Jump to content

Овде још нема ничега

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду 17. јуна 2020. године, старешина Саборне цркве Рођења Пресвете Богородице у Зајечару о. Зоран Голубовић служио је Акатист Св. Нектарију Егинском. После Акатиста верне је помазивао јелејем који је са Егине донео владика Иларион приликом свог ходочасничког путовања када је заблагодарио светитељу због исцељења.     Као што је владика већ најавио, осим акатиста Пресветој Богородици који се служи сваког петка након вечерње службе, убудуће ће се сваке среде након вечерње служити молебни за здравље и акатисти, док ће сваке прве среде у месецу бити служена Света тајна јелеосвећења.     Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је на додјели диплома овогодишњој генерацији матураната Богословије Светог Петра Цетињског пожелио да наставе да се баве богословљем.   “Али не само богословљем као науком, него богословљем као животом. То је оно што је елементарна ствар”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Објаснио је да је у питању наука која постаје живот.   “Ако је живот, онда је то право. То важи и за вас, нове богословце, а и за нас који смо неки наводно старији богословци. Богословље без живота, без примјене у свакидашњем животу, у мишљењу, у понашању, оно није богословље”, рекоа је Владика Амфилохије.   Владика је пожелио и њима и њиховим наставницима да наставе свето Божје дјело ове црквено-просветне установе.   “Ово је најстарија школа у Црној Гори, па и мало шире. И ова богословија је темељ универзитета црногорског. Он је рођен из ове богословије, односно из Богословско-учитељске школе која је била овдје на Цетињу”, подсјетио је он.   Подсјетио је да је школа била укинута 1945. године.   “Па су нам узели и ову зграду – Биљарду Његошеву, која је била зграда богословије, отели су је. Сад овим законом припремају да отимају све храмове и све зграде. То је смисао овога закона. И то је смисао бунта овога народа против тога”, рекао је Владика.   Нагласио је да носиоци власти сада Цркву оптужују да се бави политиком.   “Међутим, тим законом угрожено је биће и достојанство Цркве, а отпор томе сад проглашавају политиком. Црква је на распећу Христа распетога, али је Христос и васкрсли Христос”, рекао је Владика.   Казао је да и цетињски богословци то доживљавају на Цетињу.   “И вас овдје су – раније можда мало више него сад – малтретирали неки безумници. У вријеме кад смо обновили богословију, 1992. године, овдје су нас напали и оптужили. Јово Капичић, творац Голог отока ме је тада напао да ме је неко овдје послао. А то су после понављали стално, од мога устоличења. А мене је послала Црква Божија, Господ ме је послао, једини који ме је послао и који ме подржава по мјери мога служења Господу”, нагласио је он и додао да “нада нема више ни у кога до у Бога и у своје руке”.   Подсјетио је и на Његошеве стихове “надање се наше закопало на Косово, у једну гробницу”, и да би предсједник Србије морао да схвати да је на Косову закопано наше надање, а не безнађе.   “Ови наши овдје су већ у безнађу, ови који су признали непостојећу државу и одрекли се тиме Црне Горе. Ја сам рекао и овом господину који је на власти да је он издајник Црне Горе. Издао је краља Николу, издао је крв оних који су ослобађали Косово и Метохију 1912. године. Али, то је његова прича, а ова наша је мало старија и непролазнија. Она је у име Христа Господа, вјечна прича. То је распеће и васкрсење – живот Цркве и оних који су у Цркви”, поручио је Митрополит Амфилохије на додјели диплома овогодишњој генерацији матураната Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од PredragVId,
      А К А Т И С Т
      ПРЕСВЕТОЈ ВЛАДИЧИЦИ БОГОРОДИЦИ
      У ЧАСТ ЊЕНЕ ИКОНЕ „РЕЧ ПОСТАДЕ ТЕЛО"
       


      Са благословом Оца Милана Ристића, црква Светог Нестора, у месту Витковац, где је и донешена икона Пресвете Богородице из Русије.

      Акатист у част иконе Пресвете Богородице „Реч постаде тело".
      Обзиром да је ова икона први пут у Србији, и да није била присутна нигде на овим просторима, тако ни акатист не постоји нигде на интернету на Србском језику.

      МОЛИМ СВЕ ДОБРЕ ЉУДЕ ДА ПОДЕЛЕ, У СВИМ ГРУПАМА, КАКО БИ ДОШАО ДО ШТО ВИШЕ ЉУДИ.
      ТАКОЂЕ, КО ЖЕЛИ МОЖЕ ДА ПРЕБАЦИ У ПДФ, И ЗАКАЧИ НЕГДЕ ГДЕ ЋЕ НАРОД МОЋИ ДА ВИДИ.
      БРАЋО И СЕСТРЕ, НЕМА СЛУЧАЈНОСТИ У БОГУ.
      ОВА ИКОНА УСПЕШНО ЈЕ БРАНИЛА ГРАНИЦЕ МАЈКЕ РУСИЈЕ ВИШЕ ВЕКОВА, И ДОШЛА ЈЕ БАШ САДА У СРБИЈУ.
      НА НАМА ЈЕ ДА СЕ МОЛИМО И ИЗМОЛИМО ПОМОЋ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, У ПРЕДСТОЈЕЋИМ ВРЕМЕНИМА...

