Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Када се удруже млади и стари лавови: владике Максим и Амфилохије

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 15 минута, Ђорђе Р рече

О. Велибор Џомић је имао проблема. Овде видим де се вратио после прогонства:

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/dzomic-povratkom-u-crnu-goru-sam-pobedio/e3t7cx6

Било је говора да сви свештеници/монаси који немају држављанство имају проблем, не знам дал је још неко протериван...

Не разумеш ствар. Свештеници и монаси нису прогањани по неком закону, јер га и нема, него је ово посреди: 

MUP Crne Gore donio je odluku da DŽomić napusti Crnu Goru na osnovu mišljenja Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) da predstavlja opasnost za državnu bezbednost. On je 8. februara napustio Crnu Goru. Odluku je kasnije oborio Upravni sud, ali Džomiću nije dozvoljen prelazak granice iz Srbije u Crnu Goru.

Džomićev povratak u Crnu Goru usledio je nakon najnovije procene ANB da on više ne predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, Ђорђе Р рече

О. Велибор Џомић је имао проблема. Овде видим де се вратио после прогонства:

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/dzomic-povratkom-u-crnu-goru-sam-pobedio/e3t7cx6

Било је говора да сви свештеници/монаси који немају држављанство имају проблем, не знам дал је још неко протериван...

Нисам знао за Џомића, Али о томе сам ја говорио пре. Стотине хиљада становника у СРБ. је остало са друге стране границе због Мила. Не да им да се врате, одваја децу од родитеља, брата од брата је одвојио. Али не Христа ради, колико год имао подршку неких струја у Митрополији.

Молимо се да ће Митрополит сада можда прихватити савет Вучића у Жичи, да подржи Србе у ЦГ и одбрани их од Мила. Да се реши питање проблема двојног држављанства срба из ЦГ, који су сада у Србији. Да не морају људи да се одричу имовине у срб као и националног опредељења да јесу Срби...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, ГрешниСлуга рече

Велики благослов је тај што је сачуван један Путир и за нас који смо дошли у Подгорицу у 12 и тако се причестили Часним Телом и Крвљу заједно са нашом браћом из Црне Горе, иако смо каснили

Ја сам се истог дана причестио на Литургији у једној цркви у Србији и сматрам да сам се и ја причестио заједно са њима. И са митрополитом кијевским Онуфријем нпр. 

Не знам шта Вас уче на том факултету... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Zoran Đurović

Можеш ли да нађеш онај текст Григоријев о обиласку светих места и уопште о ходочашћима? :aplauz::)

Возим за Мађарску па не могу да га нађем.... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Леон Професионалац рече

@Zoran Đurović

Можеш ли да нађеш онај текст Григоријев о обиласку светих места и уопште о ходочашћима? :aplauz::)

Возим за Мађарску па не могу да га нађем.... 

Не знам ни да ли има на српском...

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Zoran Đurović рече

Не разумеш ствар. Свештеници и монаси нису прогањани по неком закону, јер га и нема, него је ово посреди: 

MUP Crne Gore donio je odluku da DŽomić napusti Crnu Goru na osnovu mišljenja Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) da predstavlja opasnost za državnu bezbednost. On je 8. februara napustio Crnu Goru. Odluku je kasnije oborio Upravni sud, ali Džomiću nije dozvoljen prelazak granice iz Srbije u Crnu Goru.

Džomićev povratak u Crnu Goru usledio je nakon najnovije procene ANB da on više ne predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost.

Bilo je prosle godine tekstova da ce biti proterani u Srbiju, valjda zato sto nemaju dozvolu za boravak. Pa se to produzava, ali vlasti mogu da preseku u jednom trenutku

Progon iz Crne Gore se sprema za još dvadesetak sveštenika

Njih tridesetak već imaju rok od mesec dana da napuste državu, iako im je u prethodne dve godine dozvola za privremeni boravak redovno produžavana

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Zoran Đurović рече

Да, ово је све тачно. Ја сам текст писао имајући у виду крајњи циљ, а то је аутокефалија. Први корак би била аутономија. Сасвим си у праву да са Лохију не може веровати на реч (мене је лично слагао не знам колико пута) и он је свих ових година преговарао са Милом и гледали су како би се докопали аутономије. Сада су овим Предлогом добили јак аргумент. 2 су могућа сценарија: 

1) Венецијанска комисија (ВК), чије је мишљење саветодавно, заседа 21-2 јуна. По мојој оптимистичкој верзији они ће то оборити. То мишљење дели и Адвокат Иван Симић: – Iako imovina Crkve ima sasvim posebnu duhovnu, istorijsku i nacionalnu vrednost, ona se u ovoj situaciji mora braniti najpre s pravnog stanovišta, kao imovina koja pripada pravnom licu – SPC... – Kao neko ko nije verski ali jeste pravni fanatik, moram da naglasim da manastiri i crkve u Crnoj Gori nikako ne mogu da postanu državna imovina. Crkva je odvojena od države, a u pravnom saobraćaju predstavlja posebno pravno lice, sa svojom imovinom... Restitucija je preduslov za pripadnost društvu koje temelji evropske vrednosti, pa je neshvatljivo da danas jedna država, koja teži tim vrednostima, ima planove za novi krug konfiskacije.

