Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Када се удруже млади и стари лавови: владике Максим и Амфилохије

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 19 минута, Жика рече

Да ли постоји опасност од формирања Косовске цркве?

Да, зато је на овај сабор позван и Теодосије. Ово је била увертира. Људи не виде зато што су их хипнотисали деценијама, а Лохи жели да све иде у пакету. Мени тешко пада слепило владике Јоаникија, који ће ускоро прихватити аутономију, односно се залагати за исту, а после тога ће поставити другога који ће добити аутокефалију, па макар и расколничку. Теодосија неће мењати. Он је кул какав сада већ јесте. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Zoran Đurović рече

...тако да је фрка...

Da je samo kod tebe (Lohija and comp.) bilo bi sjajno. 
Na drugoj strani još i gore. Neće samo Lohi da bude kalif u mesto kalifa, već nam preti raskol, kao što rekoh, na dva, a možda i tri klana. 
Ako se ne dozovu pameti, a sumnjam da hoće, jer su mnogo veliki igrači u pitanju, ovog puta nisam optimista, biće veoma čupavo. 
Ovo sa Lohijem je kap u moru ili najobičnija dečija igrarija na ovo, našta se sprema. 
Treba samo skinuti paropide sa očiju i pogledati iz šire perspektive celu situaciju u istočnim Crkvama. 
Ta situacija nije ružičasta i ovog puta nema veze sa ukrajinskim tomosom. Tomos je bio samo malo kvalitetniji Lohi.
A kada završe, daj Bože da se sačuvamo, razbucaće i Latine kao bugarsku skupštinu.
Mislim da je tebi daleko jasnije o čemu pričam, jer imena ne želim da pominjem. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Zoran Đurović рече

Мисли на језик или нешто друго?:))

Ma na jezik ili jezik sve jedno. A pod stare dane ne valja ni jedno ni drugo. Muka živa ako nema dooobru inspiraciju :)):)):))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Само да кажем, можда не постоје никакве намере за цепањем СПЦ од стране наших владика, само се бојим да су неки спремни да пођу за намерама Цариграда у том смеру. Када Цариград проспе васељенску надахнутост, боље рећи надутост и покрене хорду робота, хард-диск теолога, тешко ће неко од лабилних одолети.

Зато мени све ово око чега се у овој теми спорите изгледа као мала опасност, као некакво натезање безопасно. Али, када се буде (ако се буде) покренула машинерија која је већ загрејана, која ће оправдавати примат и иницијативу Патријарха Цариградског као власт и улогу какву има Бог Отац у заједници Бога Свете Тројице, онда ће доћи до великог потреса и сукоба.

За некога су маске потпуно пале, а за некога још нису. По мени, маске су пале. Али тешко је то сада некоме објаснити на догматском нивоу. Јер, као што рече мученик Ђуровић, кога не подржавам, не оправдавам и не следим, он сам не би да улази у, како рече, ,,живо блато'' тријадолошког спорења и не препоручује то никоме, а ја сматрам да је цела Црква у том ,,живом блату'' и да је једини спас да се из њега искобељамо. (Тачније, да овладамо и превазиђемо опасности.)

Треба да се суочимо, очи у очи, са конкретним учењем о примату (црквеном) заснованом на примату Бога Оца, које нам долази од Зизјуласа и Цариграда. Да напоменем, мени је Зизјулас открио праву тријадологију и био покретач изучавања и посвећења теологији, те зато, и поред осталих норми у нашим дебатама, не бих желео да проклињем и осуђујем, него да укажем на важне чињенице грешака у одређеном његовом учењу.

Није само тај проблем примата у питању, него и филиокве (са латинима), и халкидонски спор (са оријенталцима). Док се све три проблематике не разреше одједном, неће ни једна. Зато је неопходан васељенски сабор и унапређење исповедања вере. Сматрам да живимо у том веку.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Milan Nikolic рече

машинерија која је већ загрејана, која ће оправдавати примат и иницијативу Патријарха Цариградског

Ova mašinerija nema nikakve veze ni sa pimatom, a još manje sa Svevišnjim.
 

