Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Када се удруже млади и стари лавови: владике Максим и Амфилохије

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 13 часа, Жика рече

@Zoran Đurović

Шта су мењали назив у Српске Православне Епархије у Америци?

пре 13 часа, Жика рече

Били епископи: Максим, Лонгин и Иринеј Добријевић.

Ако су у Америци тј. нису СПЦ онда су Бартови.

Сва дијаспора треба да припадне Барту, САД ће му помоћи јер сарађују. Потпуно исте форумулације као у "томосу" украјинским расколницима које нико није признао.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, feeble рече

A cemu sluzi OCA uopste? Zasto se nasi ne bi utopili u to umesto kod Barta?

https://oca.org/about/mission-vision

Можда, рецимо, зато што ОЦА није Бартова а Максим изгледа воли Барта :) 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Максим је од Константинопољске Патријаршије редовно добијао добар новац преко стипендије у време постдипломских студија. Е сад је јад то што треба и вратити. Тако очекују ови са Фанара. А Максим и воли да буде у фенси фазону и западном модерном стилу. Неправославним лупетањима, слугерањством Пентагону и западним интересима већ је успео отерати многе Србе из СПЦ. Караџић и Младић му нису кул али Бартоломеос јесте. Једини озбиљнији манастир СПЦ у његовој епархији у Аризони већ је успео отерати код канонских Заграничних Руса. Човек је велика штеточина и саблазнитељ многих душа, још одавно. Сећате ли се само како је пре десетак година јаростно устао на професора др. Радомира Поповића, кад је професор оправдано критиковао већ тада видљиви неопапизам Цариградске Патријаршије. Међутим главни заштитници ове штеточине у СПЦ су митрополит Амфилохије и владика Атанасије. Његови стари ментори. По њима, главно је то што Максим није педер. Као да се квалитет човека мери тиме што човек није конзумент само појединих најгнуснијих грехова. То што Максим раздире Тело Цркве јавним саблазнима и слабљењем СПЦ, њих много не интересује. Њима само треба један глас више на Сабору. Штеточинство еп. Максима у Америци је већ веома видљиво. Бојим се да ће он и еп. Иринеј Добријевић, као и бледуњаве слуге ове двојице штеточина у СПЦ, отерати многе Србе из СПЦ, и тако је тихо угасити. После је само питање времена када ће остаци остатака СПЦ у Америци прећи под окриље НАТО патријарха Вартоломеја. А то и јесте циљ НАТО владика убачених у СПЦ да је изнутра разбијају.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Неко тамо рече

Максим је од Константинопољске Патријаршије редовно добијао добар новац преко стипендије у време постдипломских студија. Е сад је јад то што треба и вратити. Тако очекују ови са Фанара. А Максим и воли да буде у фенси фазону и западном модерном стилу. Неправославним лупетањима, слугерањством Пентагону и западним интересима већ је успео отерати многе Србе из СПЦ. Караџић и Младић му нису кул али Бартоломеос јесте. Једини озбиљнији манастир СПЦ у његовој епархији у Аризони већ је успео отерати код канонских Заграничних Руса. Човек је велика штеточина и саблазнитељ многих душа, још одавно. Сећате ли се само како је пре десетак година јаростно устао на професора др. Радомира Поповића, кад је професор оправдано критиковао већ тада видљиви неопапизам Цариградске Патријаршије. Међутим главни заштитници ове штеточине у СПЦ су митрополит Амфилохије и владика Атанасије. Његови стари ментори. По њима, главно је то што Максим није педер. Као да се квалитет човека мери тиме што човек није конзумент само појединих најгнуснијих грехова. То што Максим раздире Тело Цркве јавним саблазнима и слабљењем СПЦ, њих много не интересује. Њима само треба један глас више на Сабору. Штеточинство еп. Максима у Америци је већ веома видљиво. Бојим се да ће он и еп. Иринеј Добријевић, као и бледуњаве слуге ове двојице штеточина у СПЦ, отерати многе Србе из СПЦ, и тако је тихо угасити. После је само питање времена када ће остаци остатака СПЦ у Америци прећи под окриље НАТО патријарха Вартоломеја. А то и јесте циљ НАТО владика убачених у СПЦ да је изнутра разбијају.  

