Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Када се удруже млади и стари лавови: владике Максим и Амфилохије

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 11 минута, Bokisd рече

Dobro, programska operacija Ukrajinska crkva je pocela u tempiranom trenutku i ona je nastavak onog Majdana i 'agresije' na Donbas (sto ne krenuse na Krim da vidimo kako deluju Suhoji i Migovi i S - 400 .... :D).

Neka pravi Amfilohije kompromis za neku imovinu i neka Milo radi sto' hoce, samo neka se sacuva jedinstvo nase crkve.

Јесте, али у ЦГ се руше Цркве а граде Базе. Није ЦГ русија, они су праве Русе протерицвали, подметали ноге на сваки ћошак. Руси, на Русе у ЦГ углавном гледају као на пребегле криминалце који су опљачкали државу, одбегле политичке фанатике или секташе. Украински сценарио са Порошенком се планирао са доалском Путина и пребегом бивших Јељцинових олигарха за Британију и другде. Значи ухватили су бивше СССР обавештајце где праве проблеме Русима у украини. да би довели до ове ситуације. Јер су то такви мозгови, нису хришћани под бр.1 већ нека врста социјалистичких републиканаца.

Него да се вратимо на тему о Митрополији, да духовно стражимо, да не спавамо над зидинама аутокефалије СПЦ.

Слажем се око мигова, ништа без ракета и ја то некад помислим...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Аристарх рече

Него да се вратимо на тему о Митрополији, да духовно стражимо, да не спавамо над зидинама аутокефалије СПЦ.

Apsolutno, samo polako i bez svadja izmedju nas.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Zayron рече

Pitanje sam uputio ocu Djuroviću ali sam zahvalan i tebi ako si imao volje da mi odgovoriš. Na toj temi o Lžičkim Srbima je bilo to tako da si ti skoro istrrolovao mene, svjesno ili nesvjesno, nadam se da nije namjerno. Ja sam tamo pozvao na glasanje a ti si tamo "zanovijetao" ko kakva nadžak-baba. 

 

прочитај поново Зајроне, добру си тему отворио. Мало сам те тестирао на њој, након што си почео да тролујеш са пореклом словена. И то због Божа Врећа, којег си ми стављао пар дана раније на другу тему... Прочитај негде опет нашу преписку на тему о Л.Србима:945729:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, kopitar рече

 

Zar vama nije cilj da budu pravoslavne vjere bez obzira kako se zvali..što se ne uvedu dva naziva SPC i CGPC.

Имена су ... Митрополија Црногорско-приморска, Епархија Будимљанско-никшићка ... СПЦ је опште име за Цркву.

Међутим оно што је за осуду је следеће. За Митрополита Амфилохија званична и обавезна титула је ... Митрополит Црногорско-приморски ... Али он за то не хаје, и онда се важећа и благословена и канонска титула у његовим јавним наступима најчешће прекраја на национално и државно име ... Сам је Амфилохије прекраја ... у титулу ... Митрополит Црногорски ... Са географије, ... Црногорско-примосрски што је канонско, Амфилохије прешалта у национално и државно .... Митрополит Црногорски... И то јако иритира Србе у Црној Гори. Зашто? Зато што Амфилохије лицемерно прича да не треба србовати нити имати српског националног назива у имену Цркве. Да не треба да се говори или пише СПЦ у Црној Гори и слично. Јер каже митрополит ... То је етнофилетизам.

Али, кад он сам, по етничком принципу прекраја своју сопствену титулу са ... Митрополит Црногорско-приморски на ... Митрополит црногорски ... то му не смета. Значи, код Амфилохија србовање није дозвољено, а црногорствовање јесте дозвољено и пожељно је. Е то је Амфилохије!!! За њега српски етнофилетизам јесте јерес и није пожељан у ЦГ, али црногорствовање и мењање своје титуле на етнички ниво, на црногорство, е то може, и то није грех?! Црногорски етнофилетизам за Амфилохија није страшан. То може. 

Ако си искрено против етнофилетизма онда нема ни србовања ни црногорствовања. Овако испада да му онај део у титилу ... Приморски ... Јако смета у јавним наступима.

Подсећам да је титула светог Петра Цетињског била ... Митрополит Црногорски, Скендеријски и Приморски. Зашто Амфилохије својевољно и без благослова Сабора СПЦ крати своју канонску титулу Митрополит Црногорско-приморски, само на Митрополит Црногорски? Па одговор је јасан и комарачкој свести. 

То се зове двоструки стандарди и мењање плоча како ти одговара за црногорску причу. То је једно чисто фолирање и гажење по живцима Србима у ЦГ, који су већина верника. И после се Амфилохије чуди што му верници често не верују за многе ствари.