 

пре 6 минута, Milan Nikolic рече

Када Цариград проспе васељенску надахнутост, боље рећи надутост и покрене хорду робота, хард-диск теолога

Ova horada su imena i to veoma jaka imena. Hard disk teolozi im nisu potrebni, čak i smetaju.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Какав је то папоцентризам што су Вас учили  ? Да гледам и ћутим како пишете глупости против владике Амфилохија који је за Вас измислио и теологију. Ако можете Ви да пишете против њега, могу и ја против Вас. Парадокс , зар не ? Велики пропуст за доктора папског универзитета. 
Ово сам морао да напишем, а сад бих се повукао. И послушаћу Вас и смирићу се пред Вашим великолепним чином у којем стојите и служите са страхом. 
Помјаните оче, све најбоље и праштајте. 
Sine ti si idolo-poklonik! Osim jeftine ironije - iz tvog " britkog " pera nista ne videsmo...

Послато са SM-J530F користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites

Crkva je jedini zdravomisleci organizam u našoj državi. Definitivno i upečatljivo je da taj organizam smeta vodećim političarima.

Ako se slozimo oko gornjeg utiska, pitam ko je to od velikih vladika ikad Ama bas ikad smetao vlastodršcima?

Njima smetaju mali, koji misle svojom glavom, izgleda da se kritična masa prelila i neophodni su potezi.

Hvala vam veliki dovoljno sam mali da vas sve razumem.Vi ne smetate nikome i pitam vas kako je to moguće?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Десет фолирантских контраверзи Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија.

1. Бори се искључиво против српства у имену Митрополије али се залаже за црногорство у својој личној титули избацујући најчешће реч ... приморски ... у својим јавним наступима.

2. Држи парастос Влади Србије у Београду, иако Влада Србије није признала Космет, али не држи парастос Влади Црне Горе у Подгорици иако је Влада Црне Горе признала Космет.

3. Говори да је за Резолуцију 1244 али у својим историјским говорима управо супротно тој резолуцији 1244 Метохију сматра делом праве и истинске Црне Горе а не праве и истинске Србије.

4. Није за то да Манастир Врањина који је основао Свети Сава у 13. веку припадне Архиепископу Српском, иако у оснивачкој Повељи Светога Саве за Манастир Врањина пише да се само Архиепископ Српски може помињати на Литургијама на Врањини, али зато каже да он јесте да се тај Свеосавски Манастир поклони Јерусалимској Патријаршији иако он никада није припадао Јерусалимском Патријархату који се уопште и не помиње у Повељи Светога Саве. Дакле само да није у српским рукама, па макар му милији био Јерусалимски од Српског Патријарха. 

5. Не жели да се председник Србије Александар Вучић појави пред Саборским Архијерејима у Београду, али жели да се он лично по јахтама на Јадранском мору тајно састаје са Милом Ђукановићем. 

6. Није за политику Цариграда у Украјини али јесте за епископа Максима који директно подржава политику Цариграда у Украјини.

7. Буни се кад га неко титулише са - Митрополит СПЦ у Црној Гори - јер каже да му то није званична и призната титула, али се не буни кад он потпуно својевољно сам мења званичну и признату титулу Патријарха Српског у титулу ... Патријарха Српских и Поморских земаља. 

8. Јесте за Велику Црну Гору од Скадра до Сарајева, и од Дубровника до Рашке, по мегаломанским жељама краља Николе Петровића,  али није за Велику Србију са Црном Гором као делом Велике Србије, по жељи светог Руског цара Николаја Другог Романова.

9. Прво 4 године неискрено говори да је пројекат црквене аутономије Цркве у Црној Гори удбашка а не његова прича, а потом јавно говори да је он лично за широку црквену аутономију у Црној Гори и лабаве црквене везе са Београдом, што је раније приписивао Удби.

10. Прво годинама прича против чланства у ЕУ а потом каже да он никада није био против чланства у ЕУ. 

