Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Када се удруже млади и стари лавови: владике Максим и Амфилохије

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 11 минута, Bokisd рече

Dobro, programska operacija Ukrajinska crkva je pocela u tempiranom trenutku i ona je nastavak onog Majdana i 'agresije' na Donbas (sto ne krenuse na Krim da vidimo kako deluju Suhoji i Migovi i S - 400 .... :D).

Neka pravi Amfilohije kompromis za neku imovinu i neka Milo radi sto' hoce, samo neka se sacuva jedinstvo nase crkve.

Јесте, али у ЦГ се руше Цркве а граде Базе. Није ЦГ русија, они су праве Русе протерицвали, подметали ноге на сваки ћошак. Руси, на Русе у ЦГ углавном гледају као на пребегле криминалце који су опљачкали државу, одбегле политичке фанатике или секташе. Украински сценарио са Порошенком се планирао са доалском Путина и пребегом бивших Јељцинових олигарха за Британију и другде. Значи ухватили су бивше СССР обавештајце где праве проблеме Русима у украини. да би довели до ове ситуације. Јер су то такви мозгови, нису хришћани под бр.1 већ нека врста социјалистичких републиканаца.

Него да се вратимо на тему о Митрополији, да духовно стражимо, да не спавамо над зидинама аутокефалије СПЦ.

Слажем се око мигова, ништа без ракета и ја то некад помислим...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Аристарх рече

Него да се вратимо на тему о Митрополији, да духовно стражимо, да не спавамо над зидинама аутокефалије СПЦ.

Apsolutno, samo polako i bez svadja izmedju nas.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Zayron рече

Pitanje sam uputio ocu Djuroviću ali sam zahvalan i tebi ako si imao volje da mi odgovoriš. Na toj temi o Lžičkim Srbima je bilo to tako da si ti skoro istrrolovao mene, svjesno ili nesvjesno, nadam se da nije namjerno. Ja sam tamo pozvao na glasanje a ti si tamo "zanovijetao" ko kakva nadžak-baba. 

 

прочитај поново Зајроне, добру си тему отворио. Мало сам те тестирао на њој, након што си почео да тролујеш са пореклом словена. И то због Божа Врећа, којег си ми стављао пар дана раније на другу тему... Прочитај негде опет нашу преписку на тему о Л.Србима:945729:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, kopitar рече

 

Zar vama nije cilj da budu pravoslavne vjere bez obzira kako se zvali..što se ne uvedu dva naziva SPC i CGPC.

Имена су ... Митрополија Црногорско-приморска, Епархија Будимљанско-никшићка ... СПЦ је опште име за Цркву.

Међутим оно што је за осуду је следеће. За Митрополита Амфилохија званична и обавезна титула је ... Митрополит Црногорско-приморски ... Али он за то не хаје, и онда се важећа и благословена и канонска титула у његовим јавним наступима најчешће прекраја на национално и државно име ... Сам је Амфилохије прекраја ... у титулу ... Митрополит Црногорски ... Са географије, ... Црногорско-примосрски што је канонско, Амфилохије прешалта у национално и државно .... Митрополит Црногорски... И то јако иритира Србе у Црној Гори. Зашто? Зато што Амфилохије лицемерно прича да не треба србовати нити имати српског националног назива у имену Цркве. Да не треба да се говори или пише СПЦ у Црној Гори и слично. Јер каже митрополит ... То је етнофилетизам.

Али, кад он сам, по етничком принципу прекраја своју сопствену титулу са ... Митрополит Црногорско-приморски на ... Митрополит црногорски ... то му не смета. Значи, код Амфилохија србовање није дозвољено, а црногорствовање јесте дозвољено и пожељно је. Е то је Амфилохије!!! За њега српски етнофилетизам јесте јерес и није пожељан у ЦГ, али црногорствовање и мењање своје титуле на етнички ниво, на црногорство, е то може, и то није грех?! Црногорски етнофилетизам за Амфилохија није страшан. То може. 