Од кад је интезивније почео да се дружи са Милом, Амфилохије је све чешће црногорствовао, и у исто време лицемерно пљувао на србовање, као отровну јерес етнофилетизма. Као да је црногорствовање нешто за похвалу, а србовање по аутоматизму за осуду. 

Е мој брате Амфилохије ... Није то добро. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Уријус Хетејин-У. Остојић рече

Прочитао сам овај текст синоћ. Прва мисао ми је била, овај човек је глуп к'о ноћ. Сачеках јутро (које је паметније од вечери, како кажу), па и дан мало да одоцни. Опет га прочитах и опет иста мисао, глуп као ноћ, приде безобразан. Шета се по простору Цркве са катаном лажи и тако оштро сече "главе" лако саблажњивом народу, који се, опет лако збуни читајући његове конструкције заблуда и лажи. Ко мало црквене историје зна, свестан је да је од увек у Њој било проблема и сукоба, као нпр. Светог Кирила Александрисјког који је сазнавши да су светог Јована Златоуста у Цариграду уписали у диптихе, осудио овај чин и рекао: "Ако је Јован међу епископима, зашто онда Јуда није међу апостолима?" ... Сваки човек са мало вере и знања свестан је да м. Амфилохије ради све како би очувао јединство цркве, не само у ЦГ, већ широм васељене, па од те бриге и лети по њој у нади да ће успети у ономе за шта се литургијски молимо (за јединство Светих Божијих Цркава). Ова брига се огледа у томе што он надилази етно-филетистичке димензије цркве ( тј. човека који у тај рам своди Цркву) и става којима смо сви склони. Тако Цркву види и осећа као једно Биће и Тело које својим "префиксним" именима ( Српска, Бугарска, Грчка, Руска, итд.)  САМО сведочи о постојању ЈЕДНЕ Цркве на поменутим просторима. По истом основу брине и о другим епископима, са великом љубављу и поверењем у њих, без обзира на нека неслагања са поменутима. Прича о пучу је на нивоу таблоидне штампе, довољно је да се прошета поред трафике и виде такви наслови. 

- Ево га још један од требињских тамбураша (прво па мушко! Одмах се пријави Урија Хетејин на Аву, а зна шта ја радим у цркви). Кад Ава залије земљу, они искоче као печурке!:)) 

- Што се тиче лажи, ко о чему курва о поштењу.

- Човек је мој верни пратилац па памти кад сам мучио Тасу са Кирилом и Златоустим. 

- Етно филетизам је фора коју Максим и Лохијеви гурају не би ли дијаспору потчинили Фанару.

- Неће Ава вама да пише теолошке трактате, јер нисте на том нивоу, зато вас терам шибом као стоку. 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 41 минута, Аристарх рече

Него да се вратимо на тему о Митрополији, да духовно стражимо, да не спавамо над зидинама аутокефалије СПЦ.

Не примај се на Бокситове ком. Стара му је тактика да као се претвори као змија, прича нешто на моменте сувисло, а онда изађе са адским садржајима, јер му је таква душа. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Жичанин рече

Старац Пајсије Светогорац каже да свештенство постоји због народа а не народ због свештеника :)

Шмерцујеш. И то је лоша формулација. Реч је увек само о различитим улогама које људи имају у цркви и различитим даровима. Иначе, Пајсије је, не могу да се закунем за извор, али је пуштена информација, рекао за Амфилохија: Он је лукава црногорска змија! - Да ли је то тачно не знам. Мислим да ли је Пајсије то рекао, али ја то тврдим без да ми треба потврда са стране. Ја сам са тим човеком имао доста сношаја (мислим на сусрете, не на сексуалне односе).  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Zoran Đurović рече

Не примај се на Бокситове ком. Стара му је тактика да као се претвори као змија, прича нешто на моменте сувисло, а онда изађе са адским садржајима, јер му је таква душа. 

Steta, mislim da smo imali dobar odnos i komunikaciju. :blush:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Аристарх рече

Није, то је Црква настала након уништења и изганства Србског митрополита из Зетско Дукљанске Митрополије. Петровић један монах је водио око 5.000 људи, против канона су направили своју "Митрополију" јер је земљиште прошле било окупирано и инфраструктура уништена, сви монаси потровани пре тога. Део њих су Превлачки мученици данас.

Петровићи су тек после 8 година добили благослов од Србског патријарха, до тада су имали благослов од Руске Царице написмено. Значи Митрополија Црногорско Приморска је наследница старе Зетско Дукљанске митрополије која је била у Тивту. На месту бенедиктијанског манастира који је откупио Свети Сава и направио Митрополију. Касније је тај Манастир уништен од морлочких бизнисмена из Котора (дошли из венеције као и део морнарице и војске). Морлаци су ти етнички арапи. Било их је и пирата. Што је парадокс јер је Барбароса (риђобради келт чак је и Сулејман словен пореклом али из персије), био Турски пират, па касније оснивач Турске морнарице заједноса Билалијем.

