Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Црногорска црква – "краљ Никола се преврће у гробу" [ВИДЕО]

Оцени ову тему

Recommended Posts

Црногорска православна црква није само непризната црква, већ неканонска структура која нема никакве везе са црквеношћу, каже професор филозофије Часлав Копривица, док професор Правног факултета у Београду Далибор Ђукић објашњава да Црна Гора не може да очекује украјински сценарио. "Краљ Никола би се преврнуо у гробу", каже Предраг Марковић коментаришући најаве Мила Ђукановића да ће радити на стварању црногорске аутокефалне цркве.

Председник Црне Горе Мило Ђукановић рекао је на Kонгресу ДПС-а у родном Никшићу да је време да у Црној Гори буде исправљена историјска неправда и поручио да ће радити на стварању црногорске аутокефалне цркве.

Ове најаве долазе након што је усвојен Предлога закона о слободи вероисповести. Према том предлогу, сва црквена имовина изграђена до 1918. за коју не постоји доказ о власништву, власништво је државе Црне Горе.

Професор Правног факултета у Београду Далибор Ђукић објаснио је у емисији "Око" РТС-а да се може очекивати да се у катастру измене подаци који се тичу носиоца права својине над црквама и да се уместо Митрополије црногорско-приморске или њених субјеката појави држава.

"Држава би имала право својине. Тврде да би црква задржала државину, односно могла би да користи објекте, али тужбом би власник могао да затражи да се испразне из објеката и лица и ствари. Морало би, дакле, свештенство и монаштво да их напусти, а држава би располагала како жели", навео је Ђукић.

Да нема дискриминације, било би комично  

Професор Факултета политичких наука Часлав Kопривица, родом из Никшића, рекао је да су у том граду згранути и да је њима то наставак перманентне унутрашње агресије према Србима у Црној Гори.

Наводи да је Мило Ђукановић деведесетих био српски националиста, али да је онда направио заокрет. Србофобија, као политика Црне Горе се, истиче, манифестује као ортодоксофобија, непријатељство према СПЦ, док је однос према римокатоличкој и исламској заједници добар.

"Међу верницима СПЦ-а има доста гласача ДПС-а, јер они независно од свог политичког опредељења, на које су често приморани захваљујући агресивној политици власти, знају да је Српска православна црква у Црној Гори једина права црква, да је то заправо црква, а да оно није само непризната црква, него је то неканонска структура која нема никакве везе са црквеношћу. То су људи који чак симбол вере, који је темељ хришћанства, изговоре на погрешан начин зато што су добили неке клирике из западне Украјине који то раде на начин на који то чине унијати", навео је Копривица.

Професор филозофије на ФПН-у истиче да то није само имовинско-правно питање, већ питање традиције: Око тога ко смо и ко смемо да будемо.

"Не може Ђукановић и ниједна власт која се темељи на 1945. години да располаже вишевековном историјом црногорске државе и црквом на основу неких нејасних овлашћења се позива на нешто што Црна Гора није била", рекао је Копривица.

Када је питање живота и смрти – СПЦ 

Часлав Копривица је указао и да на Цетињу свега 10 одсто становништва завршава обреде при Црногорској православној цркви, а остали при Митрополији црногорско-приморској.

И Историчар из Београда Предраг Марковић сматра да нису чести припадници црногорског режима који сахрањују своје мртве или крштавају децу у ЦПЦ.

Каже и да би, када не би било дискриминације Срба у Црној Гори, све ово било комично.

Да Црногорска православна црква нема много верника сматра Далибор Ђукић, професор црквеног права на Правном факултету. Сагласан је са изјавама да у ЦПЦ-У има више храмова него свештеника.

"Из националних побуда се приклањају тој опцији, немају елементе православне духовности", каже Ђукић.

Записник седнице Синода

Да тврдња да је 1920. укинута црногорска црква није тачна, Далибор Ђукић образлаже записником са седнице Синода православне цркве у Црној Гори од 16. 12. 1918, непосредно после уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу.

"Тада је донета одлука да се независна српскоправославна света црква у Црној Гори уједини са аутокефалном православном црквом у Краљевини Србији. Нико није укинут ни 1918. ни 1920. Постоји акт регента Александра којим он прима к знању да су православни епископи са целе СХС изразили жељу да се уједине у једну цркву. То је, дакле, изведено на нивоу цркве, а регент је само примио к знању. Све миторполије и епископије задржале су право субјекта које су имале и пре уједињења. Нису угашене ни 1918, ни 1920.", објаснио је Ђукић.