Наставиће се ...

  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 42 минута, Kifa рече

Десет фолирантских контраверзи Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија.

1. Бори се искључиво против српства у имену Митрополије али се залаже за црногорство у својој личној титули избацујући најчешће реч ... приморски ... у својим јавним наступима.

2. Држи парастос Влади Србије у Београду, иако Влада Србије није признала Космет, али не држи парастос Влади Црне Горе у Подгорици иако је Влада Црне Горе признала Космет.

3. Говори да је за Резолуцију 1244 али у својим историјским говорима управо супротно тој резолуцији 1244 Метохију сматра делом праве и истинске Црне Горе а не праве и истинске Србије.

4. Није за то да Манастир Врањина који је основао Свети Сава у 13. веку припадне Архиепископу Српском, иако у оснивачкој Повељи Светога Саве за Манастир Врањина пише да се само Архиепископ Српски може помињати на Литургијама на Врањини, али зато каже да он јесте да се тај Свеосавски Манастир поклони Јерусалимској Патријаршији иако он никада није припадао Јерусалимском Патријархату који се уопште и не помиње у Повељи Светога Саве. Дакле само да није у српским рукама, па макар му милији био Јерусалимски од Српског Патријарха. 

5. Не жели да се председник Србије Александар Вучић појави пред Саборским Архијерејима у Београду, али жели да се он лично по јахтама на Јадранском мору тајно састаје са Милом Ђукановићем. 

6. Није за политику Цариграда у Украјини али јесте за епископа Максима који директно подржава политику Цариграда у Украјини.

7. Буни се кад га неко титулише са - Митрополит СПЦ у Црној Гори - јер каже да му то није званична и призната титула, али се не буни кад он потпуно својевољно сам мења званичну и признату титулу Патријарха Српског у титулу ... Патријарха Српских и Поморских земаља. 

8. Јесте за Велику Црну Гору од Скадра до Сарајева, и од Дубровника до Рашке, по мегаломанским жељама краља Николе Петровића,  али није за Велику Србију са Црном Гором као делом Велике Србије, по жељи светог Руског цара Николаја Другог Романова.

9. Прво 4 године неискрено говори да је пројекат црквене аутономије Цркве у Црној Гори удбашка а не његова прича, а потом јавно говори да је он лично за широку црквену аутономију у Црној Гори и лабаве црквене везе са Београдом, што је раније приписивао Удби.

10. Прво годинама прича против чланства у ЕУ а потом каже да он никада није био против чланства у ЕУ. 

Наставиће се ...

  

 

AF-45obljetnica-img1.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, ГрешниСлуга рече

1) Ако смо једна Црква, онда смо ваљда и браћа ? Зашто издижеш земаљско ословљавање изнад небеске Цркве? 

2) Нисам ништа подвукао. Знам шта сам мислио док сам писао. Ето опрости што нисам лепо срочио и тебе увео у соблазан. Праштај на мојој слабој елоквенцији.

3) Испитуј каквим си духом написао. Праштај ако сам погрешио...

4) Једна Света, Саборна и Апостолска Црква !!! То сам мислио

1)  Нисам ни мислио да ћете рећи са сте погрешили. Звао сам да ћете покушати да оправдате неоправдуво. Ви и ја нисмо чували овце, не познајемо се и зато је персирање обавезјујуће. Да ли уопште персирате свештеницима? Персирање је ствар опште културе, морали су томе да Вас науче на факултету. Сваки професор ми је још као студенту персирао. 

2) Чујте, моја реакција се односила на оно што сте писали а не на оно шта сте мислили. А написали сте тако да и лаик помисли да сте неки ви причестили са браћом одоздо а као да неки ми, који нисмо били доле, нисмо. Кога брига шта Ви мислите? Да ли оцене добијате на основу онога што сте мислили или на основу одговора?

3) Мене испитује мој Епископ као духовник коме се исповедам. Не дај Боже да се неким студентчићима правдам! 

