Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Када се удруже млади и стари лавови: владике Максим и Амфилохије

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 7 минута, Жика рече

 

Прочитат ћу то:945729:, предпостављам да нас је хвалио у том тексту, на њему особен критичан начин. Он је био у Московски, не знам где је сада... 

Што се Руса тиче, ја сам само изјаву Кирила Московског коментарисао на Поуке (кад је на свој рођендан пре украинског сценарија изјавио да се ближи крај времена и света), заједно са сличнима њему. Који тврде да у теологији може да се пронађе идеја о крају времена-света у једној примитивној врсти контекста . Те ставове појединих о крају света-времена сам успешно оборио!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, ana čarnojević рече

:0426_feel:Десет фолирантских контраверзи Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија.:smeh1:1324_womens

То су већ Митрополитове флексибилности биле. Контраверзе су посебна прича, то смо свели на његове саветнике, што се тиче Митрополије. А на нивоу СПЦ, нађе Херцегове, некога у БГ...:smil443643319dc3d:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 28 минута, Аристарх рече

То су већ Митрополитове флексибилности биле. Контраверзе су посебна прича, то смо свели на његове саветнике, што се тиче Митрополије. А на нивоу СПЦ, нађе Херцегове, некога у БГ...:smil443643319dc3d:

Sta znam, za tolike decenije monaskog podviga i arhijerejskog bivanja i nije neki spisak foliranja. Ovo sto mi je zapelo za oko je posebno zanimljiv pogled na stvari. Ima dubinu zakljucivanja i rukopis onih analogija na kojima se zasnivaju spinovi... Nekakvu Sarapijansko-Vucicevicku auru. 

Btw mislim da je ispravno kontroverza a ne kontraverza kako se autoru spiska ucinjelo. Mitropolit bar tu ne bi omanuo, ako nista... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, о.Небојша рече

Широк је то појам и захтијева разматрање, а глупо је да улазимо у појединости, јер се оче ниси представио ни именом, ни мјестом службовања, а овамо доводиш све у ред, па чак и студенте.

Пусти дјецу да уживају од Бога датој им слободи, јер је таквих Царство небеско.

Слобода и одговорност иду руку под руку.

Патријарх персира сваком кога први пут види.

Да ли Ви када сретнете некога први пут, дакле, када не познајете човека - да ли таквом персирате или сте одмах а прву постали интимуси? 

Сада, добро размислите па ћете видети шта браните. Заправо, свима је јасно да сте против Ђуровића и да Вама уопште није битно ко је у праву. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, ana čarnojević рече

Sta znam, za tolike decenije monaskog podviga i arhijerejskog bivanja i nije neki spisak foliranja. Ovo sto mi je zapelo za oko je posebno zanimljiv pogled na stvari. Ima dubinu zakljucivanja i rukopis onih analogija na kojima se zasnivaju spinovi... Nekakvu Sarapijansko-Vucicevicku auru

 Btw mislim da je ispravno kontroverza a ne kontraverza kako se autoru spiska ucinjelo. Mitropolit bar tu ne bi omanuo, ako nista... 

Да не бих спиновао у Вучићевој аури, која би вероватно била дужа од целе странице, па би обухватила више страна на теми... Бит ћу кратак:

Чланак О.Зорана је обухватио више психологија које ће вероватно да га прочитају, наглашавајући да су он и Митрополит велики пријатељи поред многих искушења која су имали, чак су имали скоро сусрет. Иако су колеге и О.Зоран није подређен Митрополиту Амфилохију. Митрополит Амфилохије подстиче СПЦ, да се подреди Васељенској Цркви на начин да и О.Зоран има већи утицај него сами Митрополит Амфилохије. Што О.Зоран напада као и већина Цркве, док неки фалсификују питања аутокефалије СПЦ.

Уз то неки никоговићи, које О.Зоран сматра пријатељима и рођацима Амфилохија:pivo:, шаљу О.Зорану претеће поруке. Ја ту врсту људи зовем балвани, из разлога што ако се деси било какав сукоб, мораш их везат за дрво. Да не би правили проблеме због који те чега Хаг. Јер не знају ни закон нити шта се дешава, а притом јако су острашћени и страшљиви па ако их човек и пусти, имали би трауме после.

Зашто балване треба везати буквално за стабла и причати им о стаблима њихове лозе и како су преживели. Зато што ће Мило да их провоцира екцесима, јер екцеси требају Милу да би наставио да води политику забране давања држављанства људима који су пореклом из бивше републике ЦГ, али су остали са друге стране границе. Значи, људи имају породице, имовину и послове које морају да оставе и одрекну се држављанства Србије. Да се онда декларишу као црногорци да би добили ЦГ. држављанство. Они се по статистикама броје на стотине хиљада. Проблем су јер руше било коју опозицију србима у ЦГ, ако се врате. Џомић и неки свештеници су само порука АНБ-а да и даље имају подршку запада за ту политику. Црногорска Амбасада у Београду, не дозвољава нити има апарат да направи било који документа било ком свом бившем грађанину.