Нисам знао да је напао оца Рашу. Да ли има текст?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Црквено-родбинске везе (хумореска)

1. Познто је да у томосима свих помесних Цркава, којима је додељена аутокефалија, стоји да се та новоаутокефална Црква, од момента добијања аутокефалије, има сматрати сестринском Црквом свима осталим аутокефалним Црквама.
2. Такође знамо да је у тзв. украјинском томосу нова тзв. „Православна Црква Украјине“ (т.ј., тачније, уједињени расколници), од стране Фанара ипак названа само њеном „ћерком Црквом“, а не сестринском Црквом. И као таква није равноправна са осталим Црквама, и потчињена је фанарској „мајци“.
3. Још знамо да у свакој могућој прилици клирици Фанара опсесивно истичу то фанарско мајчинство.
4. Постоји анегдота у којој се приповеда о томе како непозната жена долази на нечија врата, покуца, а кад јој отворе каже: „ја сам ваша тетка Маша и дошла сам да живим с вама“.
5. Знамо да је у складу са овом анегдотом и фанарска „Мајка“ дошла да „живи“ са „својом“ украјинском ћерком. То јест, узела је да се користи неким „покућством“, правима и привилегијама, као што су ставропигије ($), дијаспора ($), разрези ($),..итд ($$$). А да у исто време своју ћерку проглашава вечито недораслом за самостално одлучивање и за друге свари које су инхерентне статусу једне аутокефалне ђерке, хоћу рећи, Цркве.

Screenshot_20190724-225220_MX5

Ово ме наводи на мисао да на нивоу најпростије логике постоји битна препрека за признавање аутокефалног статуса „ћерки“ (чак и да занемаримо друге еклисиолошке и канонске препреке). Јер, о ироније, ни „мајка“, која ћерки формално даје аутокефалију, суштински јој је не признаје.

А још је занимљивије да такав непризнајући однос према ћерки мајку не спречава да се „црквено-родбински“ огребе и окористи на рачун те исте ћерке-копилета. Рекло би се, тетка Маша је хтела само да се усели, и све је учинила да би се уселила.

Али има још једна занимљивост. Будући да смо ми као Црква, сестра цариградској Цркви, па према томе у црквено-родбинским односима смо ваљда нека невољна украјинска црквена тетка. Без обзира што је наша сестрична, и ванбрачна, и дивља, и нелегитимна, питам се постоје ли какве привилегије ($) које можемо да тражимо, а да јој за узврат у ствари ништа не дамо, попут њене „мајке“?

Screenshot_20190724-223649_MX5
"Имате ли родбинске везе? О дааа! Имам! Везана сам за накит, кола, некретнине …"

Имајући у виду напред речено, по логици, али не и по вероватноћи, следи да бисмо и ми могли да покуцамо и кажемо овој ванбрачној и дивљој сестрични „ми смо ваша тетка СПЦ и дошли смо да узмемо покоју ставропигију ($), можда и нешто у дијаспори ($), …“. А затим да свеједно наставимо да ову фанарску ћерку сматрамо ванбрачним, и дивљим, и нелегитимним, копилетом. Уосталом, као што рекох, и „мајка“ је сматра незрелом и ограниченом…и слично.

Ако може мајка, а што не би могла и тетка? Међу сестрама не треба да важи стара латинска пословица quod licet Iovi, non licet bovi. Јер су сестре равноправне, зар не? Или ипак за нас важи ова пословица о волу, а за Фанар она анегдота о тетка Маши? Ја ипак нисам до краја уверен ко ће на крају бити bovi, као ни шта ће све Маши пасти на ум.

У међувремену, нама ваља озбиљно размишљати о оснивању ставропигија по нашој дијаспори, као и о генералном чишћењу и кречењу, јер нам нагло отпадају слова са натписа, и заглавља. А Маша је јако несташна.