Нема србске окупације. Има само најезда арапа и бугара који су уништавали Цариград, Грке и Србе пре доласка турака па су асимиловани касније. Разумеш ли сад, Црна Гора је наследница Црногорског вијалета тј. области у Османском Царству, није се никада обновила у смислу идентитет, иако су Срби већина. Добила је назив по морлацима (грчка реч), то су ти арапски власи (латинизовани арапи), који су били повлашћена класа у бившој Османској империји. Који су владали Црном Гором и делом Србије, Албанијом, Бугарском, Бих... Морлаци су сатавни део Хрватске, имали су државу Моровлашка, пре уједињења са Хрватима. Тако су Хрвати изашли на море до далмације.

Inače mene je više zanimao onaj ljudski i hrišćanski razmjer ili dimenzija, nego kanoničnost ili nekanoničnost bilo koje koje crkvene odluke ili crkve, srpske ili crnogorske i njihovih istorijskih poteza i čina. Kako je moguće da svešteno lice SPC izbacuje iiz crkve plemića člana i potomka Petrović-Njegoš kuće/dinastije koji se došao pokloniti moštima svoga pretka? Hoće li ovaj sveštenik odgovarati kome  za ovakav nehrišćanski postupak?

https://en.wikipedia.org/wiki/Nicholas,_Crown_Prince_of_Montenegro

 https://en.wikipedia.org/wiki/Petrović-Njegoš_dynasty

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, farisejski.bukvojed рече

Јел га траст мозгова већ прогласио за главни проблем православља у Монтенегро и глобално, а и шире, или још већају?

Интересантно је да избегавају да ме у јавним наступима помену, да као људи не би чули за мене, а испод жита су гледали и гледају да ми преко Фанара дођу главе. Још, затрпан сам приватним порукама од пријатеља из ЦГ којима се још поглед мути од Лохи вируса. Цене ме, а примају се на његову причу и налазе се у амбигвној ситуацији. Има оних који ми шаљу честитке, других који су збуњени, трећих који ми помињу фамилију. 

Гледај ову маестралну замену теза: Ја се залажем за јединствену СПЦ и ова прича не може никако да буде троловање. Овај пак, како је проваљен, сада измишља да сам ја за некакав раскол? Које је то лудило мозга? На то се само малоумник може примити. Лохијевци отворено говоре за наш Синод да је издајнички, и зато су у причу убацили непопуларног Вучића, без да се питају што гро СПЦ није прогласио никакав пост нити позвао народ на бунт? И онда се јаве ови тролови који тврде да Лохи није покушао са Американцима ("наше" владике у САД подржане од Америке и Фанара) никакав пуч у СПЦ? Ко је овде луд?  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Леон Професионалац рече

Ја сам се истог дана причестио на Литургији у једној цркви у Србији и сматрам да сам се и ја причестио заједно са њима. И са митрополитом кијевским Онуфријем нпр. 

Не знам шта Вас уче на том факултету... 

Нормално да јеси.

Не знам чему онда овакав коментар обојен неком сујетом или мржњом, кад смо на истој страни. Сматрамо Једну Цркву.

Нема потребе браћала да се доказујеш. 

А ја сам рекао у контексту да је свети Путир остављен и нама који смо каснили, да не би били ускраћени Причешћа тај дан. Кад се већ правиш паметан, прочитај па онда одговори. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, ГрешниСлуга рече

Нормално да јеси.

Не знам чему онда овакав коментар обојен неком сујетом или мржњом, кад смо на истој страни. Сматрамо Једну Цркву.

Нема потребе браћала да се доказујеш. 

А ја сам рекао у контексту да је свети Путир остављен и нама који смо каснили, да не би били ускраћени Причешћа тај дан. Кад се већ правиш паметан, прочитај па онда одговори.

А уче ли Вас да персирате старијима? Нисам са Вама један коментар измењао а већ смо пер ту?

Ако сте хтели само да напоменете да је за вас остављено Причешће зашто сте онда подебљали да сте се заједно са браћом одоздо (или како већ, да не тражим цитат) причестили? Ко да ми нисмо. Зато је моја реакција била  очекивана. 

Даље, колико сам разумео, Ви сте тек студент, зар не? Откуд Вам супермоћ да бојите мој коментар сујетом или мржњом? Мислим да себи превише дајете за право.

Напокон, подебљао сам горе оно што ми није јасно а с обзиром на то да је конструкција коју сте навели прилично бесмислена, с правом бих да Вас питам: да нисте можда желели да напишете Сматрамо Цркву Једном

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, Zoran Đurović рече

Иначе, Пајсије је, не могу да се закунем за извор, али је пуштена информација, рекао за Амфилохија: Он је лукава црногорска змија! - Да ли је то тачно не знам.

