Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Када се удруже млади и стари лавови: владике Максим и Амфилохије

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 19 минута, Жика рече

Да ли постоји опасност од формирања Косовске цркве?

Да, зато је на овај сабор позван и Теодосије. Ово је била увертира. Људи не виде зато што су их хипнотисали деценијама, а Лохи жели да све иде у пакету. Мени тешко пада слепило владике Јоаникија, који ће ускоро прихватити аутономију, односно се залагати за исту, а после тога ће поставити другога који ће добити аутокефалију, па макар и расколничку. Теодосија неће мењати. Он је кул какав сада већ јесте. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Zoran Đurović рече

...тако да је фрка...

Da je samo kod tebe (Lohija and comp.) bilo bi sjajno. 
Na drugoj strani još i gore. Neće samo Lohi da bude kalif u mesto kalifa, već nam preti raskol, kao što rekoh, na dva, a možda i tri klana. 
Ako se ne dozovu pameti, a sumnjam da hoće, jer su mnogo veliki igrači u pitanju, ovog puta nisam optimista, biće veoma čupavo. 
Ovo sa Lohijem je kap u moru ili najobičnija dečija igrarija na ovo, našta se sprema. 
Treba samo skinuti paropide sa očiju i pogledati iz šire perspektive celu situaciju u istočnim Crkvama. 
Ta situacija nije ružičasta i ovog puta nema veze sa ukrajinskim tomosom. Tomos je bio samo malo kvalitetniji Lohi.
A kada završe, daj Bože da se sačuvamo, razbucaće i Latine kao bugarsku skupštinu.
Mislim da je tebi daleko jasnije o čemu pričam, jer imena ne želim da pominjem. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Zoran Đurović рече

Мисли на језик или нешто друго?:))

Ma na jezik ili jezik sve jedno. A pod stare dane ne valja ni jedno ni drugo. Muka živa ako nema dooobru inspiraciju :)):)):))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Само да кажем, можда не постоје никакве намере за цепањем СПЦ од стране наших владика, само се бојим да су неки спремни да пођу за намерама Цариграда у том смеру. Када Цариград проспе васељенску надахнутост, боље рећи надутост и покрене хорду робота, хард-диск теолога, тешко ће неко од лабилних одолети.

Зато мени све ово око чега се у овој теми спорите изгледа као мала опасност, као некакво натезање безопасно. Али, када се буде (ако се буде) покренула машинерија која је већ загрејана, која ће оправдавати примат и иницијативу Патријарха Цариградског као власт и улогу какву има Бог Отац у заједници Бога Свете Тројице, онда ће доћи до великог потреса и сукоба.

За некога су маске потпуно пале, а за некога још нису. По мени, маске су пале. Али тешко је то сада некоме објаснити на догматском нивоу. Јер, као што рече мученик Ђуровић, кога не подржавам, не оправдавам и не следим, он сам не би да улази у, како рече, ,,живо блато'' тријадолошког спорења и не препоручује то никоме, а ја сматрам да је цела Црква у том ,,живом блату'' и да је једини спас да се из њега искобељамо. (Тачније, да овладамо и превазиђемо опасности.)

Треба да се суочимо, очи у очи, са конкретним учењем о примату (црквеном) заснованом на примату Бога Оца, које нам долази од Зизјуласа и Цариграда. Да напоменем, мени је Зизјулас открио праву тријадологију и био покретач изучавања и посвећења теологији, те зато, и поред осталих норми у нашим дебатама, не бих желео да проклињем и осуђујем, него да укажем на важне чињенице грешака у одређеном његовом учењу.

Није само тај проблем примата у питању, него и филиокве (са латинима), и халкидонски спор (са оријенталцима). Док се све три проблематике не разреше одједном, неће ни једна. Зато је неопходан васељенски сабор и унапређење исповедања вере. Сматрам да живимо у том веку.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Milan Nikolic рече

машинерија која је већ загрејана, која ће оправдавати примат и иницијативу Патријарха Цариградског

Ova mašinerija nema nikakve veze ni sa pimatom, a još manje sa Svevišnjim.
 

 

пре 6 минута, Milan Nikolic рече

Када Цариград проспе васељенску надахнутост, боље рећи надутост и покрене хорду робота, хард-диск теолога

Ova horada su imena i to veoma jaka imena. Hard disk teolozi im nisu potrebni, čak i smetaju.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Какав је то папоцентризам што су Вас учили  ? Да гледам и ћутим како пишете глупости против владике Амфилохија који је за Вас измислио и теологију. Ако можете Ви да пишете против њега, могу и ја против Вас. Парадокс , зар не ? Велики пропуст за доктора папског универзитета. 
Ово сам морао да напишем, а сад бих се повукао. И послушаћу Вас и смирићу се пред Вашим великолепним чином у којем стојите и служите са страхом. 
Помјаните оче, све најбоље и праштајте. 
Sine ti si idolo-poklonik! Osim jeftine ironije - iz tvog " britkog " pera nista ne videsmo...

Послато са SM-J530F користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites

Crkva je jedini zdravomisleci organizam u našoj državi. Definitivno i upečatljivo je da taj organizam smeta vodećim političarima.

Ako se slozimo oko gornjeg utiska, pitam ko je to od velikih vladika ikad Ama bas ikad smetao vlastodršcima?

Njima smetaju mali, koji misle svojom glavom, izgleda da se kritična masa prelila i neophodni su potezi.