4) Цитат:

Не знам чему онда овакав коментар обојен неком сујетом или мржњом, кад смо на истој страни. Сматрамо Једну Цркву.

Знате, реченица коју сте написали а коју сам подебљао је бесмислена сем ако не одговарате на питање: да ли сматрате две Цркве или Једну - мада је и ово бесмислено питање. 

Опет, реченица Сматрамо Једну Цркву је бесмислена! 

Та Ваша неспретна објашњења шта сте мислили су смешна!

Најчудније је да сте писали у множини. Шоу! Кажете да неки ви сматрате. 12:smeha:

Као да ми се обраћа неки владика. 

~

За једног студента ПБФ, па ако Бог да и свештеника, сте прилично испуштени. Данашње време тражи од будућег пастира да поштује саговорника, нпр. верника (а камоли свештеника?!), ту је персирање обавезно, бар док се не упознате. Ви немате општу културу. То је ствар одгоја. Мањкате у томе. 

Што се тиче образовања - да сте неки учењак Ви бисте знали да овај пост који су у Црној Гори заповедили није обавезујући за оне у Србији. Напротив, ко сте Ви да слушате епископе који Вам нису надређени? Да ли је Патријарх заповедио пост?

На крају, а опет у вези са оном нелогичном реченицом - то се ни студенту 1. године ПБФ-а не би десило! 

Дакле, Ви сте вероватно г. Лазић, човек једне књиге, човек два сајта.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, msahost@live.com рече

Ma ne. Pisaće doktorsku disertaciju na temu Lohija i Bulketa, pa će pozvani, kao vi, da mu mentorišu na temu.
Naravno da će @Zoran Đurović pisati narodskim jezikom da bi ga što više ljudi razumelo, a oni, koji sebe  smatraju stručnjacima iz pojedinih oblasti, veoma dobro će razumeti napisano, izvore, relevantne činjenice...
Ako zamišljate da prosečno obrazovan čovek može sa lakoćom da razume tekst pisan kao naučni rad, varate se. Poenta i nije da ga shvataju samo izabrani, već što šira publika.
U ostalom, kvalitet nekoga se i ogleda u tome da ga što veći broj ljudi razume.
Hajde sada da se igramo pa da ovaj komentar ispišem na latinskom ili možda sanskrtu. Voleo bih da vidim ko će razumeti.
Vi?
Čisto sumnjam.

.

Nisi razumeo. Nisu poenta sadrzaji njegovih tekstova nego njegovi motivi. Dalje, ako je pop oni i treba da radi sa ljudima, bilo neobrazovanim, bilo obrazovanim. Medjutim, on upravo to ne radi, nego ima neke 'vise ciljeve'. Pogled mu nije uprt ka narodu nego ka nekim visokim pozicijama, glavnim mestima za stolom, potencijalnom svetoscu ... da ne nabrajam dalje imalo bi dosta toga. Da je radio ovo prvo i kako treba, dobijao bi pohvale. Tako prosto!

.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Жика рече

Грешни слуга је скоро уписао Богословски факултет а већ поучава оца Зорана. Мало му ник подсећа на Грешног Милоја. Што се тиче ословљавања читао сам да је правило да на интернету нема персирања.

Доживеће шок када буде учио да је то унижавање типа грешни, убоги ја превазиђено и смешно.