Браво оче... ко Вас не зна скупо би Вас платио... да нисам читао Ваше текстове, упецао бих се у ову замку. Ово је класична пецаљка. Исто као што сте написали горе да су се неки самоубили код митрополита. И раније сте имали испаде. Као нешто се ограђујете, а пишете... па што сте онда споменули ако је непоуздан извор. Доста је то произвољно и ненаучно. Кад сте већ велики научник и позивате се на неке изворе, онда би требало да знате како да се изјашњавате.:)) 

Е да... једва да сам Вас ословио са ,,оче,, и да сам Вам персирао. Знате какав подвиг... :naklon:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Случај папе јеретика, Хонорија I


       
      Одредницу о овом проблему имамо у Question d’Onorius у Dictionnaire de Théologie Catholique (vol. VII, coll. 96-132), и јасно је да се бестрасно треба бавити овим врућим кромпиром, јер је овај случај изношен против догме о незаблудивости папе.

      Хонорије је владао од 625 до 638, у периоду монотелитске кризе у којој је император Ираклије тражио од Константинопољског патријарха Сергија да нађе компромисну формулу између монофизита (једна природа и личност у Ис Хс) и дифизита (2 природе у једној личности). Компромис рађа нову јерес монотелита и моноенергита где се потврђују 2 природе у Хр, али једна воља и једна енергија. Ову јеретичку формулу одбацује јерусалимски пт. Софроније. Сергије пише Хонорију „да убудуће нико ме не буде допуштено да тврди 2 операције у Христу нашем Богу“. Хонорије га подржава и пише му: „воља нашег Господа Исуса Христа је била само једна (unam voluntatem fatemur), због тога што је наша људска природа усвојена од божанства“, али је позвао Сергија да не шири то учење. Преписку имамо у актима VI васионског сабора, Трулског (Mansi, Sacrorum conciliorum nova et amplissima Collectio, vol. XI, coll. 529-554) и прештампана је на лат., гр. и фр. Arthur Loth, La cause d’Honorius. Documents originaux avec traduction, notes et conclusion, Victor Palmé, Paris 1870; нет: https://books.google.it/books?id=EWlQAQAAMAAJ&hl=it&source=gbs_book_other_versions).
       

      Ираклије 638 издаје монотелистички Ектесис (Изложење) за целу империју. Опозицију има у новом папи Мартину који у Латерану сазива сабор на коме је мозак био Максим Исповедник. Император их прогони обојицу, а они се данас славе као свеци.

      Трулски сабор 680 у присуству папских легата враћа православну веру. Међу анатемисаним монотелитима је и Хонорије. На XIII сесији од 28 марта 681, пошто су анатемисали јересијархе, веле: „Са њима одбацујемо из свете Цркве Божије и анатемишемо и Хонорија, папу старог Рима, јер смо нашли његово писмо Сергију чије је мишљење овај у свему следио и ратификовао његова безбожна учења“ (Mansi, XI, col. 556). 

      9 августа 681, на крају XVI сесије поново се анатемишу ови јеретици и Хонорије са њима:: „Sergio haeretico anathema, Cyro haeretico anathema, Honorio haeretico anathema, Pyrro, haeretico anathema“ (Mansi, XI, col. 622). Анатемише се и у догматском декрету са XVIII сесије одржане 16 септембра (Mansi, XI, coll. 636-637).

      Трулска акта ратификује св. папа Лав II (682-683). Папа вели да је Хонорије издао апостолско предање (Mansi, XI, col. 733). И друге папе су поновиле осуду, као и васионски сабори из  787 и 869-870.



      Amann сматра неприхватљивом позицију великог кардинала Баронија који је тврдио да су акта на том месту фалсификована (Бароније као наш вл. Атанасије). Амана такође не убеђују покушаји као онај св. Roberto Bellarmino, где се негирају очигледне грешке у Хоноријевим писмима (пуке вратоломије), и с правом примећује да онда ови узимају да кажу како васионски сабор може да греши! Јер, ако Хонорије није исповедао јерес, онда су трулски оци пали у заблуду, као и папе које су га анатемисале. Признаје се да је васионски сабор незаблудив, али да се заблуде могу јавити у редовном понтификалном Магистерију Цркве. Стога је још и I Ватикански сабор инсистирао на свечаном проглашењу једне догме која би била обавезна за све вернике (Mansi, LII, coll. 1204-1232).

