Jump to content

Пријави

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поздравно слово Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија 

       
      Ваша светости,
      Ваше блаженство,
      Ваша преосвештенства,
      Господо народни посланици, господо министри,
      Господине конзуле Републике Србије,
      Часни оци и свештеници, сестре монахиње,
      Драга браћо и сестре.
      Велика је радост да вас све поздравим поводом доласка Његове светости Патријарха српског господина Порфирија и браће архијереја поводом устоличења новог Епископа будимљанско-никшићкога господина Методија.
      Ваша светости, Ви у име Христово ходите и возгловљујете цио српски православни народ и све народе у јурисдикцији Српске православне цркве. Ви идете стопама Христовим и стопама Вашега претходника из давних времена, Светога оца нашега Саве Српскога, првог српског архиепископа, који је овдје, у овој немањићкој светињи, прије пуних осам вијекова, устоличио првога Епископа будимљанскога Јакова. И ова Епископија светосавска је имала тај благослов да живи пуним животом пуних четири стотина и педесет година, док није запустила због насиља турскога и неслоге домаће.
      Међутим, Ваша светости, Ваши претходници, и они ранији и они новији, старали су се да ова Епархија настави свој живот. Па је тако, сто година послије њенога запустошења, Патријарх српски Арсеније IV Шакабента покушавао да обнови ову Епископију, али није у томе успио. Међутим, ова светиња и народ који се око ње окупљао, чувао је вјеру, огањ живе, православне, исконске и хришћанске вјере! И дошла су нека боља времена па је Ваш претходник Гаврило Дожић, успио да обнови ову Епископију под називом будимљанско-полимска. Али она није била дугога вијека због притиска комунистичкога безбожја. И Свети Патријарх Павле, по приједлогу блаженопочившега Митрополита Амфилохија, благословио је обнову ове Епископије прије двадесет година. И ево, као што видите Ваша светости, она је обновљена, она је подмлађена, она је обједињена око ове светиње и око других светиња, и показала је да је остала вјерна Христу Богу и Светом Сави, светињама у свим и најтежим временима! Са великом радошћу Вас дочекује овај Божији и благословени народ Епархије будимљанско-никшићке, Ваша светости и браћо архијереји, и драги гости, шири своја срца да вас загрли синовском љубављу и оданошћу.
      А Ви сте, Ваша светости, настављајући дјело Светога Саве, дошли да дате нови замах обнови ове Епископије, и духовној, и градитељској, културној и свакој другој. Велико Вам хвала на Вашем труду и на Вашој љубави.
      Ви нам доносите и благослов  и мир, и помирење, јер вршите службу Божију, која је служба помирења. Прво да се измиримо са Богом, па онда са својом савјешћу, па онда, као печат свега, једни са другима! Да превазиђемо наше уобичајене подјеле, раздоре и расколе и да препознамо једни друге као браћу у Христу! Да се објединимо Духом Светим око Христа Господа!
      Нека Ваш долазак, Ваша светости и браћо архијереји, и драги гости, буде благословен!
      И нека буде срећно и благословено устоличење нашега новога Епископа будимљанско-никшићког, господина Методија!
      Добро сте дошли, Ваша светости, овом народу који вас жељно и са великом радошћу дочекује!
      Молимо Вас да благословите своју паству!
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј присуствовао је у петак, 24. септембра 2021. године, трибини под називом „Бескрај и(за) маске: Драган Симеуновић – интелектуалне мене и еволуција пореткаˮ, одржаној у дворани трибине младих при Културном центру Новог Сада.

       
      Говорник на трибини био је академик Драган Симеуновић. Госта трибине је присутнима представила госпођа Мирјана Лукић Маринковић из Градске управе за културу Града Новог Сада, а модератор је била госпођа Јелена Делибашић из Центра за културне интеграције.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Стојећи на парчету асфалта, названог „Пут Мајке Србије“, а којим смо манастир Медну спојили са остатком цивилизованог свијета, кроз главу ми је прошла мисао великог Николе Пашића, који је рекао да Срби јесу мали народ, али да од Беча до Цариграда већег нема. Помислих; да, јесмо велики, али само онда када смо јединствени и када знамо шта желимо, а мали и премалени када се дијелимо.

