Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 39 минута, Јелена011 рече

@Avocado Avokado, ja sam zbunjena. Dakle mi svi ovde mozemo da se mesjusobno tuzakamo zbog diskriminacije, posto je forum jel neko javno glasilo? 

Ja sam mislila da diskriminacija postoji ukoliko je ucinjeno neko delo, tipa nece da zaposli zene, pedere i tsl. Dakle covek ne sme ni da pise nista o tome?

Ubacili su tu i govor mržnje... ne smeš da hejtuješ žene, pedere i sl. ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, obi-wan рече

Ja se slazem s tim sto kazes, ali mnogi muslimani ne misle tako u onom slucaju Sarlija.

Šta god mislili, postoji razlika između vulgarnosti i diskriminacije/govora mržnje (iako nekad mogu oba da idu zajedno u kombinaciji)... takođe, ni jedno ni drugo ne opravdava napad na te novine.

 

пре 2 часа, obi-wan рече

Sasvim slicno kao sto ovde lobi ne misli da je ovo sto veli Vlada potpuno bezazleno, iako ocigledno jeste.

Ne znam šta ti uopšte znači "bezazleno" u kontekstu ove priče...

 

пре 2 часа, obi-wan рече

Pick your side.

Koje strane imam kao izbor?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Avocado рече

Ubacili su tu i govor mržnje... ne smeš da hejtuješ žene, pedere i sl. ;)

Bezveze. 

Sa mesto da hejtujemo Dimitrijevica zbog iznetih stavova moramo da ga branimo:ani_biggrin:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Avocado рече

Šta god mislili, postoji razlika između vulgarnosti i diskriminacije/govora mržnje (iako nekad mogu oba da idu zajedno u kombinaciji)... takođe, ni jedno ni drugo ne opravdava napad na te novine.

U tome se potpuno slazem.

пре 3 часа, Avocado рече

Ne znam šta ti uopšte znači "bezazleno" u kontekstu ove priče...

Bezazleno  u smislu da nikom, pa ni tima koji ga tuze, nije mislio nikakvo zlo, niti nameravao da prema njima primeni bilo kakvu diskriminaciju.

пре 3 часа, Avocado рече

Koje strane imam kao izbor?

Ovde jednu koja zeli da ima slobodu i pravo na svoje misljenje, i drugu koja to zeli da ospori.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@obi-wan 

obi meni je on blizi ovome nego nekoj ugrozenosti slobode govora. http://rs.n1info.com/Vesti/a481982/Inicijativa-za-gradjanske-patrole.html

stvarno se plasim tih likova koji bi da spasavaju naciju, drzavu, porodicu, crkvu, buducnost Srbije...ta zabrinutost za opste dobro mi je odmah indikator za neko muljanje...duhovno, finansijsko, ovakvo onakvo.

ovog sto sam postavila podrzava Vacic, danas na tviteru fotke, Vacic deli prostorije sa Levijatanom... brate drazi mi je neki fini gej od tih likova, zabrinutih za naciju...realno.

ja necu potpisati peticiju, ovo sto on pise je cisti hejt.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 40 минута, ana čarnojević рече

@obi-wan 

obi meni je on blizi ovome nego nekoj ugrozenosti slobode govora. http://rs.n1info.com/Vesti/a481982/Inicijativa-za-gradjanske-patrole.html

stvarno se plasim tih likova koji bi da spasavaju naciju, drzavu, porodicu, crkvu, buducnost Srbije...ta zabrinutost za opste dobro mi je odmah indikator za neko muljanje...duhovno, finansijsko, ovakvo onakvo.

ovog sto sam postavila podrzava Vacic, danas na tviteru fotke, Vacic deli prostorije sa Levijatanom... brate drazi mi je neki fini gej od tih likova, zabrinutih za naciju...realno.

ja necu potpisati peticiju, ovo sto on pise je cisti hejt.

Nije tacno. To sto ti velis je trenutno pozeljni drustveni narativ, a Dimitrijevic "kolateralna steta" na kojoj se zalomila trenutna prica. To prvo.

Drugo - i ja sam zabrinut za nase opste dobro. Imas nesto protiv mozda?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 38 минута, obi-wan рече

Nije tacno. To sto ti velis je trenutno pozeljni drustveni narativ, a Dimitrijevic "kolateralna steta" na kojoj se zalomila trenutna prica. To prvo.

