Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Када се удруже млади и стари лавови: владике Максим и Амфилохије

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 45 минута, Bokisd рече

Pa, kada se sve sabere i oduzme, tako nekako na kraju ispada.... eto, sam sebi kazem, ma sta ti to treba, si lud' :D da se sad zbog nekih stvari nerviras i da se djabe uplices u pricu i pises nesto i da me posle zbog nekih rasprava boli glava :w9k3k6: ... pa se opet nekako upletem, mislim, sta ce mi to da se mozda i nekom zameram ili da se posvadjam i da posle ne mogu da spavam, ovako lepo gledas svoja posla i miran si, :pecanje:.... eh, rece negde tamo sredinom 9.veka sv.Fotije Veliki , dok sam bio niko imao sam prijatelje i mir, sada kada sam patrijarh nemam vise ni prijatelja i mira.... naravno nismo mi kao svetitelj ali kontekst je slican.... sedi di si kada nizasta nisi.... :smeh1:

Понекад и треба реаговати због других људи и због свог образа...Али кад оде предалеко онда је боље да се чува мир. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 35 минута, Жика рече

Оде низ мутни Тибар. Теци, теци Тибар водо... или стани?:)) Да уз музичку нумеру поздравимо владику Максима! 

  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 часа, Жика рече

@Zoran Đurović

Шта су мењали назив у Српске Православне Епархије у Америци?

пре 13 часа, Жика рече

Били епископи: Максим, Лонгин и Иринеј Добријевић.

Ако су у Америци тј. нису СПЦ онда су Бартови.

Сва дијаспора треба да припадне Барту, САД ће му помоћи јер сарађују. Потпуно исте форумулације као у "томосу" украјинским расколницима које нико није признао.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, feeble рече

A cemu sluzi OCA uopste? Zasto se nasi ne bi utopili u to umesto kod Barta?

https://oca.org/about/mission-vision

Можда, рецимо, зато што ОЦА није Бартова а Максим изгледа воли Барта :) 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Максим је од Константинопољске Патријаршије редовно добијао добар новац преко стипендије у време постдипломских студија. Е сад је јад то што треба и вратити. Тако очекују ови са Фанара. А Максим и воли да буде у фенси фазону и западном модерном стилу. Неправославним лупетањима, слугерањством Пентагону и западним интересима већ је успео отерати многе Србе из СПЦ. Караџић и Младић му нису кул али Бартоломеос јесте. Једини озбиљнији манастир СПЦ у његовој епархији у Аризони већ је успео отерати код канонских Заграничних Руса. Човек је велика штеточина и саблазнитељ многих душа, још одавно. Сећате ли се само како је пре десетак година јаростно устао на професора др. Радомира Поповића, кад је професор оправдано критиковао већ тада видљиви неопапизам Цариградске Патријаршије. Међутим главни заштитници ове штеточине у СПЦ су митрополит Амфилохије и владика Атанасије. Његови стари ментори. По њима, главно је то што Максим није педер. Као да се квалитет човека мери тиме што човек није конзумент само појединих најгнуснијих грехова. То што Максим раздире Тело Цркве јавним саблазнима и слабљењем СПЦ, њих много не интересује. Њима само треба један глас више на Сабору. Штеточинство еп. Максима у Америци је већ веома видљиво. Бојим се да ће он и еп. Иринеј Добријевић, као и бледуњаве слуге ове двојице штеточина у СПЦ, отерати многе Србе из СПЦ, и тако је тихо угасити. После је само питање времена када ће остаци остатака СПЦ у Америци прећи под окриље НАТО патријарха Вартоломеја. А то и јесте циљ НАТО владика убачених у СПЦ да је изнутра разбијају.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Неко тамо рече