      Хоноријева писма не задовољавају овај услов; ван свакое сумње су Учитељске, али у том редовном научавању могу да папе падну у заблуду. Дакле, папе могу да падну у јереси, али се сматра да их не може изрећи ex cathedra. Тако бенедиктинац Dom John Chapman, држи да Хоноријева изјава није била ex cathedra: „Хонорије је био заблудив, био је у криву, био је јеретик, управо зато што није са ауторитетом прокламовао, како је морао учинити, петровску традицију Римске цркве“ (The Condemnation of Pope Honorius (1907), Reprint Forgotten Books, London 2013, p. 110). У тим писмима нема анатема које су нужне за једну догму типа ex cathedra.

      Верујем да је овај приступ реинтерпретирања догме о незаблудивости разуман, јер се тако може укључити и саборска свест цркве, која се, изгледа, формулацијом ex sese искључила. То је посао сада католичких теолога, али је велики искорак што се већ искристалисало мишљење да је папа итекако погрешив и у питањима вере, ако она изражавају његово приватно мишљење и немају никакву „машинерију“ иза себе и предискусију. На делу је такав нови приступ благословио папа Франциско. Надајмо се да ће успети за његовог понтификата да се реши овај проблем, јер ако дође на Петрову катедру неки незаблудиви талибан, одоше па-па наше екуменске наде.


