Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Када се удруже млади и стари лавови: владике Максим и Амфилохије

Оцени ову тему

Recommended Posts

 

 

Зоран Ђуровић: Када се удруже млади и стари лавови: владике Максим и Амфилохије

 

Не знам која би ме Муза могла надахнути да достојно захвалим на јавној похвали епископа у Западној Америци Максима, и приватној од митрополита черногорско-приморског Амфилохија! Најнедостојнији какав јесам, ипак бих хтео да заблагодарим.

Да почнем са Максимом. Човек ме похвали за нови ваздух који донесох у иконографији и у свештеничкој служби. Написа: Зашто су данас у нашим црквеним срединама 'друго', 'другачије' и 'ново' на тапету као некаква претња? Зашто су 'просечност' и копирање постали мера? И откуд то да медиокритети кроје будућност наше еклисијалности? Иновативна вероучитељица, креативни иконописац, одушевљени свештеник... често морају да поклекну пред осредношћу. Зашто њихов необичан стил (плод занетости жудњом за Христом и измењености његовом љубављу) мора да буде супарник институционалној норми која не мари за личну харизму? Наша трагичност лежи у томе што прихватамо такво стање медиокритета и ниподаштавамо аутентичност“. Хвала, владико! Наиме, управо сам ја тај који уноси нови дух у сликарству и теологији и служим као бесребреник у својству свештеника. Ништа што и ти радиш.

Што је најлуђе, Максим овде мисли на себе! Самообмана је достигла галактичке размере па замишља да је неки уметник. Лепо пева али то није уметност. У теологији нема никакве оригиналности, осим ако се свако мало лупање не узме за оригиналност, а онда мора да за те исте пише покајничка писма сабору.

Млади лавови, Максим и Григорије немачки, а из потаје старији Теодосије рашко-призренски, праве препознатљиви стајлинг: они су људи модерног доба, способни, вредни, иновативни, док су ови други матори, затуцани и неспособни. Максим ће отворено рећи да се матори повуку. Зато је Григорије био предлаган за патријарха. Егзекутор те идеје је био Богољуб Шијаковић, а здушну подршку су имали од ДС, тј. Бориса Тадића, а данас од Јеремића. То је била крајње бизарна идеја, јер постављање младе особе, која би се показала недораслом (упоредите у уму на моменат папу Бенедикта или Франциска са Григоријем), довела би до катастрофе. 3-4 деценије његове владавине би биле непоправљиве за СПЦ. Дакле, приче о модерности, па дарвинизам и сл. су само маска иза које се ови људи крију и користе то пропаганде сврхе, а не да и заиста нешто знају о савременим научним теоријама, и да су им оне на срцу, него их користе за своје себичне сврхе. Никада нисмо видели неки научни рад од Максима или Григорија. Ти људи су само пародија на Ханса Кинга, а онда потежу питања из биоетичке области, без да ишта и о томе знају, и тиме бацају прашину у очи наивнима.

Но, иако отворено презиру „маторе“ лавове, млади им се додворавају и бивају чувани од њих. На последњем сабору Амфилохије је заштитио Максима и са смешним разлозима: Добар је човек, није педер! Све је урадио супротно мојим препорукама, а то је било да се Максим пензионише и тиме јасно стави до знања Фанару да не могу да се мешају у наша посла, а истовремено се показује Москви да смо уз њих не на речима него и на делу. Целокупна гласачка машинерија је урадила оно што је Амфилохије хтео: да Максим само напише једно (љигаво) „покајничко“ писмо, и да се на томе заврши ствар. За то је пилотирао Јустина.

Гле, чуда, Атанасије Јевтић, који је произвео Максима и Григорија, издржао је јавне прозивке за ћутологију, био затрпаван разним увредама због тога, узе тек да се после сабора огради од политике Фанара, јер би Максим био свргнут на сабору да је овај текст раније изашао. Но, Таса (како се популарно зове Атанасије), као и Амфилохије (неко га зове и Лохи, по Локију из нордијске митологије) су јасно подржали промотере фанарске политике у српским земљама (не знам како да се изразим).