Hvala vam veliki dovoljno sam mali da vas sve razumem.Vi ne smetate nikome i pitam vas kako je to moguće?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Десет фолирантских контраверзи Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија.

1. Бори се искључиво против српства у имену Митрополије али се залаже за црногорство у својој личној титули избацујући најчешће реч ... приморски ... у својим јавним наступима.

2. Држи парастос Влади Србије у Београду, иако Влада Србије није признала Космет, али не држи парастос Влади Црне Горе у Подгорици иако је Влада Црне Горе признала Космет.

3. Говори да је за Резолуцију 1244 али у својим историјским говорима управо супротно тој резолуцији 1244 Метохију сматра делом праве и истинске Црне Горе а не праве и истинске Србије.

4. Није за то да Манастир Врањина који је основао Свети Сава у 13. веку припадне Архиепископу Српском, иако у оснивачкој Повељи Светога Саве за Манастир Врањина пише да се само Архиепископ Српски може помињати на Литургијама на Врањини, али зато каже да он јесте да се тај Свеосавски Манастир поклони Јерусалимској Патријаршији иако он никада није припадао Јерусалимском Патријархату који се уопште и не помиње у Повељи Светога Саве. Дакле само да није у српским рукама, па макар му милији био Јерусалимски од Српског Патријарха. 

5. Не жели да се председник Србије Александар Вучић појави пред Саборским Архијерејима у Београду, али жели да се он лично по јахтама на Јадранском мору тајно састаје са Милом Ђукановићем. 

6. Није за политику Цариграда у Украјини али јесте за епископа Максима који директно подржава политику Цариграда у Украјини.

7. Буни се кад га неко титулише са - Митрополит СПЦ у Црној Гори - јер каже да му то није званична и призната титула, али се не буни кад он потпуно својевољно сам мења званичну и признату титулу Патријарха Српског у титулу ... Патријарха Српских и Поморских земаља. 

8. Јесте за Велику Црну Гору од Скадра до Сарајева, и од Дубровника до Рашке, по мегаломанским жељама краља Николе Петровића,  али није за Велику Србију са Црном Гором као делом Велике Србије, по жељи светог Руског цара Николаја Другог Романова.

9. Прво 4 године неискрено говори да је пројекат црквене аутономије Цркве у Црној Гори удбашка а не његова прича, а потом јавно говори да је он лично за широку црквену аутономију у Црној Гори и лабаве црквене везе са Београдом, што је раније приписивао Удби.

10. Прво годинама прича против чланства у ЕУ а потом каже да он никада није био против чланства у ЕУ. 

Наставиће се ...

  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 42 минута, Kifa рече

Десет фолирантских контраверзи Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија.

1. Бори се искључиво против српства у имену Митрополије али се залаже за црногорство у својој личној титули избацујући најчешће реч ... приморски ... у својим јавним наступима.

2. Држи парастос Влади Србије у Београду, иако Влада Србије није признала Космет, али не држи парастос Влади Црне Горе у Подгорици иако је Влада Црне Горе признала Космет.

3. Говори да је за Резолуцију 1244 али у својим историјским говорима управо супротно тој резолуцији 1244 Метохију сматра делом праве и истинске Црне Горе а не праве и истинске Србије.

4. Није за то да Манастир Врањина који је основао Свети Сава у 13. веку припадне Архиепископу Српском, иако у оснивачкој Повељи Светога Саве за Манастир Врањина пише да се само Архиепископ Српски може помињати на Литургијама на Врањини, али зато каже да он јесте да се тај Свеосавски Манастир поклони Јерусалимској Патријаршији иако он никада није припадао Јерусалимском Патријархату који се уопште и не помиње у Повељи Светога Саве. Дакле само да није у српским рукама, па макар му милији био Јерусалимски од Српског Патријарха. 

5. Не жели да се председник Србије Александар Вучић појави пред Саборским Архијерејима у Београду, али жели да се он лично по јахтама на Јадранском мору тајно састаје са Милом Ђукановићем. 

6. Није за политику Цариграда у Украјини али јесте за епископа Максима који директно подржава политику Цариграда у Украјини.

7. Буни се кад га неко титулише са - Митрополит СПЦ у Црној Гори - јер каже да му то није званична и призната титула, али се не буни кад он потпуно својевољно сам мења званичну и признату титулу Патријарха Српског у титулу ... Патријарха Српских и Поморских земаља. 

8. Јесте за Велику Црну Гору од Скадра до Сарајева, и од Дубровника до Рашке, по мегаломанским жељама краља Николе Петровића,  али није за Велику Србију са Црном Гором као делом Велике Србије, по жељи светог Руског цара Николаја Другог Романова.

9. Прво 4 године неискрено говори да је пројекат црквене аутономије Цркве у Црној Гори удбашка а не његова прича, а потом јавно говори да је он лично за широку црквену аутономију у Црној Гори и лабаве црквене везе са Београдом, што је раније приписивао Удби.

10. Прво годинама прича против чланства у ЕУ а потом каже да он никада није био против чланства у ЕУ. 

Наставиће се ...

  

 

AF-45obljetnica-img1.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, ГрешниСлуга рече

1) Ако смо једна Црква, онда смо ваљда и браћа ? Зашто издижеш земаљско ословљавање изнад небеске Цркве? 