Ако си искрено против етнофилетизма онда нема ни србовања ни црногорствовања. Овако испада да му онај део у титилу ... Приморски ... Јако смета у јавним наступима.

Подсећам да је титула светог Петра Цетињског била ... Митрополит Црногорски, Скендеријски и Приморски. Зашто Амфилохије својевољно и без благослова Сабора СПЦ крати своју канонску титулу Митрополит Црногорско-приморски, само на Митрополит Црногорски? Па одговор је јасан и комарачкој свести. 

То се зове двоструки стандарди и мењање плоча како ти одговара за црногорску причу. То је једно чисто фолирање и гажење по живцима Србима у ЦГ, који су већина верника. И после се Амфилохије чуди што му верници често не верују за многе ствари.

Од кад је интезивније почео да се дружи са Милом, Амфилохије је све чешће црногорствовао, и у исто време лицемерно пљувао на србовање, као отровну јерес етнофилетизма. Као да је црногорствовање нешто за похвалу, а србовање по аутоматизму за осуду. 

Е мој брате Амфилохије ... Није то добро. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Уријус Хетејин-У. Остојић рече

Прочитао сам овај текст синоћ. Прва мисао ми је била, овај човек је глуп к'о ноћ. Сачеках јутро (које је паметније од вечери, како кажу), па и дан мало да одоцни. Опет га прочитах и опет иста мисао, глуп као ноћ, приде безобразан. Шета се по простору Цркве са катаном лажи и тако оштро сече "главе" лако саблажњивом народу, који се, опет лако збуни читајући његове конструкције заблуда и лажи. Ко мало црквене историје зна, свестан је да је од увек у Њој било проблема и сукоба, као нпр. Светог Кирила Александрисјког који је сазнавши да су светог Јована Златоуста у Цариграду уписали у диптихе, осудио овај чин и рекао: "Ако је Јован међу епископима, зашто онда Јуда није међу апостолима?" ... Сваки човек са мало вере и знања свестан је да м. Амфилохије ради све како би очувао јединство цркве, не само у ЦГ, већ широм васељене, па од те бриге и лети по њој у нади да ће успети у ономе за шта се литургијски молимо (за јединство Светих Божијих Цркава). Ова брига се огледа у томе што он надилази етно-филетистичке димензије цркве ( тј. човека који у тај рам своди Цркву) и става којима смо сви склони. Тако Цркву види и осећа као једно Биће и Тело које својим "префиксним" именима ( Српска, Бугарска, Грчка, Руска, итд.)  САМО сведочи о постојању ЈЕДНЕ Цркве на поменутим просторима. По истом основу брине и о другим епископима, са великом љубављу и поверењем у њих, без обзира на нека неслагања са поменутима. Прича о пучу је на нивоу таблоидне штампе, довољно је да се прошета поред трафике и виде такви наслови. 

- Ево га још један од требињских тамбураша (прво па мушко! Одмах се пријави Урија Хетејин на Аву, а зна шта ја радим у цркви). Кад Ава залије земљу, они искоче као печурке!:)) 

- Што се тиче лажи, ко о чему курва о поштењу.

- Човек је мој верни пратилац па памти кад сам мучио Тасу са Кирилом и Златоустим. 

- Етно филетизам је фора коју Максим и Лохијеви гурају не би ли дијаспору потчинили Фанару.

- Неће Ава вама да пише теолошке трактате, јер нисте на том нивоу, зато вас терам шибом као стоку. 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 41 минута, Аристарх рече

Него да се вратимо на тему о Митрополији, да духовно стражимо, да не спавамо над зидинама аутокефалије СПЦ.

