Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Када се удруже млади и стари лавови: владике Максим и Амфилохије

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 19 минута, Жика рече

Да ли постоји опасност од формирања Косовске цркве?

Да, зато је на овај сабор позван и Теодосије. Ово је била увертира. Људи не виде зато што су их хипнотисали деценијама, а Лохи жели да све иде у пакету. Мени тешко пада слепило владике Јоаникија, који ће ускоро прихватити аутономију, односно се залагати за исту, а после тога ће поставити другога који ће добити аутокефалију, па макар и расколничку. Теодосија неће мењати. Он је кул какав сада већ јесте. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Zoran Đurović рече

...тако да је фрка...

Da je samo kod tebe (Lohija and comp.) bilo bi sjajno. 
Na drugoj strani još i gore. Neće samo Lohi da bude kalif u mesto kalifa, već nam preti raskol, kao što rekoh, na dva, a možda i tri klana. 
Ako se ne dozovu pameti, a sumnjam da hoće, jer su mnogo veliki igrači u pitanju, ovog puta nisam optimista, biće veoma čupavo. 
Ovo sa Lohijem je kap u moru ili najobičnija dečija igrarija na ovo, našta se sprema. 
Treba samo skinuti paropide sa očiju i pogledati iz šire perspektive celu situaciju u istočnim Crkvama. 
Ta situacija nije ružičasta i ovog puta nema veze sa ukrajinskim tomosom. Tomos je bio samo malo kvalitetniji Lohi.
A kada završe, daj Bože da se sačuvamo, razbucaće i Latine kao bugarsku skupštinu.
Mislim da je tebi daleko jasnije o čemu pričam, jer imena ne želim da pominjem. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Zoran Đurović рече

Мисли на језик или нешто друго?:))

Ma na jezik ili jezik sve jedno. A pod stare dane ne valja ni jedno ni drugo. Muka živa ako nema dooobru inspiraciju :)):)):))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Само да кажем, можда не постоје никакве намере за цепањем СПЦ од стране наших владика, само се бојим да су неки спремни да пођу за намерама Цариграда у том смеру. Када Цариград проспе васељенску надахнутост, боље рећи надутост и покрене хорду робота, хард-диск теолога, тешко ће неко од лабилних одолети.

Зато мени све ово око чега се у овој теми спорите изгледа као мала опасност, као некакво натезање безопасно. Али, када се буде (ако се буде) покренула машинерија која је већ загрејана, која ће оправдавати примат и иницијативу Патријарха Цариградског као власт и улогу какву има Бог Отац у заједници Бога Свете Тројице, онда ће доћи до великог потреса и сукоба.

За некога су маске потпуно пале, а за некога још нису. По мени, маске су пале. Али тешко је то сада некоме објаснити на догматском нивоу. Јер, као што рече мученик Ђуровић, кога не подржавам, не оправдавам и не следим, он сам не би да улази у, како рече, ,,живо блато'' тријадолошког спорења и не препоручује то никоме, а ја сматрам да је цела Црква у том ,,живом блату'' и да је једини спас да се из њега искобељамо. (Тачније, да овладамо и превазиђемо опасности.)

Треба да се суочимо, очи у очи, са конкретним учењем о примату (црквеном) заснованом на примату Бога Оца, које нам долази од Зизјуласа и Цариграда. Да напоменем, мени је Зизјулас открио праву тријадологију и био покретач изучавања и посвећења теологији, те зато, и поред осталих норми у нашим дебатама, не бих желео да проклињем и осуђујем, него да укажем на важне чињенице грешака у одређеном његовом учењу.

Није само тај проблем примата у питању, него и филиокве (са латинима), и халкидонски спор (са оријенталцима). Док се све три проблематике не разреше одједном, неће ни једна. Зато је неопходан васељенски сабор и унапређење исповедања вере. Сматрам да живимо у том веку.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Milan Nikolic рече

машинерија која је већ загрејана, која ће оправдавати примат и иницијативу Патријарха Цариградског

Ova mašinerija nema nikakve veze ni sa pimatom, a još manje sa Svevišnjim.
 

 

пре 6 минута, Milan Nikolic рече

Када Цариград проспе васељенску надахнутост, боље рећи надутост и покрене хорду робота, хард-диск теолога

Ova horada su imena i to veoma jaka imena. Hard disk teolozi im nisu potrebni, čak i smetaju.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Какав је то папоцентризам што су Вас учили  ? Да гледам и ћутим како пишете глупости против владике Амфилохија који је за Вас измислио и теологију. Ако можете Ви да пишете против њега, могу и ја против Вас. Парадокс , зар не ? Велики пропуст за доктора папског универзитета. 
Ово сам морао да напишем, а сад бих се повукао. И послушаћу Вас и смирићу се пред Вашим великолепним чином у којем стојите и служите са страхом. 
Помјаните оче, све најбоље и праштајте. 
Sine ti si idolo-poklonik! Osim jeftine ironije - iz tvog " britkog " pera nista ne videsmo...

