Jump to content
  1. Жика

    Жика

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У 26. недјељу по Духовима, на празник Светог пророка Авакума, Светог цара Уроша и Преподобног Јоаникија Девичког, 15. децембра 2019, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством Свету Архијерејску Литургију, у манастиру Ђурђеви Ступови.   Звучни запис беседе   Прије свете службе, Преосвећени Епископ је у чин ипођакона рукопроизвео Огњена Фемића, дипломираног теолога, из Равне Ријеке у Бијелом Пољу.   Након читања светог Јеванђеља, ријечима литургијске поуке сабрани вјерни народ, поучио је протосинђел Евстатије (Драгојевић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови.   О данашњем великом празнику, којим наша Света Црква молитвено прославља велике српске Божје угоднике Светог цара Уроша и Преподобног Јоаникија Девичког, архипастирском бесједом обратио се Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.   Казао је да је Светог цара Уроша наш народ називао Урошем Нејаким, што се погрешно схвата због асоцијације како је он био нејаки владар. Његов отац, цар Душан је био силни, а он, цар Урош нејаки.   „Како год то било историјски, он се пред Богом узвисио својим смирењем. Када се распадало велико, славно  и силно царство Немањића, он је био тај који је, још увијек, држао престо српских краљева и царева, али га није могао сачувати, јер су биле такве историјске прилике, већ су Турци надирали. Грци нас оптужују да смо им хтјели узети царство, а ми њих да су они, изнајмљујући Турке као најамничку војску, довели Турке на Балкан, али смо заједно покусали последице тих међусобних оптужби. Ипак, ми смо са Грцима браћа, кроз цијелу историју смо имали динамичне односе, најчешће добре, а било је и врло великих неспоразума“.   „Цар Урош се везивао за Царство небеско и главни акценат стављао на вјеру и на светињу, заједно са својом мајком Јеленом, која се пред крај живота замонашила са именом Евгенија. И она се помиње као света, њена рука налази се у манастиру Савини“, бесједио је Владика.   Заједно са Светим царом Урошем данас се слави и велики Божји угодник Преподобни и богоносни Отац наш Јоаникије Девички. Народ из ових крајева од Полимља ишао је, често, у манастир Девич, а из других крајева на славу Манастира.   „Сабирају се код његових Светих моштију многи да себи и својој души траже исцјељења и снаге. Велика је светиња манастир Девич, много је страдала, али је благослов Светог Јоаникија Девичког васкрсава и, опет, је васкрснула послије оног страдања 2004. године. Нека буде срећан данашњи празник. Имамо дио Светих моштију цара Уроша, овдје, у овом кивотићу. Када смо из Срема донијели дјелиће чесних моштију Светог цара Уроша, пошто су, некада, почивале у манастиру Шудикови, оне су овдје проточиле Свето миро. Очевидац сам тога“,  навео је Преосвећени Епископ Јоаникије.   Владика је позвао народ цијеле Црне Горе да се у суботу 21. децембра, саберу у Никшићу уз мошти Светог Василија Острошког Чудотворца.   „Свети Василије, који је био Митрополит града Никшића и шире околине, повремено, када су тешкоће у његовом народу, походио је свој народ својим Светим моштима. Било је тога и раније, а посебно се сјећамо његовог одласка за његово родно Требиње и Мркоњић. То је утврдило Херцеговину и залијечило њене ране послије оног несрећног рата“.   „И ми данас имамо ране, имамо ране не од друге вјере, не од другог народа, него од наших људи, који нам припремају закон којим желе да понизе нашу свету вјеру. Сјутра вече ће бити дијалошка трибина у Беранама у Центру за културу. Долазе наши правници, они су до краја, на нивоу струке и права, завршили причу о закону, побили све њихове аргументе. Немају шта да одговоре, али сада иду голом силом власти. Ми се не боримо против власти, него се боримо против неправде и дужни смо да се, увијек, боримо против неправде“, истакао је Његово Преосвештенство.   Поручио је  да вјера треба да је слободна, а слобода вјере, по ријечима Преосвећеног Владике Јоаникија, изражава се, не само кад је све добро и лијепо, него и када су тешка времена, када су тешке клевете.   „Ми морамо бити слободни да то кажемо. Не боримо се ни огњем, ни мачем, него се боримо ријечју, правдом, истином. То је наше оружје. Наше највеће оружје када имамо неспоразуме са браћом је трпљење и молитва да се сви уразуме. Не желимо ми, не дао Бог, да продубљујемо већ постојеће расколе међу браћом, нити да се укључујемо у било какву страначку политику, али желимо да сачувамо наш образ и не смијемо да допустимо да се наша вјера понижава и гази. Од кога, драга браћо? Од наших, али одрођених. Са тугом ове ријечи говорим“.   „То су наша браћа и ми их, увијек, позивамо на дијалог, али, бјежали су, ја сам тога свједок, од силе аргумената, од науке и струке, а вукли нас на терен политике. Не можемо да дозволимо да наше право не буде право, него да буде политика. Ми само штитимо своја права и дужни смо да их штитимо. Нека се зна и то, ми смо као људи слаби и нејаки, али када смо са Богом, са нашим свецима и око кивота наших светаца, ми смо јаки. Јаки смо духом, љубављу, истином и правдом. То је наша снага“, закључио је на крају бесједе Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.           Сабрани, који посте Божићни пост, а који се покајањем, молитвом и исповијешћу припремају за празник Рођења Господа Исуса Христа, приступили су Светом Причешћу.     Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Логос,
      Црквено-народни сабор, који ће се 21. децембра одржати у Никшићу око моштију Светог Василија Острошког, прилика је за државу Црну Гору да отпочне процес помирења  и да се наситимо заједништва и љубави, како Божије тако и међусобне, поручили су данас Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.     Владике су ово казале на прес конференцији у Подгорици одржаној поводом недавно утврђеног Предлога закона о слободи вјероисповијести и Великог црквено-народног СветоВасилијевског сабора, који 21. децембра у Никшићу организују Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка, као протест против понижавајућих и дискриминаторних одредби Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.   Митрополит је на почетку изложио кратко учење о саборности Православне цркве, представишви представницима медија у најкраћим цртама историју развоја хришћанства на нашим просторима од времена древне Дукље до данас.   „Наша Црква наставља то дјело без прекида већ осам вјекова и чуди намјера наше Владе да донесе закон који ће угрозити Цркву“, рекао је Митрополит закључивши да је несхватљиво и неприхватљиво да секуларна држава доноси законе који би угрозили имовину Цркве и њено постојање.   „Непрекидно инсистирамо да се донесе нормални, европски, али и наш аутентични закон који би уредио односе Цркве и државе“, казао је владика Амфилохије нагласивши да је Црква актуелним Предлогом ускраћена за све – од имена до имовине.   Митрополит је подсјетио да је Православна црква дискриминисана још од процеса склапања темељних уговора јер је једина заобиђена и са њом није склопљен никакав споразум.     Коментаришући примједбе на долазак моштију Светог Василија у Никшић, Високопреосвећени Митрополит је подсјетио да то није накава новост за Црну Гору:   „Сваке године на Марковдан, градску славу Подгорице ми доносимо моште Светог Симеона Дајбабског, и то је сасвим нормално.“   Посебно је подсјетио на примјер када је и држава помогла пренос моштију, руке Светог Јована крститеља:   „Било је то 2006. године, министар Милан Роћен је учествовао у ходу руке Светог Јована крститеља у Русију на поклоњење“, рекао је владика и додао да су саме мошти Светог Василија не једном изношене из манастира Острог, нарочито подјстивши на величанствену и свету литију из 1996. године када је острошки Светитељ походио своју родну Херцеговину.   Имајући то у виду Митрополит је истакао да је потпуно нормално да се народ Црне Горе, сабере око најпоштованијих моштију у храму посвећеном управо Светом Василију Острошком у Никшићу.   Он је нагласио да Свети Василије сабира људе добре воље свих нација, али и вјера, подсјетивши на примјере чудесних исцјељења наше браће муслимана и римокатолика.   „Сви су позвани на овај сабор мира, помирења, братске слоге и заједништва“, рекао је владика.   Даље је нагласио да Свети Василије увијек позива на заједништво, а то је оно што управо највише недостаје Црној Гори у наше вријеме.   „Садашња власт нажалост наставља расколе и наше несреће још од братоубилаштва Другог свјетског рата“, са жаљењем је констатовао Митрополит Амфилохије поручивши да је ово сабрање у Никшићу прилика да се крене у процес помирења.   „Позивам све људе добре воље да дочекамо у Никшићу мошти Светог Василија Острошког, да примимо његов благослов и да се наситимо заједништва и љубави како Божије тако и међусобне“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.   Он је истакао да је предложени закон удар на Цркву са жељом да се она понизи.   „Радосни смо што је држава склопила споразуме са другим вјерским заједницама, али не можемо дозволити да будемо дискриминисани и да се Цркви отимају светиње“, истакао је владика Јоаникије нагласивши да ће Црква бранити своја права, да ће се сабрати и оснажити, и борити против безакоња.   „Ми вјерујемо у Божију милост, благодат и посредовање Светог Василија и да ће она утицати и на оне који доносе одлуке, те да ће се у том смислу обновити дијалог“, изразио је своју наду владика Јоаникије рекавши ако до тога ипак не дође, Црква неће одустати од одбране својих светиња, јер су оне за нас скупље од свих вриједности овог свијета.   „Ми не тражимо никакву повластицу у односу на друге вјере него само да се она права која имају друге вјере дају и Православној цркви. Дубоко вјерујемо да са Светим Васлије долази и Божија благодат која свима треба и коју Црква свима нуди“ закључио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.   Одговарајући на питања новинара Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је рекао да ће се Црква борити за своје светиње и на суду и ван њега рекавши да наша власт у свом односу према Митрополији превазилази кумунистички режим.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Откуд Сандо у херцеговачком клану?
       