Са друге стране, отимање имовине је такође покушај, да би зацементирали своју политику, јер цркву доживљава као једину директну претњу идеологији коју спремају у ЦГ. Притом, Митрополит има јако лоше тумаче политике у СРБ. Јер разграничење у оквиру аутономије на које су се албанци обавезали, нема везе са признавањем Независности КиМ за коју лобира црногорска служба безбедности и неки политичари у СРБ. Па самим тим Амфилохије испада компромитован. Ове отимачине задужбина старе Михољске митрополије, које су дате Светом Сави па их је откупљивала Руска Царска породица у једно време да их врати Српској Цркви... и остале земље, сваком човеку су смешне. јер имамо правно искуство пост-комунизма и повратка имовине. Без обзира на намештене парнице у стразбургу које су биле. Постоји више нивоа судова, и јасна манипулација која је у корист Срба. Скоро су Срби чак обнављали римокатоличе цркве и имају добре односе са римокатолицима свих националности у ЦГ приморију, док се друга слика поставља по питању крстионице на Сабору од стране Митрополије. За што је неко и био критикован (сад не знам да ли пре или после сабора). Ако Мило не успе да уништи СПЦ, зна да ће ући у ЕУ или згубити снагу да спречава стотине хиљада срба са друге стране границе да се врате на огњишта, па ће онда људи који воде порекло из ЦГ опет да буду већина јер не постоји та републичка граница и њихови перверзни закони са којима су одвојили рођену браћу од браће, синове од отаца...

Значи ставови о КиМ, питања србске опозиције у ЦГ (која су била тема на сабору искључиво због информација од саме опозиције у ЦГ о Митрополиту), покушају брисања аутокефалије СПЦ, док се са друге стране аутономија можда Митрополије покушава свести на апсолутну независност. Зашто то тврдимо, да покушава апсолутну независност, зато што предводи групу епископа који су показали јако велика одсупања од канона, која ни ја не бих радио. Притом јавно нападају Патријарха и одичу га се као и свих нас, самим тим јер воде у неки смер где нас више неће бити јер ће нам Ердоган одлучивати о свему.

То мениговори, да се нешто чудно догађа. Ако ме не нагута амфетаминима неки ђакон:smeh1:, па полудим и све заборавим. Имали смо такве случајеве да дувају и пију те таблете неки ђакони и свештеници (пишу новине, али нисам сигуран да су сви раскринкани):945729:.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, Леон Професионалац рече

Слобода и одговорност иду руку под руку.

Патријарх персира сваком кога први пут види.

Да ли Ви када сретнете некога први пут, дакле, када не познајете човека - да ли таквом персирате или сте одмах а прву постали интимуси? 

Сада, добро размислите па ћете видети шта браните. Заправо, свима је јасно да сте против Ђуровића и да Вама уопште није битно ко је у праву. 

Nema potrebe da pravite slučaj od toga. Msm. persiranja. 

Prosto, kažu pametniji ljudi koji su duže na intermeku, forumima, pričaonicama i ostalim oblicima virtuelnih socijalnih zajednica da to nije uobičajeno. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 28 минута, Аристарх рече

 

То мениговори, да се нешто чудно догађа. Ако ме не нагута амфетаминима неки ђакон:smeh1:, па полудим и све заборавим. Имали смо такве случајеве да дувају и пију те таблете неки ђакони и свештеници (пишу новине, али нисам сигуран да су сви раскринкани):945729:.

siguran si da vec nisi gutao? mozda su ti uvalili nesto a nisi ni primetio.1324_womens

meni su sumnjive te kadionice, pravo da ti kazem.:pop:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 35 минута, Милан Ракић рече

Nema potrebe da pravite slučaj od toga. Msm. persiranja. 

Prosto, kažu pametniji ljudi koji su duže na intermeku, forumima, pričaonicama i ostalim oblicima virtuelnih socijalnih zajednica da to nije uobičajeno. 

Са Вама ћу лако, ми смо стари знанци. Именом и презименом пишете, знам бар део онога што сте у животу прошли итд. 

Не ради се уопште о персирању. То је само део. Свима персирам, рецимо г. Августину никад нисам спочитао тако нешто, пишемо дуго, старији је од мене итд. Њему персирам а он мени не мора. Али да ми се студент појави са онаквим речником - то не иде. Оно браћала није за мене, није ни за Поуке. Није ни за прво обраћање било коме, тек није за некога ко помиње некакав литургијски језик, љубав и сл. 