2) Нисам ништа подвукао. Знам шта сам мислио док сам писао. Ето опрости што нисам лепо срочио и тебе увео у соблазан. Праштај на мојој слабој елоквенцији.

3) Испитуј каквим си духом написао. Праштај ако сам погрешио...

4) Једна Света, Саборна и Апостолска Црква !!! То сам мислио

1)  Нисам ни мислио да ћете рећи са сте погрешили. Звао сам да ћете покушати да оправдате неоправдуво. Ви и ја нисмо чували овце, не познајемо се и зато је персирање обавезјујуће. Да ли уопште персирате свештеницима? Персирање је ствар опште културе, морали су томе да Вас науче на факултету. Сваки професор ми је још као студенту персирао. 

2) Чујте, моја реакција се односила на оно што сте писали а не на оно шта сте мислили. А написали сте тако да и лаик помисли да сте неки ви причестили са браћом одоздо а као да неки ми, који нисмо били доле, нисмо. Кога брига шта Ви мислите? Да ли оцене добијате на основу онога што сте мислили или на основу одговора?

3) Мене испитује мој Епископ као духовник коме се исповедам. Не дај Боже да се неким студентчићима правдам! 

4) Цитат:

Не знам чему онда овакав коментар обојен неком сујетом или мржњом, кад смо на истој страни. Сматрамо Једну Цркву.

Знате, реченица коју сте написали а коју сам подебљао је бесмислена сем ако не одговарате на питање: да ли сматрате две Цркве или Једну - мада је и ово бесмислено питање. 

Опет, реченица Сматрамо Једну Цркву је бесмислена! 

Та Ваша неспретна објашњења шта сте мислили су смешна!

Најчудније је да сте писали у множини. Шоу! Кажете да неки ви сматрате. 12:smeha:

Као да ми се обраћа неки владика. 

~

За једног студента ПБФ, па ако Бог да и свештеника, сте прилично испуштени. Данашње време тражи од будућег пастира да поштује саговорника, нпр. верника (а камоли свештеника?!), ту је персирање обавезно, бар док се не упознате. Ви немате општу културу. То је ствар одгоја. Мањкате у томе. 

Што се тиче образовања - да сте неки учењак Ви бисте знали да овај пост који су у Црној Гори заповедили није обавезујући за оне у Србији. Напротив, ко сте Ви да слушате епископе који Вам нису надређени? Да ли је Патријарх заповедио пост?

На крају, а опет у вези са оном нелогичном реченицом - то се ни студенту 1. године ПБФ-а не би десило! 

Дакле, Ви сте вероватно г. Лазић, човек једне књиге, човек два сајта.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, msahost@live.com рече

Ma ne. Pisaće doktorsku disertaciju na temu Lohija i Bulketa, pa će pozvani, kao vi, da mu mentorišu na temu.
Naravno da će @Zoran Đurović pisati narodskim jezikom da bi ga što više ljudi razumelo, a oni, koji sebe  smatraju stručnjacima iz pojedinih oblasti, veoma dobro će razumeti napisano, izvore, relevantne činjenice...
Ako zamišljate da prosečno obrazovan čovek može sa lakoćom da razume tekst pisan kao naučni rad, varate se. Poenta i nije da ga shvataju samo izabrani, već što šira publika.
U ostalom, kvalitet nekoga se i ogleda u tome da ga što veći broj ljudi razume.
Hajde sada da se igramo pa da ovaj komentar ispišem na latinskom ili možda sanskrtu. Voleo bih da vidim ko će razumeti.
Vi?
Čisto sumnjam.

.

Nisi razumeo. Nisu poenta sadrzaji njegovih tekstova nego njegovi motivi. Dalje, ako je pop oni i treba da radi sa ljudima, bilo neobrazovanim, bilo obrazovanim. Medjutim, on upravo to ne radi, nego ima neke 'vise ciljeve'. Pogled mu nije uprt ka narodu nego ka nekim visokim pozicijama, glavnim mestima za stolom, potencijalnom svetoscu ... da ne nabrajam dalje imalo bi dosta toga. Da je radio ovo prvo i kako treba, dobijao bi pohvale. Tako prosto!

.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Жика рече

Грешни слуга је скоро уписао Богословски факултет а већ поучава оца Зорана. Мало му ник подсећа на Грешног Милоја. Што се тиче ословљавања читао сам да је правило да на интернету нема персирања.

Доживеће шок када буде учио да је то унижавање типа грешни, убоги ја превазиђено и смешно.

Свашта пише на интернету, и да су Срби старији од амеба. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Куросава међ' српским владикама
       
      Акира Куросава је пре дуплих изештаја са саборâ наше помесне Цркве направио ремек-дело Рашомон,  где сваки од протагониста прича своју причу и свака од њих се разликује. Свако прича причу онако како је сам доживео тај исти догађај, желећи тиме да оног другог увери у истину коју говори. На званични извештај са мајског Сабора СПЦ текуће године, појави се и друго приопћење, које је први потписао митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Сада смо добили и два извештаја са седнице Епископског Савета СПЦ у Северној, Средњој и Јужној Америци, одржане у Чикагу, 7. децембра 2019. Привешћу оба извештаја. Први је мој превод текста који су писали епископи Лонгин и Максим (за њих је званични језик енглески, па се не труде да нам дају текст на српском; оригинал овде), а други је епископа Митрофана (овде).
       