 2) ЦГ може да не прихвати то мишљење јер им је то јакао страшило у овој игри, па кад добију аутономију, сами ће променити закон. Уколико би пак, како неки мисле, ВК се изразила позитивно, онда би СПЦ заиста била у тешкој ситуацији, али у пракси се светиње неће моћи отети, и изазваће се крвопролиће. Без крви неће проћи. Оружје је у народу и то би значило и крај Дуванског Краља.   

Митрополит Амфилохије неће ићи на аутокефалију и то из више разлога, ма шта било у његовом срцу по том питању. То је тајна. У то не улазим. Реално посматрано он не може ићи на аутокефалију јер за то нема основне предуслове:

1. Воља верног народа није за аутокефалију

2. Убедљиво већински део свештенства није за то.

3. Владика Јоаникије није за то.

4. Владика Методије није за то. 

5. Сабор СПЦ није за то.

6. Синод СПЦ није за то.

Амфилохије и кад би заиста усхтео да добије аутокефалију остао би у самој Црној Гори ... сирак тужни без иђе икога.

Он само може да опасност по имовину СПЦ у Црној Гори искористи као повод да тражи најширу могућу аутономију. Мислим да би и по том питању тешко довео ствар до краја. Зашто? Зато што ће то тешко проћи патриотски бедем по том питању који чине Патријарх Иринеј и Епископ Бачки. Али и зато што највећи део верног народа у Црној Гори није за то, као ни велики део свештенства и посебно монаштва.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Kifa рече

Митрополит Амфилохије неће ићи на аутокефалију и то из више разлога, ма шта било у његовом срцу по том питању. То је тајна. У то не улазим. Реално посматрано он не може ићи на аутокефалију јер за то нема основне предуслове:

1. Воља верног народа није за аутокефалију

2. Убедљиво већински део свештенства није за то.

3. Владика Јоаникије није за то.

4. Владика Методије није за то. 

5. Сабор СПЦ није за то.

6. Синод СПЦ није за то.

Амфилохије и кад би заиста усхтео да добије аутокефалију остао би у самој Црној Гори ... сирак тужни без иђе икога.

Он само може да опасност по имовину СПЦ у Црној Гори искористи као повод да тражи најширу могућу аутономију. Мислим да би и по том питању тешко довео ствар до краја. Зашто? Зато што ће то тешко проћи патриотски бедем по том питању који чине Патријарх Иринеј и Епископ Бачки. Али и зато што највећи део верног народа у Црној Гори није за то, као ни велики део свештенства и посебно монаштва.

Meni takodje ovo deluje kao najrealnije,.... eventualno da se promeni odnos snaga u Saboru i da preovlada u nekoj blizoj ili daljoj buducnosti fanariotska struja, pa, razni pritisci i ucene raznih sluzbi na crkvu...  :flert: sFun_bat ... itd....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим да је у целој овој причи најмањи проблем да ли ће се Црногорској Митрополији дати аутономија, или, на крају крајева, чак и аутокефалија, већ је питање којим путем стићи до такве једне одлуке, да је за мисију католичанске Цркве на овим просторима можда боље да се Српска црква подели на неколико помесних јерархија. Дакле, таква једна одлука мора бити плод и израз јединства, заједничког виђења ствари и плана усвојеног са стране Сабора, а не последица политичких уцена и ултиматума којим би се Црква ставила пред свршеним чином, што би довело и до нових подела и раскола. Другим речима, ако било која епархија, митрополија, или архиепископија у оквиру СПЦ сматра да ће у будуће боље остваривати своју мисију као самостална, или можда и у саставу неке друге, суседне помесне цркве, онда то не сме да намеће служећи се политичким средствима, већ да братски и смирено, са аргументима представи такав свој предлог на разматрање и одлуци Сабору.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Kifa рече

Митрополит Амфилохије неће ићи на аутокефалију и то из више разлога, ма шта било у његовом срцу по том питању. То је тајна. У то не улазим. Реално посматрано он не може ићи на аутокефалију јер за то нема основне предуслове:

1. Воља верног народа није за аутокефалију

2. Убедљиво већински део свештенства није за то.

3. Владика Јоаникије није за то.

4. Владика Методије није за то. 

5. Сабор СПЦ није за то.

6. Синод СПЦ није за то.

Амфилохије и кад би заиста усхтео да добије аутокефалију остао би у самој Црној Гори ... сирак тужни без иђе икога.

Он само може да опасност по имовину СПЦ у Црној Гори искористи као повод да тражи најширу могућу аутономију. Мислим да би и по том питању тешко довео ствар до краја. Зашто? Зато што ће то тешко проћи патриотски бедем по том питању који чине Патријарх Иринеј и Епископ Бачки. Али и зато што највећи део верног народа у Црној Гори није за то, као ни велики део свештенства и посебно монаштва.

 

пре 26 минута, Kifa рече

Митрополит Амфилохије неће ићи на аутокефалију и то из више разлога, ма шта било у његовом срцу по том питању. То је тајна. У то не улазим. Реално посматрано он не може ићи на аутокефалију јер за то нема основне предуслове:

1. Воља верног народа није за аутокефалију

2. Убедљиво већински део свештенства није за то.