Амфилохије је потегао један пуч против Синода, тако што су направили представку око званичног саопштења са мајског сабора. Алтернативно саопштење су потписале све владике из Америке. Чак и неми као риба, Митрофан. Американци су у проблему због разноразних финансијских рупа и малверзација, ујединили су се око Амфилохија и као неки „синод“ би се потчинили добровољно Фанару. Тиме Амфилохије прети СПЦ. Јер сменити 4-5 владика није лако. У сваком случају би се направио неки раскол, односно двострука хијерархија.

Митрополит Амфилохије је био стипендиста Блажа Јовановића. За оне који не знају, то је био бог у Црној Гори. Приче да је непријатељ Мила Ђукановића су за унутрашњу употребу. Мило је његов интимус. Тако је Митрополит помогао и поздравио отцепљење ЦГ, као што је хвалио Мила када су признали независност Косова и када је ЦГ ушла у Нато. Сада је имао, како ми кажу извори, сусрете на броду са Милом (да не би могли бити прислушкивани, али нису били заштићени) и договорио се око даљег поступка око одвајања ЦПЦ.

Нехумано у целој причи је то што Амфилохије ложи људе да као бране нешто, старе српске светиње у ЦГ, и ту ће неки изгубити главу узалуд, а цела прича је направљена да би се спасио образ Амфилохију за то отцепљење. Сасвим је јасно да одузимање светиња од легитимних власника је немогуће у модерном свету, и на сваком суду би силеџије биле поражене, и платили слане казне, али је то тактика која се против нас и из Приштине спроводи, па као 100% пореза ћемо скинути кад нас признате, а овде ће се дати имовина СПЦ Амфилохију.

Митрополит черногорски је случајно сишао из авиона у Истамбул и посетио патријарха Вартоломеја, јер је путовао за Молдавију. Синод је о томе сазнао из медија. Био је само са једном особом од поверења. Нико га није делегирао. Можемо само да наслутимо о чему се причало. Не какав је дан.

Независност ЦПЦ је готово немогуће дати Мирашу, јер је њега Фанар рашчинио, мада се тамо не пита много о доследности, а Лав Лајовић није баш у винклу, тако да без обзира на његово обучавање у Украјини не иде баш. Фанар има сада проблем и са Филаретом који се попишманио и само се моле да овај умре, али не виде да тиме проблем неће бити решен јер би смрт Филаретову држава могла одмах да изазове. Тамо то бар није проблем. Ствари нису како би желели. Зато се Амфилохију нуди широкогруда помоћ за аутокефалност, коју ће он представити СПЦ као неопходност, као најбољу могућу опцију. Мило је ту да прискочи.

А попови и Јанићије ђе ће? Њима ће бити речено да је то једина опција. Мираш и компанија ће бити пуштени низ воду, јер свештенство има СПЦ у ЦГ, а ови су шака јада, вештачки направљени не би ли тиме узнемиравали СПЦ. Тако ће сутра Јанићије певати и тропар и кондак Милу! Као и сви попови у ЦГ. Лохи је то све мајсторски одиграо. Он је наш Филарет, који није постао патријарх, али је сневајући белу пану, сам је себи ставио.

Јанићије је добар човек, али хипнотисан Амфилохијем. Зато ће платити скупу цену. У СПЦ су били наивни и неспособни, тако да су их сада Амфилохије, Максим, Григорије довели до свршеног чина.


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Tekst je dobar i u pravo vreme.Samo jedna mala primedba.Teodosije je stariji od Grigorija samo godinu dana.С друге стране Григорије је свакако старији од Максима више од тога.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Зоране, не једи оно што се не једе, молим те. Седи ди си, ни за ди си ниси. 

Пошаст си. Као она баба из Горског вијенца. Остави се ти и Амфилохија, и Јоаникија, и Максима и свих осталих. Гледај у свој тањир и брљај по њему оно што си закусао.

А обећавам ти, што би рекао покојни Јустин Тасић, "Котор ти је станица", драги мој ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сви ћуте а њих преко 40 прочитало је до сада текст. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја сам, ризикујући мантију, ово објавио не би ли се избегло крвопролиће. Јер је Амфилохије све већ договорио са Милом. Читају ово људи из цркве. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Леон Професионалац рече

Сви ћуте а њих преко 40 прочитало је до сада текст. 

Нису сви Ава. А после бацају дрвље и камење на мене. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Zoran Đurović рече

А после бацају дрвље и камење на мене.

