Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Када се удруже млади и стари лавови: владике Максим и Амфилохије

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 5 часа, о.Небојша рече

Нема он пророчке моћи да зна да си старији од њега. :ok:

Или не зна како да се постави, јер би био ред да један престонички свештеник буде на Сабору са своијим народом,а не у у Србији.

И да буде на страни свог Митрополита, ане против њега.

Сад ако није из протеста, него по послушању, мијења ствар.

Не мора да буде пророк да би био пристојан, то треба да га науче пре поласка у јаслице. 

Мој надлежни архијереј није Митрополит Амфилохије.

Не знам на основу чега сте Ви закључили да сам ја против Митрополита? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, ГрешниСлуга рече

Нема потребе браћала да се доказујеш

@о.Небојша

Какво је ово обраћање ако није ђилкошко? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Tristatri рече

.

Nisi razumeo. Nisu poenta sadrzaji njegovih tekstova nego njegovi motivi. Dalje, ako je pop oni i treba da radi sa ljudima, bilo neobrazovanim, bilo obrazovanim. Medjutim, on upravo to ne radi, nego ima neke 'vise ciljeve'. Pogled mu nije uprt ka narodu nego ka nekim visokim pozicijama, glavnim mestima za stolom, potencijalnom svetoscu ... da ne nabrajam dalje imalo bi dosta toga. Da je radio ovo prvo i kako treba, dobijao bi pohvale. Tako prosto!

.

Bestijalne subjektivne impresije. Poenta su tvoji motivi ( koji su by the way - vise nego ocigledni ) i u koje trenutno necu ulaziti...sve si okrenuo naopacke. Daj Avvo uputi mu koju lepu rec - vidis da covek krizira ?

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Kifa рече

Десет фолирантских контраверзи Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија.

Разби га као Лутер католике!:)) 

Тешког срца су католици данас прихватили већи део тога што им је Лутер замерао. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Жика рече

Сад се изгледа највише људи јавило да напада оца Зорана више него кад је прошли пут отворио тему ако се не варам. Неки вероватно имају користи од тога а неки бране Амфилохија из убеђења.

Сад је Грешни Милоје неко ко пише уз ветар а сателити, као Камењарац и Олимп, су ту да лајкују, односно да дислајкују коментаре. Смешно. 

:))

Него, немам времена да пропитам Грешног мало - изврнуо бих га руглу. Он не зна две реченице да састави а да једна од њих није књишка дефиниција. Неке, као она Сматрамо Једну Цркву, су лоша интерпретација дефиниције. 12:smeha:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Жика рече

Изгледа да ти је овај текст најконтроверзнији. Критикују те и они који су те пре ценили. Наравно, има и оних који се само не слажу.

.

Nije on vise kontroverzan. A tekst mu je na nivou onih u blcu na verske teme. Ovoga puta isao je na sve ili nista, radi toga su ga sada prepoznali i uzi krugovi ili siri, kao ti je volja.

.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Леон Професионалац рече

@о.Небојша

Какво је ово обраћање ако није ђилкошко? 

Широк је то појам и захтијева разматрање, а глупо је да улазимо у појединости, јер се оче ниси представио ни именом, ни мјестом службовања, а овамо доводиш све у ред, па чак и студенте.

Пусти дјецу да уживају од Бога датој им слободи, јер је таквих Царство небеско.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Жика рече

Да ли постоји опасност од формирања Косовске цркве?

Не, има Албанска Православна. Која је релативно про-руска ако сам ја добро схватио. Не слажу се са фанарима из личних разлога. Нису Албанци и Грци баш толика браћа.

Можда би чак због велике љубави подгорице и приштине, могло да се деси да Мираш добије неке Цркве на КиМ. Као поклон од Харадинаја, иако не верујем да може.

Чак им је пала у воду и теорија да су под српском инвазијом изгубили територије које су данас у оквиру СРБ, Македоније и ЦГ.... Иако дан данас туристима воле да приказују СПЦ заоставштину као своју.

Најбитније ту је да ми потписасмо споразум са турцима од пре две, три године, за сарадњу и размену неких историјских докумената (министарства културе имају споразуме...). Турци имају сачуване оригинале пописа становништва. Па су бележили у хроникама долазак Албанаца на наше просторе. Тако и у ЦГ, јер албаноси имају причу о неком прејемству над историјом овде, територијом и црквама (које смо им као украли...) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Kifa рече

 

5. Не жели да се председник Србије Александар Вучић појави пред Саборским Архијерејима у Београду, али жели да се он лично по јахтама на Јадранском мору тајно састаје са Милом Ђукановићем. 

:0426_feel:Десет фолирантских контраверзи Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија.:smeh1:1324_womens

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Леон Професионалац рече

Сад је Грешни Милоје неко ко пише уз ветар а сателити, као Камењарац и Олимп, су ту да лајкују, односно да дислајкују коментаре. Смешно. 

:))

Него, немам времена да пропитам Грешног мало - изврнуо бих га руглу. Он не зна две реченице да састави а да једна од њих није књишка дефиниција. Неке, као она Сматрамо Једну Цркву, су лоша интерпретација дефиниције. 12:smeha:

И Олимп је млад, има 23 године. Свима улазим у траг :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, farisejski.bukvojed рече

Za nekoga ko nije siguran da li Carigradski Patrijarh mora biti (izmedju ostalog) Jermenin, prebrzo zakljucujes. Pogotovo kada zakljucujes da nesto (opasnost) ne postoji.