3. Владика Јоаникије није за то.

4. Владика Методије није за то. 

5. Сабор СПЦ није за то.

6. Синод СПЦ није за то.

Амфилохије и кад би заиста усхтео да добије аутокефалију остао би у самој Црној Гори ... сирак тужни без иђе икога.

Он само може да опасност по имовину СПЦ у Црној Гори искористи као повод да тражи најширу могућу аутономију. Мислим да би и по том питању тешко довео ствар до краја. Зашто? Зато што ће то тешко проћи патриотски бедем по том питању који чине Патријарх Иринеј и Епископ Бачки. Али и зато што највећи део верног народа у Црној Гори није за то, као ни велики део свештенства и посебно монаштва.

Zar vama nije cilj da budu pravoslavne vjere bez obzira kako se zvali..što se ne uvedu dva naziva SPC i CGPC.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Bokisd рече

Meni takodje ovo deluje kao najrealnije,.... eventualno da se promeni odnos snaga u Saboru i da preovlada u nekoj blizoj ili daljoj buducnosti fanariotska struja, pa, razni pritisci i ucene raznih sluzbi na crkvu...  :flert: sFun_bat ... itd....

Превелико је искушење имовина СПЦ за ЦГ владу. Ја бих мислио да само праве већи притисак на Цркву, да би узели неки мањи део. Који би црква у компромису пустила. Ту мислим на атрактивне локације које би продали неким инвеститорима.

Али обзиром на фанаре и чињеницу да су Русе напали то баш онда кад Руси имају снагу да истерају Американце из Сирије... видим да се ради на програмској операцији.

Нечије духовно потомство а можда и сами духовници, ће плакати због понашања Вартоломеја:945729:.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 42 минута, Жичанин рече

IMG-2355.jpg

И ово је демагогија. Политичари кажу: Народ зна! - А народ зна, да се не изражавам... 

Народ није црква, јер не може без свештенства. Заједно су црква. ово је демагогија и позивање упомоћ кад је фрка, а без народа се све договара. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, kopitar рече

Zar vama nije cilj da budu pravoslavne vjere bez obzira kako se zvali..što se ne uvedu dva naziva SPC i CGPC.

Није јер долази од атеисте, иако у ЦГ већ постоји више православних цркви које су канонске. Такође, не сме црква да прихвата не-канонске одлуке од политичара. СПЦ не ремети рад Расколног педофила или шта ли је већ био па га је Цариград разрешио још у Риму свих могућности да даље напастује људе. Притом Црна Гора је наследница турског времена, кад се канони нису баш поштовали претерано, такође је Цариград тада радио против Православља, јер су подлегли били Турцима...

Ови територијални проблеми су се углавном дешавали у последње време између Јерусалимског и Александријског патријарха. Сад нешто и Цариград има пикирано, око Кореје и Украине да отме русима. ко зна где још све планирају и шта планирају.

Са једне стране је то добро, ако ће на васељенском нивоу да се врши мисионарење, јер онда неће наш Митрополит да иде по Андима и прави СПЦ мисионарске центре (манстир), већ ће то бити од стране свих Православних саборних Цркви. Док са друге стране је проблем, јер њих то очигледно не интересује, већ хоће да укину идеју о расколу. Што иде на руку само екстремним протестантима и отпадницима који су очигледне политичке марионете...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Куросава међ' српским владикама
       
      Акира Куросава је пре дуплих изештаја са саборâ наше помесне Цркве направио ремек-дело Рашомон,  где сваки од протагониста прича своју причу и свака од њих се разликује. Свако прича причу онако како је сам доживео тај исти догађај, желећи тиме да оног другог увери у истину коју говори. На званични извештај са мајског Сабора СПЦ текуће године, појави се и друго приопћење, које је први потписао митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Сада смо добили и два извештаја са седнице Епископског Савета СПЦ у Северној, Средњој и Јужној Америци, одржане у Чикагу, 7. децембра 2019. Привешћу оба извештаја. Први је мој превод текста који су писали епископи Лонгин и Максим (за њих је званични језик енглески, па се не труде да нам дају текст на српском; оригинал овде), а други је епископа Митрофана (овде).
       
      1) САОПШТЕЊЕ ЦЕНТРАЛНОГ ЦРКВЕНОГ САВЕТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЕВЕРНОЈ, СРЕДЊОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ
       