Послато са SM-J530F користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites

Crkva je jedini zdravomisleci organizam u našoj državi. Definitivno i upečatljivo je da taj organizam smeta vodećim političarima.

Ako se slozimo oko gornjeg utiska, pitam ko je to od velikih vladika ikad Ama bas ikad smetao vlastodršcima?

Njima smetaju mali, koji misle svojom glavom, izgleda da se kritična masa prelila i neophodni su potezi.

Hvala vam veliki dovoljno sam mali da vas sve razumem.Vi ne smetate nikome i pitam vas kako je to moguće?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Десет фолирантских контраверзи Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија.

1. Бори се искључиво против српства у имену Митрополије али се залаже за црногорство у својој личној титули избацујући најчешће реч ... приморски ... у својим јавним наступима.

2. Држи парастос Влади Србије у Београду, иако Влада Србије није признала Космет, али не држи парастос Влади Црне Горе у Подгорици иако је Влада Црне Горе признала Космет.

3. Говори да је за Резолуцију 1244 али у својим историјским говорима управо супротно тој резолуцији 1244 Метохију сматра делом праве и истинске Црне Горе а не праве и истинске Србије.

4. Није за то да Манастир Врањина који је основао Свети Сава у 13. веку припадне Архиепископу Српском, иако у оснивачкој Повељи Светога Саве за Манастир Врањина пише да се само Архиепископ Српски може помињати на Литургијама на Врањини, али зато каже да он јесте да се тај Свеосавски Манастир поклони Јерусалимској Патријаршији иако он никада није припадао Јерусалимском Патријархату који се уопште и не помиње у Повељи Светога Саве. Дакле само да није у српским рукама, па макар му милији био Јерусалимски од Српског Патријарха. 

5. Не жели да се председник Србије Александар Вучић појави пред Саборским Архијерејима у Београду, али жели да се он лично по јахтама на Јадранском мору тајно састаје са Милом Ђукановићем. 

6. Није за политику Цариграда у Украјини али јесте за епископа Максима који директно подржава политику Цариграда у Украјини.

7. Буни се кад га неко титулише са - Митрополит СПЦ у Црној Гори - јер каже да му то није званична и призната титула, али се не буни кад он потпуно својевољно сам мења званичну и признату титулу Патријарха Српског у титулу ... Патријарха Српских и Поморских земаља. 

8. Јесте за Велику Црну Гору од Скадра до Сарајева, и од Дубровника до Рашке, по мегаломанским жељама краља Николе Петровића,  али није за Велику Србију са Црном Гором као делом Велике Србије, по жељи светог Руског цара Николаја Другог Романова.

9. Прво 4 године неискрено говори да је пројекат црквене аутономије Цркве у Црној Гори удбашка а не његова прича, а потом јавно говори да је он лично за широку црквену аутономију у Црној Гори и лабаве црквене везе са Београдом, што је раније приписивао Удби.

10. Прво годинама прича против чланства у ЕУ а потом каже да он никада није био против чланства у ЕУ. 

Наставиће се ...

  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 42 минута, Kifa рече

Десет фолирантских контраверзи Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија.

1. Бори се искључиво против српства у имену Митрополије али се залаже за црногорство у својој личној титули избацујући најчешће реч ... приморски ... у својим јавним наступима.

2. Држи парастос Влади Србије у Београду, иако Влада Србије није признала Космет, али не држи парастос Влади Црне Горе у Подгорици иако је Влада Црне Горе признала Космет.

3. Говори да је за Резолуцију 1244 али у својим историјским говорима управо супротно тој резолуцији 1244 Метохију сматра делом праве и истинске Црне Горе а не праве и истинске Србије.

4. Није за то да Манастир Врањина који је основао Свети Сава у 13. веку припадне Архиепископу Српском, иако у оснивачкој Повељи Светога Саве за Манастир Врањина пише да се само Архиепископ Српски може помињати на Литургијама на Врањини, али зато каже да он јесте да се тај Свеосавски Манастир поклони Јерусалимској Патријаршији иако он никада није припадао Јерусалимском Патријархату који се уопште и не помиње у Повељи Светога Саве. Дакле само да није у српским рукама, па макар му милији био Јерусалимски од Српског Патријарха. 