      А К А Т И С Т
      П Р Е С В Е Т О Ј    Б О Г О Р О Д И Ц И
      ПРЕД ЧУДОТВОРНОМ ИКОНОМ
      А Л Б А З И Н С К О М
      "РЕЧ ПОСТАДЕ ТЕЛО"

      Кондак 1.
      Изабраној Војвоткињи и благој Заступници земље Амурске и Отаџбине наше, похвалне песме узносимо, ми који се окуписмо око свете иконе Твоје. Не презри мољења наша пред чудотворном иконом Твојом, већ нас молитвама Твојим од свих невоља ослободи и све што је добро нам даруј, нама који Ти у умиљењу велегласно кличемо:
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Икос 1.
      Архангела и Ангела Царице и рода људског Заступнице, Пречиста Дјево Богородице, јављањем иконе Твоје Албазинске благодаћу просветлила си крај Амурски и земљу руску, чувајући пределе Отаџбине наше и људе верне, који Ти певају овако:
      Радуј се, освећено станиште Бога Речи;
      Радуј се, Агнице, Која си родила Јагње, Које узима грехе света;
      Радуј се, рају цветоносни, из Које је изникло Божанско Дрво;
      Радуј се, Богообрадована Мати, Која си радост небу и земљи родила;
      Радуј се, прародитељског преступа разрешење;
      Радуј се, пророчких речи испуњење;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 2.
      Видећи, Преблага Владичице, ревност старца Ермогена, свештеномонаха обитељи Уст-Киренскија, благоизволела си да он свету икону Твоју у својим рукама донесе у земљу Амурску, због чега Великом Промислитељу Богу појемо, Алилуја.

      Икос 2.
      Ум богопросвећени имајући, преподобни Ермоген се храбро супроставио невољама и лишавањима у земљи незнабожачкој, а ми пројављеним благодатима од иконе Твоје у вери укрепљени, благодарно Ти кличемо:
      Радуј се, Утешитељко наша милосрдна;
      Радуј се, надо наша непостидна;
      Радуј се, Која Покровом Твојим све који притичу икони Твојој заклањаш;
      Радуј се, Која дарујеш непроцењиво богатство свима који Те поштују;
      Радуј се, Мати милосрђа неисрцпног;
      Радуј се, Која слушаш све у невољама који Ти се моле;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 3.
      Силу преизобилне благодати пројави Господ икони Твојој, Пресвета Владичице, дарујући покров и избављење људима села Албазинског који Ти се у искушењима мољаше. Радујући се таквом благовољењу Божијем, по молитвама Теби, Преблага, прослављамо Дародавца Бога, појући му, Алилуја.

      Икос 3.
      Имајући Те заиста Војвоткињу и Заступницу, Која си пројавила многобројне знаке и чуда од иконе Твоје, људи Албазински пожурише да храм Васкрсења Христовог у тврђави изграде, да се у њему постављеној икони Твојој са умиљењем поклоне, певајући Ти:
      Радуј се, јер Тебе неразрушиву стену стекосмо;
      Радуј се, јер снажну Покровитељицу спознасмо;
      Радуј се, јер нам кроз своју свету икону дарујеш благо изобилно;
      Радуј се, јер си иконом Твојом Албазинском земљу осветила;
      Радуј се, јер си нас Славу Божију певати научила;
      Радуј се, јер онима који Ти се са вером моле молбе испуњаваш;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 4.
      Буром јарости запоседнути иноверници, супростављаху се благоустројењу људи руских у земљи Даурској; ради молитава пред светом иконом Твојом јавила си се у виђењу чудесном, застрашујући иноплеменике који желеше да спале усеве пшенице; радујући се таквој пројави милости Твоје, благодарно кличемо Богу: Алилуја.