Eve ja ne bacam nikad. :navijanje: ti si moj popa. Kad zveknem da me opevaš :pop:, a sa tvojim glasom garant vaskrsavam :))
Ako ne mogu domaću mučenicu i kafu, neću vala ni drvlje, ni kamenje, ni blokove....
Kad ćeš na ovu stranu, red bi bio (Il' ja u Rim.).
Kažu, svi putevi vode u Rim, al' nekako, moj uvek na posao. :(

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, msahost@live.com рече

Eve ja ne bacam nikad. :navijanje: ti si moj popa. Kad zveknem da me opevaš :pop:, a sa tvojim glasom garant vaskrsavam :))
Ako ne mogu domaću mučenicu i kafu, neću vala ni drvlje, ni kamenje, ni blokove....
Kad ćeš na ovu stranu, red bi bio (Il' ja u Rim.).
Kažu, svi putevi vode u Rim, al' nekako, moj uvek na posao. :(

Доћеш ти у моје крајеве!:sunce:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ма шта ти ризикујеш. Не ризикујеш ти ништа. Него мутиш и завађаш људе. Несојски и подмукло. Зато што те у твојој лудости (а јеси клинички луд!) Ињац и Бачки потурају да излазиш у јавност са њиховим гнусобама. Срам те било. Стиди се те браде коју немаш.

Остави се Црне Горе и дешавања у њој. Знаш о стању тамо колико "она за тобом". Божијом вољом Амфилохије је у ЦГ постигао оно што ниједан други епископ СПЦ није. 700 обновњених светиња, од 10 сад имају 300 мантија. Ћути, проклетињо.

Послушај ме, драги мој, док је време - Италија има изврсне психијатре. Док те још могу извући. 

Успут - срамота је што су Поуке објавиле ове пашквиле. Ово ни пас са маслом појео не би. Ово је за следеће разматрање на Сабору.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, Камењарац рече

А обећавам ти, што би рекао покојни Јустин Тасић, "Котор ти је станица", драги мој ;)

Исправљам га ја кад омане. неће у котор он. Ал да ниси ти са Мирца;)

пре 25 минута, Камењарац рече

Зоране, не једи оно што се не једе, молим те. Седи ди си, ни за ди си ниси. 

Пошаст си. Као она баба из Горског вијенца. Остави се ти и Амфилохија, и Јоаникија, и Максима и свих осталих. Гледај у свој тањир и брљај по њему оно што си закусао.

И то сам му поменуо, да је Сатана кушао Христа у пустињу да једе камен уместо хлеба. ПА је одбио, као и преостала два искушења. Зато га не можеш нахранити са 700 обновљених цркви. Колико је качавенда обновио?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Камењарац рече

Ма шта ти ризикујеш. Не ризикујеш ти ништа. Него мутиш и завађаш људе. Несојски и подмукло. Зато што те у твојој лудости (а јеси клинички луд!) Ињац и Бачки потурају да излазиш у јавност са њиховим гнусобама. Срам те било. Стиди се те браде коју немаш.

Остави се Црне Горе и дешавања у њој. Знаш о стању тамо колико "она за тобом". Божијом вољом Амфилохије је у ЦГ постигао оно што ниједан други епископ СПЦ није. 700 обновњених светиња, од 10 сад имају 300 мантија. Ћути, проклетињо.

Послушај ме, драги мој, док је време - Италија има изврсне психијатре. Док те још могу извући. 

Успут - срамота је што су Поуке објавиле ове пашквиле. Ово ни пас са маслом појео не би. Ово је за следеће разматрање на Сабору.

ПИтање за админе... може ли и ова тема да буде за ментално јаке?

Није срамота, разматрамо информације које долазе и отворено разговарамо да не би полудели.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Камењарац рече

Ма шта ти ризикујеш. Не ризикујеш ти ништа.

Наравно да не ризикујем. Пишем против политике свог патријархата, али и против Амфилохијеве. Већ су ме саслушавали због тога. Али вама нећу да допустим, пошто сам читан аутор, да изазовете крвопролиће у ЦГ. Тако сам преговарао са полицијом у Смедереву кад је падао Милошевић. Нико није ни батине добио. И тада сам могао постати доживотни градоначелник, јер сам био једини поп који је у јавности држао говоре испред цркве. Исто сада чиним. 

Ви сте мизерија људска, јер да сте били нешто ни ЦГ не би била независна, нити би ушла у Нато. Сада је завршни чин, а хоћете да изазовете беспотребно крвопролиће да би се фаца Амфилохију спасила.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ово авво као год да је писао ИТ стручњак Бранко Радун.