Drugo - i ja sam zabrinut za nase opste dobro. Imas nesto protiv mozda?

ovo sto sam ja napisala nema veze sa pozeljnim narativom, to je prosto nacin na koji osecam konkretnu stvar sa peticijom. ne vidim je kao priliku da doprinesem borbi protiv pozeljnih narativa.

ti si zabrinut sebi i svojima, nemas nameru da organizujes gradjanske patrole, nemas udruzenje ili partiju zabrinutih i ne primas pare iz budzeta proporcionalno svojoj zabrinutosti. niti imas tal  sa drugim zabrinutim licima. ne vidim ni da imas mesijanski trip spasavanja ovog ili onog fragmenta Naciona niti da imas sajt zabrinutiobivan.com sa koga trujes javni prostor.

prosto si zabrinut. i to je okej.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 часа, obi-wan рече

Bezazleno  u smislu da nikom, pa ni tima koji ga tuze, nije mislio nikakvo zlo, niti nameravao da prema njima primeni bilo kakvu diskriminaciju.

Ne mogu da znam sta je mislio ili nameravao, ali ono sto je pisao meni ne ukazuje na to da nije nikom mislio zlo i da ne diskriminise.

 

Цитат

Ovde jednu koja zeli da ima slobodu i pravo na svoje misljenje, i drugu koja to zeli da ospori.

Moja "strana" je da je sloboda izrazavanja vazna ali da ima svoje granice. Pitanje gde postaviti te granice je uvek pipavo i meni se ne dopadaju moderne tendencije koje ga dosta sužavaju ali granice moraju da postoje... a one granice koje su propisane moraju da se postuju.

Ok je da se zalazes da se promeni neki zakon ali nije ok da trazis da se vazeci zakon ne primeni na nekog jer ti je on ili njegov slucaj blizak.

Ti sigurno ne bi pričao o ugrožavanju slobode mišljenja u slučaju Ivana Đakića, ali ima stručnjaka i za to:

http://www.index.hr/Vijesti/clanak/vlada-sprema-novi-zakon-o-ponasanju-na-internetu-strucnjak-ga-pokopao/2056503.aspx

U principu ništa posebno novo, standardni argumenti te strane, deluju razumno (neki i jesu razumni) naročito ako ne znaš koje "mišljenje" Ivana Đakića je "ugroženo".

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 часа, ana čarnojević рече

ovo sto sam ja napisala nema veze sa pozeljnim narativom, to je prosto nacin na koji osecam konkretnu stvar sa peticijom. ne vidim je kao priliku da doprinesem borbi protiv pozeljnih narativa.

ti si zabrinut sebi i svojima, nemas nameru da organizujes gradjanske patrole, nemas udruzenje ili partiju zabrinutih i ne primas pare iz budzeta proporcionalno svojoj zabrinutosti. niti imas tal  sa drugim zabrinutim licima. ne vidim ni da imas mesijanski trip spasavanja ovog ili onog fragmenta Naciona niti da imas sajt zabrinutiobivan.com sa koga trujes javni prostor.

prosto si zabrinut. i to je okej.

Razlika u zabrinutosti ovde nije sustinska, nego spoljna - Vlada sve ispoljava tako kako ispoljava, nije to nista novo, a ja i mnogi drugi tu brigu ne ispoljavamo tako. Ali to nikako ne sme da znaci da ja imam pravo na tu brigu i na takvo misljenje, a da on nema. U tom lezu grmi zec.

пре 3 часа, Avocado рече

Ok je da se zalazes da se promeni neki zakon ali nije ok da trazis da se vazeci zakon ne primeni na nekog jer ti je on ili njegov slucaj blizak.

Sto se njega tice, a kao sto je rekao o. Nenad Ilic koji je i preneo ovu peticiju, ja nemam nijedan licni razlog da ga branim. Stavise, odrzao bi mu dobru bukvicu za probleme kojima je svojevremeno dodao mnogo ulja na vatru i doprineo da se oni rasire, umesto da se rese.