Свашта пише на интернету, и да су Срби старији од амеба. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Светим евхаристијским сабрањем у Цетињском манастиру Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије прославио је данас, 21. новембра, на Аранђеловдан, своју крсну славу. Високопреосвећеном владици Амфилохију на Лутургији су саслуживали Његово високопреосвештенство Митрополит бориспољски и броварски Украјинске цркве Московске патријаршије г. Антоније, свештенство и монаштво, уз молитвено учешће великог броја вјерних.   Прилог радија Светигора   У име Његовог блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, владика Антоније је данас за подршку канонском православљу и јачање међуцрквених веза Архиепископу цетињском г. Амфилохију уручио високо одликовање Украјинске цркве орден Рођење Христово.   У току Литуругије крштене су и миропомазане нове слуге Божије: Петар, Василија и Михаило.   У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит је поручио да су Свете небеске силе призив нама људима да будемо као Ангели на небесима по свом животу и да свој живот усагласимо за њиховим животом.   Владика је истакао да данас прослављамо Свете небеске силе, нашу небеску браћу које је Бог створио – Свете Херувиме и Серафиме, Престоле, Господства, Силе, Власти, Архангеле и Ангеле. Они благовјесте вољу Божију и откривају тајне Божије на земљи кроз вјекове, казао је владика и подсјетио да су они тајне Божије откривали древним пророцима, а у Новом завјету, Архангел Гаврило је открио тајну Пресветој Дјеви да ће родити Сина и да ће му наденути име Исус, јер ће Он бити Спаситељ свега свијета:   „Те Архангеле, и Ангеле, и небеске силе прослављамо и радујемо се што нијесмо сами на земљи, што земља није једино обиталиште словесних бића, него је и сва бесконачна васиона препуна Божије творевине словесних бића – Св. Архангела и Ангела, који су наша духовна браћа. Призвани смо да и ми као што они поју пјесму око Престола Божијег – Престола све светија, како га назива Ловћенски Тајновидац, појемо пјесму: Свјат, свјат, свјат Господ Саваот! Исполн небо и земља слави Твојеја.“   Даље је владика објаснио да су Ангели ту пјесму запојали на призив Св. Архистратига Михаила на небесима, када се Луцифер, један од архангела, одрекао Бога и кренуо да ратује и против Бога, као творца и сведржитеља, и против  себе и Божанске творевине. Архангел Михаило је ријечима Станимо добро позвао све Небеске силе архангелске и оне су се супроставиле и побједиле демонске силе.   „Као што се догађало на небесима, тако се и овдје на земљи то догађа.Томе свједоче и Свети апостоли када их је послао Господ да проповједају Јеванђеље, а они се вратили и рекли Господу: И демонске силе нам се потчињавају. Дар Божији! Те силе и снаге Божанске свјетлости и истине су призив и нама људима да будемо као Ангели на небесима по свом животу и да непрекидно појемо Богу живоме и истинитоме пјесму вјечну и непролазну, и свој живот усагласимо за животом Светих небеских сила.“   Подсјетио је владика да и на монашењу монах прима ангески чин, те је призван да буде сличан Небеским ангелским силама, не само да живи по ангелском лику, него да има и лик Светих архангела и ангела.   „То важи и за све оне који се крштавају у име Оца и Сина и Духа Светога, то важи и за нашега новокрштенога Петра, Василију и мога кума Михаила. И они су призвани да буду анђели Божији. Да Господ благослови све нас, и да небеске силе освећују и просвећује све људе и просвете све земаљске народе и призову их на крштење у име Оца и Сина и Духа Светога, на ново рођење Духом Светим и водом. “   Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски  Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да је тјелесно рођење за пролазност, за смрт и ништавило, а рођење у Тајни крштења је рођење за вјечни, непролазни живот.   „Човјек кроз Тајну крштења задобија дар вјечнога, непролазнога Божанскога живота, постаје заиста дјете Божије и носи на себе лик живога Бога, примивши у себе Духа Светога – Духа вјечнога живота и непролазнога.