      Централни Савет Српске Православне Цркве у Северној, Централној и Јужној Америци, који представља свих пет српских православних епархија на овим територијама, састао се у катедрали Светог Васкрсења у Чикагу 6-7, децембра 2019. Наш састанак је почео Светом Литургијом коју је предводио Његово Преосвештенство Епископ Кирило Буенос Аирески и Јужне и Централне Америке. Тиме смо поново потврдили наше јединство у Христу и са пуноћом Српске Православне Цркве.
      Савет је размотрио и одлучио о многим питањима важним за живот и функционисање наше Свете Цркве.
      Савет је био извештен од наших епископа да је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одредио да се укину одређене одлуке Црквеног Сабора одржаног у јулу, а које се тичу територијалног ограничења садашњег устројства, и да се Црквени Сабор који би укључивао свих пет епархија сазове почетком следеће године. Наши епископи су известили Савет да ће Епископски Савет извршити све директиве Синода. Централни Савет је примио ове информације и чека сазивање Сабора од стране Епископског Савета за 29. фебруар.
      Одлучујући о буџету Централне Цркве за наредну годину, Савет је поновио своју финансијску и моралну подршку раду Теолошке школе Свети Сава, смештене у манастиру Нова Грачаница. Од наших епископа се тражило да именују Веће Поверења које ће сарађивати са нашим епископима, дајући препоруке за побољшање и развој школе.
      Црквени спољни правни савет САД-а одржао је презентацију у вези савета који су дали 2017., који се тиче корпоративне структуре за епархију и преименовања и понудио је низ опција и препорука за осигурање поштовања свих законских захтева. Оне су узете у брижљиво разматрање.
      Централни Савет је са великом забринутошћу констатовао постојање концентрисаних напада на наше епископе, и преко њих на нашу Свету Цркву, који су вођени на интернету и путем друштвених медија. Знамо да су напади, који приписују нечасне мотиве и проблематичне правне методе нашим епископима, у ствари лажни и сасвим неутемељени. Савет даје наново пуну подршку и поверење нашим епископима и целокупном Епископском Савету, и тражи од наших верника да те нападе одбаце као лажи, као што то они и јесу.
      Чикаго, 7. децембра 2019
       
      За време овог светог Божићног Поста молимо се за Његову Светост, нашег Патријарха Иринеја, за јерархију, свештенство, монаштво и све вернике Српске Православне Цркве, као и за снагу и благодат од Новорођеног Спаситеља да наставе светим путем Св. Саве.

       
      2) ЕПИСКОПСКИ САВЕТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЕВЕРНОЈ, СРЕДЊОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ
       
      6. децембра/23. новембра 2019. године
      У Чикагу
       
      Свој богоданој Црквеној пуноћи Српског православног Народа у Северној, Средњој и Јужној Америци
      По благодати и дару Светога и Животворнога Духа, чувајући благообразност и свештени поредак (1Кор 14,40) Цркве Христове, а на основу одлуке Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве (Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године), и у духу налога Епископског савета (Еп.сав. Бр. 11 од 5. децембра 2019. године), Епископи чланови Епископског савета за Северну, Средњу и Јужну Америку имају част да саопште да усвајају одлуку Светог Архијерејског Синода која гласи: „Ставити ван снаге све одлуке Црквеног сабора Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци…. које се тичу устројства српских православних епархија на том подручју“ (Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године).
      Сложивши се са овом одлуком Светог Архијерејског Синода, Епископски савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци, саопштава да је нашој Светосавској Цркви јединство важније од свега другог те сазива ванредни Црквени сабор за 29. фебруар 2020. године у Клирвотеру, Флорида, који ће извршити одлуку Светог Архијерејског Синода.
      Тако је оно што је зависило од богољубивих епископа учињено, а преостало се односи на вас да пројавите сложну и сагласну љубав према Господу, чиме ће се пројавити и ваша искрена љубав према нашој Светосавској Цркви.
      Епископски Савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци
       