Не примај се на Бокситове ком. Стара му је тактика да као се претвори као змија, прича нешто на моменте сувисло, а онда изађе са адским садржајима, јер му је таква душа. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Жичанин рече

Старац Пајсије Светогорац каже да свештенство постоји због народа а не народ због свештеника :)

Шмерцујеш. И то је лоша формулација. Реч је увек само о различитим улогама које људи имају у цркви и различитим даровима. Иначе, Пајсије је, не могу да се закунем за извор, али је пуштена информација, рекао за Амфилохија: Он је лукава црногорска змија! - Да ли је то тачно не знам. Мислим да ли је Пајсије то рекао, али ја то тврдим без да ми треба потврда са стране. Ја сам са тим човеком имао доста сношаја (мислим на сусрете, не на сексуалне односе).  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Zoran Đurović рече

Не примај се на Бокситове ком. Стара му је тактика да као се претвори као змија, прича нешто на моменте сувисло, а онда изађе са адским садржајима, јер му је таква душа. 

Steta, mislim da smo imali dobar odnos i komunikaciju. :blush:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Аристарх рече

Није, то је Црква настала након уништења и изганства Србског митрополита из Зетско Дукљанске Митрополије. Петровић један монах је водио око 5.000 људи, против канона су направили своју "Митрополију" јер је земљиште прошле било окупирано и инфраструктура уништена, сви монаси потровани пре тога. Део њих су Превлачки мученици данас.

Петровићи су тек после 8 година добили благослов од Србског патријарха, до тада су имали благослов од Руске Царице написмено. Значи Митрополија Црногорско Приморска је наследница старе Зетско Дукљанске митрополије која је била у Тивту. На месту бенедиктијанског манастира који је откупио Свети Сава и направио Митрополију. Касније је тај Манастир уништен од морлочких бизнисмена из Котора (дошли из венеције као и део морнарице и војске). Морлаци су ти етнички арапи. Било их је и пирата. Што је парадокс јер је Барбароса (риђобради келт чак је и Сулејман словен пореклом али из персије), био Турски пират, па касније оснивач Турске морнарице заједноса Билалијем.

Нема србске окупације. Има само најезда арапа и бугара који су уништавали Цариград, Грке и Србе пре доласка турака па су асимиловани касније. Разумеш ли сад, Црна Гора је наследница Црногорског вијалета тј. области у Османском Царству, није се никада обновила у смислу идентитет, иако су Срби већина. Добила је назив по морлацима (грчка реч), то су ти арапски власи (латинизовани арапи), који су били повлашћена класа у бившој Османској империји. Који су владали Црном Гором и делом Србије, Албанијом, Бугарском, Бих... Морлаци су сатавни део Хрватске, имали су државу Моровлашка, пре уједињења са Хрватима. Тако су Хрвати изашли на море до далмације.

Inače mene je više zanimao onaj ljudski i hrišćanski razmjer ili dimenzija, nego kanoničnost ili nekanoničnost bilo koje koje crkvene odluke ili crkve, srpske ili crnogorske i njihovih istorijskih poteza i čina. Kako je moguće da svešteno lice SPC izbacuje iiz crkve plemića člana i potomka Petrović-Njegoš kuće/dinastije koji se došao pokloniti moštima svoga pretka? Hoće li ovaj sveštenik odgovarati kome  za ovakav nehrišćanski postupak?

https://en.wikipedia.org/wiki/Nicholas,_Crown_Prince_of_Montenegro

 https://en.wikipedia.org/wiki/Petrović-Njegoš_dynasty

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, farisejski.bukvojed рече

Јел га траст мозгова већ прогласио за главни проблем православља у Монтенегро и глобално, а и шире, или још већају?

Интересантно је да избегавају да ме у јавним наступима помену, да као људи не би чули за мене, а испод жита су гледали и гледају да ми преко Фанара дођу главе. Још, затрпан сам приватним порукама од пријатеља из ЦГ којима се још поглед мути од Лохи вируса. Цене ме, а примају се на његову причу и налазе се у амбигвној ситуацији. Има оних који ми шаљу честитке, других који су збуњени, трећих који ми помињу фамилију. 