Појашњава да је садашњег митрополита ЦПЦ-а Михаила Дедеића рашчинио васељенски патријарх због канонских преступа које је починио, а касније је и анатемисан.

На питање да ли је могућ украјински сценарио у Црној Гори, Ђукић каже да није.

"Територија Украјине је потпала под Руску православну цркву на основу акта васељенског патријарха из 17. века. С друге стране, територија Црне Горе је потпала под јурисдикцију СПЦ-а на основу томоса. Можда је у Украјини постојала могућност различитог тумачења, али овде не", рекао је Ђукић.

Одбацивање српства 

"Краљ Никола би се преврнуо у гробу", каже Предраг Марковић коментаришући ову ситуацију.

"Никола је био Србин по сваком критеријуму. Чак су и његови синови, који су претрпели неправду од рођака Александра били Срби. Одбили су да рађују са италијанским окупаторима, сматрали су себе српским патриотама", истиче Марковић.

Указује да овај ниво одбацивања српства никада није био забележен међу Црногорцима.

"Ово што раде Ђукановић и његова пословна група је необичан пример стварања идентитета који нико од њихових предака није радио. Аустријанци не граде аустријанство на мржњи према Немцима, они су задовољни што су део шире немачке културе, али су и Аустријанци", рекао је Марковић додајући да би "Македонци и Хрвати" и имали чиме да се пожале, али не и Црногорци.

Копривица сматра да је идеја Црне Горе да се одвоји од Србије геополитички пројекат чији је носилац неко споља. Указује и да су 2006, када се Црна Гора одвојила, све римокатоличке цркве звониле, а поглавар исламске заједнице рекао је да Црна Гора не треба да заборави да не би добили државу да није било муслимана.

Далибор Ђукић каже да је ситуација тешка, али да морамо да имамо изузетно поверење у свештенство Митрополије црногорско-приморске, и да је подржавамо из Србије, колико је то могуће.

"Треба имати на уму да црква увек побеђује, и владика је већ у историји победио гувернадура", закључио је Марковић.

Аџић: ЦПЦ је вековима постојала

Правник из Подгорице Новак Аџић образлаже политику власти и истиче да је њима важно да постоји Црногорска православна црква, јер је вековима постојала док је 17. 6. 1920. није регент Александар укинуо.

"То је историјски исказ државности, етничког и националног идентитета Црне Горе и сматрамо да је потребно да сакрална православна добра буду својина државе, као што су биле у време књажевине и краљевине Црне Горе", рекао је Аџић.

Не сматра да се идентитет Црне Горе заснива на потирању српског идентитета.

"И Црногорци и Срби и сви други треба паралелно да егзистирају јер Црна Гора треба да буде и јесте грађанска држава, али сматрамо да Амфилохије и Митрополија црногорско приморска има незакониту државину над сакралним добрима, али не може доказати историјско право својине", објашњава Новак Аџић.

У питању су, каже, цркве, манастири, покретна и непокретна добра до 1918. године.


"Црногорци су обновили аутокефалну цркву на свенародном збору 31. 10. 1993. и изабрали Антонија Амбрамовића за поглавара, 1997. су изабрали Михаила Дедаића за поглавара. Сматрам да може да буде он поглавар ЦПЦ, испуњава све теолошке и друге услове. Битно је ко га подржава – народ и држава", рекао је Аџић.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3555139/crnogorska-crkva--kralj-nikola-se-prevrce-u-grobu.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Писмо Мила Ђукановића патријарху Павлу: Познато вам је да идем на литургију и поштујем СПЦ и Митрополита у Црној Гори!

0
milo-i-mitropolit-amfilohije-002-640x360
 
 

 

 

viber_slika_2019-06-12_10-41-24.jpg

Ваша Светости,
Захваљујем на Вашем писму од 17. новембра ове године. До краја дијелим са Вама мишљење о значају Митрополије црногорско-приморске за Црну Гору, и о њеној улози кроз историју у борби за слободу црногорског, српског и осталих балканских народа.

Што се тиче конкретног подова Вашег обраћања, најодговорнији представници власти у Црној Гори, укључујући и оне који су ресорно задужени за ова питања, више пута су у континуитету јавно саопштили званичне ставове. Вама, као и свим црквеним великодостојницима, познат је и мој однос према Српској православној цркви, Митрополији црногорско-приморској, и уваженом Митрополиту, што сам изражавао и својим присуством литургијама које он лично служи, као и у другим приликама.