Jedini razlog zbog kojeg stajem na njegovu stranu je prosto taj sto znam ko su ti koji ga tuze, i sta je njihova krajnja namera, i takvima, ma ko im trenutno bili eksponenti i kako obojeni, nikad necu da popustim ni u kom slucaju, ma sta mrtvo slovo zakona pisalo o tome. Konacno, i pisani zakoni podlezu nekom rasudjivanju, inace smo otisli u andrak kao drustvo. Lepo je to sve o. Nenad Ilici i srocio u uvodnoj poruci, nema sta vise da se doda.

...

" Покушај утеривања у овој нашој многоструко угроженој земљи свих нас у тор послушника и увођење "деликта мишљења" као у време комунизма мора да наиђе на отпор, иначе смо сви одговорни што сутра нећемо смети да зуцнемо ни на какву идотарију која ће нам бити пласирана као незаобилазна. "

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Поводом тешке хуманитарне ситуације на северу Косова и Метохије, која је изазвана одлуком косовских институција да наметну таксу од 100% на сву робу која долази из централне Србије, као и другим рестриктивним мерама Приштине, Епархија Рашко-призренска упућује хитан апел свим Епархијама Српске Православне Цркве и хуманитарним организацијама да се организује прикупљање хуманитарне помоћи за најугроженије становништво. 
       
      Увођењем такси од 100 одсто на сву робу из централне Србије, противно свим правилима организације ЦЕФТА, којима се гарантује слободна и фер трговина у складу са међународним и посебно европским стандардима, посебно српском становништву на Косову и Метохији наметнут је јарам јер се оно до сада већином снабдевало робом која је увожена из централне Србије и која је по ценама приступачнија од робе која је сада доступна у продавницама на југу. Дискриминација робе по пореклу, која нас подсећа на најмрачнија времена европске историје, представља најгрубље кршење пре свега људских права. Заједно са акцијом демонстративног паљења и уништавања српске робе пре неколико месеци, на које приштинске власти нису реаговале, изазвано је вишеструко погоршање међуетничких односа и безбедности на целом простору Косова и Метохије са несагледивим последицама.
       
      Тренутно је ситуација на северу Косова озбиљно прети да постане алармантна, посебно за најсиромашније и социјално угрожено становништво, које нема начина да се снабедва нити скупљом робом са југа Косова нити да путује ван Покрајине и робу у мањим количинама довози кућама. Уколико се ова неодржива ситуација настави, директно ће изазвати посетепено исељавање преосталог српског становништва, што је очигледно и циљ приштинских власти које лицемерно представљају овај хуманитарни проблем као политички и тиме користе српски народ на КиМ као таоце. Чак је и јучерашње фамозно слање смешно мале количине робе коју су упутиле приштинске институције у Бошњачку махалу у северној Митровици била пре свега позориштна представа, у што су могли да се увере и независни медији.
      Отуда Епархија Рашко-призренска, која је увек била са својим народом у најтежим временима, и сада уз апел за помоћ обавештава јавност да ће на два пункта: код храма Св. Димитрија у Северној Косовској Митровици и у манастиру Бањска у општини Звечан у најскоријем року бити отворени хуманитарни црквени пунктови, где ће бити хитно пребачене постојеће количине намирница и друге робе из резерви епархијских народних кухиња које иначе хране свакодневно око 2000 угрожених лица, првенствено у Косовском Поморављу. Овим ће наша Црква покушати да помогне колико је могуће поделом хуманитарних пакета. Помоћ ће бити дељена свим угроженима без обзира на веру и етничко порекло, као што то већ годинама радимо.
       
      Очекујемо да ће се на овај наш хуманитарни апел брзо одазвати наше Епархије и хуманитарне организације, посебно и Црвени крст, како у земљи, тако и у иностранству и да ће хуманитарна роба бити у наредним данима и недељама допремана на Косово и Метохију. 
       
      Напомињемо, да овај наш апел не представља никакво мешање у политику, већ је пре свега реакција Цркве на невиђене злоупотребе које се врше над недужним становништвом, посебно нашим верним народом на северу Косова и Метохије, које се рестриктивним мерама лишава основних слобода и права. Такође очекујемо да међународне институције што ургентније реагују на ову ситуацију и помогну у изналажењу решења које би заштитило права грађана и омогућило нормалан живот који сада није могућ.
       