      Икос 4.
      Чувши од иноплеменика о дивном јављању Твојем на коњу, Жени у белим одеждама, неизрециве лепоте, уплашивши оне који смишљаху подлости. Таквој заштити Твојој са трепетом благодарног срца пред часном иконом Твојом кличемо:
      Радуј се, јер чисте рукама и срцем земљораднике благословеним плодовима награђујеш;
      Радуј се, Мати милосрђа, Која море богатих дарова хришћанима изливаш;
      Радуј се, изнемоглих заступнице и укрепљење;
      Радуј се, јер у глади и невољима бринеш;
      Радуј се, јер се иконом Твојом вера умножава;
      Радуј се, јер си нас научила да певамо Славу Божију;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 5.
      Божанској звезди уподобила се икона Твоја, Владичице, пројављујући образ од Тебе оваплоћеног Бога Речи. Видевши је молише се пред њом Оци наши у истинској вери укрепише се, исповедајући Господа Исуса Христа, Сина Твога и Бога нашег, научише и нас да Му кличемо овако, Алилуја.

      Икос 5.
      Видећи чуда преславна, од иконе Твоје, као многосветли светилник у земљи Далекоисточној просијавши, видимо свету икону Твоју, Пречиста Богомати, светлошћу вере Христове земљу нашу озаривши и правом слављењу Триипостатног Бога верне научивши, кличемо ти:
      Радуј се, јер си тврђаву Православља узвеличала;
      Радуј се, јер се њоме Православље у земљи утврдило;
      Радуј се, јер си је као утеху и покров људима даровала;
      Радуј се, јер нас зрацима милости Твоје озарујеш;
      Радуј се, јер дивне знаке иконама Твојим чиниш;
      Радуј се, јер Богоматеринском дарежљивошћу све који Ти прибегавају посећујеш;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 6.
      Цео свет проповеда чуда која се од иконе Твоје Албазинске изливају у земљи Далекоруској, нема града, Владичице, где се по молитвама пред иконом не пројави дејство силе Божије, обилне потоке чуда изливала си онима који Ти у умиљењу притичу. Дивећи се таквом старању Божијем, јављању чудесне иконе Твоје, благодарни људи кличу Богу, Алилуја.

      Икос 6.
      Засијавши зрацима славе војсци Руској, Владичице, Која си увек по молитвама пред иконом Твојом успешно одбранила Козачке војске на рекама Шилки и Амура, грофу Николају Муравјеву помажући, у делу одбране граница руских, у земљи Камчатској, малобројном Петропавловском гарнизону победоносни отпор англо-француском ескадрону даровала си, Христоименита Војска кличе Ти овако:
      Радуј се, непобедива Војвоткињо вођа и војски хришћанских;
      Радуј се, рода хришћанског свагдашња помоћи;
      Радуј се, јер си људе Твоје дивном победом увенчала;
      Радуј се, јер се иконом Твојом извори чуда великих нама пројављују;
      Радуј се, јер одгониш таму љутих невоља од оних који Те поштују;
      Радуј се, јер непостижним знацима крепиш оне који Ти се моле;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 7.
      Желећи Господ да дарује нове милости у освајању земаља Далекоисточних, стави у срце светитељу Инокентију Венијаминову и генерал-гувернеру Николају Муравјеву да оснује обитељ Уст-Зејску и у њој да храм преславном Благовештењу изграде, у коме ће бити постављена икона Твоја Албазинска у знак сећања на чудесно заступништво Твоје. У њему се сабравши, благодарно кличемо Богу, Алилуја.

      Икос 7.
      Нову показа милост Творац и Владика свих по молитвама пред иконом Твојом Албазинском Владичице, када је заувек и на општу сагласност Ајгунски договор закључен био. Под покровом Твојим и руководством, Пресвета Дјево, мир и сагласност Русије и Кине су успостављени, мирољубиви људи, с радошћу припадајући чудесној икони Твојој, једним устима и срцем кличу:
      Радуј се, јер нам мур, тишину и напредак дарујеш;
      Радуј се, чврста заштито оних који се у Тебе уздају;
      Радуј се, земље наше утврђење;
      Радуј се, земље наше неуништива оградо;
      Радуј се, јер умирујеш раздоре и неслагања;
      Радуј се, јер омофором Твојим светозарним све покриваш;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 8.
      Јави се необично чудо, Богомати, од иконе Твоје Албазинке, када се људи новоутврђеног града Благовешћенска, много година обузети епидемијом и свепогубним гнојним ранама, целивањем иконе Твоје и кропљењем водом освећеном исцељиваху. Примајући од Тебе, Исцелитељко Блага, такву благодат, људи похвално кличу Богу, Алилуја.

      Икос 8.
      Све обухватајући љубављу Твојом, Пречиста, који икони Твојој притичу усрдно, као што си некада давно оцима нашим помоћ Твоју моћну пројавила, тако и нас смирене не лиши Твог благодатног заступништва, који Ти кличемо овако:
      Радуј се, јер нас од рана и погибије смртне чуваш;
      Радуј се, јер нас од изливања вода и потопа руком крепком извлачиш;
      Радуј се, јер нас од пожара росом молитви Твојих избављаш;
      Радуј се, јер ударе муње и грома од главе наше одгониш;
      Радуј се, безнадежних сигурна надо;
      Радуј се, јер дарујеш дар рађања бездетним супружницима;
      Радуј се, породиља брзо и безболно разрешење;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 9.
      Сваки узраст и чин славослови Тебе и Сина Твога, Владичице, прибегавајући образу Твоме у земљи Приамурској прослављеној, имајући икону Твоју чудотворну као штит и ограду од непријатеља видљивих и невидљивих, а Богу Који нам добро чини певамо, Алилуја.