      1) САОПШТЕЊЕ ЦЕНТРАЛНОГ ЦРКВЕНОГ САВЕТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЕВЕРНОЈ, СРЕДЊОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ
       
      Централни Савет Српске Православне Цркве у Северној, Централној и Јужној Америци, који представља свих пет српских православних епархија на овим територијама, састао се у катедрали Светог Васкрсења у Чикагу 6-7, децембра 2019. Наш састанак је почео Светом Литургијом коју је предводио Његово Преосвештенство Епископ Кирило Буенос Аирески и Јужне и Централне Америке. Тиме смо поново потврдили наше јединство у Христу и са пуноћом Српске Православне Цркве.
      Савет је размотрио и одлучио о многим питањима важним за живот и функционисање наше Свете Цркве.
      Савет је био извештен од наших епископа да је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одредио да се укину одређене одлуке Црквеног Сабора одржаног у јулу, а које се тичу територијалног ограничења садашњег устројства, и да се Црквени Сабор који би укључивао свих пет епархија сазове почетком следеће године. Наши епископи су известили Савет да ће Епископски Савет извршити све директиве Синода. Централни Савет је примио ове информације и чека сазивање Сабора од стране Епископског Савета за 29. фебруар.
      Одлучујући о буџету Централне Цркве за наредну годину, Савет је поновио своју финансијску и моралну подршку раду Теолошке школе Свети Сава, смештене у манастиру Нова Грачаница. Од наших епископа се тражило да именују Веће Поверења које ће сарађивати са нашим епископима, дајући препоруке за побољшање и развој школе.
      Црквени спољни правни савет САД-а одржао је презентацију у вези савета који су дали 2017., који се тиче корпоративне структуре за епархију и преименовања и понудио је низ опција и препорука за осигурање поштовања свих законских захтева. Оне су узете у брижљиво разматрање.
      Централни Савет је са великом забринутошћу констатовао постојање концентрисаних напада на наше епископе, и преко њих на нашу Свету Цркву, који су вођени на интернету и путем друштвених медија. Знамо да су напади, који приписују нечасне мотиве и проблематичне правне методе нашим епископима, у ствари лажни и сасвим неутемељени. Савет даје наново пуну подршку и поверење нашим епископима и целокупном Епископском Савету, и тражи од наших верника да те нападе одбаце као лажи, као што то они и јесу.
      Чикаго, 7. децембра 2019
       
      За време овог светог Божићног Поста молимо се за Његову Светост, нашег Патријарха Иринеја, за јерархију, свештенство, монаштво и све вернике Српске Православне Цркве, као и за снагу и благодат од Новорођеног Спаситеља да наставе светим путем Св. Саве.

       
      2) ЕПИСКОПСКИ САВЕТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЕВЕРНОЈ, СРЕДЊОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ
       
      6. децембра/23. новембра 2019. године
      У Чикагу
       
      Свој богоданој Црквеној пуноћи Српског православног Народа у Северној, Средњој и Јужној Америци
      По благодати и дару Светога и Животворнога Духа, чувајући благообразност и свештени поредак (1Кор 14,40) Цркве Христове, а на основу одлуке Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве (Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године), и у духу налога Епископског савета (Еп.сав. Бр. 11 од 5. децембра 2019. године), Епископи чланови Епископског савета за Северну, Средњу и Јужну Америку имају част да саопште да усвајају одлуку Светог Архијерејског Синода која гласи: „Ставити ван снаге све одлуке Црквеног сабора Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци…. које се тичу устројства српских православних епархија на том подручју“ (Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године).
      Сложивши се са овом одлуком Светог Архијерејског Синода, Епископски савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци, саопштава да је нашој Светосавској Цркви јединство важније од свега другог те сазива ванредни Црквени сабор за 29. фебруар 2020. године у Клирвотеру, Флорида, који ће извршити одлуку Светог Архијерејског Синода.
      Тако је оно што је зависило од богољубивих епископа учињено, а преостало се односи на вас да пројавите сложну и сагласну љубав према Господу, чиме ће се пројавити и ваша искрена љубав према нашој Светосавској Цркви.
      Епископски Савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци
       