       
      Епископ Рашко-призренски и косовско-метохијски 
      ТЕОДОСИЈЕ 
      Призрен-Грачаница, 2. јули 2019. год.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Поуке.орг инфо,
      У сусрет Васкршњим празницима, а са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија, братство Храма Светих царева Константина и Јелене у Нишу организује Вeликопосне катихезе у другој, трећој, четвртој и петој недељи Часног поста.
      Тема првог предавања одржаног у крипти овог светог храма, у недељу 24. марта, била је "Пост, исповест и Свето Причешће", о чему је надахнуто говорио јереј др Бобан Димитријевић, парох овог светог храма. Великопосне катихезе се одржавају сваке недеље, након акатиста Светом Некатарију Егинском од 18 часова.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
    • Од Поуке.орг инфо,
      У сусрет Васкршњим празницима, а са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија, братство Храма Светих царева Константина и Јелене у Нишу организује Вeликопосне катихезе у другој, трећој, четвртој и петој недељи Часног поста.
      Тема првог предавања одржаног у крипти овог светог храма, у недељу 24. марта, била је "Пост, исповест и Свето Причешће", о чему је надахнуто говорио јереј др Бобан Димитријевић, парох овог светог храма. Великопосне катихезе се одржавају сваке недеље, након акатиста Светом Некатарију Егинском од 18 часова.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.