чтец Ведран Гагић
24. јул 2019.

https://sozercanje.wordpress.com/2019/07/24/црквено-родбинске-везе-хумореска/

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 40 минута, Штампар Макариjе рече

Pa dobro, doplomatija radi, da se ucvrste na pravom putu, pismo kao znak da podrska postoji. ( to je iskljucivo samo to i nista vise )

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 48 минута, Штампар Макариjе рече

Беше мртав па оживе!:))

За разлику од МЦП ови примећују да сте у проблему. Погледај да на вашем сајту нема ниједне једине вести из Украјине откако сте примили епимафијеве! Једноставно вас заболе ... за Украјинце.

Видех да смо присилили Лохија да пропева синоћ, али је све то било неубедљиво. Лукавство Лохијево се видело у стандардном заобилажењу суштине аргумента (он ни најмање није глуп и намерно све ради) па онда одговара на полу-аргумент, да би могао да пласира своју тезу.    

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, Zoran Đurović рече

Беше мртав па оживе!:))

За разлику од МЦП ови примећују да сте у проблему. Погледај да на вашем сајту нема ниједне једине вести из Украјине откако сте примили епимафијеве! Једноставно вас заболе ... за Украјинце.

Видех да смо присилили Лохија да пропева синоћ, али је све то било неубедљиво. Лукавство Лохијево се видело у стандардном заобилажењу суштине аргумента (он ни најмање није глуп и намерно све ради) па онда одговара на полу-аргумент, да би могао да пласира своју тезу.    

Цитат:

РТС - Да ли у било каквој подели улога постоји било каква могућност да ви будете црногорски патријарх некакве нове цркве?

М. АМФИЛОХИЈЕ - Нови патријарх (смех)? То је апсолутна лаж. То једино ако бих изгубио памет, и савест, и свест. То су лажи које се шире из кругова из Црне Горе, а бојим се и из Србије се такве лажи проносе. Ја имам патријарха мога, пошто сам био један од кандидата, ја сам предао патријарху Иринеју у своје време у Сабору патријаршко достојанство, јер сам замењивао патријарха Павла и Бог ми је сведок што сам срећан до дана данашњег, да ме мимиошла та чаша, да бих остао овде. И радујем се Богу што имам патријарха Иринеја, нашег Чачанина, то је мој патријарх једини кога ја признајем и до сада и док сам ја жив, и док је он жив.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Жичанин рече

Цитат:

РТС - Да ли у било каквој подели улога постоји било каква могућност да ви будете црногорски патријарх некакве нове цркве?

М. АМФИЛОХИЈЕ - Нови патријарх (смех)? То је апсолутна лаж. То једино ако бих изгубио памет, и савест, и свест. То су лажи које се шире из кругова из Црне Горе, а бојим се и из Србије се такве лажи проносе. Ја имам патријарха мога, пошто сам био један од кандидата, ја сам предао патријарху Иринеју у своје време у Сабору патријаршко достојанство, јер сам замењивао патријарха Павла и Бог ми је сведок што сам срећан до дана данашњег, да ме мимиошла та чаша, да бих остао овде. И радујем се Богу што имам патријарха Иринеја, нашег Чачанина, то је мој патријарх једини кога ја признајем и до сада и док сам ја жив, и док је он жив.

Мислио сам да си интелигентнији, очигледно је да сам те преценио. Привео сам вам видео у коме се Артемије куне да неће да прави раскол, а сутрадан га направи. 

Покојни Антоније се клео Лохију да неће оснивати ЦПЦ и Лохи је то попио и ширио као истину. И доби Абрамовићеву цркву. Говорио: Знам човјека, то је једно поштење... 

Ево ти га Таса, Лохијев пајтос: Патријарх Иринеј није мој патријарх! - Шта ти је нејасно у тој реченици? 

До јуче је Барт признавао Онуфрија. Сутра га је писмом обавестио да није више кијевски митрополит.

Денисенко се на Јеванђељу заклео да неће направити раскол, и направи га. 