      ОСВРТ НА РАЗЛИЧИТЕ ИЗВЕШТАЈЕ
       
      Ваља најпре приметити да је Митрофанов извештај ранији (6. дец.), док је Лонгин-Максим каснији (7. дец.). Испада да Л-М коригују Митрофанов извештај, односно да је Митр. независан. Митр. је лојалан Синоду, док у Л-М имамо муљање. Л-М вели: „Савет је био извештен од наших епископа да је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одредио да се укину одређене одлуке (certain decisions) Црквеног Сабора одржаног у јулу“. У Митр. се јасно понавља синодска одлука: „Ставити ван снаге све одлуке“.   
      Сасвим је јасно да је Л-М за америчку публику и да покушава да релативизује речено од Синода. Синод је тражио још 25. септ. да се сазове ванредни Сабор, док је Лонгин то одбио 19 нов. сазивајући само састанак Епископског Савета за Северну, Средњу и Јужну Америку, а за 6. и 7. децембар састанак Централног Црквеног Савета. Синод на то пролонгирање (није игра речи) понавља захтев за Сабором 25. нов. не пристајући на Лонгинове игре без граница.
      Иначе, Лонгин и Максим су сво време дезинформисали црквену јавност да није било никаквих промена, да за све имају покриће и сагласност Сабора и Синода СПЦ, а сада су спиновали преко несвесних борбаша за неверу да су имали ту сагласност, и објављено је несрећно срочено (да се благо изразим, јер смо имали и случај позивног писма Јустина Жичког које је Патријарх – верујући у здраву памет српског епископа – потписао, за позив на прославу рукоположења Светог Саве) писмо еп. Јована шумадијског (овде). Но ни из тог несрећног писма не произилази оно што се десило на терену, а то је да су променили име још пре две године. Зашто? С чијим допуштењем? Из ког разлога? Питао се неко: „Ко је крив што је Устав 'усвојен' без дозволе Сабора и Синода у Бг? Ко је крив што се у Уству не помиње Спц и Патријарх у Београду? Шта тачно значи Максимово саопштење да ће он да саслужује са свима са којима је до сада саслуживао, без обзира на став Сабора у Београду? Да ли то значи ако Спц прекине општење са турским патријархом Вартоломејем да се то не односи на Максима?“.
      Из Л-М не знамо ни да ли је Сабор на крају сазван! „Централни Савет је примио ове информације и чека сазивање Сабора од стране Епископског Савета за 29. фебруар (The Central Council received this information and awaits the calling of the Sabor by the Episcopal Council for February 29)“. Ово је врхунац апсурда, јер исти Савет од себе очекује да се посаветује сам са собом, а онда да донесе одлуку о седници о саветовању и тако у круг. Савет се већ био састао и могли су да донесу одлуку, а не да пишу ове бесмислице. Код Митр. је све јасно: „Епископски савет... саопштава да је нашој Светосавској Цркви јединство важније од свега другог те сазива ванредни Црквени сабор за 29. фебруар 2020. године у Клирвотеру, Флорида, који ће извршити одлуку Светог Архијерејског Синода“. Питање је да ли је то Митрофанова „истина“? Знамо да је било свађе између њега и Лонгина. Подсећам на дуплу игру Лонгина и Иринеја, јер Лонгин у свом акту вели: „На тим састанцима [о којима сада пишем] ће се приступити извршењу одлука Светог Архијерејског Синода“. Иринеј: „Седнице поменутих тела су сазване ради имплеметација одлукâ Светог Архијерејског Синода“.
      Зашто одлуке већ нису донешене, јер ни претходне нису донешене на Сабору? Неко вели, да би се Сабор поставио као ауторитет и да би се обнародовало шта су пучисти урадили. Наиме, и сами пучисти су своје потезе правдали потврдом сабора који су летос држали, али тада није било никаквог гласања о овим одлукама.
      Пучисти су гледали да на сваки начин не дође до Сабора, правдајући то великим трошковима, а у бази прилепљујући те трошкове Синоду и окрећући тако делегате против истог. Сабор су сазвали (ако јесу) за 29. феб., што је последњи дан пред истек рока који им је Синод дао, а то је 1. март. Не постоји никакав позитиван рационалан разлог за тај датум, него показује само како се спрдају са Синодом. Очекују да ће до тада врбовати још неке истомишљенике, а у ствари се надају пропасти Сабора, јер ће људи одбити да дођу. Наиме, тада је Long Weekend и људи ће ићи другде или бити у кругу породице, а почиње и пост. Даље, Сабор је сазван у Клирвотеру, Флорида, што је далеко од Чикага где је концентрација Срба и трошкови које чланови морају да сносе су огромни. Такође се састанак планира у цркви где је била промоција књиге Гејл Волшек, заступнице дарвинизма и геј права, а Максим је био организатор тога. Он јој је и публиковао књигу, а надам се да је Атанасије Јевтић добио потписан примерак.
      Никакву одговорност за датум и место немају Митрофан и Кирило. Они су мањина. Јако ружна епизода је била ругање Максимово на рачун Кирила коме су (његовој епархији) САД епархије дужне да дотирају одређену суму, што је још у Амфилохијево време било установљено. То је мисионарска епархија, али се зна да сит гладноме не верује, мада може да му се и не руга барем. Максиму је пак битно да иде наоколо и да се хвали како је још увек професор на ПБФ...
      Сасвим су гратис жалопојке Л-М, али и Добријевића (овде), како их неки злонамерници гоне по медијима и друштвеним мрежама, јер су они дужни да објасне и зашто их „гони зли“ Синод и зашто им је поништио све одлуке. Г. Давид је рекао владикама да „хоћете да нас завадите са Синодом и са СПЦ“. И то је тачно. Американци су мајстори у замени теза. Већ годинамо бивамо бомбардовани спиновима и лажима који су финансирани из ових кругова, а бачка епархија доби и спор против Блица (овде), мада то може да изгледа као Пирова победа, али је битна као зарез на стаблу дрвета.
      Највећи проблем овде је прегистрација коју је тројац извршио, тако да су власништва црквеношколских парохија и других тела постала епархијска, и регистрована су као The one person corporation, што значи да могу да пређу код кога им драго. Добар текст о томе написа Каргановић (овде).
      Патријарх Вартоломеј у мају долази у САД. Да ли ће српске владике из САД доћи на мајски Сабор у Београд?
       