       
      Приредио Зоран Ђуровић

      Рим, 12.10.2016

    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Обрезања Господњег и Светог Василија Великог са свештенством Свету службу Божију у манастиру ћелија пиперска и освештао спомен-бисту Душку Јовановићу, власнику и уреднику дневног листа „Дан“, чије убиство ни дан данас није до краја расвијетљено.   Звучни запис беседе   У току Литургије Свету тајну крштења примио је слуга Божји Синиша Вуковић. У чин ипођакона рукопроизведен је Владимир Милуновић, координатор Добротворног фонда ,,Човјекољубље“ .   У литургијској бесједи Владика је рекао да се Христовим рођењем и светом тајном крштења коју ми задобијамо догађа обнова људске природе.   „Умиремо заједно са Христом да би заједно са Њим васкрсли у светој тајни крштења, коју је данас ево примио и наш брат Синиша. То јесте нова година Господња и нова обнова људске природе, ново рођење Духом и водом, рођење за бесмртност, за вјечност, за непролазност“, поручио је Митрополит Амфилохије.   Казао је да је манастир Ћелија пиерка мјесто непрекидног рађања духовног оних који овдје живе и који се кроз вјекове сабирају око ћивота Светог Стефана Пиперскога.   „Да би се рађали Духом Божјим и силом Бпожјом. Ово је, дакле, мјесто рађања за нови, вкечни, непролазни живот, за учешћеу тој вјечној новој години рођења, благој години новога, вјечнога и непролазнога живота, оних који су прошли кроз ову светињу, који су нсе духовно родили и препородили, и које је Господ призвао у вјечно и непролазно царство своје“, нагласио је Митрополит Амфилохије.   Казао је и да је један од оних који је рођен у овом часном крају и часни и честити Душко Јовановић.   „Који је прошао кратски земаљски живот, који је мученички пострадао, али који је душа која је била крштена, и који је примио у себе квасац вјечнога, бесмртнога и непролазнога живота. Остаје незаборав и са тог разлога, али и са тог разлога што је овај кратки земаљски живот провео часно и честито и мученички завршио земаљски живот да би га Господ примио у своје вјечно и непролазно царство Божанско“, рекао је Владика Амфилохије.   Након Литургије, Митрополит Амфилохије је освештао спомен-бисту Душку Јовановићу, коју је извајао Милија Стојановић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством служио је у поноћ, 13/14. јануара, молебан за Ново љето доброте и милости Господње у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Молебствију за благослов Нове године присуствовао је велики број вјерних.     Након молебна за Нову благословену 2020. годину Господњу, протојереј-ставрофор мр Велибор Џомић, архијерејски презвитер и старјешина Храма Светог Ђорђа под Горицом, прочитао је Божићну посланицу Високопреосвећеног Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског г. др Амфилохија:   Мир Божији, Христос се роди!   Благословена Нова година доброте Господње!   Поздрављајући се, браћо, овим чудесним поздравом, исто је као да кажемо: човјек се роди! Прави и истински, вјечни човјек се роди! Рођењем Христа Богочовјека, човјек од смртнога бића постаје бесмртно биће, богочовјечанско биће. Тјелесно рођење од мајке представља рођење за смрт. Христово рођење од Богомајке призива свако срце мајке да постане срце Богомајке, по пјеснику, како би свако новорођенче рођењем ”водом и Светим Духом” – тајном крштења, задобило дар богочовјечности, квасац бесмртности и вјечног људског достојанства. То је оно што дарује Црква Божија као Тијело Христово, призивајући свако људско биће, сав људски род у вјечну и непролазну заједницу Оца и Сина и Духа Светога, Бога љубави. Јер, земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека.   Као свједочанство своје богочовјечанске љубави, Исус Христос, савршени Бог и савршени Човјек, оставио нам је тајну Светог Причешћа тијелом и крвљу, распетог и васкрслог тијела свог. Има ли веће и савршеније љубави од те и такве саможртвене Христове љубави, којом нас Богочовјек храни и призива?! Милиони људи из свих земаљских народа и покољења постали су и постају чланови те Заједнице и причасници те и такве Богочовјечанске љубави широм свијета. Само Господ знаде колико је било за вјечни живот и љубав опредјељених душа и на овим нашим просторима, од великог цара Константина, па и прије њега, од кад је овдје одјекнула Божанска ријеч и блага Христова вијест. Опипљиви свједоци овог Божијег народа, Цркве Божије од прадревних времена, јесу древне крстионице, древни храмови, обнављани и подизани до најновијих времена, па и бројне њихове рушевине.   Све је то подизао крштени народ Божији, у славу Божију, за своје и своје дјеце спасење и преображење, просвећење вјечном свјетлошћу Божијом. Својатање светиња од било које власти или властодржаца, нарочито оних обезбожених, секуларизованих, једно је од безумља и безакоња наших дана. Наследници богоубица и братоубица, за које не постоје ни Бог ни душа ни вјечно људско достојанство, који се клањају златном земаљском телету и празном богатству, обоготворују културу без култа (=богослужења) који је рађа. Жељели би, посебно у нашој Црној Гори, да својим нељудским законима, подвргну свете храмове своме властољубљу и частољубљу, отимајући их од Цркве Божије која их је изњедрила и која их рађа. Нарочито храмове из времена крштене Црне Горе краља Николе, одричући се свега онога суштинског што је красило тадашњу Црну Гору: њене вјере православне, Крста часнога, њеног хришћанског морала, вјерности вјечном људском достојанству. Ови модерни идолопоклоници и идолослужитељи кличу својој држави да је вјечна, лишавајући је притом и уништавајући у њој све оно што је чинило и чини истински вјечном.   