      ОСВРТ НА РАЗЛИЧИТЕ ИЗВЕШТАЈЕ
       
      Ваља најпре приметити да је Митрофанов извештај ранији (6. дец.), док је Лонгин-Максим каснији (7. дец.). Испада да Л-М коригују Митрофанов извештај, односно да је Митр. независан. Митр. је лојалан Синоду, док у Л-М имамо муљање. Л-М вели: „Савет је био извештен од наших епископа да је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одредио да се укину одређене одлуке (certain decisions) Црквеног Сабора одржаног у јулу“. У Митр. се јасно понавља синодска одлука: „Ставити ван снаге све одлуке“.   
      Сасвим је јасно да је Л-М за америчку публику и да покушава да релативизује речено од Синода. Синод је тражио још 25. септ. да се сазове ванредни Сабор, док је Лонгин то одбио 19 нов. сазивајући само састанак Епископског Савета за Северну, Средњу и Јужну Америку, а за 6. и 7. децембар састанак Централног Црквеног Савета. Синод на то пролонгирање (није игра речи) понавља захтев за Сабором 25. нов. не пристајући на Лонгинове игре без граница.
      Иначе, Лонгин и Максим су сво време дезинформисали црквену јавност да није било никаквих промена, да за све имају покриће и сагласност Сабора и Синода СПЦ, а сада су спиновали преко несвесних борбаша за неверу да су имали ту сагласност, и објављено је несрећно срочено (да се благо изразим, јер смо имали и случај позивног писма Јустина Жичког које је Патријарх – верујући у здраву памет српског епископа – потписао, за позив на прославу рукоположења Светог Саве) писмо еп. Јована шумадијског (овде). Но ни из тог несрећног писма не произилази оно што се десило на терену, а то је да су променили име још пре две године. Зашто? С чијим допуштењем? Из ког разлога? Питао се неко: „Ко је крив што је Устав 'усвојен' без дозволе Сабора и Синода у Бг? Ко је крив што се у Уству не помиње Спц и Патријарх у Београду? Шта тачно значи Максимово саопштење да ће он да саслужује са свима са којима је до сада саслуживао, без обзира на став Сабора у Београду? Да ли то значи ако Спц прекине општење са турским патријархом Вартоломејем да се то не односи на Максима?“.
      Из Л-М не знамо ни да ли је Сабор на крају сазван! „Централни Савет је примио ове информације и чека сазивање Сабора од стране Епископског Савета за 29. фебруар (The Central Council received this information and awaits the calling of the Sabor by the Episcopal Council for February 29)“. Ово је врхунац апсурда, јер исти Савет од себе очекује да се посаветује сам са собом, а онда да донесе одлуку о седници о саветовању и тако у круг. Савет се већ био састао и могли су да донесу одлуку, а не да пишу ове бесмислице. Код Митр. је све јасно: „Епископски савет... саопштава да је нашој Светосавској Цркви јединство важније од свега другог те сазива ванредни Црквени сабор за 29. фебруар 2020. године у Клирвотеру, Флорида, који ће извршити одлуку Светог Архијерејског Синода“. Питање је да ли је то Митрофанова „истина“? Знамо да је било свађе између њега и Лонгина. Подсећам на дуплу игру Лонгина и Иринеја, јер Лонгин у свом акту вели: „На тим састанцима [о којима сада пишем] ће се приступити извршењу одлука Светог Архијерејског Синода“. Иринеј: „Седнице поменутих тела су сазване ради имплеметација одлукâ Светог Архијерејског Синода“.
      Зашто одлуке већ нису донешене, јер ни претходне нису донешене на Сабору? Неко вели, да би се Сабор поставио као ауторитет и да би се обнародовало шта су пучисти урадили. Наиме, и сами пучисти су своје потезе правдали потврдом сабора који су летос држали, али тада није било никаквог гласања о овим одлукама.
      Пучисти су гледали да на сваки начин не дође до Сабора, правдајући то великим трошковима, а у бази прилепљујући те трошкове Синоду и окрећући тако делегате против истог. Сабор су сазвали (ако јесу) за 29. феб., што је последњи дан пред истек рока који им је Синод дао, а то је 1. март. Не постоји никакав позитиван рационалан разлог за тај датум, него показује само како се спрдају са Синодом. Очекују да ће до тада врбовати још неке истомишљенике, а у ствари се надају пропасти Сабора, јер ће људи одбити да дођу. Наиме, тада је Long Weekend и људи ће ићи другде или бити у кругу породице, а почиње и пост. Даље, Сабор је сазван у Клирвотеру, Флорида, што је далеко од Чикага где је концентрација Срба и трошкови које чланови морају да сносе су огромни. Такође се састанак планира у цркви где је била промоција књиге Гејл Волшек, заступнице дарвинизма и геј права, а Максим је био организатор тога. Он јој је и публиковао књигу, а надам се да је Атанасије Јевтић добио потписан примерак.
      Никакву одговорност за датум и место немају Митрофан и Кирило. Они су мањина. Јако ружна епизода је била ругање Максимово на рачун Кирила коме су (његовој епархији) САД епархије дужне да дотирају одређену суму, што је још у Амфилохијево време било установљено. То је мисионарска епархија, али се зна да сит гладноме не верује, мада може да му се и не руга барем. Максиму је пак битно да иде наоколо и да се хвали како је још увек професор на ПБФ...
      Сасвим су гратис жалопојке Л-М, али и Добријевића (овде), како их неки злонамерници гоне по медијима и друштвеним мрежама, јер су они дужни да објасне и зашто их „гони зли“ Синод и зашто им је поништио све одлуке. Г. Давид је рекао владикама да „хоћете да нас завадите са Синодом и са СПЦ“. И то је тачно. Американци су мајстори у замени теза. Већ годинамо бивамо бомбардовани спиновима и лажима који су финансирани из ових кругова, а бачка епархија доби и спор против Блица (овде), мада то може да изгледа као Пирова победа, али је битна као зарез на стаблу дрвета.
      Највећи проблем овде је прегистрација коју је тројац извршио, тако да су власништва црквеношколских парохија и других тела постала епархијска, и регистрована су као The one person corporation, што значи да могу да пређу код кога им драго. Добар текст о томе написа Каргановић (овде).
      Патријарх Вартоломеј у мају долази у САД. Да ли ће српске владике из САД доћи на мајски Сабор у Београд?
       
      Зоран Ђуровић
      Рим, 10.12.2019

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Куросава међ' српским владикама
       
      Акира Куросава је пре дуплих изештаја са саборâ наше помесне Цркве направио ремек-дело Рашомон,  где сваки од протагониста прича своју причу и свака од њих се разликује. Свако прича причу онако како је сам доживео тај исти догађај, желећи тиме да оног другог увери у истину коју говори. На званични извештај са мајског Сабора СПЦ текуће године, појави се и друго приопћење, које је први потписао митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Сада смо добили и два извештаја са седнице Епископског Савета СПЦ у Северној, Средњој и Јужној Америци, одржане у Чикагу, 7. децембра 2019. Привешћу оба извештаја. Први је мој превод текста који су писали епископи Лонгин и Максим (за њих је званични језик енглески, па се не труде да нам дају текст на српском; оригинал овде), а други је епископа Митрофана (овде).
       