Ајд све, све, ал шта Вам је владика Теодосије крив? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Милан Ракић 

Ти буде овде, мени стомак слаб задњих дана.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Zoran Đurović рече

Наравно да не ризикујем. Пишем против политике свог патријархата, али и против Амфилохијеве. Већ су ме саслушавали због тога. Али вама нећу да допустим, пошто сам читан аутор, да изазовете крвопролиће у ЦГ. Тако сам преговарао са полицијом у Смедереву кад је падао Милошевић. Нико није ни батине добио. И тада сам могао постати доживотни градоначелник, јер сам био једини поп који је у јавности држао говоре испред цркве. Исто сада чиним. 

Ви сте мизерија људска, јер да сте били нешто ни ЦГ не би била независна, нити би ушла у Нато. Сада је завршни чин, а хоћете да изазовете беспотребно крвопролиће да би се фаца Амфилохију спасила.  

Ма за шта ти себе сматраш? Читаш ли ти то што пишеш?! ТИ нећеш дозволити? Не спрдај се, Зоране. Ти у Бога не верујеш. Остави Њему да дозвољава или не дозвољава. А реторику Бачког задржи за себе.

Само уносиш раздор. Срам те било. Само да знаш, сви канали су ти одавно проваљени. И зна се са које стране "ветар дува" ;)

Имаш ти грехова довољно да се чешеш тамо где те сврби. Туђа рука свраб не чеше. Лако ти је да нагуђујеш из Италије - али паре могу и на лепши начин да се зараде.

А да знаш са ким се преписујеш, не би ти било свеједно ;)