У вези догађаја 31. октобра ове године на Цетињу, као и односа државних медија према томе, свој став сам изнио и у интервјуу у посљедњем броју београдског НИН-а. Остајем при оцјени да се ту ради више о политичком, него о вјерском питању, и да из свега не треба извлачити далекосежне закључке, а посебно не треба доводити у питање однос државних органа Црне Горе према Митрополији црногорско-приморској, према којој се, као и Митрополиту, односимо с уважавањем.

Желим да Вас увјерим, Ваша Светости, у изразе мојег особитог уважавања и према Вама лично, са надом у наше добре односе међусобног повјерења и пријатељства.

С поштовањем,
Мило Ђукановић

https://patriot.co.rs/pismo-mila-djukanovica-patrijarhu-pavlu-poznato-vam-je-da-idem-na-liturgiju-i-postujem-spc-i-mitropolita-u-crnoj-gori/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Чуј РТС зове "историчара" Новака Аџића. Која брука и срамота. Тај пропали спортски коментатор Новак Аџић је прави усташки ђак, који је за пар месеци завршио историју у Загребу, и који је истога духа као и Секула Дрљевић. Плаћеник Ватикана. Још једна велика брука РТС-а. Коме они дају медијски простор да пљује по СПЦ и Србима. Окорелом усташи који Светог Немању назива окупатором а Светога Саву, асимилатором који је поправославио католичку Дукљу. Није то РТС већ ХРТ. Бедници и продане душе.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Црногорској секти

Шта је ово те се распоп дига',
Да по Црној сад Гори кастига,
И немире да у народ носи,
Проповједа што се с божијим коси.
Наопаку религију неку,
И да нови услови се стек'у,
Манастире да с' државом краде,
Шта то питам безбожници раде,
 
Куд им јадним напамет то паде,
 
Да се стадо од Христоса краде.
 
Шта то чине наумили шта су,
 
И о каквом то се ради гласу,
 
О ономе који на рат зове,
 
Да се секте сад начине нове,
 
Да им Мираш аминује вољу,
 
Православци да се чисти кољу.
 
Па биједна црногорска влада,
 
Што Србима сад задаје јада,
 
Подигла се да чини злочине,
 
Па проклињем такве свашточине,
 
Секту што би да цркву уништи,
 
То су људи што нијесу чисти,
 
Због наредбе неког издалека,
 
Страдање нас украјинско цека.
 
Због налога католичког папе,
 
Са Мирасем сад бацају шапе,
 
Да разгоне и у огањ муче,
 
Што су браћом сви звали до јуче,
 
А данас им чиста вјера смета,
 
Шта је секта него је проклета,
 
Што увијек дигне се ожедни,
 
Да уништи оне што су вр'једни,
 
Да крв пије и да је пролије,
 
Да злочине чини ко и прије,
 
Те се нађу ђавоље фигуре,
 
На задатке који такве јуре,
 
Па на позив обмањују људе,
 
Док грађани начисто полуде,
 
И дигну се и оружје узму,
 
А злочинци ништа не предузму,
 
Н'о подстичу страдања и муке,
 
А већ су им свим крваве руке,
 
И то види чиста душа свака,
 
Све пионе на тој табли шаха,
 
Сто помјера зло из Ватикана,
 
Па страдања потоњијех дана,
 
Он подизе на највиси ниво,
 
Јер богаљу јадноме је криво,
 
Сто у цистој Србин вјери стоји,
 
И јос гледа да све секте споји,
 
И господар таквог буде стада,
 
Па му наса издајницка влада,
 
Слузи и у томе му помазе,
 
Па свој народ пред Господом лазе,
 
И намеце да влада распопа,
 
Ко га слуса Бозе се ископа.
 
Па свој народ позивам да види,
 
И да ових брава се постиди,
 
И у вјери да цистој остане,
 
Православље ође да опстане,
 
На молитву да нас народ стане,
 
Да вјерници православље бране,
 
И заштите све старе светиње,
 
Јер су дигле сад се аветиње,
 
Опсти хаос што оће да створе,
 
Зато хуле и притиске творе,
 
Да начине да је такво стање,
 
Ђе ће људи дићи се на клање,
 
А они ће са стране гледати,
 
Када ћемо светиње предати,
 
Да их руше и секти давају,
 
Па вјерници нека не спавају,
 
Нек се буде и слушају Бога,
 
Да секташка не гази их нога,
 
До ујутру писати би мога,
 
А страдања трпјећемо многа,
 
Јер устаде издајницча влада,
 
Која слуша оног црног гада,
 
Папу Фрања и јерес из Рима,
 
Који свашта ево предузима,
 
И хушка их да се с Богом боре,
 
И да вољу сатанину творе,
 
Те распопе подизу и хвале,
 
И на праве вјернике се зале,
 
Али зато данас нема шале,
 
Јер су душе подигле се пале,
 
Да униште стадо преостало,
 
Што у прошлом рату је остало,
 
И све силе удружене сада,
 
Па цијели данас свијет страда,
 
У безумљу још се томе нада,
 
А све теже пред Господом пада,
 
Због таквијех лудијех Мираша,
 
Шта то раде тешки јад их наша,
 
Држава је на кољена пала,
 
За Христосом лажним кидисала,
 
То ће само да Господ ријеши,
 
Када гнијев с неба одријеши,
 
Да уништи богомрско лице,
 
И све ове на свијету злице,
 
Када с' неба прочишћење дође,
 
Да уреди ово стање ође."