      1) САОПШТЕЊЕ ЦЕНТРАЛНОГ ЦРКВЕНОГ САВЕТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЕВЕРНОЈ, СРЕДЊОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ
       
      Централни Савет Српске Православне Цркве у Северној, Централној и Јужној Америци, који представља свих пет српских православних епархија на овим територијама, састао се у катедрали Светог Васкрсења у Чикагу 6-7, децембра 2019. Наш састанак је почео Светом Литургијом коју је предводио Његово Преосвештенство Епископ Кирило Буенос Аирески и Јужне и Централне Америке. Тиме смо поново потврдили наше јединство у Христу и са пуноћом Српске Православне Цркве.
      Савет је размотрио и одлучио о многим питањима важним за живот и функционисање наше Свете Цркве.
      Савет је био извештен од наших епископа да је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одредио да се укину одређене одлуке Црквеног Сабора одржаног у јулу, а које се тичу територијалног ограничења садашњег устројства, и да се Црквени Сабор који би укључивао свих пет епархија сазове почетком следеће године. Наши епископи су известили Савет да ће Епископски Савет извршити све директиве Синода. Централни Савет је примио ове информације и чека сазивање Сабора од стране Епископског Савета за 29. фебруар.
      Одлучујући о буџету Централне Цркве за наредну годину, Савет је поновио своју финансијску и моралну подршку раду Теолошке школе Свети Сава, смештене у манастиру Нова Грачаница. Од наших епископа се тражило да именују Веће Поверења које ће сарађивати са нашим епископима, дајући препоруке за побољшање и развој школе.
      Црквени спољни правни савет САД-а одржао је презентацију у вези савета који су дали 2017., који се тиче корпоративне структуре за епархију и преименовања и понудио је низ опција и препорука за осигурање поштовања свих законских захтева. Оне су узете у брижљиво разматрање.
      Централни Савет је са великом забринутошћу констатовао постојање концентрисаних напада на наше епископе, и преко њих на нашу Свету Цркву, који су вођени на интернету и путем друштвених медија. Знамо да су напади, који приписују нечасне мотиве и проблематичне правне методе нашим епископима, у ствари лажни и сасвим неутемељени. Савет даје наново пуну подршку и поверење нашим епископима и целокупном Епископском Савету, и тражи од наших верника да те нападе одбаце као лажи, као што то они и јесу.
      Чикаго, 7. децембра 2019
       
      За време овог светог Божићног Поста молимо се за Његову Светост, нашег Патријарха Иринеја, за јерархију, свештенство, монаштво и све вернике Српске Православне Цркве, као и за снагу и благодат од Новорођеног Спаситеља да наставе светим путем Св. Саве.

       
      2) ЕПИСКОПСКИ САВЕТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЕВЕРНОЈ, СРЕДЊОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ
       
      6. децембра/23. новембра 2019. године
      У Чикагу
       
      Свој богоданој Црквеној пуноћи Српског православног Народа у Северној, Средњој и Јужној Америци
      По благодати и дару Светога и Животворнога Духа, чувајући благообразност и свештени поредак (1Кор 14,40) Цркве Христове, а на основу одлуке Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве (Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године), и у духу налога Епископског савета (Еп.сав. Бр. 11 од 5. децембра 2019. године), Епископи чланови Епископског савета за Северну, Средњу и Јужну Америку имају част да саопште да усвајају одлуку Светог Архијерејског Синода која гласи: „Ставити ван снаге све одлуке Црквеног сабора Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци…. које се тичу устројства српских православних епархија на том подручју“ (Бр. 995 и 1009/зап. 638 од 25. септембра 2019. године).
      Сложивши се са овом одлуком Светог Архијерејског Синода, Епископски савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци, саопштава да је нашој Светосавској Цркви јединство важније од свега другог те сазива ванредни Црквени сабор за 29. фебруар 2020. године у Клирвотеру, Флорида, који ће извршити одлуку Светог Архијерејског Синода.
      Тако је оно што је зависило од богољубивих епископа учињено, а преостало се односи на вас да пројавите сложну и сагласну љубав према Господу, чиме ће се пројавити и ваша искрена љубав према нашој Светосавској Цркви.
      Епископски Савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци
       