Понављам, ово је срамота за Поуке и препоручујем да се ова срамотна бљувотина повуче. Као да није довољно што је Ињац на Видовдану почео пљувачину. Него и овај клинички случај треба да се просипа овуда.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенствo Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је са свештенством данас Свету архијерејску литургију у манастиру Михољска Превлака код Тивта, којом је почела Међународна духовна академија „Свети Јевстатије Превлачки“ (23. јула -3. августа).
      Подсјећајући на данашње јеванђелске ријечи да је Царство Божије као човјек који посија добро сјеме на њиви својој, али послије и непријатељ човјек посија кукољ, Високопреосвећени Митрополит Амфилоохије је казао да је тако кроз вјекове, Бог сије Своје сјеме ријечи и истине Божије, а непријатељ кукољ:
      „Сјеме Божије разраста непрекидно, али и демонско сјеме зла и гријеха, смрти и пролазности, такође се сије непрекидно у свијету и људским срцима. Тако је било кроз вјекове, тако је данас и тако ће бити до последње жетве коју ће Господ приликом Свог Другог доласка извршити.“
      Владика је нагласио да се и у Манастиру Светог архангела Михаила на Михољској превлаци, сједишту Зетске епископије, сјеме Божјие сије скоро 1.800 година, још од времена Цара Константина. Подјсетио је да је црквени календар пун мученика, тог сјемена Божијег посијаног руком Божијем које освећује земљу и које је осветило и ово мјесто гдје се непрекидно чује призив: Приђите поклонимо се Христу Богу! Сине Божији, који си диван у светима Својим помилуј и спаси нас!
      „То се пјева овдје и на нашем словенском, српском језику већ осам стотина година“, нагласио је владика и подсјетио да је прије 800 година Иларион Шишовић, један од најугледнијих монаха Хиландара постављен од Светога Саву да овдје сије то свето Божанско сјеме. Послије њега то су наставили његови наследници кроз вјекове, као и ми данас.
      Али, у исто вријеме, на овом мјесту је сијано и демонско сјеме, рушилачко, богубилачко и братоубилачко:
      „Плод тога сјемена је и ова светиња разарана кроз вјекове“, казао је Митрополит и додао да је јаче Божије сјеме, сила и ријеч Божија, од тога демонскога сјемена.
      Показатељ тога је и ова светиња која је васкрсавала и обнављала безбројне душе, нарочито у посљедње вријеме, почевши од времена Светога свештеномученика Јоаникија Бокешкога, Митрополита црногорско-приморскога, који је 1942. године поставио послије много вјекова овдје јеромонаха.
      „Ево, сад и наш отац Бенедикт обнавља ову свету обитељ заједно са братијом и вјерним народом. Сјеме Божије се сије и доноси великога и трострукога плода, и доносиће ако Бог“, бесједио је владика.
      Изразио је увјерење да ће већ ове године и овај храм васкрснути, што зависи од наше вјере и труда, као и наду да ће Бог да уразуми и просвети и оне који сију демонско богоубилачко и братоубилачко сјеме:
      „Даће Бог да се врате сјемену Божјем, да се врате овој светињи и да учествују у обнови ове светиње, да би Бог и њих обновио и њихове душе и срца.“
      На крају литургијске проповједи Митрополит Амфилохије је још једном изразио наду у Господа да ће већ идуће године на Манастиру Светог архангела Михаила на Михољској превлаци засијати златни крст који ће обасјати и Ловћен на коме је, такође, посијано сатанско сјеме које је разорило Храм Светога Петра Цетињског и оскрнавило мошти Светога Петра Другог Ловћенска Тајновидца. Сјеме посијано Божјом руком је неуништиво, без обзира што демонска рука сије и оно друго разорно сјеме гријеха, смрти и пролазности:
      „Сјеме бесмртности Божије, Царства небескога, оно је моћније и снажније и увијек изнова обнавља. И Црква Божија, која сијач тога сјемена, се обнавља и на овом мјесту, гдје обиљежавамо ове године осам стотина година сијања сјемена Божијег руком светих Божијих људи. Молимо се Господу  да и нама даде снаге да ово сјеме Божије и ми сијемо, да васкрснемо и ми и ова Божија светиња“, закључио је Његово високопреосвештенствo Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
      У току свете Литургије, владика је рукоположио Јована Васића, чија породица је везана за светињу Божију кроз вјекове, у чин ђакона, истичући да сјеме Божије рађа нове младице.
      На крају Свете службе Божије, Митрополит је благословио свету превлачку обитељ и све присутне да наставе да сију сјеме Божије и Цркве Христове призивајући све људе и земаљске народе да постану чланови једне Свете саборне апостолске Цркве Христове.
      „То је улога ове светиње и Цркве светосавске кроз вјекове до данас и тако ће бити до краја свијета и вијека“, поручио је владика.
      По завршетку Литругије Високопреосвећени је на гробу испред Цркве Свете Тројице на Превлаци, одслужио парастос недавно упокојеној монахињи Марини, која је дуго била у манастиру по послушању. Казао је је и мати Марина коју је Господ примио у своје наручје свједок вјечног сјемана Божијег.
      Послије Литургије, Високопресовећени Митрополит Амфилохије је предавањем на тему „Хришћанство у савременом свијету“ отворио Међународну духовну академију „Свети Јевстатије Превлачки“.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У суботу, 20. јула 2019. године, навршило се пет година од устоличења Његовог Преосвештенства Епископа г. Андреја у Бечу. 
      Од тренутка устоличења у трон Епископâ аустријско-швајцарских, владика Андреј је неуморно радио и ради на ширењу Јеванђеља Христовог и на мисији која је преко потребна и нашем народу у расејању. Чињеница је да се у иностранству рађа већ и четврта генерација Срба и да велики број наших верника остаје да живи ван граница своје отаџбине, који су жедни Благе речи Христове. Владика Андреј свакодневно ради на организацији црквеног живота у подручним земљама Епархије: Аустрији, Швајцарској, Италији и на Малти; путујући из места у место, обилазећи парохије, верни народ, али и локалне и државне руководиоце, као и црквене великодостојнике, одржавајући контакте и дијалог са свим људима добре воље, на добробит, напредак и благостање Цркве Христове и спасење свих верника.
      Долгоденствуј, Преосвјашчењејшиј Владико, на многаја љета! 
       
      Извор: Епархија аустријско-швајцарска
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије служио је са свештенством Свету архијерејску литургију на празник Светог Великомученика Прокопија у Горњем Острогу у Пету недјељу по Духовима 21. јула 2019. љета Господњег.
       