      Икос 9.
      Речити говорници ућуташе, јер не умеју да објасне преславно заступништво Твоје Саборне цркве и житеља града Благовешћенска, када подигавши се Кинези видеше Те у ваздуху, Жену чудесну у белим одеждама, носећи Младенца на рукама, војску и пуцњаву заустављајући. Радујући се видљивом заступништву Твоме, верни пред иконом Твојом кличу:
      Радуј се, Твојим молитвама пред Богом наша Заступнице;
      Радуј се, тужних утехо;
      Радуј се, у напастима превелика Заштитнице;
      Радуј се надо безнадежних;
      Радуј се, јер у невољама руку помоћи пружаш;
      Радуј се, јер нам материнску љубав и милосрђе пројављујеш;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 10.
      Онима који желе да се спасу и под кров Твој прибегавају буди Блага Помоћница, Пресвета Дјево. Онима који у земљи Приамурској живе и у тами неверја пребивају, и који су од истинске Цркве Христове отпали, у разум Истине приведи и у крило Цркве Сина Твога врати, да нас Твојим Богоматеринским заступништвом помилује Судија Праведни и да нас у дан Страшног Суда удостоји да Му са изабранима певамо, Алилуја.

      Икос 10.
      Стена необорива и извор чуда у земљи Амурској јавила се икона Твоја Богородице Дјево, образ Твој би сакривен у дане тешког одступања и великог искушења народа нашег. Да би се после много година са славом вратила, маглу безбожија краја нашег зрацима светлости Христове Истине просвећујући, радосно Ти кличемо:
      Радуј се, Купино несагорива, сачувавши нетакнутом у огњу пречасну икону Твоју;
      Радуј се, јер невољне људе Твоје чудотворне иконе не лишаваш;
      Радуј се, верних пастира Цркве крепости и уразумљење;
      Радуј се, истинске вере утврђење;
      Радуј се, од погубних учења заштито;
      Радуј се, светих обитељи Христових покрове и снабдевање;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 11.
      Похвалну песму приносимо Ти, Пресвета Дјево, пред светом чудотворном иконом Твојом Владичице. Сачувај од сваке зле околности град наш и земљу нашу, да тих и миран живот проживимо у свакој благочестивости и чистоти, Сину Твоме и Богу нашем певајући, Алилуја.

      Икос 11.
      Светозарна икона Твоја „Реч постаде тело" Владичице, као свећа која нематеријални огањ благодати Твоје примивши у подобију новом распламсава буктиње, благодатне силе, и озарујућа чуда, упућује на пут спасења, нас који кличемо:
      Радуј се, јер нас подобијем лика Твог тешиш;
      Радуј се, јер нас невидљиво благословиш;
      Радуј се, јер си неизрециво милостива онима који Ти певају;
      Радуј се, јер уразумљујеш одступнике од вере отачке;
      Радуј се, јер се Тобом истинска вера у земљи нашој успоставља;
      Радуј се, јер се Тобом замке непријатеља Православља разоткривају;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 12.
      Благодат и милост подај нам, Владичице, од иконе Твоје Албазинске многим знацима и чудима прослављеној, да нико ко Ти притиче с вером не оде од ње неуслишен. И ми Ти се поклањамо и молимо:
      У Православљу нас сачувај и удостој нас да до последњег даха нашег верно појемо Богу, Алилуја.

      Икос 12.
      Опевајући Твоје раније и садашње милости, Владичице, пројављена верним слугама Твојим, поклањамо се пречудесном образу твоме, на Амурској земљи јављеном, хвалимо Те,часнију од Херувима, и величамо Те, славнију од Серафима, и припадамо часној икони Твојој, јер Теби Самој која си са нама, умилно кличемо.
      Радуј се, јер нам иконом Твојом чуда и милости јављаш;
      Радуј се, јер одгониш таму љутих невоља од оних који Те поштују ;
      Радуј се, јер нам Твојим заступништвом од свих беда избављаш;
      Радуј се, јер болести наше душевне и телесне исцељујеш;
      Радуј се, када си се светом Твојом на српској земљи ходила,
      Радуј се, када си се устоличила у трон светонесторског храма,
      Радуј се, свето прибежиште верних;
      Радуј се, дародавко вечних добара;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска похвалио и Заступнице света.