“   На крају Литургије благосиљани су славски приноси и Митрополит Амфилохије је још једном пожелио свима срећан празник Сабор Светог архангела Михаила и осталих бестјелесних сила, а данашњим свечарима крсну славу.   Истакао је да данас имамо посебну радост и благослов Божији што је са нама Високопреосвећени Митрополит Украјинске цркве г. Антоније који нам доноси благослове Светих кијевских Антонија и Теодосија и свих дивних подвижника у Украјини који су Бога прославили и за Христа пострадали, гдје се и данас страда од безбожника који нападају Цркву Божију и покушавају да разоре њено јединство:   „То је оно што се данас догађа, а покушава се и овдје код нас, али у Украјини још снажније изражено. Даће Бог и Свети Божији људи и Небеске силе да Црква Божија као што је опстала и кроз сва гоњења кроз историју 2000 година, остане јединствена и у ова наша времана.“   На крају сабрања Митрополит Антоније је Архиепископу цетињском Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију у име Његовог блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, уручио високо одликовање Украјинске цркве орден Рођење Христово. У своје лично име драгога брата у Христу владика Антоније је даровао иконом Ангела хранитеља и књигом о старцу Авакуму из Закарпатске Русије, упућујући ријечи пуне љубави вјере и наде да ће Господ побједити демонске силе и оне који пријете да разоре јединство Цркве православне.   „Ви сте већ рекли да (у Украјини) данас Света Православна црква преживљава разне сложене ситуације. То је због тога што Црква Христова пребива у истини, а лукави дух, дух овога свијета и дух злобе бори се увијек с истином, бори се с Христом Богом“, рекао је Владика Антоније.   Рекао је да се радује што може лично да честита Митрополиту Амфилохију Крсну славу.   „Нажалост, ми смо свједоци кризе у православљу. Свјетске силе покушавају да раздробе Тијело Христово, покушавају да посију у нашим душама злобу, злобу и смутњу међу руским и украјинским народом, међу словенским народима и грчким народом. Драги Владико, преносим вам искрене и топле поздраве од Блажењејшег Митрополита Онуфрија, предстојатеља наше Украјинске православне цркве, од нашег епископата, који, нарочито у задњих пет година, трпе ненавист и злобу, када наши храмови крваре, када наше просте људе силом изгоне из храмова“, казао је он.   Владика Антоније је додао да од нас људи зависи хоћемо ли се или нећемо спасити.   „Драги Владико, имам велику част да вам у име нашег предстојатеља уручим ово високо црквено одликовање наше Украјинске православне цркве за подршку канонском православљу и јачање међуцрквених веза“, казао је Митрополит Антоније.   У име Митрополије, владика Амфилохије је Високопреосвећеном Митрополиту Антонију даривао крст и панагију.   Заједничарење је настављено за славском трпезом љубави.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      На Аранђеловдан, дана 21. новембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим прославио је своју крсну славу.     Прослава празника започела је светом архијерејском Литургијом у манастиру Даљ Планина којом је началствовао Епископ Херувим уз саслужење архимандрита Германа Богојевића (Епархија канадска), архимандрита Гаврила Стевановића (Епархија зворничко-тузланска), протонамесника Немање Клајића, првог пароха даљског, јереја др Марка Шукунде, пароха трпињског и ђакона Војислава Николића.   Владика Херувим се у пригодној беседи обратио сабранима и честитао им велики празник.   Учешћа у светој Литургији узели су господин Милан Шапић, генерални конзул РС у Вуковару, госпођа Драгана Јецков, саборска заступница, господин др Војислав Станимировић, председник Главне скупштине Самосталне демократске српске странке, господин Срђан Јеремић, председник ЗВО и господин Срђан Колар, председник ГО СДСС-а Вуковар.   Пре славског ручка славске дарове благословио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије (Перић) уз присуство Епископа горњокарловачког г. Герасима и многобројног свештенства и монаштва Епархије осечкопољске и барањске, те осталих Епархија СПЦ.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      Велики угодник Божји, Преподобни Јоаникије Велики, свечано и молитвено је прослављен и ове године, у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђевим Ступовима у 22. недјељу по Духовима, 17. новембра.     