      Текст је више питање, него што имам одговора. Наиме, реч је о природи везе између протојереја-ставрофора проф. др Драгомира Санда и ткз. херцеговачког клана. Наиме, он је био придружени члан оних који су бојкотовали 05. децембра 2019. седницу Наставно-научног већа Православног богословског факултета УБ. Није херцеговац. Међутим, увек га видимо придруженог у акцијама овог тима. Тако ће за Тв Храм водити интервју са епископом западноамеричким Г. Максимом Васиљевићем (овде), који износи идеју да превазиђемо наше уске интересе, па да се све цркве у САД споје у једну (овде).
      Пре више година сам читао Сандов клеветнички текст-тужбу против о. Владимира Вукашиновића, али како је тужба била најобичнија клевета, Патријарх ју је одбацио. Но, Сандо се није зауставио и лобирао је активно да се уместо Вукашиновића за декана изабере епископ пожаревачко-браничевски Г. Игњатије. Вели се да му је заузрат обећано да ће постати редован професор на ПБФ, и у тај степен је унапређен од МЦП, јер они деле титуле и шаком и капом, иако то нема везе са реалношћу. Тако Светигора: „У вечерашњој Катедри послушајте предавање протојереја-ставрофора проф. др Драгомира Санда, редовног професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду“ (овде). Сандо је пак ванредни професор (овде).
      О. Сандо је ипак доживео разочарење. Морам да похвалим ПБФ да је способнији од БУ у истраживању плагијата. Наиме, Сандо је аплицирао да постане редовни професор, али је способни А.Ђ., који је мој пријатељ, открио да је рад у питању плагијат, па је сам Игњатије саветовао Санду да се повуче, и овај је сада ванредни професор. Нека поцепа рад и напише нов за 7 дана, јер су то ти способни људи, супермени као Васиљевић.
      Но, Сандо се у подвизима не зауставља па се јавља као протагониста у скорашњем циркулару Перишић-Кубат: „...у вечерњим часовима митрополит Порфирије је позвао колегу проф. др Драга Санду, и том приликом му рекао: 'Патријарх ти је поручио да, уколико сутра не гласаш за смену декана, глава ти је на пању.' Колега Сандо је исте вечери о том разговору обавестио декана владику Игнатија“ (овде). Истинољубивост Сандова се видела још у Вукашиновићевом случају, где је у Патријаршији банован, како би рекли млади, а још и из неуспелог покушаја да се домогне вишег ранга преко плагијата.
      Паметном доста.
       