Максим је од Константинопољске Патријаршије редовно добијао добар новац преко стипендије у време постдипломских студија. Е сад је јад то што треба и вратити. Тако очекују ови са Фанара. А Максим и воли да буде у фенси фазону и западном модерном стилу. Неправославним лупетањима, слугерањством Пентагону и западним интересима већ је успео отерати многе Србе из СПЦ. Караџић и Младић му нису кул али Бартоломеос јесте. Једини озбиљнији манастир СПЦ у његовој епархији у Аризони већ је успео отерати код канонских Заграничних Руса. Човек је велика штеточина и саблазнитељ многих душа, још одавно. Сећате ли се само како је пре десетак година јаростно устао на професора др. Радомира Поповића, кад је професор оправдано критиковао већ тада видљиви неопапизам Цариградске Патријаршије. Међутим главни заштитници ове штеточине у СПЦ су митрополит Амфилохије и владика Атанасије. Његови стари ментори. По њима, главно је то што Максим није педер. Као да се квалитет човека мери тиме што човек није конзумент само појединих најгнуснијих грехова. То што Максим раздире Тело Цркве јавним саблазнима и слабљењем СПЦ, њих много не интересује. Њима само треба један глас више на Сабору. Штеточинство еп. Максима у Америци је већ веома видљиво. Бојим се да ће он и еп. Иринеј Добријевић, као и бледуњаве слуге ове двојице штеточина у СПЦ, отерати многе Србе из СПЦ, и тако је тихо угасити. После је само питање времена када ће остаци остатака СПЦ у Америци прећи под окриље НАТО патријарха Вартоломеја. А то и јесте циљ НАТО владика убачених у СПЦ да је изнутра разбијају.  

Нисам знао да је напао оца Рашу. Да ли има текст?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Црквено-родбинске везе (хумореска)

1. Познто је да у томосима свих помесних Цркава, којима је додељена аутокефалија, стоји да се та новоаутокефална Црква, од момента добијања аутокефалије, има сматрати сестринском Црквом свима осталим аутокефалним Црквама.
2. Такође знамо да је у тзв. украјинском томосу нова тзв. „Православна Црква Украјине“ (т.ј., тачније, уједињени расколници), од стране Фанара ипак названа само њеном „ћерком Црквом“, а не сестринском Црквом. И као таква није равноправна са осталим Црквама, и потчињена је фанарској „мајци“.
3. Још знамо да у свакој могућој прилици клирици Фанара опсесивно истичу то фанарско мајчинство.
4. Постоји анегдота у којој се приповеда о томе како непозната жена долази на нечија врата, покуца, а кад јој отворе каже: „ја сам ваша тетка Маша и дошла сам да живим с вама“.
5. Знамо да је у складу са овом анегдотом и фанарска „Мајка“ дошла да „живи“ са „својом“ украјинском ћерком. То јест, узела је да се користи неким „покућством“, правима и привилегијама, као што су ставропигије ($), дијаспора ($), разрези ($),..итд ($$$). А да у исто време своју ћерку проглашава вечито недораслом за самостално одлучивање и за друге свари које су инхерентне статусу једне аутокефалне ђерке, хоћу рећи, Цркве.

Screenshot_20190724-225220_MX5

Ово ме наводи на мисао да на нивоу најпростије логике постоји битна препрека за признавање аутокефалног статуса „ћерки“ (чак и да занемаримо друге еклисиолошке и канонске препреке). Јер, о ироније, ни „мајка“, која ћерки формално даје аутокефалију, суштински јој је не признаје.

А још је занимљивије да такав непризнајући однос према ћерки мајку не спречава да се „црквено-родбински“ огребе и окористи на рачун те исте ћерке-копилета. Рекло би се, тетка Маша је хтела само да се усели, и све је учинила да би се уселила.

Али има још једна занимљивост. Будући да смо ми као Црква, сестра цариградској Цркви, па према томе у црквено-родбинским односима смо ваљда нека невољна украјинска црквена тетка. Без обзира што је наша сестрична, и ванбрачна, и дивља, и нелегитимна, питам се постоје ли какве привилегије ($) које можемо да тражимо, а да јој за узврат у ствари ништа не дамо, попут њене „мајке“?