      Зоран Ђуровић
      Рим, 10.12.2019

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Куросава међ' српским владикама
       
      Акира Куросава је пре дуплих изештаја са саборâ наше помесне Цркве направио ремек-дело Рашомон,  где сваки од протагониста прича своју причу и свака од њих се разликује. Свако прича причу онако како је сам доживео тај исти догађај, желећи тиме да оног другог увери у истину коју говори. На званични извештај са мајског Сабора СПЦ текуће године, појави се и друго приопћење, које је први потписао митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Сада смо добили и два извештаја са седнице Епископског Савета СПЦ у Северној, Средњој и Јужној Америци, одржане у Чикагу, 7. децембра 2019. Привешћу оба извештаја. Први је мој превод текста који су писали епископи Лонгин и Максим (за њих је званични језик енглески, па се не труде да нам дају текст на српском; оригинал овде), а други је епископа Митрофана (овде).
       
      1) САОПШТЕЊЕ ЦЕНТРАЛНОГ ЦРКВЕНОГ САВЕТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЕВЕРНОЈ, СРЕДЊОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ
       
      Централни Савет Српске Православне Цркве у Северној, Централној и Јужној Америци, који представља свих пет српских православних епархија на овим територијама, састао се у катедрали Светог Васкрсења у Чикагу 6-7, децембра 2019. Наш састанак је почео Светом Литургијом коју је предводио Његово Преосвештенство Епископ Кирило Буенос Аирески и Јужне и Централне Америке. Тиме смо поново потврдили наше јединство у Христу и са пуноћом Српске Православне Цркве.
      Савет је размотрио и одлучио о многим питањима важним за живот и функционисање наше Свете Цркве.
      Савет је био извештен од наших епископа да је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одредио да се укину одређене одлуке Црквеног Сабора одржаног у јулу, а које се тичу територијалног ограничења садашњег устројства, и да се Црквени Сабор који би укључивао свих пет епархија сазове почетком следеће године. Наши епископи су известили Савет да ће Епископски Савет извршити све директиве Синода. Централни Савет је примио ове информације и чека сазивање Сабора од стране Епископског Савета за 29. фебруар.
      Одлучујући о буџету Централне Цркве за наредну годину, Савет је поновио своју финансијску и моралну подршку раду Теолошке школе Свети Сава, смештене у манастиру Нова Грачаница. Од наших епископа се тражило да именују Веће Поверења које ће сарађивати са нашим епископима, дајући препоруке за побољшање и развој школе.
      Црквени спољни правни савет САД-а одржао је презентацију у вези савета који су дали 2017., који се тиче корпоративне структуре за епархију и преименовања и понудио је низ опција и препорука за осигурање поштовања свих законских захтева. Оне су узете у брижљиво разматрање.
      Централни Савет је са великом забринутошћу констатовао постојање концентрисаних напада на наше епископе, и преко њих на нашу Свету Цркву, који су вођени на интернету и путем друштвених медија. Знамо да су напади, који приписују нечасне мотиве и проблематичне правне методе нашим епископима, у ствари лажни и сасвим неутемељени. Савет даје наново пуну подршку и поверење нашим епископима и целокупном Епископском Савету, и тражи од наших верника да те нападе одбаце као лажи, као што то они и јесу.
      Чикаго, 7. децембра 2019
       
      За време овог светог Божићног Поста молимо се за Његову Светост, нашег Патријарха Иринеја, за јерархију, свештенство, монаштво и све вернике Српске Православне Цркве, као и за снагу и благодат од Новорођеног Спаситеља да наставе светим путем Св. Саве.

       
      2) ЕПИСКОПСКИ САВЕТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЕВЕРНОЈ, СРЕДЊОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ
       
      6. децембра/23. новембра 2019. године
      У Чикагу
       
      Свој богоданој Црквеној пуноћи Српског православног Народа у Северној, Средњој и Јужној Америци
      По благодати и дару Светога и Животворнога Духа, чувајући благообразност и свештени поредак (1Кор 14,40) Цркве Христове, а на основу одлуке Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве (Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године), и у духу налога Епископског савета (Еп.сав. Бр. 11 од 5. децембра 2019. године), Епископи чланови Епископског савета за Северну, Средњу и Јужну Америку имају част да саопште да усвајају одлуку Светог Архијерејског Синода која гласи: „Ставити ван снаге све одлуке Црквеног сабора Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци…. које се тичу устројства српских православних епархија на том подручју“ (Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године).
      Сложивши се са овом одлуком Светог Архијерејског Синода, Епископски савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци, саопштава да је нашој Светосавској Цркви јединство важније од свега другог те сазива ванредни Црквени сабор за 29. фебруар 2020. године у Клирвотеру, Флорида, који ће извршити одлуку Светог Архијерејског Синода.
      Тако је оно што је зависило од богољубивих епископа учињено, а преостало се односи на вас да пројавите сложну и сагласну љубав према Господу, чиме ће се пројавити и ваша искрена љубав према нашој Светосавској Цркви.
      Епископски Савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци
       