      ОСВРТ НА РАЗЛИЧИТЕ ИЗВЕШТАЈЕ
       
      Ваља најпре приметити да је Митрофанов извештај ранији (6. дец.), док је Лонгин-Максим каснији (7. дец.). Испада да Л-М коригују Митрофанов извештај, односно да је Митр. независан. Митр. је лојалан Синоду, док у Л-М имамо муљање. Л-М вели: „Савет је био извештен од наших епископа да је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одредио да се укину одређене одлуке (certain decisions) Црквеног Сабора одржаног у јулу“. У Митр. се јасно понавља синодска одлука: „Ставити ван снаге све одлуке“.   
      Сасвим је јасно да је Л-М за америчку публику и да покушава да релативизује речено од Синода. Синод је тражио још 25. септ. да се сазове ванредни Сабор, док је Лонгин то одбио 19 нов. сазивајући само састанак Епископског Савета за Северну, Средњу и Јужну Америку, а за 6. и 7. децембар састанак Централног Црквеног Савета. Синод на то пролонгирање (није игра речи) понавља захтев за Сабором 25. нов. не пристајући на Лонгинове игре без граница.
      Иначе, Лонгин и Максим су сво време дезинформисали црквену јавност да није било никаквих промена, да за све имају покриће и сагласност Сабора и Синода СПЦ, а сада су спиновали преко несвесних борбаша за неверу да су имали ту сагласност, и објављено је несрећно срочено (да се благо изразим, јер смо имали и случај позивног писма Јустина Жичког које је Патријарх – верујући у здраву памет српског епископа – потписао, за позив на прославу рукоположења Светог Саве) писмо еп. Јована шумадијског (овде). Но ни из тог несрећног писма не произилази оно што се десило на терену, а то је да су променили име још пре две године. Зашто? С чијим допуштењем? Из ког разлога? Питао се неко: „Ко је крив што је Устав 'усвојен' без дозволе Сабора и Синода у Бг? Ко је крив што се у Уству не помиње Спц и Патријарх у Београду? Шта тачно значи Максимово саопштење да ће он да саслужује са свима са којима је до сада саслуживао, без обзира на став Сабора у Београду? Да ли то значи ако Спц прекине општење са турским патријархом Вартоломејем да се то не односи на Максима?“.
      Из Л-М не знамо ни да ли је Сабор на крају сазван! „Централни Савет је примио ове информације и чека сазивање Сабора од стране Епископског Савета за 29. фебруар (The Central Council received this information and awaits the calling of the Sabor by the Episcopal Council for February 29)“. Ово је врхунац апсурда, јер исти Савет од себе очекује да се посаветује сам са собом, а онда да донесе одлуку о седници о саветовању и тако у круг. Савет се већ био састао и могли су да донесу одлуку, а не да пишу ове бесмислице. Код Митр. је све јасно: „Епископски савет... саопштава да је нашој Светосавској Цркви јединство важније од свега другог те сазива ванредни Црквени сабор за 29. фебруар 2020. године у Клирвотеру, Флорида, који ће извршити одлуку Светог Архијерејског Синода“. Питање је да ли је то Митрофанова „истина“? Знамо да је било свађе између њега и Лонгина. Подсећам на дуплу игру Лонгина и Иринеја, јер Лонгин у свом акту вели: „На тим састанцима [о којима сада пишем] ће се приступити извршењу одлука Светог Архијерејског Синода“. Иринеј: „Седнице поменутих тела су сазване ради имплеметација одлукâ Светог Архијерејског Синода“.
      Зашто одлуке већ нису донешене, јер ни претходне нису донешене на Сабору? Неко вели, да би се Сабор поставио као ауторитет и да би се обнародовало шта су пучисти урадили. Наиме, и сами пучисти су своје потезе правдали потврдом сабора који су летос држали, али тада није било никаквог гласања о овим одлукама.
      Пучисти су гледали да на сваки начин не дође до Сабора, правдајући то великим трошковима, а у бази прилепљујући те трошкове Синоду и окрећући тако делегате против истог. Сабор су сазвали (ако јесу) за 29. феб., што је последњи дан пред истек рока који им је Синод дао, а то је 1. март. Не постоји никакав позитиван рационалан разлог за тај датум, него показује само како се спрдају са Синодом. Очекују да ће до тада врбовати још неке истомишљенике, а у ствари се надају пропасти Сабора, јер ће људи одбити да дођу. Наиме, тада је Long Weekend и људи ће ићи другде или бити у кругу породице, а почиње и пост. Даље, Сабор је сазван у Клирвотеру, Флорида, што је далеко од Чикага где је концентрација Срба и трошкови које чланови морају да сносе су огромни. Такође се састанак планира у цркви где је била промоција књиге Гејл Волшек, заступнице дарвинизма и геј права, а Максим је био организатор тога. Он јој је и публиковао књигу, а надам се да је Атанасије Јевтић добио потписан примерак.
      Никакву одговорност за датум и место немају Митрофан и Кирило. Они су мањина. Јако ружна епизода је била ругање Максимово на рачун Кирила коме су (његовој епархији) САД епархије дужне да дотирају одређену суму, што је још у Амфилохијево време било установљено. То је мисионарска епархија, али се зна да сит гладноме не верује, мада може да му се и не руга барем. Максиму је пак битно да иде наоколо и да се хвали како је још увек професор на ПБФ...
      Сасвим су гратис жалопојке Л-М, али и Добријевића (овде), како их неки злонамерници гоне по медијима и друштвеним мрежама, јер су они дужни да објасне и зашто их „гони зли“ Синод и зашто им је поништио све одлуке. Г. Давид је рекао владикама да „хоћете да нас завадите са Синодом и са СПЦ“. И то је тачно. Американци су мајстори у замени теза. Већ годинамо бивамо бомбардовани спиновима и лажима који су финансирани из ових кругова, а бачка епархија доби и спор против Блица (овде), мада то може да изгледа као Пирова победа, али је битна као зарез на стаблу дрвета.
      Највећи проблем овде је прегистрација коју је тројац извршио, тако да су власништва црквеношколских парохија и других тела постала епархијска, и регистрована су као The one person corporation, што значи да могу да пређу код кога им драго. Добар текст о томе написа Каргановић (овде).
      Патријарх Вартоломеј у мају долази у САД. Да ли ће српске владике из САД доћи на мајски Сабор у Београд?
       