      Кондак 13.
      О, Мати свих, која си родила свих светих најсветију Реч, погледај на смирена мољења наша и похвалу пред пречистом иконом Твојом, од сваких нас беда и невоља избави и наследницима Царства Сина Твога учини, да прославимо бескрајно милосрђе Твоје, певајући Богу нашем Херувимску песму, Алилуја.
      Овај кондак се чита 3 пута, а затим Икос 1, и Кондак 1.

      Икос 1.
      Архангела и Ангела Царице и рода људског Заступнице, Пречиста Дјево Богородице, јављањем иконе Твојњ Албазинске благодаћу просветлила си крај Амурски и земљу руску, чувајући пределе Отаџбине наше и људе верне, који Ти певају овако:
      Радуј се, освећено станиште Бога Речи;
      Радуј се, Агнице, Која си родила Јагње, Које узима грехе света;
      Радуј се, рају цветоносни, из Које је изникло Божанско Дрво;
      Радуј се, Богообрадована Мати, Која си радост небу и земљи родила;
      Радуј се, прародитељског преступа разрешење;
      Радуј се, пророчких речи испуњење;
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Кондак 1.
      Изабраној Војвоткињи и благој Заступници земље Амурске и Отаџбине наше, похвалне песме узносимо, ми који се окуписмо око свете иконе Твоје. Не презри мољења наша пред чудотворном иконом Твојом, већ нас молитвама Твојим од свих невоља ослободи и све што је добро нам даруј, нама који Ти у умиљењу велегласно кличемо:
      Радуј се, Преблагословена Богородице Дјево, Амурска Похвало и Заступнице света.

      Молитва

      Богородице Дјево, Пренепорочна Мати Христа Бога нашег, Заступнице рода хришћанског! Пред чудотворном иконом Твојом стојећи, оци наши молише Те, да пројавиш покров Твој и заступништво земљи Приамурској.
      И ми те сада молимо: град наш и земљу ову од налета иноплеменика сачувај и од међусобног рата заштити. Даруј свету мир, земљи изобиље плодова; сачувај у светости пастире наше, који се у светим храмовима труде; осени сведарежљивим покровом Твојим њихове градитеље и добротворе.
      Утврди у правој вери и једномислију браћу нашу; заблуделе и отпале од Православне вере уразуми и присаједини Светој Цркви Сина Твога. Буди покров свима који притичу чудотворној икони Твојој, утеха и пристаниште од свих зала, беда и невоља, јер си Ти болесних исцељење, невољних утеха, заблуделих исправљење и уразумљење.
      Прими мољења наша и узнеси их ка Престолу Свевишњег, да Твојим заступништвом чувани и покровом Твојим осењени, прославимо Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

      Тропар, глас 3.
      Свемилостива наша Заступнице, Мати оваплоћеног Бога Речи, пројавила си чудотворну икону Своју на Амурској земљи, из ње благодат обилно изливаш, дарујући исцељење немоћи душевних и телесних. О, Свеблага Богородитељко, Помоћнице жена на порођају, и Изабрана Војвоткињо победоносна, од налета иноплеменика Чврсти Штите, Православље у земљи учврсти, и подај душама нашим велику милост.