      Уз молитевно учешће више стотина вјерника на платоу испред Горњег манастира саслуживали су му архимандрит Бенедикт, игуман манастира Михољска Превлака, острошка сабраћа архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Владимир и јерођакон Роман, као и протојереј-ставрофор Дарко Пејић из Бијелог Поља и протојереј Јован Пламенац из Бара.
      На данашњи дан прије 51 годину, Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је примио свештенички чин у Грчкој, од Митрополита Прокопија.
      Послије читања зачала из Светог јеванђеља о Христовом боравку у земљи гергесинској и спасењу човјека и пропасти свиња, Митрополит Амфилохије је архипастирском бесједом поучавао сабране говорећи да је мајка Светог оца Василија постала мајка хиљада дјеце кроз свог сина, Острошког Чудотоврца.
      – Колико је нас данас сабраних, духовне дјеце Светог Василија и свих оних који су се сабирали и сабирају овдје кроз вјекове. Сви се сабирамо око њега и сви смо ми његова духовна дјеца. Од њега се учимо да и ми будемо свједоци Христа Бога живога и васкрслога – казао је Митрополит Амфилохије и испричао сабранима да је и он још у утроби своје мајке Милеве, прије 82 године, добио благослов Светог Василија Острошког када је долазила у острошку светињу да ноћи и да се причести, док је била трудна.
      Он је подсјетио да је прије 51 годину као калуђер у Кефалонији примио свештеномонашки чин од Митрополита Прокопија, али да се опет као духовно чедо Светог Василија вратио под његово окриље.
      – Дивни светитељ Божији, дивни Божији угодник и свједок живог Бога, као што је свједок живог Бога и Свети мученик Прокопије кога данас прослављамо. Сви који су од апостолских времена примили свету вјеру у Христа Господа и који су се крстили, сви су они свједоци Христа Бога васкрслог. Мученик на грчком значи свједок. Такви су Свети Прокопије, Свети Василије и сви они који су ходили Христовим путем кроз вјекове до наших времена – истакао је Митрополит Амфилохије.

      Митрополит Амфилохије је истакао да је Црква прије свега Христова и Божија, али и светих Божијих људи, свједока Христових и по савјести и по вјери и по крви, а не државна, земаљска и пролазних вриједности.
      – Зато се ја Богу молим да Бог поврати мудрост и разум онима који су то изгубили, који би да отимају храмове, да их Господ исцијели и да их врати Цркви Божијој, да их врати Христу Богу, да и они буду живи свједоци Бога живог и чланови Цркве Божије којој ни врата пакла не могу одољети и не могу је надвладати – рекао је Митрополит Амфилохије и додао да никакве силе, ни земаљске, ни људске, ни демонске не могу побиједити Цркву јер је у њој снага Духа живога, вјечнога и она има безброј свједока и на небу и на земљи.
      Сабрани који су се постом и молитвом припремали и који су се измирили са ближњима својим, примили су Свето причешће.
      На крају богослужења Митрополит Амфилохије је обраћајући се сабранима казао да је свака молитва која се чита у Цркви, да су свака Литургија и свако Причешће заправо молитва за изгоњење демонске силе и очишћење од демонске силе.

      Потом је економ острошки протосинђел Сергије у име братства острошке обитељи Митрополиту Амфилохију уручио копију иконе Богородице Филеримске, чији се оригинал чува у цетињском музеју, а не у манастиру, коме припада.
      – Божију ријеч која нас учи и поучава, која се не да свезати, већ 51 годину слушамо од Митрополита Амфилохија.  У то име наша братија је припремила дар нашем Митрополиту, да и даље ријеч Божија молитвама Пресвете Богородице, која чека чудо да се ослободи и да служи народу и Цркви као што је и намијењена. Нека Митрополиту нашем Мајка Божија, Свети Василије и Свети Прокопије дају крепости да нам служи на многа и блага љета – казао је о. Сергије уручујући дар Митрополиту Амфилохије, који је потом сабранима испричао пут иконе Богородице Филеримос до Црне Горе, која је већ деценијама одвојена од Руке Светог Јована Крститеља и Честице Часног Крста, светиња са којима је била заједно и у Острогу током Другог свјетског рата.
      Заједничарење и прослава празника и јубилеја Митрополита Амфилохија настављени су за трезом љубави у Доњем Острогу.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У специјалној емисији говоримо о Светом Андреју Критском, а наш саговорник је протојереј Зоран Филиповић, старешина храма Светог Николаја Мирликијског у Нишу. Емисија је репризно на програму у среду, 17. јула 2019. године од 22 сата.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
       
      Извор: Радио Глас
       
×
×
  • Create New...