Ти си слободан да верујеш Лохију, али му ја не верујем ни да каже да је млијеко бијело. Буди башта, ја немам намере да те разуверавам, јер су на више тема изнети сасвим јасни аргументи, и то би било као када бих помислио да могу да обратим неког равноземљаша износећи му рационалне аргументе. Ту помоћи нема. Како се они руководе другим разлозима, тако и ти чиниш. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Митрополит Српске Православне цркве у Црној Гори Амфилохије саопштио је у интервјуу за Радио Слободна Европа да намјера владајуће ДПС да у партијски програм за предстојећи конгрес уврсти и питање обнове аутокефалне црногорске православне цркве, показује незнање оних који креирају државну као и политику владајуће партије о томе шта је црква и колико она постоји на простору Црне Горе.     Митрополит Српске Православне цркве у Црној Гори Амфилохије саопштио је у интервјуу за Радио Слободна Европа да намјера владајуће ДПС да у партијски програм за предстојећи конгрес уврсти и питање обнове аутокефалне црногорске православне цркве, показује незнање оних који креирају државну као и политику владајуће партије о томе шта је црква и колико она постоји на простору Црне Горе.   “ДПС је на последњем састанку покренуо и питање тзв. обнове Митрополије црногорско-приморске, аутокефалне. То само показује да они који сада воде не само партију него и Црну Гору, да су незналице што је то црква”, рекао је за РСЕ митрополит Српске православне цркве у Црној Гори, Амфилохије, коментаришући најаву да ће владајућа Демократска партија социјалиста партијским програмом формализовати раније обећање предсједника Црне Горе Мила Ђукановића да ће радити на обнови црногорске аутокефалне цркве.   Ђукановићева порука     Подсјетимо, Ђукановић је 8. јуна на партијској конференцији у Никшићу најавио да ће изградња црногорског друштва ићи путем који подразумијева, како је рекао Црногорску аутокефалну цркву.   „На том путу ћемо свакако радити на снажењу црногорског идентитета, неке важне кораке смо на том плану већ остварили, остао је још један важан корак којим ћемо такође исправити тешку неправду учињену Црној Гори на почетку 20. вијека, а то је обнова црногорске аутокефалне цркве. Допадало се то некоме или не, на томе ћемо предано радити“, поручио је Ђукановић.   Амфилохије је, за РСЕ полемисао и са званичним историјским тумачењем улоге и судбине цркве у Црној Гори:   “Митрополија црногорска, зовите је како хоћете, она овдје без прекида постоји 800 година. И та прича да је она укинута 1920. године је потпуно бесмислена прича, лажљива прича, морам тако да се изразим.   Она је само васпоставила свој однос са Пећком патријаршијом одлуком Светог синода Краљевине Црне Горе 1918. године, одлуком дакле црногорске Митрополије, црногорске цркве, како год се зове, јер митрополија значи црква.   Дакле, том одлуком је она прва која је васпоставила јединство Пећке патријаршије 1918, прије Карловачке митрополије и прије србијанске митрополије, и оне босанске и буковинско далматинске, које су у то вријеме постојале. Оне су све касније пришле том јединству Пећке патријаршије.   А она је остала иста она која је била, сво свештенство, монаштво, сав народ и црквена имовина – она је остала без прекида. Црква апсолутно ништа није промијенила, и говорити о обнови некакве црногорске цркве могу само људи који не знају што је то црква и који мисле да је црква партија. То је основни проблем дакле, и мени је веома жао што они који су сада на власти у Црној Гори тако нешто предузимају. Што то значи обнављају и што да обнављају? Да обнављају оно што је овдје без прекида осамсто година, цркву која је родила Црну Гору?”   Питање имовине   Амфилохије тврди да је црква на чијем је он челу, створила Црну Гору притом апострофирајући имовину што је суштински проблем у односима са државом Црном Гором:   “Данас, васпостављајући Црна Гора своју независност, она се темељи на оној цркви и оној држави коју је црква створила, и цркви која је била државна вјера. Е сад, одузимати тој цркви имовину и храмове, и сматрати да она не постоји него је сад треба поново стварати, то је ван здраве људске логике.”   