 

 

ФоÑогÑаÑиÑа коÑиÑника Irena Mitrovic

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У Недјељу четврту по Педесетници, на празник Светих бесребреника Козме и Дамјана, 14. јула 2019. године са почетком у 8 часова одслужена је Света Архијерејска Литургија коју је служио Његово Преосвештенство Епископ буеносаирески и јужно-централно амерички г. Кирило, уз саслужење свештенства Саборног храма: протојереја-ставрофора: Драгана Митровића и Далибора Милаковића, као и протојереја: Миладина Кнежевића, Мирчете Шљиванчанина, Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      У славу и у част Божију, током Свете Литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења коју води Ратка Вујачић, као и храмовни хор Свети Апостол и Јеванђелиста Лука који је под дирингетском палицом мр Људмиле Радовић. Сабраном вјерном народу обратио се протојереј Бранко Вујачић.
      Он се у првом дијелу свог пастирског слова осврнуо на дубљи смисао онога што је садржано у прочитаној јеванђелској причи, будући да ова јеванђелска прича свједочи о великој вјери, смирењу и скрушености. Отац Бранко је на самом почетку свог пастирског обраћања подсјетио да се требамо запитати и увијек преиспитивати, каква је на првом мјести наша вјера коју у срцу и души, у бићу нашем носимо:
      ,,А ова данашња јеванђелске прича се и пред нас поставља. Какву то вјеру ми имамо? И ако знамо за Бога и ако знамо за пост, знамо за молитву, знамо и за причешће, којим се сједињујемо са Господом, Његовим Тијелом и Крвљу. Свакако ми требамо тако да живимо, ово што смо навели треба да буде присутно у нашим животима, али, увијек треба да преиспитујемо нашу вјеру." ,,Треба да преиспитујемо нашу вјеру, а каква је наша вјера то се најбоље види када дође неко искушење , нека болест, нека мука, Е тада је наша вјера на испиту. А вјера се утврђује и уграђује се не само одласком у цркву и молитвом. Него заиста чувањем од свакога гријеха. Чува се и милосрђем, љубећи и служећи и жртвујући се за ближње своје. Тако и у томе наша вјера истински узраста." - нагласио је он.
      ,,Као што Господ каже у Јеванђељу: ,,По вјери твојој нека ти буде!" Тако и по мјери наше вјере нама бива у животу." - појаснио је отац Бранко. Он је на самом крају свог пастирског обраћања вјерном народу поручио да оно што треба свакако да нас одликује као православне хришћане јесте скрушеност срца и смјерност духа, те да се угледамо на чврсту, постојану, тврду вјеру, која једина исцјељује од свакога гријеха и пада духовног и слабости: 
      ,,Скрушени срцем и смјерни духом, такви ми треба да будемо. Да каже наша душа, Господе нисам достојан да уђеш под кров душе моје. Али кажи само ријеч и исцјелиће се душа моја од свакога гријеха, пада, слабости. То је поука данашњег Јеванђеља. Да се угледамо на чврсту, постојану, тврду вјеру." - закључио је отац Бранко.

      Извор: Храм Васкрсења Христова у Подгорици
    • Од Логос,
      Од многих цркава брвнара, подигнутих у Србији пре и после Првог српског устанка, сачувано је и заштићено око четрдесет. Највише их је изграђено у време владавине кнеза Милоша Обреновића. Биле су уточиште и место доношења важних одлука у време устанка. Данас представљају споменике културе.
       