      Кондак, глас 6.
      Непостидна Заштитнице хришћана, незамењива пред Творцем Посреднице, не презри глас мољења нас грешних, него као блага притекни у помоћ нама, који Те са вером призивамо; пожури на молитву и похитај на умољавање, Богородице, свагдашња Заштитнице оних који Те поштују.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У педесети дан од Празника над празницима, а у десети дан по празнику Вазнесења Господњег, богослужбено се прославља празник Силаска Светога Духа на апостоле – Света Педесетница, празник који васељенски радио „Светигораˮ прославља као своју славу. О богослужбеним особености наведеног празника, као и о његовом смислу и значају разговарамо са катихетом Браниславом Илићем.   Звучни запис разговора     *Будући да празник Свете Педесетнице своје коријене налази у Старом Завету, упознајте нас са старозаветном Педесетницом.   Ако је Празник над празницима – Васкрс круна и испуњење оних духовних и спасоносних најава старозаветне Пасхе, да Јагњетова крв спасава од смрти и изводи из поробљености у слободу, онда је Тројичиндан (Духовдан) испуњење и остварење оног сабрања ког је Израиљ имао на Синају, у педесети дан после Изласка.   Као и празник Пасхе, празник Свете Педесетнице своје корене и почетке темељи у истоименом Старозаветном празнику. У педесети дан након јеврејске Пасхе у Старом Завету прослављан је „празник седмицаˮ, јер се прослављао у седмој недељи (седмици) по Пасхи и он је био празник почетка жетве пшенице. У Синаксару  Свете Педесетнице стоји записано: „И овај празник примисмо из јеврејских књига. Јер као што Јевреји светкују своју Педесетницу зато што поштују број седам и што примише Закон када прође педесет дана од Пасхе, тако и ми после Пасхе светкујемо педесет дана и примамо Светога Духа Законодавца који нас води на пут сваке истине и који заповеда шта је Богу угодноˮ. Старозаветна и новозаветна Педесетница нераскидиво су повезане јер и Старозаветна и Новозаветна Педесетница свој врхунац добијају у завршетку оснивања Цркве Христове. Праобразни смисао Педесетнице је очигледан у догађајима на дан Педесетнице забележеним у Делима апостолским. Управо као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и новозаветна Педесетница била рођендан  Хришћанске цркве. Црква Христова као жива Богочовечанска заједница може се окарактерисати као вечна Педесетница јер Дух Свети благодаћу својом „дише где хоћеˮ и богатим даром благодати своје укрепљује Цркву своју. Силазак Светог Духа на Апостоле можемо окарактерисати као својеврсну антиципацију другог доласка Христовог, јер је  Педестнички доживљај Цркве дубоко повезан са тајном Оваплоћеног Логоса Господа нашег Исуса Христа.   *У педесети дан након Празника над празницима, а у десети дан по празнику Вазнесења Господњег, богослужбено се прославља празник силаска Светог Духа на Апостоле – Света Педесетница. Замолила бих Вас да приближите суштину и спасоносни значај овог пресветлог празника?   Бог ствара свет и човека из љубави са циљем да човек постане што сличнији Њему, да се обожи и да сву творевину приведе Творцу како би се спасао и задобио вечни живот. У овој тајни спасења света и човека учествују сва Три Лица Свете Тројице – Бог Отац, Бог Син и Бог Свети Дух. Дела апостолска нам доносе конкретно сведочанство о свештеном догађају Силаска Светога Духа на Апостоле. Празник који претходи догађају Педесетнице је Вазнесење Господа нашег Исуса Христа – дан када се Господ вазнео на небо. Христос управо тада, пре свога Вазнесења, најављује ученицима Свој одлазак речима „…ако Ја не одем, Утешитељ неће доћи“, а затим и „Умолићу Оца да вам дâ другог Утешитеља који ће бити са вама заувек“.    Десети дан након Вазнесења, апостоли су окупљени у јерусалимској горњици (у којој је Спаситељ пред своје добровољно страдање и животворну смрт савршио Тајну вечеру, установивши Свету Евхаристију), и чује се шум и хука ветра и огњени језици се спуштају на сваког од ученика. Дух Свети силази у виду огњених језика, Дух Утешитељ којег је Христос најављивао се свима подједнако раздаје. Тада ученици почињу да говоре другим језицима које до тад нису разумевали. Све ово се дешава за време јеврејског празника Педесетнице, када су многи људи из дијаспоре дошли, те су и они изненађени када су чули проповед апостолâ, сваки на свом језику. На овај начин Господ шаље апостоле да проповедају и благовесте реч Еванђеља Његовог по васцелом свету, свим народима.   После Вазнесења, Дух Свети нас сабира у једно Тело. Ученике Господње – Дух Свети је учинио причасницима Једног Тела. Учинио их је члановима, честицама Једног мистичног Тела Цркве, односно  Тела Христовог. Управо у свему наведеном налази се  тајна празника, тајна овог свештеног и спасоносног догађаја који се историјски једном догодио, али се увек и изнова понавља, он је непрестано на свакој Светој Литургији делатан.   *Каже се да је празник Силаска Светога Духа на апостоле рођендан Цркве Христове. Шта то значи?   