      View full Странице
    • Од Логос,
      Својим потписима игумани и игуманије 20 манастира, који броје укупно 120 монаха и монахиња, као и 70 парохијских свештеника и свештенослужитеља својеручно су потписали овај заједнички АПЕЛ. За оправдано одсутне, уз њихову сагласност, Апел су потписали од њих опуномоћени свештеници. И овом приликом, свештенство и монаштво наше Епархије, која обухвата древне историјске просторе наше Светосавске Цркве, на Косову, Метохији и Рашкој области, потврдило је јединство Цркве Божије око свог Епископа и исказало најдубљу оданост Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, који је у мају ове године изнео јасан и недвосмислен став о јужној српској Покрајини Косову и Метохији, и тако показао очинску бригу за свој верни народ и светиње на овом простору.   Aпел у ПДФ верзији са потписима (на сајту Епархије)     АПЕЛ СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ       Са пастирском одговорношћу, ми, свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске, предвођени нашим архипастиром Епископом Теодосијем, дубоко свесни тешког времена и ситуације у којој живимо, а руководећи се јасним и недвосмисленим одлукама Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, из маја 2018. године, подржавамо следеће:    - Да је Косово и Метохија, са својих хиљаду и петсто српских православних хришћанских манастира, цркава, задужбина и споменика српске културе, неотуђиви део Србије и да очување овог дела наше земље није питање ни националне идеологије или митологије, нити, штавише, само територије, већ представља саму срж нашег црквено-народног бића и постојања, што нас је као народ Божији и живу Цркву Христову вековима сачувало на овом простору.   - Да очување Косова и Метохије као интегралног дела Србије, по свим међународним стандардима, а уједно, у складу са Уставом Републике Србије и са Резолуцијом 1244 Уједињених нација, не значи конфронтацију са светом, већ управо афирмацију става да се без основних права и слобода једног народа, његовог идентитета, духовности и културе, не може наћи стабилно дугорочно решење.    - Да би евентуалном поделом, разменом територије или „разграничењем између Срба и Албанаца“ на сувереној територији Србије, највећи део нашег народа на Косову и Метохији аутоматски био остављен на милост и немилост онима који ни до сада нису показивали спремност да поштују наша права. У таквом немилом развоју догађаја постоји велика опасност да будемо изложени погрому сличном оном из марта 2004. године, или да под притиском и тихим терором, будемо присиљени на егзодус.   Због тога, сложно апелујемо на највише представнике Републике Србије, као и међународне представнике, да се нашем свештенству, монаштву и верном народу на Косову и Метохији омогући опстанак и миран живот, да сачувамо древне светиње и самим тим, обезбедимо вековни континуитет постојања наше Цркве на овом простору.    Овај апел не представља мешање у политику, већ је пре свега гласан вапај оних који, живећи на Косову и Метохији, и пред Богом и сопственом савешћу, имају одговорност према верном народу, са којим чинимо живу Цркву.   Своме Архипастиру, Преосвећеном Епископу рашко-призренском Г. Теодосију и осталим архијерејима Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, дубоко одани у Христу, доле потписани и сагласни.   О Преображењу, 6/19. августа 2018. године     ПОТПИСНИЦИ АПЕЛА СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ      ПАРОХИЈСКИ СВЕШТЕНИЦИ    1 Протојереј-ставрофор Мирослав Попадић, парох врачевски  2 Протојереј-ставрофор Миленко Драгићевић, парох великохочански  3 Протојереј-ставрофор Томислав Миленковић, парох постењски  4 Протојереј-ставрофор Богомир Стевић, парох звечански први  5 Протојереј-ставрофор Милија Арсовић, парох митровички трећи  6 Протојереј-ставрофор Срђан Станковић, парох липљански  7 Протојереј-ставрофор Драган Којић, парох партешки  8 Протојереј-ставрофор Синиша Миленковић, парох сирин. трећи  9 Протојереј Зоран Филиповић, парох кузмички  10 Протојереј Милован Којић, парох прилушко-племетински  11 Протојереј Никола Трајковић, парох доњогуштерички  12 Протојереј Радивоје Живковић, парох гњилански други  13 Протојереј Зоран Ковачевић, парох гњилански први  14 Протојереј Аца Ђурић, парох великоропотовачки  15 Протојереј Радослав Јанковић, парох митровички први  16 Протојереј Станиша Арсић, парох митровички четврти  17 Протојереј Светислав Трајковић, парох грачанички други  18 Протојереј Саво Шмигић, парох грачанички трећи  19 Протојереј Александар Нашпалић, парох бабиномошки  20 Протојереј Срђан Миленковић, парох косовскокаменички други  21 Протојереј Милан Кевкић, парох рајетићки  