Подсјетимо, црногорска Влада и Митрополија Српске православне цркве годинама се споре око статуса црквене имовине у Црној Гори. Након више покушаја да се то питање ријеши Влада је ове године изашла са предлогом закона коме се оштро успротивила Митрополија након чега је у читав конфликт укључена Венецијанска комисија, која је дала експертско мишљење. Након тога проблем са усвајањем закона је на неодређено одоложен.   Црногорска Влада средином маја усвојила је Предлог закона о слободи вјероисповести којим је предвиђено да ће сви вјерски објекти који су били имовина државе Црне Горе пре губитка њене независности и припајања Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, а који касније нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке верске заједнице, бити препознати као државна имовина. „Међутим, ако нека верска заједница располаже доказима да је на основу некад или данас важећих прописа постала власник неке имовине, држава ће то признати и поштовати. Тамо где таквих доказа нема, већ је реч о имовини коју је стварала и стицала држава Црна Гора и која представља културну баштину свих њених грађана, таква имовина биће уписана као културно благо, односно као државна својина Црне Горе“, саопштила је Влада.   ‘Нема раскола у СПЦ’   На питање Радија Слободна Европа, да ли је поводом додјеле ордена пресједнику Србије Александру Вучићу од стране СПЦ коме се Амфилохије противио, дошло до раскола између њега и патријарха СПЦ Иринеја, Амфилохије тврди да раскола нема:   “Нема раскола у СПЦ, и последњи догађаји су само потврда да је црква живи организам и да ми епископи нисмо чланови партије, него људи који свако мисли својом главом, и са свим поштовањем према нашем Синоду и патријарху који је недавно овдје био наш гост и примљен са много љубави.   Један број наших епископа нису били за то да се господину Вучићу додјељује орден Св. Саве. Ја сам био смио кад смо били у Пећкој патријаршији, у то вријеме је било на стотине дјеце са Косова. Ја сам рекао да орден треба додијелити игуманији Пећке патријаршије и сестрама мученицама које су ту остале после свих гоњења и насиља и пријетњи… Орден свима мајкама на Косову које рађају дјецу, њима припада орден, то је наш став и ту се разликујемо можда од његове светости. Он човјек има право да тако схвата, али је и наше право да на свој начин сагледавамо савремена збивања”.   Александру Вучићу, председнику Србије у уторак увече у Београду уручен је Орден Светог Саве првог реда. Свети архијерејски синод одликовао је Вучића, Милорада Додика, српског члана Председништва Босне и Херцеговине, као и патријарха Српске православне цркве (СПЦ) Иринеја, поводом јубилеја – осам векова аутокефалности Српске православне цркве. Орден Светог Саве првог степена Вучићу је уручио патријарх Иринеј.     Извор: Портал Ин4с
    • Од Логос,
      „Најрадије бих вас све загрлио и најрадије бих вас све прозвао по имену…” цитат је из једног од ранијих обраћања епископа Григорија, данас диселдорфског и њемачког, а којим је почела синошња свечана академија у част двадесетогодишњице његове епископске сужбе, од чега је деветнаест година провео као херцеговачки епископ. Највећа дворана Требиња, у требињском Културном центру, била је исувише мала да би примила све оне из овог града, Херцеговине и из разних других крајева, који су присуствовали овом догађају.     Током програма, вођеног од стране Тамаре Рајковић и ђакона Бранислава Рајковића, направљен је осврт на пет главних сегмената дјеловања епископа Григорија у протекле двије деценије. О градитељству, међурелигијским односима, списатељству, богословљу и епископству епископа Григорија, током вечери, говорили су: протопрезвитер ставрофор Дражен Тупањанин, фра Ико Скоко, Данијела Јелић, проф. др Богољуб Шијаковић и епископ Атанасије.   Програм су употпуниле и уљепшале чланице Хора  „Света Анастасија”, са својом хороначалницом Бранком Јанковић, као и фото-видео прилози монаха Теофила, протагонисте новог пројекта наше Епархије, под називом „Видеослов”.      Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом
       