      У околини Опленца и Букуље, у срцу предивне Шумадије, окружена природом, изворском водом и зеленилом, налази се црква брвнара стара 188. година. У Даросави се налази и црква брвнара, светих апостола Петра и Павла која је подигнута 1831. године. Обнављана је и рестаурирана неколико пута, почетком 20. века, 1972. године и последњи пут пре неколико година.  Спада у ред цркава брвнара средње величине и површине је од 73 метра квадратна. Веома је значајна за све Даросавце који се поносе својом црквом брвнаром. „Даросава егзистира неких 300 и више година и међу првим досељеницима дошли су и моји Перишићи и наравно, мени је јако битна, ја сам крштен овде, ја сам се венчао у овој цркви. Мени је битна а и свим Даросавцима је битна“, рекао је Драгослав Куле Перишић из Даросавца. А црква је још препознатљивија према томе што је Јеврем Грујић сахранио оца овде. Црква брвнара је, на иницијативу Даросаваца, недавно потпуно обновљена.
      „Овом приликом морам да се захвалим и да нагласим да је носио цео пројекат...поп Радивоје, свештеник, који је дошао из Босне и он је заволео ово село, заволео и ову цркву и он стално са својом децом долази овде“, додао је Драгослав. „Ви знате да је Аранђеловац град који традиционално прима туристе,  људи се радо враћају“,истакао је др Зоран Зечевић из Туристичке организације Аранђеловца. Даросавци то доказују најновијим примером породице из Русије, која је након само једне посете овом крају, одлучила да управо у цркви брвнари светих апостола Петра и Павла, крсти дете. Црквама брвнарама карактеристичан изглед дају правоугаона врата и мали број прозора. Подсећају на обичну кућу из 18. и почетка 19. века. Иконостасом је преграђена у два одељења - први служи за окупљање верника а мањи, олтарски, део је за свештеника. Иконостас не допире до саме таванице која је заједничка за цео простор. Звоник стоји на северозападној страни цркве. Редовна служба овде је обављана до 2002. године. Врата цркве свакодневно су отворена за све посетиоце.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      Свети Лука Кримски, познат и као Блажени Хирург, веома је поштован и вољен широм православног света и у неколико православних земаља подигнуте су цркве у његову част. Пољска Православна Црква је осветила  22. јуна 2019. своју прву цркву посвећену овом великом светитељз 20. века у селу Лазње у североисточној Пољској.

      Ова нова црква у живописној шуми Књизин у епархији Бјалитока и Гдањска, посвећена је такође спомену 55 људи који су нацисти погубили у Лазњи 1943. године.
      Чин освећења су обавила два јерарха, архиепископ Бјалистока и Гдањска Јаков и епископ супрасаљски Андреј. После освећења цркве и Божанске Литургије епископ Андреј је благодарио свима дародавцима истичући да је ово прва црква у Пољској посвећена Блаженом Хирургу. Црква је подигнута на земљи заливеној крвљу оних које су нацисти побили 1943. године, а њен светитељ заштитник Лука Кримски страдао је и од комуниста и од нациста. Својевремено смо објавили да је црква посвећена светом Луки Кримском подигнута у Добрићу у Бугарској.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Желимо да митрополит црногорски зависи од пећског патријарха у Србији. Кад садашњи митрополит умре, пристајемо за сад, да његов насљедник буде рукоположен у Карловцима, али да увијек буде изабран по старом обичају, т. ј. да га бирају:  гувернадури потчињени главари и цио народ црногорски, али само дотле, докле Турци буду владали Србијом, те не можемо да га слободно пошаљемо у Пећ.“
       
      Ово је тачка 11. акта из 1799. године који је црногорска депутације упутила аустријској царици Марији Терезији, послије разговора са канцеларом кнезом Кауницом у Бечу. Депутацију су чинили: гувернадур Јован Радонић, архимандрит Петар Петровић и сердар Иван Петровић. Из акта је јасно да депутација, у којој је био  будући Архиепископ цетињски и Митрополит црногорски Петар I Петровић Његош, сматра Митрополију црногорску као неодвојиви дио (епархију) Пећке патријаршије, тј. Православне српске цркве.






       
      Јован Маркуш
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је Свету архијерејску Литургију на празник Рођења светог Јована Крститеља у храму посвећеном овом празнику на Петловом брду.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      Патријарху су саслуживали протојереји-ставрофори Бранко Митровић и Часлав Маринковић, протојереј Александар Петровић, протођакон Радомир Перчевић и ђакон Владимир Руменић, уз присуство старешине храма јереја Предрага Тодоровића и многобројних парохијана.Пред крај Литургије Његова Светост је пререзао колач који су ове године принели домаћини славе породица Ђокић. На крају Литургије присутнима се обратио Патријарх и говорио о животу и значају Јована Крститеља. Истакавши да је веома срећан због тога што се причестило много народа и деце, Патријарх је призвао да током седмице посветимо један дан Богу и да доводимо децу у храм Божији.

      Извор: Радио Слово љубве / Телевизија Храм
×
×
  • Create New...