      ОСВРТ НА РАЗЛИЧИТЕ ИЗВЕШТАЈЕ
       
      Ваља најпре приметити да је Митрофанов извештај ранији (6. дец.), док је Лонгин-Максим каснији (7. дец.). Испада да Л-М коригују Митрофанов извештај, односно да је Митр. независан. Митр. је лојалан Синоду, док у Л-М имамо муљање. Л-М вели: „Савет је био извештен од наших епископа да је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одредио да се укину одређене одлуке (certain decisions) Црквеног Сабора одржаног у јулу“. У Митр. се јасно понавља синодска одлука: „Ставити ван снаге све одлуке“.   
      Сасвим је јасно да је Л-М за америчку публику и да покушава да релативизује речено од Синода. Синод је тражио још 25. септ. да се сазове ванредни Сабор, док је Лонгин то одбио 19 нов. сазивајући само састанак Епископског Савета за Северну, Средњу и Јужну Америку, а за 6. и 7. децембар састанак Централног Црквеног Савета. Синод на то пролонгирање (није игра речи) понавља захтев за Сабором 25. нов. не пристајући на Лонгинове игре без граница.
      Иначе, Лонгин и Максим су сво време дезинформисали црквену јавност да није било никаквих промена, да за све имају покриће и сагласност Сабора и Синода СПЦ, а сада су спиновали преко несвесних борбаша за неверу да су имали ту сагласност, и објављено је несрећно срочено (да се благо изразим, јер смо имали и случај позивног писма Јустина Жичког које је Патријарх – верујући у здраву памет српског епископа – потписао, за позив на прославу рукоположења Светог Саве) писмо еп. Јована шумадијског (овде). Но ни из тог несрећног писма не произилази оно што се десило на терену, а то је да су променили име још пре две године. Зашто? С чијим допуштењем? Из ког разлога? Питао се неко: „Ко је крив што је Устав 'усвојен' без дозволе Сабора и Синода у Бг? Ко је крив што се у Уству не помиње Спц и Патријарх у Београду? Шта тачно значи Максимово саопштење да ће он да саслужује са свима са којима је до сада саслуживао, без обзира на став Сабора у Београду? Да ли то значи ако Спц прекине општење са турским патријархом Вартоломејем да се то не односи на Максима?“.
      Из Л-М не знамо ни да ли је Сабор на крају сазван! „Централни Савет је примио ове информације и чека сазивање Сабора од стране Епископског Савета за 29. фебруар (The Central Council received this information and awaits the calling of the Sabor by the Episcopal Council for February 29)“. Ово је врхунац апсурда, јер исти Савет од себе очекује да се посаветује сам са собом, а онда да донесе одлуку о седници о саветовању и тако у круг. Савет се већ био састао и могли су да донесу одлуку, а не да пишу ове бесмислице. Код Митр. је све јасно: „Епископски савет... саопштава да је нашој Светосавској Цркви јединство важније од свега другог те сазива ванредни Црквени сабор за 29. фебруар 2020. године у Клирвотеру, Флорида, који ће извршити одлуку Светог Архијерејског Синода“. Питање је да ли је то Митрофанова „истина“? Знамо да је било свађе између њега и Лонгина. Подсећам на дуплу игру Лонгина и Иринеја, јер Лонгин у свом акту вели: „На тим састанцима [о којима сада пишем] ће се приступити извршењу одлука Светог Архијерејског Синода“. Иринеј: „Седнице поменутих тела су сазване ради имплеметација одлукâ Светог Архијерејског Синода“.
      Зашто одлуке већ нису донешене, јер ни претходне нису донешене на Сабору? Неко вели, да би се Сабор поставио као ауторитет и да би се обнародовало шта су пучисти урадили. Наиме, и сами пучисти су своје потезе правдали потврдом сабора који су летос држали, али тада није било никаквог гласања о овим одлукама.
      Пучисти су гледали да на сваки начин не дође до Сабора, правдајући то великим трошковима, а у бази прилепљујући те трошкове Синоду и окрећући тако делегате против истог. Сабор су сазвали (ако јесу) за 29. феб., што је последњи дан пред истек рока који им је Синод дао, а то је 1. март. Не постоји никакав позитиван рационалан разлог за тај датум, него показује само како се спрдају са Синодом. Очекују да ће до тада врбовати још неке истомишљенике, а у ствари се надају пропасти Сабора, јер ће људи одбити да дођу. Наиме, тада је Long Weekend и људи ће ићи другде или бити у кругу породице, а почиње и пост. Даље, Сабор је сазван у Клирвотеру, Флорида, што је далеко од Чикага где је концентрација Срба и трошкови које чланови морају да сносе су огромни. Такође се састанак планира у цркви где је била промоција књиге Гејл Волшек, заступнице дарвинизма и геј права, а Максим је био организатор тога. Он јој је и публиковао књигу, а надам се да је Атанасије Јевтић добио потписан примерак.
      Никакву одговорност за датум и место немају Митрофан и Кирило. Они су мањина. Јако ружна епизода је била ругање Максимово на рачун Кирила коме су (његовој епархији) САД епархије дужне да дотирају одређену суму, што је још у Амфилохијево време било установљено. То је мисионарска епархија, али се зна да сит гладноме не верује, мада може да му се и не руга барем. Максиму је пак битно да иде наоколо и да се хвали како је још увек професор на ПБФ...
      Сасвим су гратис жалопојке Л-М, али и Добријевића (овде), како их неки злонамерници гоне по медијима и друштвеним мрежама, јер су они дужни да објасне и зашто их „гони зли“ Синод и зашто им је поништио све одлуке. Г. Давид је рекао владикама да „хоћете да нас завадите са Синодом и са СПЦ“. И то је тачно. Американци су мајстори у замени теза. Већ годинамо бивамо бомбардовани спиновима и лажима који су финансирани из ових кругова, а бачка епархија доби и спор против Блица (овде), мада то може да изгледа као Пирова победа, али је битна као зарез на стаблу дрвета.
      Највећи проблем овде је прегистрација коју је тројац извршио, тако да су власништва црквеношколских парохија и других тела постала епархијска, и регистрована су као The one person corporation, што значи да могу да пређу код кога им драго. Добар текст о томе написа Каргановић (овде).
      Патријарх Вартоломеј у мају долази у САД. Да ли ће српске владике из САД доћи на мајски Сабор у Београд?
       