Screenshot_20190724-223649_MX5
"Имате ли родбинске везе? О дааа! Имам! Везана сам за накит, кола, некретнине …"

Имајући у виду напред речено, по логици, али не и по вероватноћи, следи да бисмо и ми могли да покуцамо и кажемо овој ванбрачној и дивљој сестрични „ми смо ваша тетка СПЦ и дошли смо да узмемо покоју ставропигију ($), можда и нешто у дијаспори ($), …“. А затим да свеједно наставимо да ову фанарску ћерку сматрамо ванбрачним, и дивљим, и нелегитимним, копилетом. Уосталом, као што рекох, и „мајка“ је сматра незрелом и ограниченом…и слично.

Ако може мајка, а што не би могла и тетка? Међу сестрама не треба да важи стара латинска пословица quod licet Iovi, non licet bovi. Јер су сестре равноправне, зар не? Или ипак за нас важи ова пословица о волу, а за Фанар она анегдота о тетка Маши? Ја ипак нисам до краја уверен ко ће на крају бити bovi, као ни шта ће све Маши пасти на ум.

У међувремену, нама ваља озбиљно размишљати о оснивању ставропигија по нашој дијаспори, као и о генералном чишћењу и кречењу, јер нам нагло отпадају слова са натписа, и заглавља. А Маша је јако несташна.


чтец Ведран Гагић
24. јул 2019.