Црква Христова није музеј, а свештеници и верни народ нису некакви кустоси… Црква Христова је живи организам, она је богочовечански организам који је увек жив, делатан, благодатан и спасоносан. Формулација „рођендана Цркве” није поетска слика, већ суштинска, а можемо рећи и догматска порука, она благословена порука да Црква почиње тамо где су људи сабрани око свога Господа и загледани у Небо.   *Рекли сте да је педесетнички доживљај срж литургијског живота, шта ово конкретно значи?   Свети Григорије Богослов у једној од својих беседа на празник Свете Педестнице, учи да је у истој јерусалимској Горњици било и установљење Свете Евхаристије на Велики Четвртак и Силазак Духа Светога на Апостоле – све са циљем да људи узиђу к Богу и да настане заједница Бога са људима. Ова дубока мисао великог Светог Григорија Богослова указује да свака Литургија, као Тајна над тајнама представља Педесетничку и Светодуховску реалност. Два основна литургијска тока први анамнетички – спомен историјских спасоносних догађаја из Живота Христовог; и други епиклетички који помиње и будуће догађаје, Свети Дух у евхаристији чини истински могућим. У Цркви Христовој готово да нема прошлости која није истовремено садашњост, али са друге стране, нема садашњости која већ није сагледана очима вечности и будућега века. Конкретно речено, нешто што се некада збило (нпр. Рођење Христово), и нешто што ће се тек збити  (нпр. Други долазак Христов), у Литургији постају стварни садашњи феномени у којима се може учествовати и опитно заједничарити.   *Које су богослужбене особености празника Свете Педесетнице?   После пасхалног богослужења које представља славље над слављима, богослужење Свете Педесетнице обилује посебним благољепијем, дивном химнографијом, али и јединственим особеностима. Најстарија сведочанства о Педесетничком богослужењу потичу из седмог века и налазимо их у јерусалимском канонару, и посебан моменат овог богослужења чине литије које спомиње и Етерија. Већ у осмом и деветом веку налазимо кристалније богослужење са много богатијом химнографијом, као и потпуни поредак богослужења који налазимо у богослужбеном уставу Велике Цркве. Једна од посебних богослужбених особености јесте такозвано вечерње Свете Педесетнице. На овом вечерњем у великој јектенији се додаје шест нарочитих прозби. Након вечерњег входа и великог прокимена читају се три Духовске молитве које обилују песничком лепотом. У вечерњим стихирама на стиховње црквени песник изражава усхићење душе која се испунила благодаћу Духа Светога, истом оном Светодуховском благодаћу која је у дан Свете Педесетнице богато изливена на апостоле. Завршавајући духовним усхићењем ову духовну радост црквени песник наставља веома лепом стихиром, која је међу нашим појцима једна од омиљенијих, а то је чувена стихира Лава Мудрог:   „Ходите, народи, поклонимо се триипостасному божанству …ˮ Ходите, народи, поклонимо се троипостасному божанству: Сину у Оцу са Светим Духом. Јер Отац ван времена роди Сина, вечна са њим и са њим на престолу. И Дух Свети беше у Оцу, слављен са Сином. Једна је сила, једно биће, једно божанство. Клањамо се пред њим и велимо сви: свети Боже који све сагради кроз Сина делањем Светог Духа; свети Силни, којим познајемо Оца и Дух Свети дође у свет; Свети бесмртни, Душе Утешитељу, који исходиш од Оца и у Сину почиваш. Тројице, слава теби! (Слава и ниње на стиховње)   *Зашто се на празник Педесетнице уноси трава у храм и зашто плетемо венце?   Доношење траве и цвећа у свети храм на дан свете Педесетнице, представља нашу радост пред Господом, ону вечну радост којом је озарена васколика створена природа кроз човека, као и потврда благословене истине да човек као боголико, али у исто време и материјално биће, заједно са васцелом природом ступа у заједницу са Богом. Кроз овај принос траве и цвећа изражава се наша делатна литургијска свест, овим приносима ми узносимо благодарност Господу како за духовне дарове који врхуне у животу вечном, тако и за овоземаљска добра којима нас Господ свакодневно изобилно дарује. Преплитање траве и снопова, као наше међусобно преплитање и јединство различитости у Цркви, које се везује у нераскидив сноп. Венац који правимо од траве и цвећа је слика Божије благодати која долази одозго (свише). Овај венац представља награду за мучеништво, али и благодатни Божији дар и подршку. На крају, како је једном приликом отац Гојко Перовић рекао: Вијенац – као Његошев ”Горски вијенац”, као најљепша ријеч српског језика која изражава потпуни украс и посао довршен Божијом руком.   Духовски понедељак слава васељенског радија „Светигораˮ   Поштована и драга Слободанка, дозволите ми да Вама и Вашем дивном уредништву заблагодарим на указаној части и Светодуховској радости да будем Ваш гост баш на дан када Ваш радио прославља славу и двадесет и две године свога постојања. Ова празнична радост и част коју сте ми указали је већа јер се њоме продубљује истина да је наша вишегодишња сарадња дело љубави Божије и да је свако моје ново гостовање на таласима – где звук постаје Логос – увек нова радост.   Ваш радио више од две деценије сведочи Христа Бога и Његову вечну и увек нову реч, актуализујући ону заповест коју је Спаситељ упутио апостолима пославши их да васцелом свету проповедају реч љубави Божије.  