Управо овог подвижника и молитвеника, кога је Господ обдарио даром чудотворства и који је имао изузетно велико смирење и кротост, као свог небеског заштитника прославља духовни отац Богом спасаване светосавске Епархије будимљанско-никшићке – Епископ Јоаникије.   Тим поводом, у манастиру Ђурђеви Ступови служена је Света архијерејска литургија, којом је началствовао Преосвећени Епископ Јоаникије уз саслужење 13 свештенослужитеља и једног ђакона и молитвено учешће бројног вјерног народа.   Бесједећи о Преподобном Јоаникију Великом, Владика будимљанско-никшићки је казао да он није случајно добио епитет Велики, јер је био велики духом.   „Живио је на Олимпијској гори, то је онај Олим у Малој Азији, одакле је дошао и Свети Методије, Свети Кирило са тих гора. Та гора је била света и прије Свете Горе Атонске, а, тек, касније је Света Гора Атонска засијала са великим Божјим угодницима. Један од њих је Свети Јоаникије, могуће да га је негдје срео и Свети Методије, словенски просветитељ. Углавном, он је за живота постигао такве врлине да је постао Чудотворац и Светитељ.   Имао је тај посебан дар да они који су достојни су га видјели, а они који нијесу достојни да га виде, нијесу га могли видјети. Био је човјек, који је, овдје на земљи, већ, смјестио Бога живог у своје срце, постао земаљски анђео и небески човјек, како пјевамо у стихирама. Велики Чудотворац, велики Божји угодник, велико свјетило Цркве Божје; он је био прости монах, није био свештенослужитељ, али је толико био пун Духа Светог и Божје истине да су се многи поучавали од њега и многе је упутио на пут спасења“, казао је Његово преосвештенство.   Сабранима се обратио и протојереј-ставрофор Милун Фемић, свештеник у пензији,  честитајући свима празник, а имендан владици Јоаникију. Отац Милун је недавно прославио педесет година свештеничке службе, коју је започео у родним Беранама, у манастиру Ђурђеви Ступови.   „Бог је тако хтио да нам, баш, овдје, доведе нашег дивног владику који, заиста, свијетли својим примјерима. Упознао сам владику Јоаникија давно, док је био студент Богословског факултета СПЦ у Београду, а они су дошли да посјете овај манастир, чији сам био старјешина. Владика је, већ, тада, дјеловао својим понашањем да на њега можемо сви да се угледамо. Разликовао се од других студената. Сјећам се, имао је о рамену неку торбицу, чини ми се ткану, какву носе монаси на Светој Гори и ја сам му тада рекао: Колико могу да видим, Ви ћете бити монах, а може Бог дати да будете и владика. Он ме упита како знам, рекох: Нешто ми казује“, подијелио је прота Милун сјећање на сусрет са Преосвећеним Епископом Јоаникијем, тадашњим студентом.   Захвалио је Богу што је вјерни народ у Црној Гори добио владику, којем је, сматра свештеник Фемић, дата једна од најсиромашнијих Епархија код нас.   „Међутим, он је својим трудом, уз помоћ Божју, а и уз помоћ свештенства, које је он рукополагао, није имао у толиком броју ни свештеника, ни монаха, ни монахиња, колико то има данас, успио трудом, уз помоћ Божју, да овде до Шћепан Поља, од Плава, Гусиња и Рожаја до границе према Босни, да обнови једну тако лијепу Епархију и не само што је обновио, него у тој његовој Епархији, колико сам примјетио, влада лијепа духовна хармонија“, казао је отац Милун.   Истакаваши да на овом простору никад није било лако, протојереј-ставрофор Милун Фемић је подсјетио на личност игумана Мојсија (Зечевића), који је столовао у манастиру Ђурђеви Ступови и био духовни и световни владар Васојевића крајем 18. и почетком 19. вијека. Ријетки су били периоди мира за ову светињу, а, како су му причали свештеници, Италијани су 1941/1942. године опколили манастир са митраљезима, те испревртали плоче испред ктиторског гроба и у припрати, тражећи магацин са оружјем.   Навео је да је био разочаран стањем које затекао када је дошао на дужност, у децембру 1971. године. Испред дворишта и по манастирском имању су напасана говеда. Велика „навалица“, казао је о. Милун, била је на манастирске ливаде, воће, шуму. Иако се договорио са Митрополитом Данилом да на овој дужности остане годину-двије, док не дође неки монах, овдје је провео као парох 21 годину.   „Ја сам тада био сам, а сада је овдје, хвала Богу, доста братије. Они су, већ, до сада, учинили, заиста, много овдје да човјек не може да замисли да ће све овако лијепо да изгледа. Желим да наш владика поживи, ако Бог да дуго, да га Господ благослови да има снагу коју је до сад имао, физичку и духовну, да све тешкоће и обавезе поднесе и издржи. Нека је срећан имендан драги владико“, поручио је прота Милун Фемић.   Прослављање имендана Епископа Јоаникија настављено је ломљењем славског колача и свечаном трпезом за сараднике и госте, уприличеној у манастирској гостопримници.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у подгоричкој цркви Светог Ђорђа под Горицом. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да данас прослављамо оне који су у нашем роду Господа прославили – Свете краљеве Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и Светог Варнаву Хвостанског.   Звучни запис беседе   „Они су за Њим ходили и Њему служили и Њему јединоме се поклањали. Данашњи владари, они жртвују за себе, за своје угодности, за своју власт све и сва. И своју душу жртвују, и свој народ тврдећи често да они то служе народу. А уствари служе себи и својим страстима. А некадашњи владари, хришћански владари, они су жртвовали и своју власт, и своје здравље, и сами себе су жртвовали за Христа Господа. Ево краља Милуитина, који богатство које му је Бог дао, као владару онога времена, није трошио на наџаке и на буздоване, и на уживања и на своја задовољства и властољубље. Четрдесет храмова је краљ Милутин саградио, и манастира, од којих многи и дан-данас постоје“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да су неки од тих храмова срушени у наше вријеме.   „Чак су опстали у вријеме турске окупације, али су их срушили данашњи моћници и силници овога свијета. Храм у Мушутишту на Косову, само њега да поменемо, је срушен. Остао је кроз сву историју сачуван, а бомбе НАТО пакта су га срушиле у ово наше вријеме“, подсјетио је он.   Митрополит Амфилохије је додао да је краљ Милутин све што је имао приносио Богу.   „И служио је народу своме и служио је Богу своме. И оставио је за собом дивни спомен и дивне светиње. А његов брат Драгутин, не само што је служио Господу, него је, попут својих предака, Светога Симеона Мироточивога и Светога Саве, и осталих светих Немањића, постао и монах Теоктист. Потпуно је себе принио Господу на дар краљ Драгутин. Тиме је показао да је прави хришћански владар био, попут цара Константина и цара Јустинијана у прадревна времена“, казао је Владика.   Казао је и да је Свети исповједник Варнава Хвостански, као млад епископ 1947. године посвједочио Христа и да су га због тога затворили титоисти.   „Рекао је у својој првој бесједи да су милиони оних који су пострадали за Христа у Русији. И због тога су и код нас побили хришћане у то вријеме. И зато је био затваран, да би на крају пострадао 1964. године Врнава Настић, дивни изданак нашега рода“, казао је Митрополит Амфилохије.   Након Литургије, Митрополит Амфилохије је са свештенством освештао Светогеоргијевску гостопримницу у новосаграђеној црквеној згради која се налази поред цркве Светог Ђорђа.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Поводом прославе славе храма Светог Јована Милостивог и поводом 1400 година од рођења за небо овог светитеља, Високопреосвештени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас у овом храму у Кошицама у Словачкој Свету архијерејску литургију.     Саслуживали су му Високопреосвештени Митрополит бориспољски и броварски г. Антоније из Украјинске православне цркве под омофором Митрополита Онуфрија и домаћин, Архиепископ михаловачки и кошицки г. Георгије, са великим бројем свештенства и ђаконства с истока Словачке.   Увече тог истог дана, архијереји су посетили мјесто на коме ће, ако да Бог, бити саграђен манастир посвећен Светом Василију Острошком, први манастир у Словачкој. Освештан је камен-темељац будуће манастирске цркве Острошког Чудотворца. „Карпатски Острог“, рекао је Владика Амфилохије .     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...