22 Протојереј Стево Митрић, парох новобрдски  23 Протојереј Ненад Нашпалић, парох гораждевачки  24 Протојереј Дејан Николић, парох никољачки први  25 Протојереј Горан Кобић, парох добрињски  26 Протојереј Радета Дончић, парох звечански други  27 Протојереј Миломир Влашковић, парох лепосавићки први  28 Протојереј Милоје Петронијевић, парох звечански трећи  29 Протојереј Симо Чимбуровић, парох вучитрнски  30 Протојереј Драгиша Јеринић, парох косовскокамен. први  31 Протојереј Срђан Јеринић, парох ранилушки  32 Протојереј Далибор Лазић, парох штитарски  33 Протонамесник Бранислав Дикић, парох митровички други  34 Јереј Бошко Клисарић, парох сиринићки први  35 Јереј Звонко Костић, при храму Св. Петке у Витини  36 Јереј Југослав Марјановић, парох лепосавићки трећи  37 Јереј Дарко Маринковић, парох грачанички први  38 Јереј Веља Стојковић, парох ораховачки  39 Јереј Стеван Марковић, парох осојански  40 Јереј Бојан Бранковић, парох сочанички  41 Јереј Игор Ђокић, парох добротински  42 Јереј Александар Зафировић, парох дубокопоточки први  43 Јереј Милан Васић, парох дубокопоточки други  44 Јереј Никола Драгићевић, парох косовопољски  45 Јереј Милош Вукић, парох витински  46 Јереј Слободан Ђорић, парох призренски  47 Јереј Ђорђе Стефановић, стареш. храма Богородице Љевишке  48 Јереј Бојан Крстић, парох лапљеселски први  49 Јереј Далибор Којић, парох пасјански  50 Јереј Бојан Јевтић, парохија стражачка  51 Јереј Слободан Марковић, парохија великоропотовачка  52 Јереј Јовица Влашковић, парох дубокопоточки трећи  53 Јереј Иван Јеремић, парох новопазарски  54 Јереј Мирко Јеремић, парох никољачки други  55 Јереј Драган Ђукић, парох лепосавићки други  56 Јереј Небојша Секулић, парох источки  57 Јереј Никола Станић, парох пећки  58 Јереј Трајко Влајковић, парох урошевачки  59 Јереј Саша Митровић, парох приштевски  60 Јереј Бранислав Денић, парох сиринићки други  61 Јереј Ненад Стојановић, стареш. храма Св. Саве у К. Митровици  62 Јереј Зоран Гођевац, Управник централног магацина ЕРП  63 Јереј Милан Стојковић, професор Богословије  64 Ђакон Милан Јакић, храм Св. вмч. Димитрија у К. Митровици  65 Ђакон Александар Марковић, храм Св. Николе у Гњилану  66 Ђакон Влајко Гођевац, храм Св. Василија Острош. у Лепосавићу  67 Ђакон Жарко Митровић,  храм Св. вмч. Георгија у Звечану  68 Ђакон Бојан Радичевић, професор Богословије  70 Ђакон Немања Михајловић, професор Богословије    ИГУМАНИ И ИГУМАНИЈЕ МАНАСТИРА СА МОНАШТВОМ   1. Игуман манастира Високи Дечани, Архимандрит Сава са братијом 2. Игуман манастира Драганац, Архимандрит Иларион са братијом 3. Игуман манастира Сопоћани, Архимандрит Теоктист са братијом 4. Игуман манастира Св. Козме и Дамјана у Зочишту, Архимандрит Стефан са братијом 5. Игуман манастира Св. Архангела код Призрена, Архимандрит Михаило са братијом 6. Игуман манастира Дубоки Поток, у Зубин Потоку, Архимандрит Ромило са братијом 7. Игуман манастира Св. Козме и Дамјана у Врачеву, Архимандрит Василије са братијом 8. Игуман манастира Св. Јована Крститеља у Сочаници, Протосинђел Дамјан са братијом 9. Игуман манастира Бањска, Протосинђел Данило са братијом 10. Игуман манастира Девина вода - Звечан, Протосинђел Фотије 11. Игуман манастира Црна Река - Рибариће, Протосинђел Хризостом са братијом  12. Игуман манастира Вазнесења Господњег - Тушимље, Протосинђел Илија Буха  13. Игуман манастира Ђурђеви Супови, Рас - Нови Пазар, Јеромонах Гаврило са братијом 14. Игуманија манастира Грачаница, мати Стефанида са сестрама  15. Игуманија манастира Соколица, мати Макарија са сестрама 16. Игуманија манастира Девич, мати Анастасија са сестрама 17. Игуманија манастира Св. Николе - Гориоч, мати Исидора са сестрама 18. Игуманија манастира Св. Николе - Кончул, мати Минодора са сестрама 19. Игуманија манастира Успења Пресвете Богородице, мати Теоктиста са сестрама 20. Игуманија манастира Св. Великомученика Димитрија - Сушица, мати Ирина са сестрама   Апелу се придружује и Манастир Пећка Патријаршија, игуманија Харитина са сестрама.   Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Логос,
      О празнику Преображења Господњег 6/19 августа ове године, сви парохијски свештеници и свештенослужитељи, игумани и игуманије са целокупним монаштвом Епархије Рашко-призренске, предвођени својим Архипастиром Епископом Теодосијем, једногласно су упутили АПЕЛ за Косово и Метохију, којим се подржава Порука Светог Архијерејског Сабора СПЦ о Косову и Метохији, усвојена на овогодишњем мајском заседању Сабора у Београду и одговорни политички представници позивају да заштите наш народ и вековне српске светиње (http://www.spc.rs/sr/poruka_svetog_arhijerejskog_sabora_o_kosovu_metohiji)