      Када сам месеца маја писао да је Амфилохије са групом епископа кренуо у прављење раскола многи – чак и од мојих пријатеља – су казали да нешто није у реду са мојим душевним здрављем. Сада очекујем да ми се извине.
      Кратко ћу прокоментарисати захтеве у писму које је Патријарх одбио. Наиме, на прослави јубилеја 800 годишњице аутокефалије СПЦ, одржане 6. октобра у манастиру Жича, десила се жучна расправа патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија, који је на све начине гледао да да Патријарху захтеве групе сепаратиста. Видимо по тачкама:
      1. Одлука Светог Архијерејског синода да на крајње скроман начин обележи јубилеј аутокефалности наше Цркве оставила је тужан утисак на све јер није испунила очекивања јерархије и нашег верног народа, а жалостан утисак је оставило и одустајање од прославе са пуноћом Православне Цркве, чиме је потцењено завештање које нам је оставио Свети Сава.
      - Крајње злонамерно подметање, јер је Синод објаснио зашто су одустали од позива других великодостојника сестринских Цркава: Да се не би погоршала ситуација јер Руси и Фанарци не служе заједно. Све ово Амфилохије зна, али продаје маглу преко антицрквених медија. Стварати злу крв њему није страно.
      2. По питању црквене ситуације у Северној Македонији, Синод од маја месеца ништа није предузео и тиме је дезавуисао важну саборску одлуку о наставку дијалога са делом Цркве у Северној Македонији која је у расколу. Оваквим понашањем остављамо утисак да нам је до јединства са свеукупним тамошњим народом понајмање стало и шаљемо двосмислену поруку васељенском Православљу.
      - Прошло је свега 4 месеца. Уследили су проблеми у Америци, Патријарх се разболео, био је и период одмора, Буловић је тек нешто радио по македонском питању и видели смо један текст поводом тога. Амфилохије је заборавио да је од 1985 епископ и да је више пута био члан Синода и заменик Павлов када је овај занемоћао. Ништа није урадио око македонског питања. Од мајског Сабора је гостио украјинске расколнике и призвао патријарха Вартоломеја да се уплете у наша црквена посла.
      3. Проблематично Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора, објављено 18. маја 2019. на сајту Српске Патријаршије, у коме су неке одлуке формулисане супротно вољи Светог Архијерејског Сабора, изазвало је негодовање међу јерархијом и народом. Један број архијереја је већ изразио протест и у виду демантија се оградио од поменутог саопштења, што је, међутим, пропраћено ћутањем и игнорисањем од стране Синода.
      - Синод је добро урадио да се не изјашњава око неутемељених тврдњи Амфилохија и оних око њега. Како је портпарол СПЦ Буловић објаснио, извештај је написан као и сви претходни. Да нешто није у реду код пучиста, види се и из чињенице да се пензионисани Атанасије потписао у протесту да извештај о раду Сабора није добар, а сам није био на Сабору! Затим је у писму Патријарху слагао (праштајте на јасном српском, јер и Таса је народски владика) да су 22 потписника, а било их је 8! Број од 22 не помиње случајно јер је то та апсолутна и жуђена већина.
      4. Забринутост због евентуалног признања независности КиМ, о чему постоје узнемиравајући сигнали, као и проблеми око црквене имовине у Црној Гори где се покушава наметнути антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама, траже ново оглашавање Светог Архијерејског Сабора наше најсветије Цркве. Време неумитно тече и одлагање дискусије и решавања проблема до мајског Сабора може нас скупо коштати.
      - Више пута је све потврђено од САС. Не мора на месец дана да се понавља.   
      5. Неспоразуми око територијалног ограничавања Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци досегли су, захваљујући медијским злоупотребама, шире размере и то тражи хитну и неодложну саборску расправу.