      Зоран Ђуровић
      Рим, 10.12.2019
    • Од Дејан,
      Наш начин живота и пре свега наш однос према Богу и другима изграђује наш лик, односно, тачније  доприноси да се икона Божија у нама васпостави у својој лепоти или да остане покривена наслагама злих дела, које мењају лик Божији у нама и чине од нас трагичну карикатуру. Свака мисао и свако дело утичу на изглед лика Божијег у нама, на то колико смо заиста христоподобни, а колико смо духовно деформисани, колико аутентично живимо оним животом који нам је Бог дао, а колико живимо у лажи и обмани сујете и гордости овога света. Док смо у телу можемо да утичемо на ово стање и да покајањем (променом начина живота) очистимо лик Божији у нама од греховних наслага и нечистота.
      Дубоко верујем да суд Божији треба да доживаљвамо као непосредни сусрет свих нас са пуноћом Божије благодати, тренутак светлости који ће заувек осветлити све тајне нашег бића и показати колико је у нама сачувана икона Божија. То засигурно неће бити ситничаво испитивање и вагање добрих и лоших дела, јер се у таквом суду увек поставља питање правде која је изнад Божије љубави. Оваквим размишљањима улазимо у апсурд, мислећи да наша зла дела принуђују Бога да нас казни по тој "правди" и одмах постављамо питање зашто Бог, ако је заиста милостив, свакоме све једноставно не опрости. Међутим, знамо из самих речи Божијих да сви неће наследити Царство Божије, не зато што Бог није милостив, или зато што по некој принуди мора да казни грешнике, већ зато што Божији суд не почива на оваквим основама. Наша дела утичу на изглед иконе Божије која је утиснута у личност сваког човека. На суду ћемо са тим ликом изаћи пред Оца небеског и у зависности да ли ће он препознати у нама лик Сина свога возљубљенога и вечно нас (пре)познати и волети оном љубављу којом је свога Сина заволео од вечности, или ће у нама видети неку накарадну карикатуру, избледелу икону, од тога ће зависити наш вечни удео у Царству Божијем. Богу не долазимо као индивидуе, већ једино у Христу, као што ћемо у Христу вечно живети у Богу. Без лика Христовог не можемо имати ни вечни удео у љубави Оца небескога.
      Живот у греху и страстима квари икону Божију у нама. Од богоподобног бића грехом постајемо зверолики, подли, спремни на свако зло и лукавство. Овакав лик Бог неће препознати и они који своје срце у овом животу испуне мраком и смрадом злих дела,  доживљаваће његову љубав и светлост као вечну муку и патњу. Бог није створио пакао, али он постоји као стање, јер га у својим срцима сами људи стварају тако што постају неспособни да живе у светлости Божијој и зато што су изгубили лепоту лика Божијег поставши мрачне сенке које беже од светлости. Они који су правилном употребом своје слободе (врлинама) благодатном помоћу Божијом ослободили лик Божији у себи од наслага пале људске природе, страсти и грехова, засијаће у огњу љубави Божије као злато у ватри. Као што материје које горе у огњу добијају својство огња не губећи својства своје посебности, тако ће бити и са онима који засијају на суду Божијем радошћу вечног живота. Огањ љубави Божије не да им неће нашкодити, већ ће у светлости Божијој још више и вечно узрастати у љубави Божијој. Овај исти огањ, за оне који су себе градили на пропадљивим материјалима (на злим делима овога света) вечно ће горети не могући да поднесу љубав Божију, исто као што они који живе у мраку светлост, која би иначе радовала њихове очи, доживљавају као бол и патњу.
      Не чињење добрих дела квари и потамњује лик Божији у нашим срцима јер пропуштањем да учинимо оно што по савести коју нам је Бог дао треба да учинимо, а све зарад наших ситних страсти и пролазних добитака, уводи нас у лажно постојање у коме губимо христоликост.
      Због свега овога, можемо да разумемо (колико је то могуће нашем ограниченом уму) да неће у том тренутку бити конфликта између Божије љубави и правде, како то бива у нашој палој природи. Огањ којим ће они који баштине пакао вечно горети, није ништа друго него огањ вечне љубави Божије коју они не могу да поднесу јер су више заволели дела таме од светлости.
      Суд Божији почиње већ и овде и завршава се у коначном сусрету свих са Богом након Другог доласка Господњег, када ће праведници васкрснути у вечни живот, а они који су изабрали дела таме у вечну муку. Подсетимо се речи Еванђеља по Јовану које говоре о овој тајни:
      Јн 3, 17-21: "Јер не посла Бог Сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроз њега. Који у њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер није вјеровао у име Јединороднога Сина Божијега. А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више завољеше таму неголи свјетлост; јер њихова дјела бијаху зла. Јер сваки који чини зло мрзи свјетлост и не иде ка свјетлости, да се не разоткрију дјела његова, јер су зла. А ко истину твори, иде ка свјетлости, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена."
      Архимандрит Сава Јањић
      ИЗВОР

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...