5. Не жели да се председник Србије Александар Вучић појави пред Саборским Архијерејима у Београду, али жели да се он лично по јахтама на Јадранском мору тајно састаје са Милом Ђукановићем. 

6. Није за политику Цариграда у Украјини али јесте за епископа Максима који директно подржава политику Цариграда у Украјини.

7. Буни се кад га неко титулише са - Митрополит СПЦ у Црној Гори - јер каже да му то није званична и призната титула, али се не буни кад он потпуно својевољно сам мења званичну и признату титулу Патријарха Српског у титулу ... Патријарха Српских и Поморских земаља. 

8. Јесте за Велику Црну Гору од Скадра до Сарајева, и од Дубровника до Рашке, по мегаломанским жељама краља Николе Петровића,  али није за Велику Србију са Црном Гором као делом Велике Србије, по жељи светог Руског цара Николаја Другог Романова.

9. Прво 4 године неискрено говори да је пројекат црквене аутономије Цркве у Црној Гори удбашка а не његова прича, а потом јавно говори да је он лично за широку црквену аутономију у Црној Гори и лабаве црквене везе са Београдом, што је раније приписивао Удби.

10. Прво годинама прича против чланства у ЕУ а потом каже да он никада није био против чланства у ЕУ. 

Наставиће се ...

  

 

AF-45obljetnica-img1.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, ГрешниСлуга рече

1) Ако смо једна Црква, онда смо ваљда и браћа ? Зашто издижеш земаљско ословљавање изнад небеске Цркве? 

2) Нисам ништа подвукао. Знам шта сам мислио док сам писао. Ето опрости што нисам лепо срочио и тебе увео у соблазан. Праштај на мојој слабој елоквенцији.

3) Испитуј каквим си духом написао. Праштај ако сам погрешио...

4) Једна Света, Саборна и Апостолска Црква !!! То сам мислио

1)  Нисам ни мислио да ћете рећи са сте погрешили. Звао сам да ћете покушати да оправдате неоправдуво. Ви и ја нисмо чували овце, не познајемо се и зато је персирање обавезјујуће. Да ли уопште персирате свештеницима? Персирање је ствар опште културе, морали су томе да Вас науче на факултету. Сваки професор ми је још као студенту персирао. 

2) Чујте, моја реакција се односила на оно што сте писали а не на оно шта сте мислили. А написали сте тако да и лаик помисли да сте неки ви причестили са браћом одоздо а као да неки ми, који нисмо били доле, нисмо. Кога брига шта Ви мислите? Да ли оцене добијате на основу онога што сте мислили или на основу одговора?

3) Мене испитује мој Епископ као духовник коме се исповедам. Не дај Боже да се неким студентчићима правдам! 

4) Цитат:

Не знам чему онда овакав коментар обојен неком сујетом или мржњом, кад смо на истој страни. Сматрамо Једну Цркву.

Знате, реченица коју сте написали а коју сам подебљао је бесмислена сем ако не одговарате на питање: да ли сматрате две Цркве или Једну - мада је и ово бесмислено питање. 

Опет, реченица Сматрамо Једну Цркву је бесмислена! 

Та Ваша неспретна објашњења шта сте мислили су смешна!

Најчудније је да сте писали у множини. Шоу! Кажете да неки ви сматрате. 12:smeha:

Као да ми се обраћа неки владика. 

~

За једног студента ПБФ, па ако Бог да и свештеника, сте прилично испуштени. Данашње време тражи од будућег пастира да поштује саговорника, нпр. верника (а камоли свештеника?!), ту је персирање обавезно, бар док се не упознате. Ви немате општу културу. То је ствар одгоја. Мањкате у томе. 

Што се тиче образовања - да сте неки учењак Ви бисте знали да овај пост који су у Црној Гори заповедили није обавезујући за оне у Србији. Напротив, ко сте Ви да слушате епископе који Вам нису надређени? Да ли је Патријарх заповедио пост?

На крају, а опет у вези са оном нелогичном реченицом - то се ни студенту 1. године ПБФ-а не би десило! 

Дакле, Ви сте вероватно г. Лазић, човек једне књиге, човек два сајта.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, msahost@live.com рече

Ma ne. Pisaće doktorsku disertaciju na temu Lohija i Bulketa, pa će pozvani, kao vi, da mu mentorišu na temu.
Naravno da će @Zoran Đurović pisati narodskim jezikom da bi ga što više ljudi razumelo, a oni, koji sebe  smatraju stručnjacima iz pojedinih oblasti, veoma dobro će razumeti napisano, izvore, relevantne činjenice...
Ako zamišljate da prosečno obrazovan čovek može sa lakoćom da razume tekst pisan kao naučni rad, varate se. Poenta i nije da ga shvataju samo izabrani, već što šira publika.
U ostalom, kvalitet nekoga se i ogleda u tome da ga što veći broj ljudi razume.
Hajde sada da se igramo pa da ovaj komentar ispišem na latinskom ili možda sanskrtu. Voleo bih da vidim ko će razumeti.
Vi?
Čisto sumnjam.