      - Нису «неспоразми» него се ради о самовољној сецесији и зато је Синод поништио све њихове одлуке. Кирило се жалио на то што су га изопштили, али у том случају испада да није обдарен интелигенцијом јер ништа није схватио, тј. није разумео «исправне» намере америчких владика. Реаговао је и Митрофан и сасвим стао на страну Синода. Амфилохије би хтео да је и он збуњиве природе.
      6. Такође, сматрамо за потребно да се саборски разговара о неутемељеној одлуци Светог архијерејског синода везано за повлачење благослова за предавање двојици професора на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Уз то саборску расправу потребује и најновија синодска одлука да се први пут у осмовековној историји наше Цркве, и то баш на ову свечаност, додели орден Светог Саве првог степена једном председнику Србије. Овим поводом огроман број верника је почео да шаље протесна писма па сматрамо да о тој одлуци треба да се саборски договоримо.
      - Максим и Вилотић су законски скинути са места предавача.
      И у мају је Вучић саборски позван. Тада је Тасићка причала да су Амфилохијеви захтевали да Патријарх абдицира. То се показало као лош потез, јер су после неколико месеци, када су се карте на столу помешале, медији који раде за Амфилохијеве узели да спинују и синодској линији (Буловић, Перић итд.) почели да приписују како они иду на рушење Патријарха!
      Амфилохије и Григорије in primis, али и Максим, су оркестрирали срамну хајку у време прославе, тако да је Бећковић дан пред држање говора у Жичи отказао (ако је прилика била добра, и Амфилохије је ту био, зашто не би и Матија? Ако није била добра, онда је Амфилохије бескичмењак, како и рече на посмртном говору Борислава Милошевића); затим су организовали „спонтане“ петиције, у Дечанима се изругивали ордену Светог Саве па су га давали свима...
      Занимљиво је да је пре само пет година на предлог Амфилохијев патријарх одликовао Филипа Вујановића, тадашњег председника Црне Горе, за време чијег мандата је Црна Гора постала независна држава и признала лажну државу Косово! Амфилохије је одликовао и «црвеног војводу» Шешеља, агностика и борца против веронауке. Одликовао је и Мирослава Мишковића, познатог српског тајкуна. Клео је свакога ко би се одрекао Русије, а нападе га изненада подмукли Шваба Алцхајмер, па заборави да је Путин, који је гарант и наше сигурности, одликовао тог истог АВ орденом св. Александра Невског!
      7. Подсећамо вас, такође, на одлуку прошлог мајског Сабора да се за ову јесен сазове Свети архијерејски сабор који би био посвећен црквеној просвети. Умољавамо Вас да ту одлуку поштујемо и спроведемо.
      Ваша Светости, ми знамо да они којима све наведено одговара скривају то од Вас, али Вам са жалошћу сведочимо да је углед наше најсветије Цркве и Вас лично нарушен. Због свега наведеног, после дужег суздржавања коначно смо били приморани да се огласимо и да заједнички покушамо – сабрани на Сабору у Светој Жичи – да што пре вратимо углед и стабилност нашој Цркви. Поводом свега овога умољавамо Вашу Светост да сходно Уставу сазове редовну седницу јесењег Светог Архијерејског Сабора. Могло би и ово Жичко Сабрање бити проглашено јесењим Сабором. Истичемо да је Патријарх Герман за 750-годишњицу наше Цркве сазвао ванредни Сабор. Сматрамо да би несазивањем јесењег Сабора дошло до погоршања наведених проблема и нарушавања јединства Српске Цркве.
      - То није била одлука Сабора.
      Ванредан сабор сазива Синод и то када процени да има разлога. Хумористично је да тај сабор тражи и еп. Лука који ни на редовном не може због болести да присуствује! И налази се у тим потписницима иако није био у Жичи!
      Најалармантнија је последња реченица у којој прете расколом: «Сматрамо да би несазивањем јесењег Сабора дошло до погоршања наведених проблема и нарушавања јединства Српске Цркве». Напокон и казаше шта им је на срцу. Мене су спиновали и троловали да умишљам некакве расколе, али сада и рекоше.