Хоћу да кажем, све укупно није пристојно а не само неперсирање. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Жика рече

 

I ranije kad je bio u posjeti MPC, izmotavao se po pitanju autokefalnosti i glupirao sa njegovim " zezancijama". A ja uopste ne vjerujem da je on otisao bez nekog dogovora u RPC. Njega obicno salju jer nije glup, tacnije inteligentan je dosta, ali je i sklon lupetanjima pa ga mnogi ne uzimaju za ozbiljno. Bio sam siguran tada da se radi o ispitivanju situaciju i uticaju koji bi RPC mogla imati u MPC. Nikad se iz RPC nisu kontatovali sa SPC oko resenja i pruzanja pomoci, odnosno posredovanja sa MPC. Imamo samo one lazne izlive ljubavi. Medjutim stigla opomena za takvo ponasanje u Ukrajini. SPC po obicaju ne radi nista, niti ih ko dva posto cijeni u pravovoslavnom svijetu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, farisejski.bukvojed рече

Прави потез био би да се гг. Амфилохију понуди да се пензиониште због тога што је у свом интервјуу спутњику изрекао две јереси:

1) Јерес да Цариградска Патријаршија има право да додељује аутокефалије од територија аутокефалних цркава без сагласности аутокефалне цркве чија се територија цепа.

2) Јерес да се Васељенски Сабор не може сазвати без сагласности Цариградског Патријарха.

У случају да гг. Амфилохије не прихвати ову великодушну понуду, онда треба сазвати Сабор и анатемисати га.

Нажалост, то се неће догодити.

Због тога ће највише испаштати Срби у Монтенегро, које ће гг. Амфилохије наставити да заводи под Голеш планину, као што ради већ тридесетак година.

Ако треба да ме оптуже због овог што сам написао, молим нека ме само обавесте овде приватном поруком, да откријем идентитет и да се одазовем суђењу чији је ефекат да ја будем анатемисан ако не будем успео да докажем своје оптужбе.

Где тај интервју митрополита Амфилохија може да се види или прочита.

То да је рекао да Цариградска Патријаршија има право да додељује аутокефалије без сагласности неке помесне мајке цркве?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Ronald рече

I ranije kad je bio u posjeti MPC, izmotavao se po pitanju autokefalnosti i glupirao sa njegovim " zezancijama". A ja uopste ne vjerujem da je on otisao bez nekog dogovora u RPC. Njega obicno salju jer nije glup, tacnije inteligentan je dosta, ali je i sklon lupetanjima pa ga mnogi ne uzimaju za ozbiljno. Bio sam siguran tada da se radi o ispitivanju situaciju i uticaju koji bi RPC mogla imati u MPC. Nikad se iz RPC nisu kontatovali sa SPC oko resenja i pruzanja pomoci, odnosno posredovanja sa MPC. Imamo samo one lazne izlive ljubavi. Medjutim stigla opomena za takvo ponasanje u Ukrajini. SPC po obicaju ne radi nista, niti ih ko dva posto cijeni u pravovoslavnom svijetu.

Знам да је био у Македонији али не знам да ли је отишао сам или са благословом патријарха Кирила. Не би ме чудило ни да је отишао сам. Знам да је избачен са факултета. Мислим да су га оптужили за саблажњива предавања, не могу сад да се сетим тачно.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Kifa рече

Где тај интервју митрополита Амфилохија може да се види или прочита.

То да је рекао да Цариградска Патријаршија има право да додељује аутокефалије без сагласности неке помесне мајке цркве?

Не могу да нађем неких Митрополитових 10 гафова које сте навели...

Можете ли, молим Вас, да ми овде одговорите или да ми пошаљете у приватној поруци?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Жика рече

Знам да је био у Македонији али не знам да ли је отишао сам или са благословом патријарха Кирила. Не би ме чудило ни да је отишао сам. Знам да је избачен са факултета. Мислим да су га оптужили за саблажњива предавања, не могу сад да се сетим тачно.

(jeste, kao da je malo 'skrenut' u RPC,... meni deluje da je sad kao neki 'slobodni' strelac...pise sve i svasta i pitanje je sta je od toga svega i njegovog delovanja zvanicni stav RPC)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Жика рече

Знам да је био у Македонији али не знам да ли је отишао сам или са благословом патријарха Кирила. Не би ме чудило ни да је отишао сам. Знам да је избачен са факултета. Мислим да су га оптужили за саблажњива предавања, не могу сад да се сетим тачно.