      Својим потписима игумани и игуманије 20 манастира, који броје укупно 120 монаха и монахиња, као и 70 парохијских свештеника и свештенослужитеља својеручно су потписали овај заједнички АПЕЛ. За оправдано одсутне, уз њихову сагласност, Апел су потписали од њих опуномоћени свештеници. И овом приликом, свештенство и монаштво наше Епархије, која обухвата древне историјске просторе наше Светосавске Цркве, на Косову, Метохији и Рашкој области, потврдило је јединство Цркве Божије око свог Епископа и исказало најдубљу оданост Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, који је у мају ове године изнео јасан и недвосмислен став о јужној српској Покрајини Косову и Метохији, и тако показао очинску бригу за свој верни народ и светиње на овом простору.   Aпел у ПДФ верзији са потписима (на сајту Епархије)     АПЕЛ СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ       Са пастирском одговорношћу, ми, свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске, предвођени нашим архипастиром Епископом Теодосијем, дубоко свесни тешког времена и ситуације у којој живимо, а руководећи се јасним и недвосмисленим одлукама Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, из маја 2018. године, подржавамо следеће:    - Да је Косово и Метохија, са својих хиљаду и петсто српских православних хришћанских манастира, цркава, задужбина и споменика српске културе, неотуђиви део Србије и да очување овог дела наше земље није питање ни националне идеологије или митологије, нити, штавише, само територије, већ представља саму срж нашег црквено-народног бића и постојања, што нас је као народ Божији и живу Цркву Христову вековима сачувало на овом простору.   - Да очување Косова и Метохије као интегралног дела Србије, по свим међународним стандардима, а уједно, у складу са Уставом Републике Србије и са Резолуцијом 1244 Уједињених нација, не значи конфронтацију са светом, већ управо афирмацију става да се без основних права и слобода једног народа, његовог идентитета, духовности и културе, не може наћи стабилно дугорочно решење.    - Да би евентуалном поделом, разменом територије или „разграничењем између Срба и Албанаца“ на сувереној територији Србије, највећи део нашег народа на Косову и Метохији аутоматски био остављен на милост и немилост онима који ни до сада нису показивали спремност да поштују наша права. У таквом немилом развоју догађаја постоји велика опасност да будемо изложени погрому сличном оном из марта 2004. године, или да под притиском и тихим терором, будемо присиљени на егзодус.   Због тога, сложно апелујемо на највише представнике Републике Србије, као и међународне представнике, да се нашем свештенству, монаштву и верном народу на Косову и Метохији омогући опстанак и миран живот, да сачувамо древне светиње и самим тим, обезбедимо вековни континуитет постојања наше Цркве на овом простору.    Овај апел не представља мешање у политику, већ је пре свега гласан вапај оних који, живећи на Косову и Метохији, и пред Богом и сопственом савешћу, имају одговорност према верном народу, са којим чинимо живу Цркву.   Своме Архипастиру, Преосвећеном Епископу рашко-призренском Г. Теодосију и осталим архијерејима Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, дубоко одани у Христу, доле потписани и сагласни.   О Преображењу, 6/19. августа 2018. године     ПОТПИСНИЦИ АПЕЛА СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ      ПАРОХИЈСКИ СВЕШТЕНИЦИ    1 Протојереј-ставрофор Мирослав Попадић, парох врачевски  2 Протојереј-ставрофор Миленко Драгићевић, парох великохочански  3 Протојереј-ставрофор Томислав Миленковић, парох постењски  4 Протојереј-ставрофор Богомир Стевић, парох звечански први  5 Протојереј-ставрофор Милија Арсовић, парох митровички трећи  6 Протојереј-ставрофор Срђан Станковић, парох липљански  7 Протојереј-ставрофор Драган Којић, парох партешки  8 Протојереј-ставрофор Синиша Миленковић, парох сирин. трећи  9 Протојереј Зоран Филиповић, парох кузмички  10 Протојереј Милован Којић, парох прилушко-племетински  11 Протојереј Никола Трајковић, парох доњогуштерички  12 Протојереј Радивоје Живковић, парох гњилански други  13 Протојереј Зоран Ковачевић, парох гњилански први  14 Протојереј Аца Ђурић, парох великоропотовачки  15 Протојереј Радослав Јанковић, парох митровички први  16 Протојереј Станиша Арсић, парох митровички четврти  17 Протојереј