Гледај ову маестралну замену теза: Ја се залажем за јединствену СПЦ и ова прича не може никако да буде троловање. Овај пак, како је проваљен, сада измишља да сам ја за некакав раскол? Које је то лудило мозга? На то се само малоумник може примити. Лохијевци отворено говоре за наш Синод да је издајнички, и зато су у причу убацили непопуларног Вучића, без да се питају што гро СПЦ није прогласио никакав пост нити позвао народ на бунт? И онда се јаве ови тролови који тврде да Лохи није покушао са Американцима ("наше" владике у САД подржане од Америке и Фанара) никакав пуч у СПЦ? Ко је овде луд?  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Леон Професионалац рече

Ја сам се истог дана причестио на Литургији у једној цркви у Србији и сматрам да сам се и ја причестио заједно са њима. И са митрополитом кијевским Онуфријем нпр. 

Не знам шта Вас уче на том факултету... 

Нормално да јеси.

Не знам чему онда овакав коментар обојен неком сујетом или мржњом, кад смо на истој страни. Сматрамо Једну Цркву.

Нема потребе браћала да се доказујеш. 

А ја сам рекао у контексту да је свети Путир остављен и нама који смо каснили, да не би били ускраћени Причешћа тај дан. Кад се већ правиш паметан, прочитај па онда одговори. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, ГрешниСлуга рече

Нормално да јеси.

Не знам чему онда овакав коментар обојен неком сујетом или мржњом, кад смо на истој страни. Сматрамо Једну Цркву.

Нема потребе браћала да се доказујеш. 

А ја сам рекао у контексту да је свети Путир остављен и нама који смо каснили, да не би били ускраћени Причешћа тај дан. Кад се већ правиш паметан, прочитај па онда одговори.

А уче ли Вас да персирате старијима? Нисам са Вама један коментар измењао а већ смо пер ту?

Ако сте хтели само да напоменете да је за вас остављено Причешће зашто сте онда подебљали да сте се заједно са браћом одоздо (или како већ, да не тражим цитат) причестили? Ко да ми нисмо. Зато је моја реакција била  очекивана. 

Даље, колико сам разумео, Ви сте тек студент, зар не? Откуд Вам супермоћ да бојите мој коментар сујетом или мржњом? Мислим да себи превише дајете за право.

Напокон, подебљао сам горе оно што ми није јасно а с обзиром на то да је конструкција коју сте навели прилично бесмислена, с правом бих да Вас питам: да нисте можда желели да напишете Сматрамо Цркву Једном

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, Zoran Đurović рече

Иначе, Пајсије је, не могу да се закунем за извор, али је пуштена информација, рекао за Амфилохија: Он је лукава црногорска змија! - Да ли је то тачно не знам.

Браво оче... ко Вас не зна скупо би Вас платио... да нисам читао Ваше текстове, упецао бих се у ову замку. Ово је класична пецаљка. Исто као што сте написали горе да су се неки самоубили код митрополита. И раније сте имали испаде. Као нешто се ограђујете, а пишете... па што сте онда споменули ако је непоуздан извор. Доста је то произвољно и ненаучно. Кад сте већ велики научник и позивате се на неке изворе, онда би требало да знате како да се изјашњавате.:)) 