      Раскол је процес. Он се припрема како сам и показао у текстовима и коментарима око америчког и црногорског раскола. На свему већ годинама марљиво раде. И ћутали су све до сада да се народ не би досетио. Сада упорно користе Вучића као страшило и као некаквог издајника да би искористили општенародно незадовољство тешком економском ситуацијом.
      Ову екипу подржавају Весна Пешић, Ђилас, Иван Ивановић, Двери итд. Кампању су појачали и са свих страна опседају СПЦ, али и моју маленкост. Григорије је са ланца пустио Вука Бачановића, из СПЦ имамо Николу Станковића, кога плаћа Патријаршија и многе друге. Једноставно је немогуће испратити све наслове.
      Текст је смушен јер тражи сазивање редовне седнице јесењег Сабора, а онда се позива како је Герман сазвао ванредни Сабор. Амфилохије вређа нашу интелигенцију, јер канони говоре о 2 сабора годишње, али зашто их није било у СПЦ до сада? Што се тек данас сетио канона? (Он је пак познат како се држи канона па покрштава и крштене католике). Вређа нашу интелигенцију јер све то добро знамо, али пише текст за неуку рају. Да каже, као Артемије, како ми не поштујемо каноне. А сам је ишао само на 1 сабор годишње за свих 34 године своје службе! Неолиберашки медији напречац заборављају да Амфилохије куне, да хомосексуалце проглашава промотерима културе смрти итд. Интересантно. Чворовићу и сличнима напомињем да свака од помесних Цркава може прећутно да уређује своју праксу, како пише наш највећи каноничар светске славе еп. Никодим Милаш. Он је на основу тога писао да можемо да имамо и жењене епископе. И да за то не треба сазив Васељенског сабора. Такође, Милаш говори о томе да је неканонски да се епископ премешта са епархије на епархију, али је то наша пракса, а коју су користили управо Амфилохије и Атанасије. Тада се Амфилохије није сетио канона. И заиста, не постоји ниједан канон који то допушта, него сви забрањују. Али када треба да се продаје магла, црногорски није гадљив. Амфилохије је неканонски митрополит црногорско-приморски. Он је то само по милости СПЦ.   
      - Неки мисле да је Амфилохије писмо сочинио за време ручка и додела панагија. Није. Тада је сачинио промеморију, односно још један захтев да се Патријарх осврне на њихова тражења. Писмо је написано раније и било је предато Патријарху. Било је откуцано, а не писано руком. Потписе су већ били ставили. Како се Патријарх није обазирао на то, онда Амфилохије врши додатни притисак на њега, држи га за руку и препире се са њиме пред почетак приредбе. Даје му тај поновни подстицај. Максим је ту и наћуљио је уши (све се има на снимку), јер је директно заинтересован. Патријарх одбија, његов помоћник узима тај коверат. То ничим није уродило.
      Коаутор писма је Максим Васиљевић. Он и други су увукли Игњатија, декана ПБФ, у ово врзино коло. Дискурс о јединству одаје Максимово перо. Игњатија је Патријарх изгрдио јер је одуговлачио са давањем отказа Максиму. Када је видео да је враг однео шалу, Игњатије даје отказе Максиму и Вилотићу. Тиме се завршава део ове саге. Амфилохије предаје писмо својим медијима и оно бива публиковано. Моје лично разочарење је Јоаникијев потпис, јер сам мислио да барем једног Србина имамо у Црној Гори.
       
      Ваше Светости у Христу одана браћа и саслужитељи:
       
      Следи 15 потписа. Надам се да сам све потписе исправно рашчитао, јер их нам нису дали у доброј резолуцији.  
      Колона лево:
      Јустин жички
      Максим
      Лаврентије
      Кирило
      Лука
       
      Главна Колона:
      Амфилохије
      Јоаникије
      Атанасије милешевски
      Јован славонски
      Григорије
      Теодосије
      Димитрије
      Иринеј Добријевић
      Методије
      Игњатије

      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...