Зато сваког разумног човјека радује овдашња молитвена и црквена пробуђеност, која је најдивнији украс и најчудеснији божићни бадњак и храм данашње Црне Горе. Пробудила се у народу вјера и вјерност Божијој истини и правди, вјера и вјерност Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Преподобног Стефана Пиперског и Светог Петра Другог. Утамничен у пагански маузолеј, Ловћенски Тајновидац се, са распетог и оскрнављеног Ловћена, радује свом духовно пробуђеном народу, с једне стране, а с друге стране, понавља своју потресну јадиковку: ”Црни дане, а црна судбино! / О кукавно српство угашено, Зла надживјех твоја сваколика, А с најгорим хоћу да се борим!”. У нади, међутим, да ће бити изведен из тамнице и враћен у своју обновљену задужбину посвећену Светом Петру Првом, он се тим, такође, припрема да поново запјева радосну божићну пјесму на Ловћену: ”Славио сам Божић у Витлејем, / Славио га у Атонску Гору, / Славио га у Свето Кијево, / Ал је ова слава одвојила / Са простотом и са веселошћу…”   Благодарећи патријарсима Цариградском и Јерусалимском, Антиохијском и Московском, Митрополиту украјинском Онуфрију и Митрополиту Илариону Руске Заграничне Цркве и свим представницима васељенске Православне Цркве и свима људима добре воље, на божићним молитвама и подршци распетој Цркви и народу Црне Горе, и ми пјевамо ову божићну пјесму Ловћенског Тајновидца и Пророка, као и ону анђелско-пастирску из Витлејема: ”Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља.”   Све вас и све људе на земљи поздрављамо поздравом свеспасоносне истине и вјечног богочовјечанског људског достојанства:   Ваистину се Христос роди!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 12. јануара, на празник Светих Богоотаца, са свештенством Свету службу Божију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару након које је преводио свенародну литију улицама Бара.     У литургијској проповједи Високопреосвећени Митрополит је казао да је Апостол Павле, од гонитеља хришћана, постао један од дивних свједока Христа распетога и васкрслога, подсјетивши на његове ријечи да Јеванђеље његово није од човјека, него од откривења Божијега:   „Његово свједочанство је одјекнуло широм Азије, стизао је и на Балкан, до Италије, до Рима гдје је мученички пострадао заједно са Апостолом Петром. Два дивна свједока јављенога имена Божијега,  откривења Божијега, свједоци Христа рођенога од Духа Светога и Пресвете Дјеве.“   Истакао је да се ових светих дана када прослављамо рођење Богомладенца, прослављајући Њега, сјећамо Витлејемске пећине у којој се Господ родио и гдје га је повила Пресвета Дјева и дивне пјесме коју су пјевали анђели и чобани: Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља.   „Одјекује та пјесма и данас широм свијета, прослављање имена Божијег, и у исто вријеме призивање мира на земљи. Мир небески кога се и ми сјећамо на свакој служби Божијој када кажемо: Мир вам, мир свима. Сви одговарају: И духу твоме. Мир небески од Бога, не овај земаљски који данас јесте а сјутра није. Мир који је Бог саздао и дарује људима и земаљским народима. Мир који долази од Бога и обједињује небо и земљу, Бога и људе, и људе међу собом, и призива на јединство и добру вољу све људе и земаљске народе.“   Даље је казао да је то блага вијест Христова – Јеванђеље које су апостоли примили откривењем ходећи заједно са Господом, слушајући Његову ријеч, а послије њих и њихови наследници до наших времена: Сви они ходећи по читавом свијету проповједају мир Божији, Христа распетога и васкрслога, Његово рођење, проповједају и свједоче Његово распеће и васкрсење:   „Све у Цркви Божјој, од Христа па до данас и до краја свијета и вијека, у знаку је Христовог распећа и васкрсења, Христовог рођења. И храмови који се граде су у знаку Христовог распећа и васкрсења. Зато је и овај храм у знаку Крста часнога, као и све оно што се у њему догађа. Сви који су кроз вјекове били Христови, доживљавали су исту судбину коју је доживио Христос. Он је распет и рекао је: Ако Мене гонише и вас ће гонити, ако Мене примише и вас ће примити… тако је било, тако је и данас.“   Говорећи о мученицима који су кроз вјекове Христа свједочили и за Њега пострадали, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије се осврнуо на свешетномученике који су пострадали 1941. и 1945/1946. године из рода нашега, међу којима је и Митрополит Јоаникије, коме се ни данас гроб не зна:   „У том знаку страдања, гоњења и прогоњења је и Христос и Црква Божија кроз вјекове до наших времена. Зато се немојте чудити што се и у ово наше вријеме повампирује тај антихришћански – безбожни  дух код нас, и иде до тога да ови наши који владају, који су обезбожени, наследници оних који су побили свештенике послије рата, хоће да одузимају храмове и да их дају својој безбожној власти.“   Нагласио је Архиепископ цетињски да су храмови подизани у славу Божијега имена, а да их је подизао народ не за богаћење и прослављање себе, већ имена Божијега, да би се богатили вјечним људским достојанством:   „Увијек је било, а има их и данас који се боре за пролазно земаљско царство и клањају земаљском богатству, и у то име скрнаве прије свега људско достојанство, одричући се вјечнога достојанства које је Бог подарио човјеку и људској природи, тиме што је Бог примио на Себе људску природу. Човјек кроз Свету тајну крштења прима тај квасац вјечнога и непролазнога живота, вјечнога достојанства.“   Истичући да је то оно што Црква дарује људима и свим народим, владика Амфиилохије је казао да се они коју су са Христом тога не одричу, нити су се икада одрицали, него остају да буду свједоци тога и таквога достојанства, и да је то тако и данас:   „Посебна је радост да се у нашој Црној Гори пробудило то осјећање у народу. Читава покољења су васпитавана у духу безбожништва, титоизма, лењинизма и марксизма. Међутим, оно што је Божије је неуништиво. Божија љубав, Божија истина и доброта, вјерност вјечноме људскоме достојанству, ево се пробудила и у Црној Гори. Народ излази широм Црне Горе на путеве и друмове, да се поклони имену живога Бога, да посвједочи своје вјечно, непролазно људско достојанство и да чува Божије светиње, чувајући светиње своје душе и тијела.