https://sozercanje.wordpress.com/2019/07/24/црквено-родбинске-везе-хумореска/

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиo је данас, 17. августа, са свештенством Свету архијерејску литургију у манастиру Орахово и том приликом освештао обновљени манастирски комплекс и новоизграђени пут који води до ове древне светиње у Црмници. Током службе Божије владика Амфилохије је досадашњу настојатељицу манастира, мати Атанасију рукопроизвео у чин игуманије.     У литургијској бесједи Митрополит је рекао да у овој древној ораховској светињи прослављамо Светог оца нашега Николаја, коме је посвећен овај храм, прослављамо Христа Господа који је рођен ради нас и нашега спасења, преображенога, распетога, васкрслога и на небо вазнесенога, као и да данас просављамо Светих седам мученика ефеских.   Подсјетио је владика да су се седам отрока заједно са Христом распели и мученички пострадали у вријеме страшнога гоњења Цркве Божије у вријеме римскога императора Декија, али и посвједочили Његово васкрсење. Зазидани су у тој пећини у Ефесу, да би се пробудили за вријеме цара Теодосија послије 200 година.   Како је истакао владика Ефески мученици су у то вријеме, када, као и у ово наше, многи сумњају у васкрсење Христово и вјечни живот – бесмтрност, посвједочили Христа сараспевши се Њему а у исто вријеме су Га посвједочили као васкрслога из мртвих својим буђењем.   „Ево у наше вријеме у обновљеној лаври у подножју Ловћена, у Стањевићима се гради у стијени пећина посвећена седморици отрока ефеских. Тако и ми имамо и имаћемо свједочанство њиховог сараспећа и васкрсења.“   Све је у Цркви Божијој и свеукупној Божијој творевини у знаку Христа распетога и васкрслога:   „Историја Његове Цркве је сва у том знаку до наших времена. И историја ове свете обитељи је такође у знаку страдања, распећа, али Његовог васкрсавања“, рекао је Митрополит.   Казао је да је ова немањићка светиња била запустјела па је трудом сестара уз помоћ честитих људи и вјерника васкрснула:   „Заједно са њом васкрсава памћење и сјећање на све оно који су себе уградили у њену историју од прадревних немањичких времена. Обанавља се и памћење на све оне који су сахрањени на овом светом гробљу око  ове светиње.Тако бива кроз сву историју Цркве Божије.“   Све је у Цркви Божијој у Христовом знаку, у знаку умирања за Христа, али и рађања Њиме и за Њега храњењем Њиме као хљебом живота који је сишао с неба да сваки који једе од Њега не умре него жив буде вавијек вјека.   „Непрекидно благосиља силом Духа Свога Светога наш хљеб и вино и преображава у тијело Своје вјечно присутно са нама и међу нама у Светој тајни причешћа.“   Митрополит Амфилохије је казао да је живот Цркве, живот човјека, човјечанства, живот свијета, све је призвано да се храни тим хљебом живота – Христом Богом нашим и да се преобрази од смртнога у бесмртнога, од пролазнога у непролазно, да се преобрази силом Божијом и Светом тајном причешћа Тијелом и Крвљу Господњом.   „То је оно што је својство првенствено хришћана кроз вјекове. Они су били и остали свједоци тога хљеба живота – Христа Бога нашега који је сишао с неба ради нас и нашега спасења, ради даривања вјечнога живорта“, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   На крају Свете службе Божије, владика Амфилохије је изразио благодарност сестрама на челу са мати Анастасијом и њиховим претходницима који су себе уградили у обнову манастира.   Високопреосвећени је уручио и седам архијерејских похвалница за помоћ и несебичну љубав у обнови цркве, манастирског конака и пута до Манастира Светог Николе: Општини Бар, за помоћ у асфалтирању пута, и појединцима Радомиру и Стеву Новаковићу и Зорици Дабановић из Бара, Жарку Машановићу, Бранку Ђуришићу и Миливоју Вукмановићу из Вирпазара.   Архиепископ цетињски је пожелио да се на барску општину угледају и све друге црногорске општине, да уграђују себе у светиње и да их чувају као преци њихови.   „У неким другим општинама нападају Цркву Божију и тврде да скрнавимо културно благо Црне Горе, па је то чак стигло до Владе. Није много разумно, али  шта да радимо. Они који су се васпитали од Броза у духу Маркса и Енгелса и одрекли Бога и Цркве они тако размишљају и настављају то дјело. Али даће Бог да се и они полако врате изворној и правој Црној Гори и схвате да Црква Христова не припада једноме народу већ свим земаљским народима.“   Благодарност је владика изразио и свима који су на било који начин помогли да Манастир Орахово васкрсне, као и онима који су за то принели своје молитве.   „Благодарност и свима вама сабранима! Да ова светиња умножи у вама добро, љубав, радост, мир и сваки благослов Божији у све дане вашега живота и ваших породица“, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   Заједничарење у Христу је настављено уз трпезу хришћанске љубави.     Извор: Митрополија црногорско-приморска   Митрополит Амфилохије освештао обновљени комплекс манастира Орахово | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт)