Светислав Трајковић, парох грачанички други  18 Протојереј Саво Шмигић, парох грачанички трећи  19 Протојереј Александар Нашпалић, парох бабиномошки  20 Протојереј Срђан Миленковић, парох косовскокаменички други  21 Протојереј Милан Кевкић, парох рајетићки  22 Протојереј Стево Митрић, парох новобрдски  23 Протојереј Ненад Нашпалић, парох гораждевачки  24 Протојереј Дејан Николић, парох никољачки први  25 Протојереј Горан Кобић, парох добрињски  26 Протојереј Радета Дончић, парох звечански други  27 Протојереј Миломир Влашковић, парох лепосавићки први  28 Протојереј Милоје Петронијевић, парох звечански трећи  29 Протојереј Симо Чимбуровић, парох вучитрнски  30 Протојереј Драгиша Јеринић, парох косовскокамен. први  31 Протојереј Срђан Јеринић, парох ранилушки  32 Протојереј Далибор Лазић, парох штитарски  33 Протонамесник Бранислав Дикић, парох митровички други  34 Јереј Бошко Клисарић, парох сиринићки први  35 Јереј Звонко Костић, при храму Св. Петке у Витини  36 Јереј Југослав Марјановић, парох лепосавићки трећи  37 Јереј Дарко Маринковић, парох грачанички први  38 Јереј Веља Стојковић, парох ораховачки  39 Јереј Стеван Марковић, парох осојански  40 Јереј Бојан Бранковић, парох сочанички  41 Јереј Игор Ђокић, парох добротински  42 Јереј Александар Зафировић, парох дубокопоточки први  43 Јереј Милан Васић, парох дубокопоточки други  44 Јереј Никола Драгићевић, парох косовопољски  45 Јереј Милош Вукић, парох витински  46 Јереј Слободан Ђорић, парох призренски  47 Јереј Ђорђе Стефановић, стареш. храма Богородице Љевишке  48 Јереј Бојан Крстић, парох лапљеселски први  49 Јереј Далибор Којић, парох пасјански  50 Јереј Бојан Јевтић, парохија стражачка  51 Јереј Слободан Марковић, парохија великоропотовачка  52 Јереј Јовица Влашковић, парох дубокопоточки трећи  53 Јереј Иван Јеремић, парох новопазарски  54 Јереј Мирко Јеремић, парох никољачки други  55 Јереј Драган Ђукић, парох лепосавићки други  56 Јереј Небојша Секулић, парох источки  57 Јереј Никола Станић, парох пећки  58 Јереј Трајко Влајковић, парох урошевачки  59 Јереј Саша Митровић, парох приштевски  60 Јереј Бранислав Денић, парох сиринићки други  61 Јереј Ненад Стојановић, стареш. храма Св. Саве у К. Митровици  62 Јереј Зоран Гођевац, Управник централног магацина ЕРП  63 Јереј Милан Стојковић, професор Богословије  64 Ђакон Милан Јакић, храм Св. вмч. Димитрија у К. Митровици  65 Ђакон Александар Марковић, храм Св. Николе у Гњилану  66 Ђакон Влајко Гођевац, храм Св. Василија Острош. у Лепосавићу  67 Ђакон Жарко Митровић,  храм Св. вмч. Георгија у Звечану  68 Ђакон Бојан Радичевић, професор Богословије  70 Ђакон Немања Михајловић, професор Богословије    ИГУМАНИ И ИГУМАНИЈЕ МАНАСТИРА СА МОНАШТВОМ   1. Игуман манастира Високи Дечани, Архимандрит Сава са братијом 2. Игуман манастира Драганац, Архимандрит Иларион са братијом 3. Игуман манастира Сопоћани, Архимандрит Теоктист са братијом 4. Игуман манастира Св. Козме и Дамјана у Зочишту, Архимандрит Стефан са братијом 5. Игуман манастира Св. Архангела код Призрена, Архимандрит Михаило са братијом 6. Игуман манастира Дубоки Поток, у Зубин Потоку, Архимандрит Ромило са братијом 7. Игуман манастира Св. Козме и Дамјана у Врачеву, Архимандрит Василије са братијом 8. Игуман манастира Св. Јована Крститеља у Сочаници, Протосинђел Дамјан са братијом 9. Игуман манастира Бањска, Протосинђел Данило са братијом 10. Игуман манастира Девина вода - Звечан, Протосинђел Фотије 11. Игуман манастира Црна Река - Рибариће, Протосинђел Хризостом са братијом  12. Игуман манастира Вазнесења Господњег - Тушимље, Протосинђел Илија Буха  13. Игуман манастира Ђурђеви Супови, Рас - Нови Пазар, Јеромонах Гаврило са братијом 14. Игуманија манастира Грачаница, мати Стефанида са сестрама  15. Игуманија манастира Соколица, мати Макарија са сестрама 16. Игуманија манастира Девич, мати Анастасија са сестрама 17. Игуманија манастира Св. Николе - Гориоч, мати Исидора са сестрама 18. Игуманија манастира Св. Николе - Кончул, мати Минодора са сестрама 19. Игуманија манастира Успења Пресвете Богородице, мати Теоктиста са сестрама 20. Игуманија манастира Св. Великомученика Димитрија - Сушица, мати Ирина са сестрама   Апелу се придружује и Манастир Пећка Патријаршија, игуманија Харитина са сестрама.   Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
      View full Странице
×
×
  • Create New...