      Зоран Ђуровић
      Рим, 14.12.2019

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Откуд Сандо у херцеговачком клану?
       
      Текст је више питање, него што имам одговора. Наиме, реч је о природи везе између протојереја-ставрофора проф. др Драгомира Санда и ткз. херцеговачког клана. Наиме, он је био придружени члан оних који су бојкотовали 05. децембра 2019. седницу Наставно-научног већа Православног богословског факултета УБ. Није херцеговац. Међутим, увек га видимо придруженог у акцијама овог тима. Тако ће за Тв Храм водити интервју са епископом западноамеричким Г. Максимом Васиљевићем (овде), који износи идеју да превазиђемо наше уске интересе, па да се све цркве у САД споје у једну (овде).
      Пре више година сам читао Сандов клеветнички текст-тужбу против о. Владимира Вукашиновића, али како је тужба била најобичнија клевета, Патријарх ју је одбацио. Но, Сандо се није зауставио и лобирао је активно да се уместо Вукашиновића за декана изабере епископ пожаревачко-браничевски Г. Игњатије. Вели се да му је заузрат обећано да ће постати редован професор на ПБФ, и у тај степен је унапређен од МЦП, јер они деле титуле и шаком и капом, иако то нема везе са реалношћу. Тако Светигора: „У вечерашњој Катедри послушајте предавање протојереја-ставрофора проф. др Драгомира Санда, редовног професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду“ (овде). Сандо је пак ванредни професор (овде).
      О. Сандо је ипак доживео разочарење. Морам да похвалим ПБФ да је способнији од БУ у истраживању плагијата. Наиме, Сандо је аплицирао да постане редовни професор, али је способни А.Ђ., који је мој пријатељ, открио да је рад у питању плагијат, па је сам Игњатије саветовао Санду да се повуче, и овај је сада ванредни професор. Нека поцепа рад и напише нов за 7 дана, јер су то ти способни људи, супермени као Васиљевић.
      Но, Сандо се у подвизима не зауставља па се јавља као протагониста у скорашњем циркулару Перишић-Кубат: „...у вечерњим часовима митрополит Порфирије је позвао колегу проф. др Драга Санду, и том приликом му рекао: 'Патријарх ти је поручио да, уколико сутра не гласаш за смену декана, глава ти је на пању.' Колега Сандо је исте вечери о том разговору обавестио декана владику Игнатија“ (овде). Истинољубивост Сандова се видела још у Вукашиновићевом случају, где је у Патријаршији банован, како би рекли млади, а још и из неуспелог покушаја да се домогне вишег ранга преко плагијата.
      Паметном доста.
       
      Зоран Ђуровић
      Рим, 14.12.2019

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...