      MITROPOLIJA.COM Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиo је данас, 17. августа, са...
    • Од Логос,
      Светом архијерејском Литургијом, славском литијом и благосиљањем славског колача у подгоричком насељу Толоши прослављен је празник Светих мученика Макавеја – слава храма.   Звучни запис беседе     -Данас славимо и изношење Часнога Крста. Свети Макавеји, које такође данас славимо, на двјеста година прије Христа распели за светињу Божју и мученички пострадали бранећи закон Божји и бранећи светињу храма јерусалимског. Све је, дакле, у знаку распећа Христовог и у знаку Његовог васкрсења. И оно што се догађало прије Христа, и оно што се догађало у Његово вријеме и са Њим, и оно што се догађа до дана данашњега и оно што ће се догађати до краја свијета и вијека, рекао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   -Свети и часни крст је сила онима који се клањају Христу, а саблазан за оне који га се одричу. Света браћа Макавеји, и њихова чудесна мајка, и првосвештеник Елеазар, који су живјели прије Христа, а који су пострадали на христолики начин, пострадали су бранећи светињуи Божју. Ријетке су мајке каква је била мајка Светих Макавеја, казао је Владика и нагласио:   -Црква Божја памти сва страдања за светињу Божју и подсјећа свајко људско покољење да су само они који остају вјерни живоме Богу и Његовој истини, правди, доброти и мудрости – истински и прави људи. Само су истински и прави људи они који су спремни да се жртвују за име Божје и правду Божју. Таква је била мајка Светих Макавеја, такви су били Макавеји, Елеазар првосвештеник, који су се жртвовали и зато остали запамћени, ево, до наших времена. А памте се и овдје од прадревних старохришћанских времена, највјероватније до деветог вијека је овај њихов храм овдје саграђен. Овај храм рушен, као некада јерусалимски и поново обнављан, да би, ево, сада поново, после оног безбожног времена, које је владало и овим крајевима, после оних који су се одрекли закона Божјег, имена Божјег и Часнога Крста, овај храм и спомен Свете браће Макавеја васкрсао.   -Видимо и сами да се ништа није промијенило од времена древних безбожних властољубаца и царева. Наставља се прогон имена Божјег, гажење по Цркви Божјој… Ево сад доносе законе да отимају храмове, као што су радили они безбожни цареви и краљеви у вријеме браће Макавеја. Али, једно је сигурно: Часни Крст је онај који побјеђује, побједници су они који страдају као браћа Макавеји, који су тјелесно погинули са мајком својом, али су остали да се памте до наших времена. Светиње, које се подижу у славу Божју, а у част њихову, ево настављају да васкрсавају да кроз њих васкрсава истинска и права вјера, права Црква Божја, право сабрање у име Оца и Сина и Духа Светога, Бога нашега, поручио је митрополит Амфилохије.   Након причешћа вјерних, митрополит Амфилохије је предводио литију око храма, а онда благосиљао и преломио славки колач. Митрополит Амфилохије је на крају честитао славу сабранима, а домаћин славе Будимир Видаковић предао је домаћинство за наредну годину Мишку Радоњићу. Старешина храма протојереј Предраг Шћепановић заблагодарио је митрополиту Амфилохију, браћи свештеницима и верном народу сабраном на светковини.   -Хвала нашем Буду Видаковићу и братству Видаковића који су нас овако лијепо угостили. Нека Бог благослови њихове њиве и винограде, и на првом мјесту здраву дјечицу. Да се рађају у њиховим домовима, и у свим домовима. Од данас, по Владичином благослову, пут поред храма зове Макавејски пут. Од прошле године, како га је Митрополит освештао, овдје, хвала Богу, нема ниједног удеса, а до тада су овдје били чести удеси, казао је прота Предраг Шћепановић.     Извор: Српска Православна Црква   Слава толошке цркве Светих Макавеја, богослужио Митрополит Амфилохије
      SVETIGORA.COM Светом архијерејском литургијом, славском Литијом и благосиљањем славског колача у подгоричком насељу Толоши данас је прослављен празник Светих...
    • Од Логос,