Да, нико ми још није одг. да ли Србин или Рус може да буде васељенски патријарх.

Ја на опасност гледам из друге перспективе, али не ширимо тему сад превише. Морали би да говоримо и о проблемима Руске Патријаршије, који су толики да је велика рестрикција била (ако се није променила ситуација) по питању слободе говора свештенства и монаштва јавно. 

Има један кога сам ја некад пратио, Андреј Кураев се зове, иако га зову сајбер свештеник. Кад смрша, ликом је сличан О.Сава Јањићу. ПОзнат је по много теолошких коментара и доскочица, има једна Руском свештенику, где му каже да није добро освештао једну космичку ракету, јер је експлодирала током лета.

https://www.rt.com/news/411287-priest-blessing-rocket-failure/

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Аристарх рече

Да, нико ми још није одг. да ли Србин или Рус може да буде васељенски патријарх.

Ја на опасност гледам из друге перспективе, али не ширимо тему сад превише. Морали би да говоримо и о проблемима Руске Патријаршије, који су толики да је велика рестрикција била (ако се није променила ситуација) по питању слободе говора свештенства и монаштва јавно. 

Има један кога сам ја некад пратио, Андреј Кураев се зове, иако га зову сајбер свештеник. Кад смрша, ликом је сличан О.Сава Јањићу. ПОзнат је по много теолошких коментара и доскочица, има једна Руском свештенику, где му каже да није добро освештао једну космичку ракету, јер је експлодирала током лета.

https://www.rt.com/news/411287-priest-blessing-rocket-failure/

Курајев је знао нас Србе да поткачи.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у подгоричкој цркви Светог Ђорђа под Горицом. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да данас прослављамо оне који су у нашем роду Господа прославили – Свете краљеве Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и Светог Варнаву Хвостанског.   Звучни запис беседе   „Они су за Њим ходили и Њему служили и Њему јединоме се поклањали. Данашњи владари, они жртвују за себе, за своје угодности, за своју власт све и сва. И своју душу жртвују, и свој народ тврдећи често да они то служе народу. А уствари служе себи и својим страстима. А некадашњи владари, хришћански владари, они су жртвовали и своју власт, и своје здравље, и сами себе су жртвовали за Христа Господа. Ево краља Милуитина, који богатство које му је Бог дао, као владару онога времена, није трошио на наџаке и на буздоване, и на уживања и на своја задовољства и властољубље. Четрдесет храмова је краљ Милутин саградио, и манастира, од којих многи и дан-данас постоје“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да су неки од тих храмова срушени у наше вријеме.   „Чак су опстали у вријеме турске окупације, али су их срушили данашњи моћници и силници овога свијета. Храм у Мушутишту на Косову, само њега да поменемо, је срушен. Остао је кроз сву историју сачуван, а бомбе НАТО пакта су га срушиле у ово наше вријеме“, подсјетио је он.   Митрополит Амфилохије је додао да је краљ Милутин све што је имао приносио Богу.   „И служио је народу своме и служио је Богу своме. И оставио је за собом дивни спомен и дивне светиње. А његов брат Драгутин, не само што је служио Господу, него је, попут својих предака, Светога Симеона Мироточивога и Светога Саве, и осталих светих Немањића, постао и монах Теоктист. Потпуно је себе принио Господу на дар краљ Драгутин. Тиме је показао да је прави хришћански владар био, попут цара Константина и цара Јустинијана у прадревна времена“, казао је Владика.   Казао је и да је Свети исповједник Варнава Хвостански, као млад епископ 1947. године посвједочио Христа и да су га због тога затворили титоисти.   „Рекао је у својој првој бесједи да су милиони оних који су пострадали за Христа у Русији. И због тога су и код нас побили хришћане у то вријеме. И зато је био затваран, да би на крају пострадао 1964. године Врнава Настић, дивни изданак нашега рода“, казао је Митрополит Амфилохије.   Након Литургије, Митрополит Амфилохије је са свештенством освештао Светогеоргијевску гостопримницу у новосаграђеној црквеној згради која се налази поред цркве Светог Ђорђа.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Поводом прославе славе храма Светог Јована Милостивог и поводом 1400 година од рођења за небо овог светитеља, Високопреосвештени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас у овом храму у Кошицама у Словачкој Свету архијерејску литургију.     Саслуживали су му Високопреосвештени Митрополит бориспољски и броварски г. Антоније из Украјинске православне цркве под омофором Митрополита Онуфрија и домаћин, Архиепископ михаловачки и кошицки г. Георгије, са великим бројем свештенства и ђаконства с истока Словачке.   Увече тог истог дана, архијереји су посетили мјесто на коме ће, ако да Бог, бити саграђен манастир посвећен Светом Василију Острошком, први манастир у Словачкој. Освештан је камен-темељац будуће манастирске цркве Острошког Чудотворца. „Карпатски Острог“, рекао је Владика Амфилохије .     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...