Izbacen sa fakulteta zbog "sablaznjivih predavanja"? Na fakultetima kao i svugdje politika igra najvecu ulogu, tako da to ne bih uzimao za ozbiljno narocito ako su ga izbacili zbog " sablaznjivih predavanja". Pa pogledaj koliko policija misljenja napada avu Zorana za tekstove koji su teoloski, analiticni itd. Njemu upravo prebacuju " sablaznjive tekstove". Fakulteti su nesto drugo, vidimo po kriminalu i korupciji oko konkursa na kojem je ava trebao biti primljen i jos mnogo toga. Tu je Kurajev vjerovatno izbacen rekao bih zbog slobodnijeg razmisljanja. Medjutim ovde je Kurajev isao u posjetu i pricao je o autokefaliji i jos ko zna cemu i ne vidim da ga je neko makar opomenuo. Ja koliko se sjecam cak je i mitropoit Amfilohije izjavio povodom situacije u Ukrajini prije koji mjesec, da ukoliko vecina vjernika podrzava Crkvu onda su ipak stvoreni uslovi za autokefalnost. Paradoksalno je sto je on na taj nacin pokusaovao ukazati na problem podijeljenosti u Ukrajini ne misleci uopste da postoji takav primer u Makedoniji gdje imamo ipak vecinu vjernika u MPC. Mozda on  precutno  misli da tamo postoje uslovi za autokefalnost. Problem sa tim " vecina naroda" je sto se u Ukrajini politickim  pritiskom( koji brzo svi zaborave) situacija moze dovesti da kazemo kako postoji apsolutna vecina kroz dvije ili tri decenije. Mada ja mislim i da je to bio osnovni politicki alat kroz istoriju kako doci do autokefalije. Na kraju ce ispasti da je Tito zasluzan ta autokefalnost MPC, a Milo se  sad proziva za komunisticko nasledje i teror SPC u CG, haha:-) Koliko kontradiktornosti:-)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у подгоричкој цркви Светог Ђорђа под Горицом. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да данас прослављамо оне који су у нашем роду Господа прославили – Свете краљеве Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и Светог Варнаву Хвостанског.   Звучни запис беседе   „Они су за Њим ходили и Њему служили и Њему јединоме се поклањали. Данашњи владари, они жртвују за себе, за своје угодности, за своју власт све и сва. И своју душу жртвују, и свој народ тврдећи често да они то служе народу. А уствари служе себи и својим страстима. А некадашњи владари, хришћански владари, они су жртвовали и своју власт, и своје здравље, и сами себе су жртвовали за Христа Господа. Ево краља Милуитина, који богатство које му је Бог дао, као владару онога времена, није трошио на наџаке и на буздоване, и на уживања и на своја задовољства и властољубље. Четрдесет храмова је краљ Милутин саградио, и манастира, од којих многи и дан-данас постоје“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да су неки од тих храмова срушени у наше вријеме.   „Чак су опстали у вријеме турске окупације, али су их срушили данашњи моћници и силници овога свијета. Храм у Мушутишту на Косову, само њега да поменемо, је срушен. Остао је кроз сву историју сачуван, а бомбе НАТО пакта су га срушиле у ово наше вријеме“, подсјетио је он.   Митрополит Амфилохије је додао да је краљ Милутин све што је имао приносио Богу.   „И служио је народу своме и служио је Богу своме. И оставио је за собом дивни спомен и дивне светиње. А његов брат Драгутин, не само што је служио Господу, него је, попут својих предака, Светога Симеона Мироточивога и Светога Саве, и осталих светих Немањића, постао и монах Теоктист. Потпуно је себе принио Господу на дар краљ Драгутин. Тиме је показао да је прави хришћански владар био, попут цара Константина и цара Јустинијана у прадревна времена“, казао је Владика.   Казао је и да је Свети исповједник Варнава Хвостански, као млад епископ 1947. године посвједочио Христа и да су га због тога затворили титоисти.   „Рекао је у својој првој бесједи да су милиони оних који су пострадали за Христа у Русији. И због тога су и код нас побили хришћане у то вријеме. И зато је био затваран, да би на крају пострадао 1964. године Врнава Настић, дивни изданак нашега рода“, казао је Митрополит Амфилохије.   Након Литургије, Митрополит Амфилохије је са свештенством освештао Светогеоргијевску гостопримницу у новосаграђеној црквеној згради која се налази поред цркве Светог Ђорђа.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Поводом прославе славе храма Светог Јована Милостивог и поводом 1400 година од рођења за небо овог светитеља, Високопреосвештени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас у овом храму у Кошицама у Словачкој Свету архијерејску литургију.     Саслуживали су му Високопреосвештени Митрополит бориспољски и броварски г. Антоније из Украјинске православне цркве под омофором Митрополита Онуфрија и домаћин, Архиепископ михаловачки и кошицки г. Георгије, са великим бројем свештенства и ђаконства с истока Словачке.   Увече тог истог дана, архијереји су посетили мјесто на коме ће, ако да Бог, бити саграђен манастир посвећен Светом Василију Острошком, први манастир у Словачкој. Освештан је камен-темељац будуће манастирске цркве Острошког Чудотворца. „Карпатски Острог“, рекао је Владика Амфилохије .     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...