Оно што не може увек свештеник на парохији, то чини Црква као брижна мајка путем својих медија, а радио Светигора је ову чињеницу пре свега потврдила састрадавајући са својим народом у најтежим данима, али и бивајући уз свој народ и у данима великих духовних радости.   Иако смо километрима удаљени ја се данас у Светодуховској радости ипак осећам као гост на Вашој слави радија, осећам се као део Ваше неуморне медијске породице која сведочи да прегаоцима Бог даје махове, и користим прилику да Вашем уреднику драгом проти Николи Пејовићу, али и свим медијским делатницима радио Светигоре упутим речи празничне молитвене честитке:   Следујући дивном савету великог Апостола Павла који громогласно саветује да се свагда „радујемо са онима који се радујуˮ, и ја се данас драги моји радујем са Вама и честитам Вам празник Силаска Светог Духа на Апостоле, празник који са љубављу прослављате као славу радија.   Протопрезвитеру-ставрофору Далибору Милаковићу (директору радија), протопрезвитеру Николи Пејовићу (уреднику радија) и свим сарадницима и сатрудницима радио Светигоре, желим свако добро духовно и телесно, молећи се Господу нашем да Вас благодат Пресветога Духа свагда надахњује, да напредујете из славе у славу, из силе у силу, изграђујући и себе и Ваше верно слушалаштво у меру раста висине Христове!   Остајем у братској љубави и радости са свима Вама, увек се у срцу своме осећајући као Ваш скромни брат у Христу и сарадник. Остајем са Вама делатној хришћанској љубави коју ћемо уз помоћ Тројединог Господа умножити дивном сарадњом на пољу ширења речи Божје!   НА МНОГА И БЛАГА ЛЕТА!     Разговарала: Слободанка Грдинић     Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду, дана 03. јуна 2020. године, када Црква слави светог цара Константина и царицу Јелену и преподобну Јелену Дечанску, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим богослужио је у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира и ђакон Војислав Николић. Епископ Херувим је након одслужене Литургије проузнео беседу:     -У име Оца и Сина и Светога Духа!   Часни оци, драги народе, нека је благословен данашњи дан и празник светих равноапостолних Константина и Јелене. Благодат Крста која произилази сабрала нас је под сводове овог светога храма, да се Богу помолимо и да нам Крст постане мерило нашега живота и симбол нашег васкрсења.   Данашњи празник јесте победа Крста и вере над незнабоштвом, над идолопоклонством и свим другим сурогатима вере који су народ у оном времену, а и данас, одвраћали од Истине Христове. У данашњем Светом Јеванђељу могли смо да чујемо ко је Добри Пастир. Чули смо кроз која врата не требамо да улазимо. Ако би смо улазили на та ”друга” врата онда смо разбојници и лопови који желе да распуде стадо које се сабрало око Христа. Али ако улазимо кроз Врата, а Врата је Христос, онда смо ми следбеници Христови који се воде Речју Јеванђеља, ходимо путем заповести Господњих. Тако постајемо народ Христов, народ Божји који зна свој пут кроз овај живот. Стадо, чији смо сви део, никада не треба осетити недостатак љубави и милости Божје. Када нисмо близу Христа и Цркве Божје љубав усахне, на првом месту усахне љубав према ближњима а затим и љубав према заједници.    У заједници, у Цркви Божјој, љубав може само да јача благодаћу Светога Духа. У Цркви убиремо плодове светотајинског живота. Требамо да се поучавамо слушајући Свето Јеванђеље – Реч Божју да бисмо лакше поднели трновит пут нашега спасења. Следовати Христа није лако, али на крају тога пута задобијамо благослов вечнога живота. Овај свет нам не може дати такав смисао и утеху. Заједница љубави, литургијска заједница која је предокушај Царства, пут је ка Тавору и преображењу наше душе. То је смисао живота у овом свету. Све без Христа је бесмисао, што смо могли да видимо у данима који су иза нас. Све је било празно, лишено љубави и задојено хаотичним страхом. Свет се одвојио од Христа, човек је постао самотњак својих мисли и жеља. Ослонио се сам на себе, не желећи да види другога а камоли да чује благу Реч Божју. Човек нема заједницу, душа му није отворена да прими Христа и зато не може да схвати колика је љубав Божја.   Зато драга браћо и сестре требамо увек да следимо Христов пут, да следимо семе благослова Божјега – семе Јеванђеља, благе Речи. Нека то семе донесе стоструки плод, да нам буде благословено и Бог да нас сачува у све дане нашега живота.   Када смо у заједници и причешћујемо се Телом и Крвљу Господњом тада смо прави и истински следбеници Христови. Долази нам празник Педесетнице, рођендан Цркве када је Црква добила своју пуноћу и свој смисао. У данашњем празнику открива нам се смисао Крста и Тајна нашега спасења. У Крсту и Распећу Христовом видимо Тајну кроз коју нам је Бог открио колика је Божја љубав према творевини и човеку као круни те творевине.   Бог је милостив и благ, Бог који воли човека и стара се за његово добро. Питање је само колико човек жели да схвати благослов Божји.   Нека би Господ дао, да се увек сабирамо и схватамо речи Јеванђеља, да следимо трновити пут Христов да бисмо на крају света и века задобили венац вечне славе и били са десне стране Бога нашег. Амин.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...