       
      Захваљујући том истом парчету асфалта, којег нам је пружила Мајка Србија, изашли смо из блата, али би многи од нас да нас врате у то исто блато. И сјетих се, баш тада, како су ме оптуживали јер сам исказао јавну благодарност предсједнику Вучићу, којег бих, по њима, требао да заспем блатом у којем, изгледа, и сами пребивају. Тада сам и спознао истинитост оне наше народне изреке да ће Србин, брату своме, опростити све осим успјеха.
      Нашу стварност суморном чине појединци, партије и медији који су исмијавали новоустановљени празник Српског јединства, слободе и националне заставе, којима снажно враћање ћирилице у јавни простор и није битна ствар, а ти исти критичари свега и свих не виде колико је важно да Србија и Српска, заједничким снагама, подигну меморијални спомен-комплекс у Доњој Градини, којим ће, напокон, јасеновачке жртве добити пијетет какав одавно заслужују.
      Када видимо да су ти исти критиковали „Дару из Јасеновца“, споменик Стефану Немањи, завршетак храма Светог Саве и мноштво других пројеката од изузетне националне важности, схватам и не устручавам се рећи да српски народ, захваљујући државничкој визији Александра Вучића, доживљава своју велику обнову на коју смо чекали бар осам деценија.
      Знају то боље од мене они који га свакодневно критикују. Пођимо редом.
      Загреб Вучићу не опрашта што је Војска Србије најјача у региону, Сарајеву смета што је Вучић уз Српску, кроз мноштво пројеката у свакој локалној заједници, Приштини смета што је Вучић уопште жив, док је дијелу подгоричке јавности неопростиво то што се Вучић, на дневном нивоу, стара о тамошњим Србима и Српској Православној Цркви.
      С друге стране, другосрбијанска политичко-медијска елита, свјесна снажног искорака Србије, не опрашта што је Србији и Србима боље, јер дезертери никада нису опраштали побједе ратницима. Зато су, чак и мене, медијски сатанизовали, само зато што сам говорио истину и што нисам хтио да прећутим све оно добро које нам је учинио и чини предсједник Вучић.
      Зато сам, на парчету медљанског асфалта, покушао да наслутим са каквим се отпором суочавају они који нас вуку напријед, који нас изводе из сопственог блата. Разочаран злобом и пакошћу оних међу нама, схватам да смо у историји и добро прошли, имајући у виду да смо једни другима подметали ногу, а највише онда када смо убрзавали ход.
      И данас је исто, али корачамо брже него што су многи мислили да можемо и хоћемо, па нас, чврсто вјерујем, међусрпско подапињање, заједно са комшијским, неће стровалити у блато у којем нас радо желе видјети. Зато ни најмање није лако Александру Вучићу, који свим силама покушава да нас извуче из блата, али је још теже онима који настоје да нас врате тамо гдје и сами пребивају.
      Знам да ће ме, опет, снажно критиковати, али ме не могу ућуткати, јер у име народа који је био запостављен, маргинализован и понижен дужан сам да, опет, искажем јавну благодарност предсједнику Вучићу на ономе што чини за нас, за све Србе, ма гдје живјели, па и за све оне који нису Срби а којима је Србија отаџбина. Ове моје ријечи потврдиће вријеме које је пред нама.
      Крајина и сва Република Српска неће и не могу довољно захвалити предсједнику Вучићу и Влади Србије за сва учињена доброчинства, а вјерујем да ће оне, који данас другачије мисле, можда сутра бити и срамота, јер због ситних политичких амбиција нису имали снаге спознати људе и процесе какви заправо јесу.
      Због тога је нарочито важно не бити опозиција Србији, њеном свакодневном напретку и настојању актуелне власти да се Срби опет врате себи, својим духовним вриједностима и економском напретку. Доста смо као народ тумарали странпутицама историје. Сад кад смо коначно стали на пут којим ходе и други цивилизовани народи, неко би да нас опет врати у блато.
      Увјерен сам, Срби то неће и не смију допустити!
       
      Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ тимочки Г. Г. Иларион у ексклузивном телефонском укључењу у програм Радија Глас, говорио је о IV Фестивалу Хришћанске културе који је у организацији Епархије тимочке одржан од 13. до 21. септембра 2021. године у Зајечару.
       
      Звучни запис беседе
       

      У разговору смо говорили и о овогодишњој доброј посећености фестивала, на коју је према речима Владике Илариона понајвише утицао одабир садржаја, међу којима посебно место заизимају премијерно приказани филмови о Светом Василију Острошком и Светом Нектарију Егинском, као и значајан део програма који је посвећен Фјодору Достојевском.
      Преосвећени Епископ препознао је велики значај будуће сарадње са медијима, посебно локалним медијимa у Зајечару, као начин да се подигне свест о значају ове важне културне манифестације у овом граду.
      Епископ је истакао и важност ненаметљиве, а квалитетне понуде духовних садржаја кроз предавања истакнутих савремених мислилаца који не долазе директно из редова црквене организације.
       
      Извор: Радио Глас
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Рођење Пресвете Богородице и ове године протекло је у знаку велике литургијске свечаности у Звечкој у Архијерејском намесништву посавском, јер управо овом празнику Мајке Божје посвећен је храм у овом делу Посавине. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља. Овогодишњи домаћини славе били су Зоран и Светлана Комадина.

      Пресвета Богородица једина је у нашој Цркви која се прославља као „Пресвета“. Постоје хиљаде светих ликова и врста подвига. Имамо мученике, светитеље који су били епископи, теологе, монахе, свештенике и разне лаике. Имамо светитеље из свих народа, који су примили јеванђеље и од првих векова исповедали име Христово и страдали за Њега. Али, само је Марија названа у Цркви „Пресвета“, зато што се само она удостојила, не само да верује у Бога, већ и да према Њему има материнску љубав, казао је Епископ Исихије у празничној проповеди о личности Мајке Божје, чији долазак на свет православни хришћани данас прослављају.
      Све оно што мајка ради свом детету, она је радила двоструком љубављу као мајка Његова и као слушкиња Његова, покорна и смирена, која је примила на себе да изнесе ту највећу тајну свих тајни – да се у њој зачне Господ и да се од ње роди… Рекавши Архангелу Гаврилу:“Ево слушкиње Божје“, Пресвета Богородица нас учи да примамо вољу Божју, иако нам та воља некада изгледа страно. Неко је може сазнати од анђела, али сви ми је сазнајемо овде на Светој Литургији, када излазимо из овог света и улазимо у Царство Божје. Све што се на Литургији дешава јесте дело Божје, дело нашег спасења – истакао је Владика Исихије.
      Такође, указао је ваљевски архијереј, Пресвета Богородица је са нама на Светој Литургији. И сви свети су са нама на Светој Литургији. Не само људи, већ и анђелске силе, а Господ Христос води Литургију и приноси Себе Богу Оцу. Пресвета Богородица је дала Њему тело, одгајила Га и највише страдала кад је Он био разапет на крсту и у страшним мукама предавао дух Свој Богу Оцу. Благодат Божја јој је дала да то може да издржи, јер је требало да буде уз свог Сина у часу у ком Он страда и да се после осведочи Његовом Васкрсењу. Такође, она се удостојила васкрсења и пре општег васкрсења, које сви ми чекамо, закључио је Владика Исихије, узмоливши Мајку Божју да нас све чува и да њене молитве увек буду са нама.
      Након Свете Литургије начињен је трократни опход око храма и преломљен славски колач. Сабрање је завршено свечаном трпезом, коју су приредили овдашњи парохијани на челу са домаћинима славе Зораном и Светланом Комадином.
       
      Извор: Епархија ваљевска
×
×
  • Креирај ново...