.

Nisi razumeo. Nisu poenta sadrzaji njegovih tekstova nego njegovi motivi. Dalje, ako je pop oni i treba da radi sa ljudima, bilo neobrazovanim, bilo obrazovanim. Medjutim, on upravo to ne radi, nego ima neke 'vise ciljeve'. Pogled mu nije uprt ka narodu nego ka nekim visokim pozicijama, glavnim mestima za stolom, potencijalnom svetoscu ... da ne nabrajam dalje imalo bi dosta toga. Da je radio ovo prvo i kako treba, dobijao bi pohvale. Tako prosto!

.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Жика рече

Грешни слуга је скоро уписао Богословски факултет а већ поучава оца Зорана. Мало му ник подсећа на Грешног Милоја. Што се тиче ословљавања читао сам да је правило да на интернету нема персирања.

Доживеће шок када буде учио да је то унижавање типа грешни, убоги ја превазиђено и смешно.

Свашта пише на интернету, и да су Срби старији од амеба. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у подгоричкој цркви Светог Ђорђа под Горицом. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да данас прослављамо оне који су у нашем роду Господа прославили – Свете краљеве Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и Светог Варнаву Хвостанског.   Звучни запис беседе   „Они су за Њим ходили и Њему служили и Њему јединоме се поклањали. Данашњи владари, они жртвују за себе, за своје угодности, за своју власт све и сва. И своју душу жртвују, и свој народ тврдећи често да они то служе народу. А уствари служе себи и својим страстима. А некадашњи владари, хришћански владари, они су жртвовали и своју власт, и своје здравље, и сами себе су жртвовали за Христа Господа. Ево краља Милуитина, који богатство које му је Бог дао, као владару онога времена, није трошио на наџаке и на буздоване, и на уживања и на своја задовољства и властољубље. Четрдесет храмова је краљ Милутин саградио, и манастира, од којих многи и дан-данас постоје“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да су неки од тих храмова срушени у наше вријеме.   „Чак су опстали у вријеме турске окупације, али су их срушили данашњи моћници и силници овога свијета. Храм у Мушутишту на Косову, само њега да поменемо, је срушен. Остао је кроз сву историју сачуван, а бомбе НАТО пакта су га срушиле у ово наше вријеме“, подсјетио је он.   Митрополит Амфилохије је додао да је краљ Милутин све што је имао приносио Богу.   „И служио је народу своме и служио је Богу своме. И оставио је за собом дивни спомен и дивне светиње. А његов брат Драгутин, не само што је служио Господу, него је, попут својих предака, Светога Симеона Мироточивога и Светога Саве, и осталих светих Немањића, постао и монах Теоктист. Потпуно је себе принио Господу на дар краљ Драгутин. Тиме је показао да је прави хришћански владар био, попут цара Константина и цара Јустинијана у прадревна времена“, казао је Владика.   Казао је и да је Свети исповједник Варнава Хвостански, као млад епископ 1947. године посвједочио Христа и да су га због тога затворили титоисти.   „Рекао је у својој првој бесједи да су милиони оних који су пострадали за Христа у Русији. И због тога су и код нас побили хришћане у то вријеме. И зато је био затваран, да би на крају пострадао 1964. године Врнава Настић, дивни изданак нашега рода“, казао је Митрополит Амфилохије.   Након Литургије, Митрополит Амфилохије је са свештенством освештао Светогеоргијевску гостопримницу у новосаграђеној црквеној згради која се налази поред цркве Светог Ђорђа.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Поводом прославе славе храма Светог Јована Милостивог и поводом 1400 година од рођења за небо овог светитеља, Високопреосвештени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас у овом храму у Кошицама у Словачкој Свету архијерејску литургију.     Саслуживали су му Високопреосвештени Митрополит бориспољски и броварски г. Антоније из Украјинске православне цркве под омофором Митрополита Онуфрија и домаћин, Архиепископ михаловачки и кошицки г. Георгије, са великим бројем свештенства и ђаконства с истока Словачке.   Увече тог истог дана, архијереји су посетили мјесто на коме ће, ако да Бог, бити саграђен манастир посвећен Светом Василију Острошком, први манастир у Словачкој. Освештан је камен-темељац будуће манастирске цркве Острошког Чудотворца. „Карпатски Острог“, рекао је Владика Амфилохије .     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...