      У смислу облика, крст се може посматрати онда када означава силу која обухвата све: и оно што је горе и оно што је доле, са свим њиховим крајевима.      У смислу састава, (може се посматрати) онда када (крст) собом открива суштину, Промисао и суд, односно њихова пројављивања, као и мудрост, знање и врлину силе која свиме управља; суштину и мудрост, као творачку силу, (открива) линијом на горе, Промисао и знање, као силу одржавања (открива) попречном линијом, а суд и врлину, као силу која одгони злобу и која, посредством свега овога, све што је створено и што се одржава, повезује са њиховим почетком и узроком, а (открива) посредством целога (крста).   У смислу засебних делова, крст (се може посматрати) тако што линијом нагоре указује на Бога, Који је увек исти и никада не иступа из Своје постојаности јер је чврсто и непомериво установљен, и тако што попречном линијом показује да свеукупна творевина потпуно зависи од Бога и да нема другога начела и друге основе осим у Богу. У смислу енергије, крст (се може посматрати) тако што показује немогућност делања и умртвљеност оних који су на њега приковани.      Свети Максим Исповедник,  О разним недоумицама     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Преподобне мајке Ангелине Српске, у понедјељак 12. августа 2019, Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.   Прилог радија Светигора   Саслуживало је свештенство никшићког намјесништва, а свету службу Божју појањем је пратио хор Преподобне мајке Ангелине, који је, на овај свети дан, посвећен Преподобној мајци Ангелини, прославио своју славу.   Ријечима архипастирског бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, који је подсјетио да је Света мајка Ангелина, са својим мужем деспотом Јованом Слијепим Бранковићем и синовима Владиком Максимом и деспотом Стефаном, живјела у тешким временима када се гасио дио по дио старог српског царства.   „Али је остала свијест шта су Немањићи завештали српском роду, завештали су да народ буде вјеран својој Цркви, вјеран Богу живом, да у славу Божју чува своје светиње, да подиже нове и украшава старе и нове светиње, да посвједочи своју вјеру у овом животу добрим дјелима“, навео је Владика.   Једна од тих великих мајки је племенита и достојанствена деспотица српска Преподобна Ангелина.   „Велика је по томе што је васпитала своје синове, обојица су светитељи. Велика је по томе што је са својим мужем и синовима подигла дивне задужбине. Велика је по томе што је, по примјеру Свете Ане, жене Светог Симеона Мироточивог, примила монашки чин пред крај свог живота да своје последње дане проведе у молитви, посту и да Богу угоди“.   „Велика је по својој љубави, а љубав коју је имала према својој дјеци и породици развила је у љубав према Цркви, према свом роду. Она је, по свој прилици, била албанског поријекла, али је била православна, а тада није било много важно ком народу припадаш, важно је да ли си православан и она је постала српском мајком. Велика личност, украсила је дивне светиње, које и до данас поју у славу Божју и блистају у слави Божјој“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки.   Он је честитао славу хору Свете мајке Ангелине, који под диригентском палицом проф. Ане Бојић, украшава света богослужења, у Саборном храму у Никшићу и многим другим крајевима и храмовима Епархије.   „Гдје год дође, наш хор Свете мајке Ангелине доноси радост. Основан је као дјечји хор, али су дјеца брзо израсла, међутим, наша диригенткиња Ана се труди да на вријеме обезбиједи подмладак, па у овом хору има дјеце, која још нијесу кренула у школу, или тек што су кренула и уче црквено појање. Ми старији, знамо колика је предност у васпитању дјеце када се од малена укључују у свету службу Божју, да осјете светињу, да оплемене слух, слушају лијепе, умилне, молитвене тонове, а не ону агресивну музику која се данас више форсира и код дјеце и омладине појачава дивљаштво. Тамо гдје нема праве музике потребна су појачала да се бомбардује слух човјеков, а слух је толико племенита ствар“, указао је Његово Преосвештенство.   Владика је захвалио диригенткињи овог благословеног хора и свим члановима уз жељу да их Бог благослови, да расту, развијају своје таленте, пјевају у славу Божју, радују се Богу, слави Божјој и животу на многа љета.     Потом је освештан славски колач и жито, који је Преосвећени Епископ Јоаникије преломио са г.-ђом Аном Бојић, члановима хора и бројним сабраним вјерним народом.     Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиo je на празник преподобне Ангелине Српске, у понедјељак, 12. августа са свештенством Свету архијерејску литургију у манастиру Дуљево у Паштровићима. У чин чтеца рукопроизведен је Стефан Зорић, апсолвент Богословског факултета. Свету тајну крштења и миропомазања примила је слушкиња Божија, мала Љубица Пилић из Подгорице. У Свету тајну брака ступили су господа Светислав и Радмила Живковић из Будве.   Звучни запис беседе     Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...