Е да... једва да сам Вас ословио са ,,оче,, и да сам Вам персирао. Знате какав подвиг... :naklon:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Велики угодник Божји, Преподобни Јоаникије Велики, свечано и молитвено је прослављен и ове године, у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђевим Ступовима у 22. недјељу по Духовима, 17. новембра.     Управо овог подвижника и молитвеника, кога је Господ обдарио даром чудотворства и који је имао изузетно велико смирење и кротост, као свог небеског заштитника прославља духовни отац Богом спасаване светосавске Епархије будимљанско-никшићке – Епископ Јоаникије.   Тим поводом, у манастиру Ђурђеви Ступови служена је Света архијерејска литургија, којом је началствовао Преосвећени Епископ Јоаникије уз саслужење 13 свештенослужитеља и једног ђакона и молитвено учешће бројног вјерног народа.   Бесједећи о Преподобном Јоаникију Великом, Владика будимљанско-никшићки је казао да он није случајно добио епитет Велики, јер је био велики духом.   „Живио је на Олимпијској гори, то је онај Олим у Малој Азији, одакле је дошао и Свети Методије, Свети Кирило са тих гора. Та гора је била света и прије Свете Горе Атонске, а, тек, касније је Света Гора Атонска засијала са великим Божјим угодницима. Један од њих је Свети Јоаникије, могуће да га је негдје срео и Свети Методије, словенски просветитељ. Углавном, он је за живота постигао такве врлине да је постао Чудотворац и Светитељ.   Имао је тај посебан дар да они који су достојни су га видјели, а они који нијесу достојни да га виде, нијесу га могли видјети. Био је човјек, који је, овдје на земљи, већ, смјестио Бога живог у своје срце, постао земаљски анђео и небески човјек, како пјевамо у стихирама. Велики Чудотворац, велики Божји угодник, велико свјетило Цркве Божје; он је био прости монах, није био свештенослужитељ, али је толико био пун Духа Светог и Божје истине да су се многи поучавали од њега и многе је упутио на пут спасења“, казао је Његово преосвештенство.   Сабранима се обратио и протојереј-ставрофор Милун Фемић, свештеник у пензији,  честитајући свима празник, а имендан владици Јоаникију. Отац Милун је недавно прославио педесет година свештеничке службе, коју је започео у родним Беранама, у манастиру Ђурђеви Ступови.   „Бог је тако хтио да нам, баш, овдје, доведе нашег дивног владику који, заиста, свијетли својим примјерима. Упознао сам владику Јоаникија давно, док је био студент Богословског факултета СПЦ у Београду, а они су дошли да посјете овај манастир, чији сам био старјешина. Владика је, већ, тада, дјеловао својим понашањем да на њега можемо сви да се угледамо. Разликовао се од других студената. Сјећам се, имао је о рамену неку торбицу, чини ми се ткану, какву носе монаси на Светој Гори и ја сам му тада рекао: Колико могу да видим, Ви ћете бити монах, а може Бог дати да будете и владика. Он ме упита како знам, рекох: Нешто ми казује“, подијелио је прота Милун сјећање на сусрет са Преосвећеним Епископом Јоаникијем, тадашњим студентом.   Захвалио је Богу што је вјерни народ у Црној Гори добио владику, којем је, сматра свештеник Фемић, дата једна од најсиромашнијих Епархија код нас.   „Међутим, он је својим трудом, уз помоћ Божју, а и уз помоћ свештенства, које је он рукополагао, није имао у толиком броју ни свештеника, ни монаха, ни монахиња, колико то има данас, успио трудом, уз помоћ Божју, да овде до Шћепан Поља, од Плава, Гусиња и Рожаја до границе према Босни, да обнови једну тако лијепу Епархију и не само што је обновио, него у тој његовој Епархији, колико сам примјетио, влада лијепа духовна хармонија“, казао је отац Милун.   Истакаваши да на овом простору никад није било лако, протојереј-ставрофор Милун Фемић је подсјетио на личност игумана Мојсија (Зечевића), који је столовао у манастиру Ђурђеви Ступови и био духовни и световни владар Васојевића крајем 18. и почетком 19. вијека. Ријетки су били периоди мира за ову светињу, а, како су му причали свештеници, Италијани су 1941/1942. године опколили манастир са митраљезима, те испревртали плоче испред ктиторског гроба и у припрати, тражећи магацин са оружјем.   