“   Закључивши да се историја Цркве Божије, која је историја Христовога распећа и васкрсења, и рођења Његовог, поново понавља у читавом свијету, Високопреосвећени Митрополит је поручио да се она посвједочује и понавља посебно у Црној Гори:   „И то је оно чему се радују Свети Божији људи, Свети апостоли и пророци, Свети мученици до најновијих свештеномученика и мученика. И нека би Господ и нама подарио ту вјеру у вјечно, непролазно достојанство човјеково и људске заједнице, и нека би ова божићна пјесма Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља, одјекивала и у нашим срцима, нашем животу. И нека би ми ту истину свједочили другим људима и земаљским народима и данас и сјутра и у вјекове вјекова, амин!“   Након Литургије, Његово високопреосвештенство г. Амфилохије је преводио свенародну литију улицама града под Румијом, као вид молитвеног отпора дискриминаторном и неуставном закону о слободи вјероисповијести.   Током литије, послије читања Јеванђеља, у центру града Митрополит Амфилохије се обратио сабранима и казао да нас Храм Бога Оца, Сина и Духа Светога са Румије благосиља и призива на божанску, христолику, богочовјечну љубав која не тражи своје и не рађа мржњу и злобу међу људима, већ се жртвује и служи, обједињује све људе и земаљске народе:   „То је љубав коју свједочи ова Црква Божија и коју свједочи ова литија молитвена кроз овај град. Љубав према свима који живе у овоме граду, љубав која се само дарује другима са поштовањем и истинском и правом љубављу Божјом, оном љубављу којом воли Бог овај свијет, све људе и земаљске народе, и призива их да постану заједничари те божанске Христове љубави.“   Истичући да је Храм Свете Тријице на Румији симбол те и такве љубави, Митрополит је нагласио да они који хоће да сруше тај храм, заправо хоће да убију љубав у људским срцима, и вјечну неразориву заједницу:   „Сви они који су противници истинске љубави и братске слоге и слободе, хтјели би да сруше тај храм. Дабогда Бог срушио њихову мржњу, злобу и одрицање од те љубави, и дабогда Господ и у њима пробудио ту и такву љубав и према храму на Румији и према свим храмовима који су подигнути у у славу те и такве божанске љубави.“   Митрополит Амфилохије је посебно нагласио да је ова литија свједочанство те и такве љубави према свима и свакоме, нарочито према житељима овога града без обзира на њихову вјерску и националну припадност:   „Ово је љубав која грли све и сва, која се никога не одриче, само се одриче мржње, злобе, гријеха, раздора мећу браћом, људима. То је љубав којој ми служимо, којој појемо, којој вршимо ову дивну литију данас кроз овај свети и благословени град. Нека би та Христова љубав, Бог као љубав објединио и озарио срца свих житеља овога града и Црне Горе и читавога свијета и свих земаљских народа, јер су сви позвани на ту и такву љубав и да сви постану један земаљски Христов народ који се бори за вјечно и непролазно људско достојанство.“   Благословећи овај град и све његове житеље, посебно дјецу, владика се помолио да Господ умножи у њиховим срцима Божију љубав – богољубље и братољубље, као би се искројенила сва мржња, јер је то призвање свију нас.   На крају литије, у којој је учествовало више хиљада Барана, испред Саборног храма Светог Јована Владимира, протојереј-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намјесник барски, прочитао је јучерашње саопштење и поруку Епископског савјета СПЦ у Црној Гори, након чега је Митрополит Амфилохије поручио да то није само порука епископа већ народа:   „Ако је ова наша световна власт народна, онда је дужна да чује глас овога народа који признаје и државу и власт и све, али не може да прихвати ненародне, противнародне, безбожне, братоубилачке, братомрзачке законе да се по њима управља Црна Гора.“   Подсјетио је да су садашњи властодршци наследници оних претходника који су за народ конфисковали црквену имовину, а која до данас није враћена Цркви, али су саградили стотине предузећа и дали хљеб народу, која су ови њихови наследници опљачкали, приватизовали:   „И мало им је то, већ хоће и храмове Божије да опљачкају, оскрнаве, одузму од народа, јер су то народни храмови од памтивијека. Народ их је градио и призван је да чува те храмове и светиње. Надамо се да ће ови који су на власти, ако заиста поштују народ, чути глас народа и одбацити те безумне законе, који су закони безакоња каквих нема нигдје у Европи. Дај Боже да се и они опамете, да их народ врати памети и разуму. А прво што треба да ураде је да врате оно што су њихови претходници одузели, опљачкали од народа и Цркве Божије.“   Посебно је нагласио да властодршци у име народа отимају и постају милионери, као и да се види и зна колико је богатих, а колико сиротиње у Црној Гори, истичући да ови на власти себе поистовјећују са државом:   „Ви нисте држава, нити сама ја Црква. Ја сам по милости Божијој у овом тренутку Митрпополит ове Цркве, али Црква Божија је овај народ, а и држава је оно што припада цијелом народу, а не само појединцима које је вријеме избацило да буду на челу те државе. Надамо се да ће Бог да их уразуму, да чују глас народа, ако хоће да буду народна власт. “   Констатујући да међу учесницима литије има и оних који су гласали за ову власт, Митрополит је казао да су их они гласали да служе, а не да отимају од народа, и да поштују законе домаће и међународне и вјековне.   Поручујући да су ове литије које се ових дана организују широм Црне Горе, али и свијета, литије љубави, Митрополит је казао да добија писма подршке за борбу против зла, мржње, богоубиства и братоубиства, и отимачине.   „Тај дух да се искоријени из наше државе и народа, и да заблиста дух љубави Христове која се жртвује за ближње своје, љубави према свима и свакоме“, поручио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије након литије улицама града под Румијом.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...