостољубивијег међу српским владикама.
      Најпре, владика Игнатије избегава алегоријско тумачење, оно које у историјским догађајима тражи самопреносни смисао. Он је усмерен ка Крају („блажени Циљ“, о коме Св. Максим Исповедник говори), што значи да за њега историја игра пресудну улогу као путовање ка Царству и поприште људске слободе. Алегорија му је страна јер, као вернију црквеној егзегези, негује иконичну егзегезу. На евхаристијском сабрању, из кога долази његова беседа, верници доживљавају реално присуство Христово, кроз икону, тип и обличје. То присуство, међутим, иде даље од актуелног агента који га носи или иконизује, не тражећи, међутим, смисао у прошлости, или у аналогијама телесно–духовно, чулно–умно итд. Игнатијево тумачење „узводи ка прототипу“, и води ка Личности која није опипљиво и експериментално подложна контроли. Као показатељ таквог живог старања за историју служе и осврти у беседама епископа Игњатија на Свети и велики сабор на Криту (2016. године) о чијем раду је он брижно обавештавао народ у повереној му епархији.
      Затим, читајући ове беседе уочавам да њихов аутор не жели да угоди психолошким жељама слушалаца, већ радије тежи да их мистагошки уведе у ослобођени време–простор где ће учесници стећи слободу од свих себичних прохтева. Постаће зближени са празницима Христа и његових Светитеља у заједници Духа Светога на основу личне слободе и љубави, а насупрот егоизму и нужности. Овај епископ свој народ позива да се преда новом опиту присуства и доласка Христовог не заобилазећи ниједну битну тему хришћанског живота, од покајања и жртве, преко вере и служења, до љубави и слободе.
      Такође, како би пробудио истински смисао евхаристијског приношења као нечег изворног, непатвореног и истиносног — а то је чисти плод заједнице која опитује Васкрсење — владика Игњатије лишава своје слово свих реторских фраза. Нема ничег монотоног у овим беседама. Док беседи, владика гради заједницу Цркве и елиминише заборав Онога који долази и који васкрсава. Свестан је да беседа која не упућује на Личност Христову упућује на таштину света. Он своје слушаоце и читаоце води ка Источнику света и живота. Ова збирка беседа сведочи да у евхаристијском сабрању видимо и сусрећемо Бога кроз заједницу са другима.
      У том погледу, епископ Игњатије је потпуно веран црквеном предању. Наиме, историјски посматрано, хришћани су, како на Истоку тако и на Западу, кроз векове покушавали да осликају икону будућег Царства. У том настојању, западна традиција је радије изабрала невизуелне начине у његовом описивању. Ово ће протестантски Запад, из историјских разлога који су познати, довести до реалистичног приступа у уметности и уопште у црквеном животу. Чини нам се да је Исток радије изабрао један иконични и есхатолошки оквир, што је допринело да његова литургијска кореографија прати смерно‑усхићену драматургију Пасхе у којој не слушамо лекције из теологије него суделујемо у драми људске историје. Слово пожаревачког владике је део те иконичне мистагогије у којој све богодолично прославља Бога, „за живот света и спасење“.
      О овој књизи једноставних и кратких а дубоких беседа спознајемо како изгледа проста, а мудра хришћанска, свест једног верног јерарха који сву наду полаже у Господа. Беседе епископа пожаревачког и браничевског Игнатија не плене „плетенијем“ речи и стилском лепотом, него непосредношћу поруке. Оне позивају у Тајну, што би, чини ми се, требало да буде сврха сваке литургијске беседе.
      Да закључим: владика Игњатије својим логосом на доличан начин почаствује Логос (Реч, Христа), да парафразирам Св. Григорија Богослова. И на томе смо му сви захвални.
      Епископ Лосанђелески Максим
       
      Извор: Епархија пожаревачко-браничевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Недељу десету по Духовима, 16. августа 2020. године Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у Вазнесењском храму манастира Милешеве. Саслуживали су парох прњаворски (Епархија бањалучка) протојереј-ставрофор Душко Дринић и ђакон Иван Савић.   Звучни запис беседе   Манастир Милешева је овог лета једно од места које често посећују поклоници из Србије па је тако било и ове недеље када је доста верника учествовало у Божанској служби, причестило се Светим Телом и Крвљу Христовим, узнело молитве и благодарност Богу.   Поздрављајући присутне Епископ Атанасије је најпре заблагодарио Богу на љубави коју нам изобилно показује: – На овој Божанској Литургији све смо добили што нам је потребно за ход кроз живот, за вечно спасење, за вечни живот. Јер, Литургија је оно најсветије што имамо на земљи, најсветије сабрање и најсветији догађај. Ту нас Бог најближе Себи прихвата, и ту, на православној Литургији, најближе прилазимо Богу.   – Господ нас храни Собом, Својим Телом и Крвљу, али храни нас и својом речју, својом мудрошћу. Увек се треба питати шта смо запамтили, шта знамо од прочитаног одељка из Јеванђеља, из науке Господње, и шта знамо о ономе што је чинио Господ наш. Много је корисних знања, али, најкорисније знање је оно које можемо добити из Јеванђеља.   Епископ Атанасије је затим укратко подсетио присутне, и растумачио прочитани одељак из Јеванђеља који се чуо на данашњој Светој Литургији: – И у данашњем прочитаном одељку из Јеванђеља Господ нас поучава шта нам је потребно за живот, рекао је Епископ Атанасије у својој беседи и наставио: – Господ је објаснио, ако имате само једну мрвицу вере, то је веза са Богом, то је свест о томе да је Бог са нама, то је препоручивање себе Богу, то је призивање Бога у помоћ, то је живљење живота не у усамљености него живљење живота са Богом, то је вера. Везаност наша, нашег бића са Богом. И ако та везаност буде тако слаба као што је једно мало зрно, биће моћна.   Преосвећени је на крају уз благослов свима присутнима поделио по један примерак књиге Свето Причешће – Лек бесмртности Епископа бачког г. Иринеја.     Извор: Епархија милешевска

×
×
  • Креирај ново...