      Зоран Ђуровић
      Рим, 10.12.2019
    • Од Дејан,
      Наш начин живота и пре свега наш однос према Богу и другима изграђује наш лик, односно, тачније  доприноси да се икона Божија у нама васпостави у својој лепоти или да остане покривена наслагама злих дела, које мењају лик Божији у нама и чине од нас трагичну карикатуру. Свака мисао и свако дело утичу на изглед лика Божијег у нама, на то колико смо заиста христоподобни, а колико смо духовно деформисани, колико аутентично живимо оним животом који нам је Бог дао, а колико живимо у лажи и обмани сујете и гордости овога света. Док смо у телу можемо да утичемо на ово стање и да покајањем (променом начина живота) очистимо лик Божији у нама од греховних наслага и нечистота.
      Дубоко верујем да суд Божији треба да доживаљвамо као непосредни сусрет свих нас са пуноћом Божије благодати, тренутак светлости који ће заувек осветлити све тајне нашег бића и показати колико је у нама сачувана икона Божија. То засигурно неће бити ситничаво испитивање и вагање добрих и лоших дела, јер се у таквом суду увек поставља питање правде која је изнад Божије љубави. Оваквим размишљањима улазимо у апсурд, мислећи да наша зла дела принуђују Бога да нас казни по тој "правди" и одмах постављамо питање зашто Бог, ако је заиста милостив, свакоме све једноставно не опрости. Међутим, знамо из самих речи Божијих да сви неће наследити Царство Божије, не зато што Бог није милостив, или зато што по некој принуди мора да казни грешнике, већ зато што Божији суд не почива на оваквим основама. Наша дела утичу на изглед иконе Божије која је утиснута у личност сваког човека. На суду ћемо са тим ликом изаћи пред Оца небеског и у зависности да ли ће он препознати у нама лик Сина свога возљубљенога и вечно нас (пре)познати и волети оном љубављу којом је свога Сина заволео од вечности, или ће у нама видети неку накарадну карикатуру, избледелу икону, од тога ће зависити наш вечни удео у Царству Божијем. Богу не долазимо као индивидуе, већ једино у Христу, као што ћемо у Христу вечно живети у Богу. Без лика Христовог не можемо имати ни вечни удео у љубави Оца небескога.
      Живот у греху и страстима квари икону Божију у нама. Од богоподобног бића грехом постајемо зверолики, подли, спремни на свако зло и лукавство. Овакав лик Бог неће препознати и они који своје срце у овом животу испуне мраком и смрадом злих дела,  доживљаваће његову љубав и светлост као вечну муку и патњу. Бог није створио пакао, али он постоји као стање, јер га у својим срцима сами људи стварају тако што постају неспособни да живе у светлости Божијој и зато што су изгубили лепоту лика Божијег поставши мрачне сенке које беже од светлости. Они који су правилном употребом своје слободе (врлинама) благодатном помоћу Божијом ослободили лик Божији у себи од наслага пале људске природе, страсти и грехова, засијаће у огњу љубави Божије као злато у ватри. Као што материје које горе у огњу добијају својство огња не губећи својства своје посебности, тако ће бити и са онима који засијају на суду Божијем радошћу вечног живота. Огањ љубави Божије не да им неће нашкодити, већ ће у светлости Божијој још више и вечно узрастати у љубави Божијој. Овај исти огањ, за оне који су себе градили на пропадљивим материјалима (на злим делима овога света) вечно ће горети не могући да поднесу љубав Божију, исто као што они који живе у мраку светлост, која би иначе радовала њихове очи, доживљавају као бол и патњу.
      Не чињење добрих дела квари и потамњује лик Божији у нашим срцима јер пропуштањем да учинимо оно што по савести коју нам је Бог дао треба да учинимо, а све зарад наших ситних страсти и пролазних добитака, уводи нас у лажно постојање у коме губимо христоликост.
      Због свега овога, можемо да разумемо (колико је то могуће нашем ограниченом уму) да неће у том тренутку бити конфликта између Божије љубави и правде, како то бива у нашој палој природи. Огањ којим ће они који баштине пакао вечно горети, није ништа друго него огањ вечне љубави Божије коју они не могу да поднесу јер су више заволели дела таме од светлости.
      Суд Божији почиње већ и овде и завршава се у коначном сусрету свих са Богом након Другог доласка Господњег, када ће праведници васкрснути у вечни живот, а они који су изабрали дела таме у вечну муку. Подсетимо се речи Еванђеља по Јовану које говоре о овој тајни:
      Јн 3, 17-21: "Јер не посла Бог Сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроз њега. Који у њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер није вјеровао у име Јединороднога Сина Божијега. А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више завољеше таму неголи свјетлост; јер њихова дјела бијаху зла. Јер сваки који чини зло мрзи свјетлост и не иде ка свјетлости, да се не разоткрију дјела његова, јер су зла. А ко истину твори, иде ка свјетлости, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена."
      Архимандрит Сава Јањић
      ИЗВОР

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...