Навео је да је био разочаран стањем које затекао када је дошао на дужност, у децембру 1971. године. Испред дворишта и по манастирском имању су напасана говеда. Велика „навалица“, казао је о. Милун, била је на манастирске ливаде, воће, шуму. Иако се договорио са Митрополитом Данилом да на овој дужности остане годину-двије, док не дође неки монах, овдје је провео као парох 21 годину.   „Ја сам тада био сам, а сада је овдје, хвала Богу, доста братије. Они су, већ, до сада, учинили, заиста, много овдје да човјек не може да замисли да ће све овако лијепо да изгледа. Желим да наш владика поживи, ако Бог да дуго, да га Господ благослови да има снагу коју је до сад имао, физичку и духовну, да све тешкоће и обавезе поднесе и издржи. Нека је срећан имендан драги владико“, поручио је прота Милун Фемић.   Прослављање имендана Епископа Јоаникија настављено је ломљењем славског колача и свечаном трпезом за сараднике и госте, уприличеној у манастирској гостопримници.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у подгоричкој цркви Светог Ђорђа под Горицом. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да данас прослављамо оне који су у нашем роду Господа прославили – Свете краљеве Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и Светог Варнаву Хвостанског.   Звучни запис беседе   „Они су за Њим ходили и Њему служили и Њему јединоме се поклањали. Данашњи владари, они жртвују за себе, за своје угодности, за своју власт све и сва. И своју душу жртвују, и свој народ тврдећи често да они то служе народу. А уствари служе себи и својим страстима. А некадашњи владари, хришћански владари, они су жртвовали и своју власт, и своје здравље, и сами себе су жртвовали за Христа Господа. Ево краља Милуитина, који богатство које му је Бог дао, као владару онога времена, није трошио на наџаке и на буздоване, и на уживања и на своја задовољства и властољубље. Четрдесет храмова је краљ Милутин саградио, и манастира, од којих многи и дан-данас постоје“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да су неки од тих храмова срушени у наше вријеме.   „Чак су опстали у вријеме турске окупације, али су их срушили данашњи моћници и силници овога свијета. Храм у Мушутишту на Косову, само њега да поменемо, је срушен. Остао је кроз сву историју сачуван, а бомбе НАТО пакта су га срушиле у ово наше вријеме“, подсјетио је он.   Митрополит Амфилохије је додао да је краљ Милутин све што је имао приносио Богу.   „И служио је народу своме и служио је Богу своме. И оставио је за собом дивни спомен и дивне светиње. А његов брат Драгутин, не само што је служио Господу, него је, попут својих предака, Светога Симеона Мироточивога и Светога Саве, и осталих светих Немањића, постао и монах Теоктист. Потпуно је себе принио Господу на дар краљ Драгутин. Тиме је показао да је прави хришћански владар био, попут цара Константина и цара Јустинијана у прадревна времена“, казао је Владика.   Казао је и да је Свети исповједник Варнава Хвостански, као млад епископ 1947. године посвједочио Христа и да су га због тога затворили титоисти.   „Рекао је у својој првој бесједи да су милиони оних који су пострадали за Христа у Русији. И због тога су и код нас побили хришћане у то вријеме. И зато је био затваран, да би на крају пострадао 1964. године Врнава Настић, дивни изданак нашега рода“, казао је Митрополит Амфилохије.   Након Литургије, Митрополит Амфилохије је са свештенством освештао Светогеоргијевску гостопримницу у новосаграђеној црквеној згради која се налази поред цркве Светог Ђорђа.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Поводом прославе славе храма Светог Јована Милостивог и поводом 1400 година од рођења за небо овог светитеља, Високопреосвештени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас у овом храму у Кошицама у Словачкој Свету архијерејску литургију.     Саслуживали су му Високопреосвештени Митрополит бориспољски и броварски г. Антоније из Украјинске православне цркве под омофором Митрополита Онуфрија и домаћин, Архиепископ михаловачки и кошицки г. Георгије, са великим бројем свештенства и ђаконства с истока Словачке.   Увече тог истог дана, архијереји су посетили мјесто на коме ће, ако да Бог, бити саграђен манастир посвећен Светом Василију Острошком, први манастир у Словачкој. Освештан је камен-темељац будуће манастирске цркве Острошког Чудотворца. „Карпатски Острог“, рекао је Владика Амфилохије .     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...